Epizoda 62
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Na književnoj večeri "poznata muška faca" se
uspija: "...Veče je super-ful, ekstra, prisutna su sva poznata lica, svi
obučeni u kežual kombinacije, svi opušteni i... Znači... Služe se skupa pića,
ma, veče je senzacionalno...". A onda priđe grupi muškaraca, otkopča svoj
sako, dodirnu jednog od njih za mišicu, pa pohotnim glasom reče: "Jaooo,
što vas je!"
Naši fudbaleri su sramota i za Srbiju i za srpski fudbal.
Još ih
Pižon brani. Kaže, iscrpila ih utakmica sa Italijom. Naši fudbaleri "imaju
fudbal u krvi", ali im je loša cirkulacija!
Kako
javlja B92, promućurna žena dala oglas da iznajmljuje muža drugim ženama, da im
radi muške poslove po kući, pa kažu da sad ne diže glavu od posla. Ide iz posla
u posao, ima više tezgi nego Bajlonijeva pijaca. Na svim naslovnim stranama su
njegove slike. "Ne skida se" sa B92. Održava "prajd", a
uzor mu je Borko Stefanović. Ono malo slobodnog vremena provodi sa kumovima
koji su članovi LDP-a, hobi mu je psihologija, a njegova žena je uverena da će,
posle novih izbora, njen muž imati više posla. Drakče
bakalin zaključuje gorko: "...Taj mora da je član Demokratske
stranke".
Nikada na ulici nisam poljubio svoju devojku, a kasnije
ni suprugu. Nikada nisam pljunuo na ulici, niti se nepoznatom obratio sa
"ti". Postoji u srpskom jeziku reč "pristojnost". Ona
nalaže da se svojim moralom ne sme gaziti moral drugih. Treba uvek biti
pristojan! To nikome ne škodi.
Nenad Čanak, sin osnivača "Vojvođanske akademije
nauka", inače Titovog podrepaša, voli da ismeva Broza, komuniste i njihove
naslednike. On, kome je u to vreme bilo sve dopušteno, pa je i bio šta je hteo,
on je danas "savest Srbije", i govori takođe šta god hoće, na svakom
mestu: od opisa polnih organa do ismevanja Boga i religije. Anatomija njegovog
nemorala ukazuje na simptome endemskog ludila: opasniji je od bilo kog
razbojnika!
Ne razumem da hirurug-specijalista ne može da izda recept
pacijentu za postoperativno lečenje, već njegov pacijent ide "kod svog
lekara" po recept. U suprotnom kupiće lekove po tržišnoj ceni.
Drakče bakalin me smiruje: "Ne brini, ovako će da
potraje, demokratija je! Srbija je divna zemlja samo je šteta što je
nema!"
Evropljani predložili da Srbija bude kandidat i da, bar u
nečemu, stigne Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru... Eto sreće, eto veselja!
A Boris ponosan, cvrkuće i olakšava se na nas, kao ptica sa grane!
U
koje god selo da dođu, popisivači utvrđuju "manjak" u odnosu na
prošli popis. Sve je manje ljudi, a sve više praznih kuća. Kuće jeftinije od
najgoreg auta. Ali, ne brinem, jer, biće sutra gore nego danas, jer ovo što je
danas, koliko sutra će biti juče!
Srbija
je sve bliže prošlosti koju smo "promenili", i sve je dalje od
budućnosti koju smo želeli.
Sačuvajte
osmeh na licu svome kako bi vas lakše popisali, jer će vas ti isti u svakom
slučaju otpisati.