Zakonopravila

Nabeđeni član građevinske mafije u raljama organizovanog državnog kriminala

Legalna fantomska firma

Ideja vlastodržaca da protiv korupcije "počnu odozdo", valjda da bi što kasnije krenuli "odozgo", pokazala je svu birokratsku podlost, ali i jasan cilj - da velike pljačke i istinski kriminalci nikada ne stignu na optuženičku klupu. O tome piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

Borba protiv korupcije predstavlja jedan od ključnih preduslova za priključenje Evropskoj uniji. Kako su naše vlasti shvatile tu borbu naopako, govore svakodnevni loši primeri. Uglavnom, pod korupcijom svi podrazumevaju pribavljanje protivpravne imovinske ili kakve druge koristi. Ako se pođe od same definicije korupcije, a to je pokvarenost, njen mnogo opasniji pojavni oblik je kada neko zloupotrebom državnog aparata nanosi štetu pojedincu, i to namerno.

Ovakvih slučajeva bilo je u protekle četiri godine mnogo, i to odmah pošto je sa najvišeg mesta" ispaljena parola vlasti kako "niko nije nedodirljiv", kako će sve stići ruka pravde, pogotovo od reformisanog, samostalnog i nezavisnog pravosuđa. Običan građanin bi poverovao u to, naročito u najavama hapšenja pojedinaca, koji su proglašavani za vođe raznih mafija kakve nisu zabeležene nigde u svetu.

Kad je građanin Uglješa Grgur, inače radnik agencije za obezbeđenje Gvozden, postao "član građevinske mafije", nije ni sanjao da mu je neko dodelio status jednog od najvećih državnih neprijatelja režima u AP Vojvodini, Srbiji a i šire.

Ali,  kako to izgleda kada se udruže političari (nalogodavci), BIA (suprug) i inspektorka Poreske uprave koja je donela rešenje o navodnoj utaji poreza (suprotno pozitivnim zakonskim propisima), Uglješa je uskoro saznao... U presretnutom telefonskom razgovoru jednom se prevario pa pomenuo "pozadinske" sklonosti visokog pokrajinskog političara, i to je bilo dovoljno da postane meta demokratske propagande...

A kako izgleda osveta za izgovorenu reč i šta sve može da uradi sprega politike i rodbinskih veza, žrtva ove zavere shvatiće tek prilikom pokušaja da dokaže svoju nevinost. A mogućnosti da je dokaže graniče se sa naučnom fantastikom. Naravno, i u ovom postupku, kao i mnogim drugim, kod poreskih organa postoji pretpostavka krivice, a nevinost moraju da dokazuju nevini!

Kad su u novinama počele informacije o građevinskoj mafiji iz izvora bliskih MUP-u i BIA, svi su pomislili da će konačno neko stati na put najjačoj mafiji u Srbiji. Svi su pomislili da će na red doći razni prevaranti u Beogradu koji su u crno zavili mnoge građane. Svi su očekivali hapšenja krupnih riba u Beogradu koji su se enormno obogatili na račun velikog broja građana, a saznali smo da je centar građevinske mafije grad u kome se nije ništa značajno sazidalo u poslednjih dvadeset godina, Zrenjanin! Normalno je bilo očekivati da će neko iz tužilaštva pokrenuti krivični postupak za aferu Jugoremedija ili Šinvoz, a ne za neku agenciju za obezbeđenje, ali...

Da je i u ovom slučaju politika umešala prste i da su se kola slomila na neposlušnom partijskom drugu, koji nije slušao centralu, videlo se prilikom hapšenja bivšeg zrenjaninskog gradonačelnika Gorana Kneževića. Po istom principu, specijalni tužilac mogao je da zaviri malo i u druge opštine u Srbiji, gde su čelnici opština davali besplatno državno zemljište stranim investitorima. U okviru građevinske mafije u Zrenjaninu, viđen je i "istaknuti član te mafije" koji u životu nije sagradio nikakvu građevinu, već se celog života bavio nekim drugim poslom! On se, naime, bavio (i još se bavi) poslovima obezbeđenja. Pa otkud onda on u građevinskoj mafiji?

Priča počinje sasvim neobično, i još nema epilog, ali je svakako zanimljiva iz više razloga, ponajviše jer rasvetljava suštinu haosa u državnim institucijama...

Naime, usred afere Građevinska mafija, 1.10. 2008. godine, uhapšen je Uglješa Grgur. Od tog datuma, osim specijalnog tužioca za organizovani kriminal, za isto krivično delo njega proganja i poreska policija koja 4.09.2009. godine podnosi krivičnu prijavu i okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Osnov za podnošenje krivičnih prijava je izjava Marijane Šarenac koja je izjavila da su "novci podizani sa fantomskih firmi" koje je država registrovala, te da novac nije trošen za dnevnice i službene troškove. A sve je rađeno po Pravilniku za nadoknadu putnih toškova i dnevnica!

Osnovno je pitanje ko je utvrdio da su to fantomske firme i na osnovu kojih dokaza? Ako je Agencija za privredne registre registrovala radnju ili pravno lice, a Poreska uprava tom istom licu dodelila PIB, kako onda ta ista poreska policija i drugi državni organi tvrde da su u pitanju "fantomske firme"? Kako niko iz APR-a ili iz poreske policije nije procesuiran i uhapšen kada je registrovao takve firme i istima dodelio PIB?! Kakva je to "fantomska firma" koja je legalno registrovana kod ovlašćenih državnih institucija? Osim toga, kada poreska uprava oduzme PIB, ona banci mora da dostavi rešenje kako bi banka obustavila sva plaćanja preko računa. Pošto to nisu uradili, sada terete firme koje su navodno poslovale sa fantomskim firmama kojima je oduzet PIB...

