https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Život u Pomoravlju davi se u siromaštvu i kriminalu

 

 

Sudu i kukuruzu nikad ne veruj

 

 

Ucene, silovanja, likvidacije, sitne kraðe, sudovi nepravde, borba za opstanak, život koji tone... Evrima se razmeæu samo gastarbajteri i kriminalci. Jagodina i Paraæin propadaju ubrzano. Smenjuju se novogradnje i kuæe od blata. Dani su isti kao i noæi. Siromaštvo ubija i poslednju nadu u bolji život

 

 

 

Piše: Miodrag Milojeviæ

 

Jagodina posræe od veselja. Jutros kao da oko žute crkve igra crno kolo. Polovina naroda ide na štakama. Ali raspoloženje je na visini.

Razgovori jagodinski? Ne treba razgovarati - treba samo slušati.

Veèito pitanje je šta nam valja èiniti? Šta da se radi: - On zbog sina neæe da preðe preko nekih stvari. Sin mu je to. On da mi ogovara mog sina kako ne radi! On radi, a svi koji ne rade, glupi su i budale. Ne mogu ja sina koji ima 22 godine da pustim da radi bilo šta. Možda je on jak. Ali ja neæu da mu dam. Tamo na Zapadu i da ulicu èistiš, poštuju èoveka. Ovde ne.

- Poštuju. Ulicu èisti, radi koristan pos'o. Ovde ljudi, malo su proèitali, malo znaju i onda nabivaju neke komplekse na razne naèine.

 

Svetski èovek

 

Štapovi, kompleksi, žuta crkva, na kioscima žuta štampa. Lubenice i Èe Gevara.

On je svetski èovek, pije crnu kafu. Crna štaka na kafanskom stolu, bolesnièki žuto lice, lice boje voska. Kosa i brkovi u crno ofarbani. Svetski èovek, pred njim prodavci lubenica. Usamljenost ga peèe - ali s kim bi tu razgovarao? Pred njim pomama, buka ulice i zelene kovrdže lubenica. Naišao je Èe Gevara. Visok, uredno podšišan i otkaèen. Nacrtani, ofarbani starac mu reèe:

- Dobro, Èe Gevara je mrtav, Kastro je još uvek živ.

- Èe Gevaru ja volim, Ernesta ja obožavam.

- Ali Kastro je još uvek živ, Èe Gevara je mrtav.

- Ernesta ja obožavam, mene i zovu Ernesto... Jer ja se uvek borim za pravdu.

- Ja sam svetski èovek! Èuj, ja sam svetski èovek, ja te najbolje razumem od svih komšija ovde. I moja žena je svetska žena. Nama mož' da se poveriš sve.

Je li, Zorane, gde si krenuo?

- Idem malo da prošetam pa da se vratim kuæi na internet da radim nešto.

- Gde ti je æale?

- Kuæi.

- Mnogo da mi ga pozdraviš. Pozdravi mamu. I fala na bonžur, na dobar dan. Doði jedno veèe. Doði, èekamo te. Na izlazu iz Kolara prema Rekovcu - vila Ðuka. To je predratna vila, ima deset soba, ogromna vila, mi smo do nje. Svi taksisti znaju vilu Ðuku.

Na štap se oslanja Mita harmonikaš. Na iskrivljeni, beli drveni štap. Povio se, štapom kopa po asfaltu. Pozdrav, èupava glava viri iz auta: - Zdravo Mito, majstore, zdravo dalapo zlatna! Jesi dobro?

- U jebem ti... Zlatna?

- Pa zlatna, leba ti jebem! To, to majstore!

- Je l' vidiš šta mi rade, je l' èuješ! Nema, nema...

Blagoje prodaje lubenice. Blagoje nije na štakama, još stoji na krivim, vodenim nogama što se razvlaèe i potapaju. - Èuješ Mito, bre, jednu veæu imam, neæu najmanju da ti dam.

- Kako kažeš!

- Bog da prosti moju majku, ona volela bostan da je, više no išta.

- To æe više da ti pomogne nego išta.

- Mito, jutros brano, taze lubenèe. Seci i jedi.

