Zrenjanin

Nasilje vlasti nad osnivačima demokratije

 

Elitna žabokrečina

 

Zašto na poslednjoj izbornoj skupštini demokrata u Zrenjaninu nije bilo gotovo nijednog osnivača ove stranke u ovom gradu  

 

Zoltan Horvat

 

Demokratska revolucija je i u Zrenjaninu iznedrila dve vrste ljudi: one koji su je hrabro i dostojanstveno podizali počev od kraja osamdesetih, i one (danas neprikosnovene vrhovnike "žutog" grada) koji su se njome beskrupulozno okoristili. Demokrate danas u Zrenjaninu bukvalno i temeljno sprovode nasilje nad sugrađanima gomilom fraza i još većom kamarom novih (neispunjenih) obećanja, a posebno su okrutni, bahati i zaboravni prema legendarnim lokalnim osnivačima stranke.

Da po ovdašnju demokratiju sramota i ironija bude najveća, prošlonedeljnom izbornom skupštinom DS u Zrenjaninu, gde se okupila isključivo funkcionerska klika (225 prisutnih razno-raznih kadrovika) predsedavala je bivša članica JUL-a, danas naprasno uvažena "članica (zrenjaninske) biblioteke" i kuma lokalne slave stranke, ali u sali zgrade bivšeg komiteta nisu viđeni - izvorni osnivači stranke. Ako izuzmemo pokojne i retko hrabre bardove demokratije u vunenim vremenima, advokata Kostu Nikolića i dr Milana Purkova, nije bilo ni Artura Momirova, Božidara Vorgića, Aleksandra Josimovića, Milovana Kaje Marjanskog, Ace Đurovskog, Slobodana Mihajlovića, Dušana Juvanina, dr Đoke Došena, Branislava Glišića, Zorana Selene, Živojina Protića...

Jedini izvorni član koji je sedeo tik uz Pajtića, Elezovića, Đurišića i lokalnih glavešina bio je Slavoljub Grozdanov, danas visoki lokalni funkcioner stranke koji je u međuvremenu, ne zaostajući za svojim kolegama na prestižnim funkcijama, zaposlio i lepo udomio u Zrenjaninu sve živo iz svoje uže i šire rodbine. Na izbornoj skupštini je, naravno demokratski, po ko zna koji put za predsednika gradskog odbora, kao jedini kandidat, izabran večiti i omiljeni Predrag Grgić, relativno nefotogeničan kandidat sa unapred pripremljenom fotografijom, inače ponosni nosilac više odgovornih funkcija sa obiljem (na skupštini pročitanih) zasluga za Zrenjanin i još obilnijim (našim) novcima od više vrhunskih plata. Usput, nije izostalo ni jedno jedino ime i prezime sa unapred pripremljenog, a od prošle godine repriziranog spiska "uvaženih" članova gradskog odbora. Jedini i večiti predloženi kandidati su nakon višečasovnog brojanja glasova izabrani jednoglasno u rasponu od 99 do 103 procenta. Da nije tužno bilo bi smešno, ali bilo je krajnje mučno  gledati ih u neukusnom i neprimerenom samoproglašavanju, kada su uz iće i piće i pred kamerama lokalnih medija čestitali jedni drugima lagodne funkcionerske živote na račun sugrađana.  

Istovremeno, šaka (hrabrih) ljudi sa početka teksta nedostoj(anstve)no podnosi nasilje demokratskih revolucionara. Artur Momirov, kojem se vrhuška DS tek nedavno "odužila" preskromnim zaposlenjem u Narodnom muzeju, bio je, počev od kraja osamdesetih, najhrabriji opozicionar na ovim prostorima. U njegovoj kući je ko zna koliko puta prespavao pokojni Zoran Đinđić, česti gosti bili su mu i Mićunović i pokojni Radoslav Stojanović, nebrojeno puta je iz svog džepa finansirao aktivnosti tada zabranjenog DS u Zrenjaninu (zajedno sa Branislavom Glišićem zakupio salu Kulturnog centra, gde je 23. marta 1990. godine održana prva izborna skupština DS u Zrenjaninu pred 157 ljudi), prodavao na ulici zabranjeni list Republiku, koju je iz Beograda u svom trošnom stojadinu donosio Koštunica... Danas je ime Artur istinski i večiti sinonim za demokratiju u Zrenjaninu, ali je istovremeno ćutljiv i miran čovek, i nerado se seća svih žrtvi koje je on zajedno sa porodicom podneo zarad porađanja (ovakve) demokratije.

