U Srbiji je neophodno overiti princip promenljivosti vlasti
Na popravni
Mada su rezultati poznati, još se ne zna ko je pobedio na izborima, ali
se zna ko je poražen. Sa samo 23 procenata podrške meðu graðanima,
najveæi gubitnici su Boris Tadiæ i
vladajuæa DS. Pobednici æe biti
poznati tek nakon druge runde predsednièkih
izbora. Dakle, drugi krug je šansa za popravni i Tadiæu, ali i
nezadovoljnim glasaèima kojih je oèigledno
najviše. O tome piše Miodrag Mile Isakov, potpredsednik prve
vlade DOS-a i bivši ambasador Srbije u Izraelu
Piše Mile Isakov
Kada vladajuæa partija, sa sve
predsednikom države na èelu, ne dobije potvrdu svoga rada ni od jedne èetvrtine graðana, to
je neoboriv dokaz da je izgubila poverenje i izbore. Mogu oni sad da prave
razne trgovine i koalicione gimnastike, pa i da proglase pobedu i ostanu na
vlasti, ali to ništa ne menja na stvari. Ne mogu promeniti fakat da im je
istekao rok trajanja i da kao svaka pokvarena roba, mogu samo dalje da truju
organizam društva kojem su veæ sasvim oslabili imunitet.
Politika ipak nije sport i ne mogu se porediti,
kao što to èesto èini
bivši predsednik u želji da se dopadne naciji koja u sportskim uspesima nalazi
jedinu utehu. U sportu se nikad ne može desiti to što se dogodilo na ovim izborima,
da nema pobednika, a da ipak neko izgubi utakmicu. Još manje je u sportskom
nadmetanju moguæe da onaj ko postigne manje golova, posle utakmice postane pobednik, a i
to se može dogoditi u našoj politici, da vlast formiraju oni koji su faktièki izgubili
na ovim izborima.
Dakle, mada nema pobednika, a nema ga jer niko
nije osvojio dovoljno glasova da bi mogao da formira svoju vladu, ima
gubitnika, i to više. Najveæi su svakako Demokratska stranka i njen predsednik
Boris Tadiæ, koji ju je poveo u ovu utakmicu sa mesta predsednika države,
najavljujuæi pobedu i nastavak svoje politike. I upravo ta politika je doživela
poraz, jer se ubedljiva veæina biraèa izjasnila protiv nje, bilo da je glasala za
nekog drugog ili bojkotovala izbore. O tome ko æe ipak formirati vlast
odluèivaæe se u
nadoknadnom vremenu izmeðu dva kruga predsednièkih izbora, a pitaæe se,
kao što sam
najavio u prošlom broju, treæi èovek,
Ivica Daèiæ. Biæe to
vezana trgovina sa Tadiæem i DS-om ili Nikoliæem i SNS-om, za
predsednika i za vladu, odnosno ko njemu i njegovoj koaliciji više ponudi
u vladi biæe predsednik države. Zato je predsednièka trka neizvesna, mada
ju je Tadiæ veæ
izgubio.
Ako je neko odgovoran za politiku koja na ovim
izborima oèigledno nije dobila potvrdu, onda je to Boris Tadiæ, kao
alfa i omega dosadašnje vlasti. Ako je ta politika izgubila, izgubio je i on kao apsolutni i
neprikosnoveni voða. Kad neko potroši dva mandata na samo jedan cilj, èlanstvo
u EU, a ne ostvari ga i na kraju i sam prizna da nema šanse da ga ostvari ni u
narednih pet godina, nema opravdanja ni da traži, a kamoli da dobije još jedan.
Kad neko ima apsolutnu vlast osam godina i za to vreme se sve lošije živi, a
traži još jednu šansu da bi "završio zapoèeto", samo mazohisti mogu da mu je i pruže.
Predsednièki izbori, koji ulaze u drugi krug, biæe pokušaj
Borisa Tadiæa da spase što se spasti može, mada su mu šanse realno male.
