Beli kriminal
Dijaliza:
organizovano uterivanje para preko teških bolesnika
Tuđi bubrezi idu im na jetru
Nemački "Fresenius"
nam medicinsku opremu koju smo za vreme sankcija plaćali do 18 maraka danas prodaje za 40 evra, a od RZZO po jednoj dijalizi
naplaćuje 25 evra skuplje nego što to čine državne bolnice i domovi
zdravlja. Sve to je moguće jer višak para odlazi - Demokratskoj
stranci.
Igor Milanović
Sistem dijalize je bio odlično uređen još
sedamdesetih godina prošlog veka, kada su pacijente kolima hitne pomoći prevozili do
domova zdravlja i isto tako vraćali kući. Za vreme
vladavine Svetlane Vukajlović u Republičkom
zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) i na ovo područje
su dospeli privatnici.
U Srbiji trenutno deluju tri svetski poznate kompanije iz ove oblasti:
američki Bakster, švedski Gambro i nemački Fresenius,
koji je i najdominantniji na tržištu, moguće i
zato što je jedan oda najvećih sponzora Demokratske stranke.
Fresenius ima tri svoja punkta u Beogradu i jedan u Nišu, gde se
pacijentima dijaliza vrši o trošku RZZO. Razlika između
dijalize u državnom domu zdravlja i kod Freseniusa je u ceni: u državnoj
instituciji to košta 80 evra, dok istu uslugu privatnik Republičkom
fondu zdravstvenog osiguranja naplaćuje 105 evra.
Ni ova razlika u ceni od 25 evra po jednoj dijalizi Nemcima nije bila
dovoljna. Ista nemačka firma nam prodaje i deo aparata za dijalizu koji se zove špulna i
to tako što te delove uvozi, u Srbiji prepakuje i prodaje kao domaći
proizvod. Za vreme sankcija smo špulne uvozili i to je onda
koštalo između 17 i 18 maraka po komadu. Danas "domaće" špulne
RZZO plaća - 40 evra po komadu!
Svakom od oko 4.000 pacijenata koji u ovom trenutku koriste dijalizu
godišnje treba najmanje 150 špulni, pa sve to puta 40 evra iznosi na godišnjem
nivou najmanje 24 miliona evra, koliko RZZO plaća Freseniusu
za "domaće" špulne uvezene iz Nemačke.
Čak
ni ovo Nemcima nije dovoljno, jer zbog slabo razrađene
mreže privatnih centara za dijalizu tek nekih 300 pacijenata ne koristi usluge
državnih domova zdravlja. Da bi se situacija promenila i broj pacijenata kod
privatnika povećao, potrudila se srpska vlast. U Službenom glasniku od 22. februara 2011.
izašla je Strategija razvoja nefrologije i dijalize do 2020. godine, iz pera dr
Vidojka Đorđevića, direktora Niškog kliničkog
centra za nefrologiju i kadra SPS-a. U svom radu dr Đorđević
predlaže da se u državnim zdravstvenim ustanovama ukine treća smena za davanje
dijalize, čime bi automatski ti pacijenti bili prebačeni kod privatnika.
Privatnici, kao što smo videli, iz državnog budžeta naplaćuju 25 evra više po dijalizi, pa bi, u slučaju da kod njih pređe
samo hiljadu novih pacijenata, oni na ovaj način zaradili godišnje
3.750.000 evra više nego što je to slučaj sa istim državnim institucijama. Nije teško pogoditi kome bi te pare
otišle.
Dva kandidata za podelu ovog kolača su zamenica ministra
zdravlja Nevena Karanović, jedan od najglasnijih
lobista Freseniusa, preko koje je išlo i sklapanje ugovora nepovoljnog
za RZZO, kao i Aleksandar Babić, jedan od rukovodilaca u
Freseniusu. Babić ne samo da je u kumovskim vezama sa ministrom vojske i potpredsednikom
DS-a Draganom Šutanovcem, već sa njim ima i zajednički
kafić u Beogradu. Zbog toga Fresenius i uživa toliku zaštitu sadašnjih
vlasti.
A ta zaštita ide dotle da se namerno izgubi donacija italijanske vlade koja
je iznosila 150 kompleta za dijalizu, jer bi njena podela smanjila prihode Freseniusa.
Sumnja se da je pomenuta donacija na kraju prodata.
I bolnica Dragiša Mišović u Beogradu je uspela da opremi kompletan centar za dijalizu, koji nikada
nije proradio, jer bi se time odvlačili pacijenti od Freseniusa.
Na deo kolača od zarade polaže pravo i Aleksandar Vuksanović, koji je na čelu
RZZO nasledio Svetlanu Vukajlović, kao i Steva Plješa,
koji predvodi ekipu državnih doktora iz KBC Zemuna, koja se bori za Fresenius.
I dr Nada Dušković iz KBC Zvezdare takođe pomaže prelivanje pacijeneta iz državnih u privatne centre za
dijalizu, tvrde dobro obavešteni krugovi.
Plješa, Duškovićka i Vidojko Đorđević su prilikom privatizacije Hemofarma, preko koga je išao ulazak Freseniusa
na domaće tržište, dobili akcije ovog preduzeća. Te akcije su posle uložili
u otvaranje privatnih centara za dijalizu u Srbiji, pa im se sada finansijski
itekako isplati da pacijente šalju - samima sebi.
Brojne kriminalne radnje čine se u ime države da bi se novac prelio u nemački Fresenius, a onda i u privatne džepove.