https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Postdemokratija

Postdemokratija

U Srbiji je neophodno overiti princip promenljivosti vlasti

 

Na popravni

 

Mada su rezultati poznati, još se ne zna ko je pobedio na izborima, ali se zna ko je poražen. Sa samo 23 procenata podrške meðu graðanima, najveæi gubitnici su Boris Tadiæ i vladajuæa DS. Pobednici æe biti poznati tek nakon druge runde predsednièkih izbora. Dakle, drugi krug je šansa za popravni i Tadiæu, ali i nezadovoljnim glasaèima kojih je oèigledno najviše. O tome piše Miodrag Mile Isakov, potpredsednik prve vlade DOS-a i bivši ambasador Srbije u Izraelu

 

Piše Mile Isakov

 

Kada vladajuæa partija, sa sve predsednikom države na èelu, ne dobije potvrdu svoga rada ni od jedne èetvrtine graðana, to je neoboriv dokaz da je izgubila poverenje i izbore. Mogu oni sad da prave razne trgovine i koalicione gimnastike, pa i da proglase pobedu i ostanu na vlasti, ali to ništa ne menja na stvari. Ne mogu promeniti fakat da im je istekao rok trajanja i da kao svaka pokvarena roba, mogu samo dalje da truju organizam društva kojem su veæ sasvim oslabili imunitet.

Politika ipak nije sport i ne mogu se porediti, kao što to èesto èini bivši predsednik u želji da se dopadne naciji koja u sportskim uspesima nalazi jedinu utehu. U sportu se nikad ne može desiti to što se dogodilo na ovim izborima, da nema pobednika, a da ipak neko izgubi utakmicu. Još manje je u sportskom nadmetanju moguæe da onaj ko postigne manje golova, posle utakmice postane pobednik, a i to se može dogoditi u našoj politici, da vlast formiraju oni koji su faktièki izgubili na ovim izborima.

Dakle, mada nema pobednika, a nema ga jer niko nije osvojio dovoljno glasova da bi mogao da formira svoju vladu, ima gubitnika, i to više. Najveæi su svakako Demokratska stranka i njen predsednik Boris Tadiæ, koji ju je poveo u ovu utakmicu sa mesta predsednika države, najavljujuæi pobedu i nastavak svoje politike. I upravo ta politika je doživela poraz, jer se ubedljiva veæina biraèa izjasnila protiv nje, bilo da je glasala za nekog drugog ili bojkotovala izbore. O tome ko æe ipak formirati vlast odluèivaæe se u nadoknadnom vremenu izmeðu dva kruga predsednièkih izbora, a pitaæe se, kao što sam najavio u prošlom broju, treæi èovek, Ivica Daèiæ. Biæe to vezana trgovina sa Tadiæem i DS-om ili Nikoliæem i SNS-om, za predsednika i za vladu, odnosno ko njemu i njegovoj koaliciji više ponudi u vladi biæe predsednik države. Zato je predsednièka trka neizvesna, mada ju je Tadiæ veæ izgubio.

Ako je neko odgovoran za politiku koja na ovim izborima oèigledno nije dobila potvrdu, onda je to Boris Tadiæ, kao alfa i omega dosadašnje vlasti. Ako je ta politika izgubila, izgubio je i on kao apsolutni i neprikosnoveni voða. Kad neko potroši dva mandata na samo jedan cilj, èlanstvo u EU, a ne ostvari ga i na kraju i sam prizna da nema šanse da ga ostvari ni u narednih pet godina, nema opravdanja ni da traži, a kamoli da dobije još jedan. Kad neko ima apsolutnu vlast osam godina i za to vreme se sve lošije živi, a traži još jednu šansu da bi "završio zapoèeto", samo mazohisti mogu da mu je i pruže.

Predsednièki izbori, koji ulaze u drugi krug, biæe pokušaj Borisa Tadiæa da spase što se spasti može, mada su mu šanse realno male. Ako njegova partija nije dobila prolaznu ocenu, kojom bi logikom onda on mogao da je dobije? Ako su kažnjeni njegovi poslušnici i izvršioci, koji nisu nevini ali ni približno krivi, ni odgovorni kao on, koji im je bio i mama i tata, kako on misli da se provuèe? Da je poštenja i pravde, predao bi drugu rundu bez borbe, ali pošto toga nema u politici, sve je na biraèima.

Gledajuæi rezultate opštih izbora jasno je da veæina graðana želi promene, najviše zbog loših rezultata dosadašnje vlasti, a onda i zbog straha od onoga šta nas sve može snaæi ako ta i takva vlast nastavi da upravlja ovom zemljom i našim sudbinama. Lièno sam ubeðen da ako ovi isti nastave da vladaju, ulazimo u dugoroènu krizu nesluæenih razmera. Poverovaæe da su dobro radili, a arogantni i osioni kakvi su, pomisliæe da su nezamenljivi i biæe još bezobrazniji i bezobzirniji. A za vreme još jednog mandata pustili bi tako duboke korene koje bi posle bilo teško išèupati. O trenutnim i kratkoriènim posledicima možemo diskutovati i ako vlast preuzme opozicija, hoæe li biti malo bolje ili malo gore. Ali na dugi rok, nema dileme da bi opstanak ove korumpirane i otuðene vlastele bio opasan po društvo i državu, veæ i zbog toga što bi principi odgovornosti i smenljivosti vlasti bili potpuno dezavuisani. A naroèito zbog toga što bi još jedan mandat, umesto na razvoj, potrošila na novu pljaèku kojom bi se nastojali obezbediti za vreme bez vlasti koje za njih neumitno dolazi.

Sreæa u nesreæi je što ovo kod nas nije demokratska vlast, nego režim zasnovan na svemoæi jednog èoveka, pa æe se sve nedoreèeno na opštim izborima moæi dovršiti u drugom krugu predsednièkih. Ako bude srušen Boris Tadiæ, kao nosilac režima, pašæe i ceo sistem. To smo veæ jednom uradili sa Miloševiæem, pa dakle znamo da može i znamo kako. I on je tada požurio na prevremene izbore znajuæi da mu istièe rok trajanja, baš kao i Tadiæ, a posle njega i njegov režim se urušio. Prema tome nema razloga da i sada graðani to ne prepoznaju i ne potvrde.

Prosto je zdravo, i za politiku i za društvo, pomoæi da ode onome ko ne zna kad je vreme, kad je dosta. Naroèito kad mu ne ide. Džaba su svi izgovori i opravdanja (onda sankcije, sada svetska kriza), kad ne ide, ne ide, i treba pustiti druge da probaju nešto drugaèije. Tadiæ baš voli da pravi paralele politike sa sportom, a ne vidi da bi tu mogao i sam nešto da nauèi. I najbolji treneri ponekad ne mogu da postignu željene rezultate pa se povlaèe ili bivaju smenjeni, a ekipa se preporodi èak i kad je preuzme slabiji struènjak. Eto mu primer onog Di Matea, koji je upravo osvojio engleski kup i uveo Èelsi u finale Lige šampiona, pošto je samo privremeno preuzeo kormilo od izvikanog i skupo plaæenog Boaoša, kao što je to svojevremeno uèinio i Grant kad je zamenio slavnog Murinja.

Ali, ako sport i nije pravi reper za poreðenje, osvrnimo se oko sebe, pa æemo adekvatnije primere pronaæi upravo u politici i na izborima. U isto vreme kada smo mi glasali o tome da li da našem neuspešnom predsedniku poverimo i treæi mandat ili ne, Francuzi su bez mnogo dilema uskratili poverenje svom predsedniku Sarkoziju i nisu mu dali šansu ni za drugi mandat, i to zbog mnogo manjih poteškoæa koje su snašle Francusku, nego Srbiju. I što je još zanimljivije, pobedio ga je rezervni kandidat socijalista Olan, pošto je negativnom kampanjom koju mu je smestio upravo Sarkozi, još pre izbora eliminisan Dominik Stros-Kan. Nije mu, dakle, pomogla ni kampanja kontrasta, kako svoju kampanju protiv Tome Nikoliæa eufemistièki naziva naš bivši predsednik.

Kad su graðani nezadovoljni i kad reše, nema tu pomoæi. I nema neke velike drame, prosto onaj ko ne ispuni obeæanja i oèekivanja, mora da ide. Dolazi neko drugi, da nešto promeni, pa opet tako ako bude trebalo. Važno je da se zna da onaj ko dobije vlast dobija i odgovornost, da to nije nikakva nagrada nego obaveza i da za sve greške i propuste postoje sankcije. Da postoji princip smenljivosti. Zato je važno da u Srbiji, koja se zaglibila, doðe do promena. Ako bude potrebe menjaæemo posle opet, ali mnogo lakše nego što bi to bilo moguæe sa ovima, ako ostanu i ukopaju se još dublje u rovove vlasti. Naroèito je važno da bude promenjen dosadašnji predsednik Tadiæ zato što je uzurpirao svu vlast i tako kršio Ustav, zato što se u sve mešao i tako poništio principe podele vlasti i odgovornosti, zato što je bio više predsednik stranke nego svih graðana Srbije, i najvažnije - zato što uprkos svemu tome nije uspeo da obezbedi bolji život koji nam sada, posle svega, obeæava.

Kako krivica, tako i zasluge za sve uspehe poslednjih godina pripadaju Borisu Tadiæu. To su, kako je sam isticao u kampanji, pre svega status kandidata za Evropsku uniju, "Fijat" u Kragujevcu, auto-putevi i mostovi, mada ništa od toga nije uraðeno u roku koji je obeæao i ništa do kraja. Naime, kada je prethodni put išao na izbore tvrdio je da je kandidatura pitanje dana i da æe do kraja tog njegovog mandata Srbija veæ biti punopravna èlanica EU, a mi smo tek sada dobili status kandidata, sa neizvesnim datumom za poèetak pregovora i još neizvesnijim šansama za èlanstvo.

Koliko onda vredi taj "uspeh"? "Fijat" je, po tvrdnjama Tadiæa od pre èetiri godine, veæ trebalo da proizvodi 300.000 automobila godišnje, a sa njegovih traka u Italiji je tek ovih dana sišao prvi automobil koji bi trebalo da se sklapa u Srbiji. I niko ne zna kada æe poèeti serijska proizvodnja i koliko æe "fiæa" godišnje zaista biti pravljeno, a koliko prodavano. Od svega èime se bivši predsednik hvali, jedino su završena dva velika mosta, ali niko ne sme da kaže po kojoj ceni, pa ne možemo znati da li je skuplja dara nego mera. A izgradnja auto-puteva kroz Srbiju, veæ je legendarna prièa bez kraja i konca, kao turske sapunice, što neodljivo priziva seæanja na narodnu pesmu o oranju drumova kraljeviæa Marka. Dok oni obnove staru traku puta, ona nova veæ mora na reparaciju, i tako ukrug, sve gde si tu si. Uglavnom, ni Koridor 10, koji je kao Miloševiæ i Tadiæ veæ nekoliko puta sveèano otvarao, još nije završen. Sve u svemu ništa posebno za hvalu i ništa što bi ga preporuèilo za još jedan mandat.

Ako mu je najveæi uspeh to što je Srbija postala kandidat za EU, onda i on sam treba da ostane kandidat. Ako je to mera Srbije pod njegovom vlašæu, onda je i njegova.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane