Hoće li novo vreme i novi ljudi vratiti Srbiji
vladavinu prava
Stric i babo radili su slabo
Prethodna vlada zadavala je "smrtonosne udarce" kriminalu, tako
što su ti udarci ubili Srbiju a ne kriminal! Ali, šta sada i kako dalje, sa
kakvom policijom i kojim sredstvima? Na ova i brojna druga pitanja odgovore je
potražio Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu
protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Piše: Josip Bogić
Mnogo je pokušaja da se
represivnim merama suzbiju organizovani kriminal i korupcija. Da li je to
izvodljivo i kako? Iskustva iz sveta pokazala su da se represijom kriminal i
korupcija samo suzbijaju i svode na prihvatljiv nivo, ali da se tako
nikako ne rešava i njihova suština.
Da bi se zlo uspešno suzbijalo
potrebno je, pre svega, samostalno i nezavisno tužilaštvo, kao jedini
organ gonjenja i bez upliva izvršne
vlasti u njegov rad, a ponajmanje upliva uticaja predsednika države preko
Saveta za nacionalnu bezbednost.
Predsednik države može preko
ovog saveta da daje informacije i sugestije, a nikako da rukovodi - kao što je
to bilo u proteklom periodu. Tužilac kao rukovodilac pretkrivičnog postupka, a kasnije i stranka u krivičnom postupku, dužan je da goni
izvršioce krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a ne da u mnogim slučajevima tim
postupkom rukovodi BIA. (Jer je BIA informativna agencija, nikako operativna!)
Sve podatke do kojih dođu, radnici BIA dužni su da
proslede tužiocu. Danas u BIA postoje čitavi timovi koji rade operativno:
hapse ne samo u Srbiji nego i po čitavom svetu! A
radi se o informativnoj agenciji Vlade Srbije! Što je još gore, na čelu te agencije u proteklom periodu bio je član Glavnog odbora DS-a! Pa se postavlja pitanje ko je njemu (šefu BIA) šef: tužilac ili predsednik
njegove stranke? Ništa bolja situacija nije ni sa pravosuđem...
Fabrikovanje, pakovanje i smeštanje
Sve ono što prikupi tužilac,
nezavisni i samostalni sud trebalo bi pravično da presudi - "ni po babu ni po stričevima". A videli smo u stvarnosti da je babo šef stranke, a stričevi su
koalicioni partneri!
Do koje mere je sudstvo srozano postalo je
jasno prilikom reizbora sudija, koji je izvršila BIA tako što je za mnoge
isfabrikovala lažne podatke kako bi ih diskreditovala!
Kada bi svi ti isfabrikovani podaci bili
istiniti, morali bi da postoje u personalnim dosijeima sudija! Međutim, kada su
zatraženi na uvid, videlo se da takvih podataka nema. Pritisnute od javnosti, i
ministarka pravde i predsednica Visokog saveta pravosuđa priznale su da su korišćeni podaci BIA.
Šta će BIA kao deo
izvršen vlasti u pravosuđu?!
Ukoliko je BIA imala bilo kakve
podatke o sudijama, bila je dužna da ih dostavi nadležnom tužilaštvu. U
suprotnom ni BIA, ni predsednik niti bilo ko nema pravo da se meša u rad jedne nezavisne
grane vlasti, a pogotovo ne u izbor sudija. Umesto da se tužilaštvo pozabavi i
predstavnicima izvršne vlasti koji su uticali na sramni reizbor sudija, ono je
stalo u njihovu odbranu. S kojim pravom je bivša ministarka pravde uticala na
reizbor sudija? Ona je deo izvršne vlasti!
A energična "tužilac Dolovac" ćuti. Oglasila se saopštenjem da
predsednički kandidat Nikolić krši zakon utičući na nezavisni sud u "slučaju Karić" - kome će omogućiti povratak i pravično suđenje - a nije se oglasila na saopštenje vladajuće stranke da je za istim
tim Karićem raspisana crvena poternica. Mnoge moje bivše kolege su procesuirane zato što su
navodno saopštavale podatke da li su neke
osobe na poternicama ili ne. Neki od njih su i izgubili posao. Ti podaci,
inače, predstavljaju službenu tajnu. Pa
je pitanje ko je članovima DS-a saopštavao te tajne? Ima li tu možda
elemenata krivičnog dela?
Ukoliko nova vlast bude imala iskrene namere u
borbi protiv organizovanog kriminala, ona mora pod hitno da postavi
stvari mnogo drugačije nego što to sada
funkcioniše. Pre svega trebalo bi
formirati specijalizovana, a ne specijalna odeljenja tužilaštava u svim većim gradovima Srbije, a kao logistička podrška i specijalizovane
jedinice u okviru MUP-a, takođe u svim većim gradovima.
Ne može ministar policije da vodi akcije u borbi protiv organizovanog kriminala
i korupcije. To je posao tužilaštva i policije. Isto tako, organizaciono se
moraju ustrojiti i sudovi, kako bi se postigao kontinuitet, od momenta
saznanja za krivično delo do njegovog presuđenja. Pored toga potrebno je da se tužioci i sudije biraju na neodređeno
vreme na tu funkciju, a ne kao do sada - na ograničeni period od dve godine, sa mogućnošću produženja tog roka. Isto tako bilo bi potrebno da se prilikom izbora kadrova u
policiji, kao što je to bilo prilikom
formiranja UBPOK-a, sprovede u delo da svi koji rade taj posao budu spremni da
budu poligrafisani u slučaju
"curenja informacija", kao i
da daju svoje i imovno stanje svoje porodice. Ovo bi važilo i za predstavnike tužilaštva i sudova.
Ovakvi primeri nisu strani u
mnogim zemljama. Ukoliko bi došlo do "curenja informacija", one koji bi prekršili princip čuvanja poverljivosti informacija trebalo
bi kažnjavati težim krivičnim delima.
Nadalje, ta lica bi trebalo da uživaju posebnu zaštitu i zaštitu porodice. Sadašnja
organizacija službi u okviru MUP-a, tužilaštva i sudova nije adekvatna
"stanju na terenu". Pošto su u ove poslove uključeni visoki državni činovnici, članovi Vlade, poslanici, sudije, tužioci... te informacije ne bi smele da budu dostupne mnogim licima.
Sada takvu jednu informaciju
mogu da saznaju mnogi od njih! Do momenta ukidanja UBPOK-a, takvu informaciju
mogao je da sazna mali broj ljudi, svega njih nekoliko. Sada informaciju u
SBPOK-u može da sazna na desetine ljudi, a to onda više nije poverljiva
informacija! Videli smo mnogo primera u čuvenim spektakularnim akcijama kako su neka od ključnih imena bila obaveštena o toku tih
akcija.
Takođe bi trebalo da bude donet zakon o državnoj administraciji, kojim bi se državni činovnici zaštitili od političara tako što bi promenom političke volje u
ministarstvima bili promenjeni samo ministri i, eventualno, zaposleni koje
imenuje Vlada.
Ostali bi bili zaštićeni ukoliko rade u skladu sa
zakonima. U sadašnjoj situaciji iluzorno je
očekivati da jedan operativac MUP-a ulazi u
provere nekog ministra, poslanika ili nekog državnog činovnika, ako on može, preko svojih partijskih kolega, da ga smeni ili u krajnjoj meri da utiče na njegovu sudbinu otpuštanjem sa posla
montiranim hapšenjima.
Ako nešto treba da učimo od naših komšija-suseda, onda je to primer sa
USKOK-om koji funkcioniše u okviru tužilaštva, a policija je njegov servis.
Zbog same prirode posla, ovakva jedinica mora da bude "zaštićena" od izvršne vlasti. Zašto su organi USKOK-a imali
mnogo više uspeha nego naši organi? Kako je takva jedna jedinica mogla da procesuira bivšeg premijera, dok kod nas niko ne sme da pomene ime, a kamo li da ga
procesuira? Kako je na ekspresan način USKOK
rešio pitanje kupovine diploma na jednom fakultetu, a
kod nas sličan proces traje skoro jednu
deceniju?
Kod nas tako nešto nije moguće zbog toga što je ceo sistem pogrešno postavljen.
U praksi ovim postupcima rukovodi predsednik države, preko Saveta za nacionalnu bezbednost, iako je to samo Savet a
ne operativno telo!
Dosadašnji predsednik države istovremeno je
bio i partijski šef vladajuće stranke, pa tako i šef premijeru i ministru
pravde, da se ne bi slučajno neko od njih usprotivio nekoj odluci! Ovakvo
stanje prouzrokovano je time što je tokom mandata predsednik uzurpirao sve one
funkcije državnih organa koje mu ne pripadaju po Ustavu i zakonima.
Zakon protiv privilegija ili oružana legija?
Borba za vlast u Srbiji postala
je borba za razne privilegije. Izbori za parlament pretvorili su se u izbore za
moć, novac, privilegije, a ne
za vladavinu u "ime naroda". Ova borba za novac dovela je Srbiju do prosjačkog štapa. Takođe,
dovela je i do toga da se imovina miliona građana, nezakonito, prelila u vlasništvo odabranih desetak porodica. Ova borba dovela je i do toga da je kao
njen proizvod nastala nova klasa prebogatih, s jedne, i velika većina siromašnih i
gladnih, s druge strane. Da ironija bude veća, "narod je ovlastio" prebogate da pišu zakone i dele pravdu. Iskrena i prava borba protiv korupcije i
kriminala znači borbu protiv
ozakonjenih i "dobro plaćenih" privilegija,
ali ne hapšenjima i
tenkovima (kao što mnogi
predlažu), već donošenjem zakona
kojima bi te privilegije bile ukinute. Da li će to nova vlast uraditi?