Ako njegova partija nije dobila prolaznu ocenu, kojom bi logikom onda on mogao
da je dobije? Ako su kažnjeni njegovi poslušnici i izvršioci, koji nisu nevini
ali ni približno krivi, ni odgovorni kao on, koji im je bio i mama i tata, kako
on misli da se provuèe? Da je poštenja i pravde, predao bi drugu rundu bez borbe, ali pošto toga
nema u politici, sve je na biraèima.
Gledajuæi rezultate opštih izbora jasno je da veæina graðana želi
promene, najviše zbog loših rezultata dosadašnje vlasti, a onda i zbog straha od onoga šta nas
sve može snaæi ako ta
i takva vlast nastavi da upravlja ovom zemljom i našim sudbinama. Lièno sam
ubeðen da ako
ovi isti nastave da vladaju, ulazimo u dugoroènu krizu nesluæenih
razmera. Poverovaæe da su dobro radili, a arogantni i osioni kakvi su, pomisliæe da su
nezamenljivi i biæe još bezobrazniji i bezobzirniji. A za vreme još jednog mandata pustili bi
tako duboke korene koje bi posle bilo teško išèupati. O
trenutnim i kratkoriènim posledicima možemo diskutovati i ako vlast preuzme opozicija, hoæe li
biti malo bolje ili malo gore. Ali na dugi rok, nema dileme da bi opstanak ove
korumpirane i otuðene vlastele bio opasan po društvo i državu, veæ i zbog toga što bi principi
odgovornosti i smenljivosti vlasti bili potpuno dezavuisani. A naroèito zbog
toga što bi još jedan
mandat, umesto na razvoj, potrošila na novu pljaèku kojom bi se nastojali
obezbediti za vreme bez vlasti koje za njih neumitno dolazi.
Sreæa u nesreæi je što ovo kod nas nije demokratska vlast, nego režim
zasnovan na svemoæi jednog èoveka, pa æe se sve nedoreèeno na opštim izborima moæi dovršiti u
drugom krugu predsednièkih. Ako bude srušen Boris Tadiæ, kao
nosilac režima, pašæe i ceo sistem. To smo veæ jednom uradili sa Miloševiæem, pa
dakle znamo da može i znamo kako. I on je tada požurio na prevremene izbore znajuæi da mu
istièe rok
trajanja, baš kao i Tadiæ, a posle njega i njegov režim se urušio. Prema tome nema razloga da i
sada graðani to
ne prepoznaju i ne potvrde.
Prosto je zdravo, i za politiku i za društvo,
pomoæi da ode
onome ko ne zna kad je vreme, kad je dosta. Naroèito kad mu ne ide. Džaba
su svi izgovori i opravdanja (onda sankcije, sada svetska kriza), kad ne ide,
ne ide, i treba pustiti druge da probaju nešto drugaèije.
Tadiæ baš voli da
pravi paralele politike sa sportom, a ne vidi da bi tu mogao i sam nešto da
nauèi. I
najbolji treneri ponekad ne mogu da postignu željene rezultate pa se
povlaèe ili
bivaju smenjeni, a ekipa se preporodi èak i kad je preuzme slabiji struènjak.
Eto mu primer onog Di Matea, koji je upravo osvojio engleski kup i uveo Èelsi u
finale Lige šampiona, pošto je samo privremeno preuzeo kormilo od izvikanog i skupo
plaæenog
Boaoša, kao što je to
svojevremeno uèinio i Grant kad je zamenio slavnog Murinja.