Pokojni advokat Kosta Nikolić, prvi potpredsednik osnivačkog opštinskog odbora DS u Zrenjaninu, čovek sa ogromnom energijom uloženom u promenu svesti sugrađana i istrajavanju u borbi za bolje sutra, nije izdržao nalet novokomponovanih "demokrata" žednih vlasti i tajne saradnje sa socijalistima, pa se nakon raskola u Deposu zahvalio na saradnji i prešao u novoosnovani DSS. Nakon smrti, ni jedan jedini današnji demokrata nije mu došao na grob.

Božidar Vorgić, dostojanstveni prvoborac zrenjaninske demokratije preživeo je sve podmetačine i ostale "vrhunske radnje" demoglavešina opstavši u skromnoj fotelji direktora ovdašnjeg Narodnog muzeja. Njegovi nesporni individualni i organizacioni rezultati u ovoj danas renomiranoj ustanovi  i istrajavanje na kulturi bez novaca pouzdan su znak da retki izuzeci samo potvrđuju pravilo vladanja beskrupulozne većine.

Slobodan Mihajlović, uvaženi prvoborac zrenjaninske demokratije, danas penzioner, još kraće je vojevao bitku protiv nadolazećih unutrašnjih neprijatelja u DS. Nije se predao već se skromno zahvalio i otišao u ilegalu, bukvalno zaboravljen od svih.

Novinar Branislav Glišić je još teže kažnjen za revolucionarni rad. Zbog kritičkog, a po "demokratsku" vlast neprimerenog jezika, bukvalno mu je zabranjeno zapošljavanje u Zrenjaninu.

Mr Aleksandar Josimović,  potpredsednik osnivačkog odbora DS u Zrenjaninu i svojevremeno jedan od najjačih demokratskih aktivista, našao je mesto u prvoj opštinskoj vlasti u Zrenjaninu, ali je nakon gorkog iskustva i ukazivanja na repriziranje bezvlašća i korupciju, izašao iz priče pronašavši uhlebljenje na drugom mestu.

Milovanu Kaji Marjanskom, melenačkom veteranu i istrajnom prvoborcu demokratije, do dana današnjeg niko od ovdašnjih demoglavešina nije otvorio kapiju kuće da ga pita kako provodi usamljene staračke dane. Slično se oseća i iste "privilegije uživa" i legendarni dr Đoka Došen, prvi predsednik osnivačkog opštinskog odbora DS u Zrenjaninu.

Dušan Juvanin, najistrajniji i najdosledniji demokrata Zrenjanina, nekadašnja udarna pesnica banatskog Narodnog pokreta Otpor, nakon neuspešne epizode potpredsednikovanja Gradskom skupštinom u uslovima diktature DS vrhuške, povukao se sa funkcije vrativši se na radno mesto u JP Direkcija (vala, ni tamo mu ne daju mira). Njegovi dojučerašnji (neiskreni) saborci mole boga da se, zbog uspeha njegove stranke Odbrana Zrenjanina na prethodnim lokalnim izborima, ne lati stvaranja nove jake predizborne GG baze.

Na pomen tragičnog i sramnog odnosa prema izvorištu demokratije u Zrenjaninu i njegovim tvorcima i žrtvama, ovdašnji vrhovnici vlasti bez trunke srama navode da bukvalno od njih počinje demokratija na ovim prostorima, negirajući rad i učinak osnivača stranke. Tim povodom osnovali su i stranačku veteransku Grupu 10 Plus (da im nije Dinkić uzor?) u kojoj su isključivo trećepozivci i preostali (podobni i poslušni) u stranci. Na pitanje zašto se recimo bivšim istaknutim julovcima i drugim "zaslužnim saučesnicima" propasti nekada trećeg najjačeg industrijskog grada Jugoslavije dodeljuju visoke funkcije u DS, lakonski odgovaraju da su danas u politici sva sredstva (opstanka na vlasti) dozvoljena i da je to isključivo u interesu grada i građana Zrenjanina.   

 

 

 

Ovdašnji vrhovnici vlasti bez trunke srama navode da bukvalno od njih počinje ne samo demokratija na ovim prostorima, nego i celokupna istorija.