- Dobro brale!

- Ako ga poješ odma, ti doði za drugo.

- Neæu danas.

- Armunikèe da poneseš.

- Dobro.

- Šta je ovaj, harmonikaš?

- Taj? Mita, Mita iz Panjevac. Svirao onako, mal', nije neki, al' izvodi cirkus. Bedna duša... Jebem ga...

- Nisi mu naplatio?

- Ne, jok! Ima on penziju, al' vidiš ga, tvrd...

Mita je prošao, Blagoju se vratilo raspoloženje: - Ajde, ajde jedan bostan!

U tunelu razglas. Bije vlaška i ciganska muzika. Danas, uglavnom vlaška. Bio sam kod Blagoja, sad stojim ispred trafike: - Pošto vam je ovo, ''Vlaška magija''?

- Dvesta èetrdeset osam dinara.

- Skupo je. Jeste èitali?

- Ne. Ja ne èitam takve stvari.

- Ne verujete?

- Ne razmišljam da li verujem. Nemam vremena da razmišljam.

Vlaška muzika osta iza mene. Tanjir sunca izbija kroz kestenove krošnje. Mita harmonikaš tvrdih prstiju - nikad ništa. Uveseljava narod neznanjem, izgubio moæ govora, vilice zaèepljene, jaše na štapu. Umesto sažaljena, izaziva smeh.

 

Kad se sud pokaje

 

Opštinski sud u Jagodini u 2006. i 2007. godini nijednom licu osumnjièenom za nedozvoljene polne radnje nije odredio pritvor. Okrivljeni, koji je dete grizao za nos i uši, kažnjen je sa 150.000 dinara. Drugoga, koji je ''upotrebio silu radi zadovoljenja svoje pohote'', isti sud je kaznio sa samo 30.000 dinara.

- Okrivljeni Aleksandar Mijalkoviæ nije osuðivan, tokom pretresa, veštak, neuropsihijatar, utvrdio je da nije sklon vršenju ovakvih kriviènih dela.

Svojevremeno je republièki javni tužilac na kratko smenio v. d. opštinskog javnog tužioca u Jagodini, Mirjanu Stanojloviæ, zbog puštanja iz pritvora Aleksandra Mijalkoviæa iz sela Vinoraèa kod Jagodine, osumnjièenog za nedozvoljene polne radnje nad dve maloletne devojèice iz istog sela. Jagodinski Novi put piše da je nakon ''medijske hajke'' optužnica prekvalifikovana - Mijalkoviæ je delo ''poèinio na posebno ponižavajuæi naèin''. On je urinirao i polivao fekalijama devojèice tokom zadovoljenja svoje pohote. Aleksandar Mijalkoviæ je ''pod pritiskom medija'' osuðen samo na godinu dana zatvora.

Aleksandar Mijalkoviæ je manijak koji potpuno nag šeta jagodinskim grobljem, ogrnut mantilom, èeka usamljene žene. Poznat je u Æupriji, gde je kao vojnik pod ugovorom radio izvesno vreme, poznat je u Jagodini i okolini, nepoznat je policiji i sudu.

Da nije dospeo na novinske stupce, sud bi ga kaznio novèano, sa 50.000 dinara. Mijalkoviæ je srednje imuæan, ima bliže roðake što rade u inostranstvu.

Sud u Jagodini, poznat po tome što je blag, ume da bude i strog.

Nebojšu Vasiæa iz Jagodine isti sud ovih dana osuðuje na šest godina zatvora zbog obljube nad maloletnim licem. Roditelji petnaestogodišnje devojèice pod inicijalima optužili su ga da je ''u dužem vremenskom periodu imao vezu sa njihovom æerkom''. Sud je utvrdio da je Vasiæ stupio u odnose kada je devojèica imala èetrnaest godina i osam meseci, sada ona ima 15. godina, znaèi radi se o ''dužoj vezi'' od èetiri meseca. Obmanjivao ju je prièama da se bavi izgradnjom stambenih zgrada i da je materijalno situiran. U Centru za socijalni rad kažu da je Vasiæ odvodio devojèicu u svoje prostorije gde je ona zatekla Vasiæevog sina koji je njen vršnjak i onda shvatila koliko Vasiæ ima godina, da je obmanuta.