I tako, bez izvršene terenske kontrole, Poreska uprava donosi prvo rešenje 16.02. 2010. godine, na koje se Uglješa žali. Po žalbi drugostepeni organ dana 25.05. 2010. godine donosi rešenje po kome je naloženo prvostepenom organu da u jednom delu ponovi postupak. Prvostepeni organ ponavlja postupak na isti način kao i kod prvostepenog rešenja, uz "obrazloženje" inspektorke da će "tek sada da zaprži čorbu" zbog podnete žalbe. Drugostepeni organ po ponovljenoj žalbi donosi zaključak 17.01. 2011. godine, prema kome se odlaže izvršenje rešenja o prinudnoj naplati i blokadi računa do donošenja odluke po žalbi.

Treba istaći da je Viši sud u Novom Sadu nalaže veštačenje, a sudski veštak u svom nalazu daje mišljenje da nas "...prezentovana dokumentacija u spisima predmeta i njena sadržina uverava da je određeni poslovni događaj tekao na način kako je to iskazano u prezentovanim fakturama odnosno računima. Prezentovani računi (fakture), po svojoj sadržini u potpunosti ispunjavaju uslove predviđene propisima, a pre svega Zakona o porezu da dodatu vrednost..." To je rekao veštak u krivičnom postupku, a taj nalaz u poreskom postupku ne priznaje poreski organ, odnosno poreski inspektor. 

Sav besmisao i ljudska beda počinju u kancelariji direktora Poreske uprave Filijale 2 u Novom Sadu, Saše Bilinovića, inače partijskog kadra Demokratske stranke, koji je pred svedocima, na kolegijumu, dao nalog "da se uzmu pare tom kriminalcu". Dotični direktor je postavljen na to visoko mesto sa samo četiri godine radnog staža, a po zakonu je predviđen minimum od devet godina!

 U priču se zatim uključuje inspektorka poreske policije Radmila Marinkov, koja nije poštovala zakonsku proceduru prilikom sačinjavanja zapisnika, nije dala mogućnost da "okrivljeni" lično učestvuje u terenskoj kontroli, a osim toga, slučajno ili ne, njen muž radi u BIA Novi Sad i jedan je od retkih kadrova bivše Udbe koji je ostao da radi!

Nakon dugog vremenskog perioda veštak ekonomske struke u čuvenom predmetu daje svoj nalaz i mišljenje da je član građevinske mafije u okviru svoje agencije radio u duhu pozitivnih zakonskih propisa. Ako je i bilo nekih propusta u radu, to su propusti knjigovodstvene agencije koja je bila savetodavac kako da se radi, a uostalom postoji i ugovor o vođenju ovih i ovakvih poslova. Kako poreska inspektorka može da gradi i zasniva svoje rešenje na izjavi samo jednog svedoka, koji nije kompetentan za to?! 

O kakvom se "teškom mafijašu i organizovanom kriminalcu" radi, svedoči peticija gotovo svih stanovnika sela Međe, koji su svojim potpisima zahtevali da se ovakav montirani proces obustavi i da se prekine sa progonom i hajkom.

Da li je neko normalan čuo da se od dnevnica radnika podmićuju visoki funkcioneri i to sa nekoliko odela ili možda laptopom? Ili da su najveće malverzacije u vezi sa javnim nabavkama rađene baš u Zrenjaninu i to za davanje posla agenciji za obezbeđenje? Javna je tajna da se godišnje na javnim nabavkama "ukrade" oko milijarda evra, a oni našli da suzbijaju zloupotrebe u davanju posla privatnoj agenciji. Istovremeno ova vlast sada predlaže i da se ukine direkcija za javne nabavke!

 Korisnije se ispostavilo da su gospodin Bilinović, te specijalni tužilac za organizovani kriminal, dali nalog da se ispita poreklo novca nađenog u sefu, a radi se o popriličnoj sumi deviznih sredstava. Kada su u pitanju spiskovi isplata, izgleda da je u tom sefu policija pronašla spisak sa imenima partijskih ljudi koji su "delili" poprilične sume, samo nije poznato na osnovu kog pravilnika.

 Mnogo više novca našlo bi se u državnoj kasi da je bilo kontrole njegovog porekla, nego što je u ovom slučaju došlo do čitave istrage u nekoj beznačajnoj agenciji za obezbeđenje (gde se zna da je u pitanju novac za isplatu dnevnica za putovanja radnika). To što možda nije poštovana formalna procedura, više je stvar za agenciju koja je vodila poslovne knjige, nego za vlasnika. Tužilac i poreski organi nisu ispitali i kaznili njih kao odgovorne, već su se kao orlušine okomili na nedovoljno upućenog vlasnika. 

Sigurno je da i tvorci ovako suludih ideja ne veruju u ispravnost onoga što čine. Pretpostavka krivice, koja podrazumeva otimanje od bogatih i deljenje siromašnima, postoji još samo u predanjima o Šervudskoj šumi i Robinu Hudu.

 

 

O kakvom se "teškom mafijašu i organizovanom kriminalcu" radi, svedoči peticija gotovo svih stanovnika sela Međe, koji su svojim potpisima zahtevali da se ovakav montirani proces obustavi i da se prekine sa progonom i hajkom.