Ali, ako sport i nije pravi reper za poreðenje,
osvrnimo se oko sebe, pa æemo adekvatnije primere pronaæi upravo
u politici i na izborima. U isto vreme kada smo mi glasali o tome da li da
našem neuspešnom predsedniku poverimo i treæi mandat ili ne, Francuzi
su bez mnogo dilema uskratili poverenje svom predsedniku Sarkoziju i nisu mu
dali šansu ni
za drugi mandat, i to zbog mnogo manjih poteškoæa koje
su snašle Francusku,
nego Srbiju. I što je još zanimljivije, pobedio ga je rezervni kandidat
socijalista Olan, pošto je negativnom kampanjom koju mu je smestio upravo
Sarkozi, još pre izbora eliminisan Dominik Stros-Kan. Nije mu, dakle, pomogla
ni kampanja kontrasta, kako svoju kampanju protiv Tome Nikoliæa
eufemistièki
naziva naš bivši
predsednik.
Kad su graðani nezadovoljni i kad reše, nema
tu pomoæi. I
nema neke velike drame, prosto onaj ko ne ispuni obeæanja i oèekivanja,
mora da ide. Dolazi neko drugi, da nešto promeni, pa opet tako ako bude
trebalo. Važno je da se zna da onaj ko dobije vlast dobija i odgovornost, da to
nije nikakva nagrada nego obaveza i da za sve greške i propuste postoje
sankcije. Da postoji princip smenljivosti. Zato je važno da u Srbiji, koja se
zaglibila, doðe do promena. Ako bude potrebe menjaæemo posle opet, ali mnogo
lakše nego što bi to
bilo moguæe sa
ovima, ako ostanu i ukopaju se još dublje u rovove vlasti. Naroèito je
važno da
bude promenjen dosadašnji predsednik Tadiæ zato što je uzurpirao
svu vlast i tako kršio Ustav, zato što se u sve mešao i tako poništio principe
podele vlasti i odgovornosti, zato što je bio više predsednik stranke nego svih
graðana
Srbije, i najvažnije - zato što uprkos svemu tome nije uspeo da obezbedi bolji
život koji nam sada, posle svega, obeæava.
Kako krivica, tako i zasluge za sve uspehe
poslednjih godina pripadaju Borisu Tadiæu. To su, kako je sam
isticao u kampanji, pre svega status kandidata za Evropsku uniju,
"Fijat" u Kragujevcu, auto-putevi i mostovi, mada ništa od
toga nije uraðeno u roku koji je obeæao i ništa do kraja. Naime, kada je prethodni put
išao na
izbore tvrdio je da je kandidatura pitanje dana i da æe do kraja tog njegovog
mandata Srbija veæ biti punopravna èlanica EU, a mi smo tek sada dobili status
kandidata, sa neizvesnim datumom za poèetak pregovora i još neizvesnijim šansama
za èlanstvo.
Koliko onda vredi taj "uspeh"?
"Fijat" je, po tvrdnjama Tadiæa od pre èetiri
godine, veæ trebalo da proizvodi 300.000 automobila godišnje, a sa njegovih traka u
Italiji je tek ovih dana sišao prvi automobil koji bi trebalo da se sklapa u
Srbiji. I niko ne zna kada æe poèeti serijska proizvodnja i koliko æe
"fiæa"
godišnje zaista biti pravljeno, a koliko prodavano. Od svega èime se
bivši
predsednik hvali, jedino su završena dva velika mosta, ali niko ne sme da kaže po
kojoj ceni, pa ne možemo znati da li je skuplja dara nego mera. A izgradnja
auto-puteva kroz Srbiju, veæ je legendarna prièa bez kraja i konca, kao
turske sapunice, što neodljivo priziva seæanja na narodnu pesmu o oranju drumova kraljeviæa Marka.
Dok oni obnove staru traku puta, ona nova veæ mora na reparaciju, i
tako ukrug, sve gde si tu si. Uglavnom, ni Koridor 10, koji je kao Miloševiæ i Tadiæ veæ
nekoliko puta sveèano otvarao, još nije završen. Sve u svemu ništa
posebno za hvalu i ništa što bi ga preporuèilo za još jedan mandat.
Ako mu je najveæi uspeh to što je
Srbija postala kandidat za EU, onda i on sam treba da ostane kandidat. Ako je
to mera Srbije pod njegovom vlašæu, onda je i njegova.