Reè je o maloletnom licu, roditelji kažu da su Vasiæ i devojèica ''bili u vezi'' što iskljuèuje moguænost silovanja. Ako je Vasiæ imao nekakve ''prostorije'', to bi moglo da znaèi da on jeste nekakav biznismen.

Neplanirana pojava Vasiæevog sina pokvarila je romansu. Da se on nije pojavio, roditelji devojèice živeli bi u uverenju da je èetrdesetogodišnji Vasiæ vršnjak njihove kæerke i dobra prilika. Meðutim, prièu je iznenada pokvario naslednik u liku sina.

Može se pretpostaviti da je devojèica kuæi donosila novac, nakit, garderobu, roditelji se nisu pitali odakle.

Naravno da nema razloga, niti treba braniti Nebojšu Vasiæa. Ali kako su preko noæi kazne od 30.000 dinara skoèile na šest godina zatvora? Šta je u pitanju: da se to sud možda sada, visokom kaznom, ne iskupljuje za prethodne presude? Svi za jednoga - jedan za sve! Nebojša Vasiæ je platio ceh za Mijalkoviæa i druge manijake.

- Sudu i kukuruzu nikad ne veruj! - govore seljaci oko Jagodine. Što se kukuruza tièe, oèekuje se rekordan prinos. Kukuruzi pored Morave visoki su tri metra. Visoke su i kazne. Sud u Jagodini se upravlja prema kukuruzu.

 

Bilo je bolje

 

Paraæin, klizava, puna voæa i vode, Zelena pijaca. Dobrila Tankosiæ gura bicikl. Milanka - iz crne torbe vire beli, zelenkasti klipovi mladog kukuruza. Milanka je za tezgom. Razgovor o vremenu sadašnjem: Dobrila je spora, umorna, bolesna, kao da je napunjena vodom. - Gde su tri sestre, otac ne dava jednako. Mene nije davao, njima dvema davao. Mene držao za njega. I kad vozio vozila, ja sam bila uz njega. Ja moram da sedim do njega, da upravljam, da ga gurnem u momentu. One nisu smele da ga gurnu. Kad otac vozi, upravljam ja. Što mi posle bilo žao... Otac više osetio moje patnje i tugu, sestre nisu... Sestre bile više vezana za majku.

Milankina suva kosa visi nad tezgom: - Više oseæa. Jeste. Otac. Pa, roditelj...

- Naša majka nije davala ništa. Al' otac imao sestru. Sestra starija od njega. Majka oèeva sve imanje i dukati dala sestri. Dukati, tri vrste. Nije imao èim ženu da veri. Dva dukata - majka mu nije dala. Z'inat mu nije dala. Morao da kupi.

Nas tri sestre. Moje sestre bile ljubomorne. Srednja - sve njoj mora da popuštimo, da ona ne bi patila. Mi se igramo pa se pobijemo. Kad naišo otac, on mora da miri, nji više bije, ja uvek u sredini. Malo me bio otac. Ja u sredini, one visoke, uvek dobiju više.

Torba puna do vrha. Kukuruz niko neæe. Milanku to pogaða: - Bilo je bolje, sve je bilo bolje. Nekad je bilo bolje, svema.

- Nije bilo bolje, isto je bilo.

- Bilo je bolje svema. Ko smeo da se osvrne roditelju? Ne sme da kaže - a!

- Kom prièaš? Šta sam ja gledala, kakve sam scene onda gledala, bije roditelja, davi roditelja...

Bicikl stoji u mestu, prièa ide dalje. Preko roditelja Dobrila stiže do portira: - Nije to. Nego narod danas krade mnogo i po preduzeæa, uzima, vidiš li?

Milanka ne vidi. Ne tièe se to Milanke, Milanka nema preduzeæe: - Oni kradu sad, iz inat kradu, propala država. Otimlja ti. Crkni! Dok ga dobiješ na sud ima da crkneš. Sud nagomilao. Što i ne apse, ne teraju. Pre bio Goli otok. U Goli otok teraj ti što kradu... Ne bi portir stajao nomad što mi oteo otpremninu. I ona, i ona što radi na blagajnu, i ona mi tela otme otpremninu.

- Na blagajnu što rade? Oni najbolje znadu da kradu.

- Jeste. Komanduje Ljubinka. Sto dvajes pet iljade otpremnina...

- Sedi kuæi. Ti s njima nemaš ništa.

- Bio me portir u fabriku, osuðen šest meseci. Bio, ostala sam gluva na jednu stranu. Jal' da ga zakoljem, jal' da ga ostavim? Šest meseca... Èekam prvo da isteram na sud - pa æu nož, pa u rebra! Jal' da ga zakoljem! To je moje, ja sam to zaradila. Sudim se za invalidu, i te pare ima mi donesu na gomilu.

- Ti ideš u sud?

- Idem, sudim se za moje. Gledam da zarade apsu. Što ne doðu da prodaju na pijac, nego kradu? Idem. Za regres æu da idem, za invalidu, za penziju æu da idem što je PIO dao. To je moje! Što ne idu na Goli otok?

- Oæe... Goli otok!

- Ako neæe, on æe da dobije od mene... I gotovo. Od drugoga, ne znaš ti kuj æe te ubije.

- Ja neæu nikoga.

- Ja za moje ubivam, ja oæu.

- Neæu ništa. Nit æu da ga ubijam, nit æu ga milujem.

Dobrila gleda u tezgu: - Ti nemaš ništa. Samo to.

- Nemam. Samo to.

- Ja imam penziju, penziju što sam zaradila...

Bicikl je odvuèe pravo. Mlitavo stoje ruke nad biciklom. Ona da uzme nož? Ne, u to ne verujem.

Moram da svratim. Debeli mornarski konopci vojnog otpada u Paraæinu. Sivomaslinasti, vojni motor na visokim toèkovima pod prašinom. Vise debeli mornarski konopci. Miris mora u Paraæina i slan vetar.

- Onaj motor? Mi ga cenimo 60 iljade. Ima on svoje papire, neki delovi fale. Neæe to svaki da kupi. Neki æe da kupi, da zaradi veæe pare. Mi smo jedan veæ prodali.

- Ide to ko alva! - reèe onaj što pije pivo.

- Imamo mi neke delove za njih.

Šlemovi? - To ide u staro gvožðe, reciklaža...

Šlemove neæu, momak, deo lica zatamnjen crvenilom, ne spušta cenu motoru.

Priznajem, radi njih sam u Paraæinu. Zbog gastarbajtera i ljubavi gastarbajtera prema mafiji.

Mafija koristi popularnost, a u Paraæinu je svakako najpopularnija. Srpski mediji svakodnevno operišu pojmovima "opasni momci", "žestoki momci" što na laike ostavlja odreðen utisak. Gastarbajteri jesu došli do odreðenog kapitala, ko ima stalno mu se èini da nema dovoljno, da je moglo lakše i brže.

 

Likvidacije

 

Gastarbajter iz sela Supske kod Paraæina za 20.000 evra naruèio likvidaciju. Likvidacija je obavljena. Trojica Kragujevèana, Marko Jovanoviæ, Nikola Prokuæ i Božidar Božoviæ, dvadesetjednogodišnji momci, likvidaciju su obavili u prisustvu gastarbajtera. Vezali su mu oèi da ne gleda strašne scene, pa su pucali u vazduh.

- Jesi video likvidaciju?

- Èuo sam, video nisam, vezali ste mi oèi.

Trojica "opasnih" momaka naknadno saznaju da gastarbajtera ne reketira izvesni Saša iz Æuprije, koji je "likvidiran", Saša je verovatno izmišljen, nego kriminalna grupa iz Paraæina koju takoðe treba "likvidirati".

Sašu iz Æuprije su veæ jednom "likvidirali", ali pošto scena nije uspela, "likvidaciju" su morali da ponove. Pošto su odigrali "likvidaciju", fotografisali su se pored dva "leša", traže pare. "Leševi" su izvaðeni iz ratnih filmova, iseèeni iz novina. Sada traže 50.000 evra za "dvostruku likvidaciju" na dve fotografije.

Naravno, nisu likvidirali nikoga, pucali jesu u prazno, ucenjuju preko fotografije.

U meðuvremenu, cena dve ''likvidacije'' skoèila je na 100.000 evra, na kraju na 120.000 evra. Tražili su još 115.000 evra na ime kamate ili PDV-a, sve za razne likvidacije.

Kako ubediti Paraæince da momci nisu žestoki, da je to obièna fukara, da su sitne jajare, kad Paraæinci vole život ko na filmu, kad su prièe o mafiji uzbudljive? Novine su pune "opasnih" momaka, verovatno je tako i u životu. Kad su tako opasni preko televizije, kakvi li su u stvarnosti, pitali su se gastarbajteri iz okoline Paraæina, jedan otac i jedan sin.

Fascinirani mafijom, koju ne poznaju a hteli bi, znali su da je Kragujevac veæi od Paraæina. Pošto iz Beograda ne poznaju nikog, naruèili su i platili kragujevaèku mafiju.

Druženje s "mafijom" skupo su platili. Ipak, družili su se. Ipak, upoznali su se.

Upoznali su se, što vezanih oèiju, što bez veze...

Kinezi i miševi najavljuju propast. Kinezi prvi napuštaju brod koji tone.

Jedan jedini Kinez unezvereno luta paraæinskim ulicama. Kao da je u bekstvu. Staklasta tama i pustoš. Paraæin propada ubrzano, Kinezi su otišli, ostavili su prazne hale u centru grada. Sablasno æutanje, kroz izlog se vidi poneka krpa. Kineska radnja Kung-Fui. Ostala su samo crvena slova.

Druga je po rangu u paraæinskom pravosuðu. Neki nezadovoljnik bacio je kamen i razbio staklo. - Ona Lola Joviæka? Ma nije to ništa. Šta mene briga. Kuæa joj je negde prema železnièkoj stanici. Ma nema to pojma... Ma naduvena stvar, nema tu ništa.

Tako prièa paraæinski advokat koji poznaje Joviæku. On je advokat, ta prièa nije vredna razgovora. Ostavio sam ga da pretresa po spisima.

Put ka periferiji. Smenjuju se novogradnje i kuæe od blata, one su se postidele i razmakle. Stojim pred noænim klubom èudnog imena. Tamnoplava stakla i lamperija. Dve èitulje na ime Dejana Jovanoviæa Gavrana. Naravno, na èitulji nadimka nema. Noæni klub - radno vreme od 8 do 2 sata iza ponoæi.

Ništa ne govori da se desilo ubistvo. Ne piše èak ni "tragièno preminuo", "tragièno nastradao". Piše - ožalošæeni, supruga Vera i ostali...

Bio je to brak iz raèuna izmeðu mafijaša i biznismena. Dejan Ðorðeviæ, star 21 godinu, oženjen je kæerkom biznismena Zorana Jovanoviæa, vlasnika firme Uniprom. Biznismen, shodno lokalnom obièaju, u miraz daje 50.000 evra. Zatim se uplašio da æe se te pare prokockati, pa se pokajao. Traži pare nazad. Kao uterivaèa dugova angažovao je svog roðaka Dejana Jovanoviæa Gavrana, vlasnika noænog kluba Rinz.

Jovanoviæ i Ðoðeviæ sreli su se u Karaðorðevoj ulici u centru Paraæina, obojica su izašli iz auta, kada je Ðorðeviæ sa šest hitaca usmrtio Jovanoviæa.

Iz èitulje i izjave advokata Borivoja Boroviæa, koji zastupa Jovanoviæe, može se zakljuèiti da je sluèaj jako zamršen. Ðorðeviæi glasnim sirenama provociraju i prete. Ko zna šta ko kome još duguje? I ko æe doði da naplati dugove? I ko æe prvi platiti i ko æe njemu vratiti. Poèelo je brakom iz raèuna, nastavlja se obraèunom dve porodice i krvnom osvetom.

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane