Islam nije deo nemaèke
tradicije i identiteta, pa samim tim ne pripada Nemcima
Rešenje svih evropskih kriza pojedinci vide u poturèivanju
Evrope i njenom prevoðenju u islam, zaboravljajuæi
pri tome da su mnogi od aktuelnih problema upravo i potekli iz redova
samozvanih spasilaca. U nekim velikim gradovima Nemaèke
veæ
postoje èetvrti u kojima policija duže
vreme nije u stanju da vrši dužnost, a
turska vlast u meðuvremenu dodatno mobiliše
svoju dijasporu vatrenim nacionalistièkim
tiradama
Fridrih Emke
Veliki nemaèki gradovi veæ
godinama prikazuju istu sliku: arapske radnje, restorani i džamije
dominiraju celim èetvrtima kao što je berlinski Nojkeln,
Vilhelmsburg u Hamburgu ili Erenfeld u Kelnu. Sve ukazuje na to da æe
ovaj razvoj ubrzano da se nastavi. Nisu svi u Nemaèkoj zbog
ovoga sreæni,
za razliku od turske vlade i Inana Turkmena, studenta iz Austrije. On je autor
knjige "Dolazimo" koja bi trebalo da bude odgovor na delo "Nemaèka
uništava
samu sebe" Tila Saracina, o kome je Tabloid veæ opširno
pisao. Turkman veruje da jedino još Turci mogu da spasu Evropu.
Knjiga je obraèun sa
Evropom koja stari i koja je, navodno, zavisna od dinamike mladih Turaka.
Dinamike? Vara se onaj ko misli da je Istanbul simbol cele Turske gde u nekim
regionima još uvek nema tekuæe vode niti dovoljno obrazovane
populacije. Mnogi Turci, posebno oni iz Anadolije, ne znaju ni da
pišu
ni da èitaju.
I dohodak po glavi stanovnika je još uvek veoma nizak, uprkos naporima
države
da se modernizuje. Èak i snažno uzdrmana Grèka
prednjaèi u
ovoj taèki
ispred svog nevoljenog suseda.
Kada Turkman pominje dinamiku ne bi trebalo da
zaboravi da Turci koji u Nemaèkoj ili Austriji borave veæ u
treæoj
ili èetvrtoj
generaciji, najèešæe ostaju ispod proseka u pogledu
obrazovanja ili kvalifikacija. Kriminalitet je, nasuprot tome, u problematiènim
èetvrtima
kao što
je Nojkeln poslednjih godina snažno porastao. Postoje i oblasti u
kojima policija veæ izvesno vreme nije u moguænosti da na
pravi naèin
sprovede državni monopol sile. Dinamika o kojoj govori Turkman ovde
se sasvim drugaèije manifestuje.
Pod ovakvom "dinamikom" najviše
pate njegovi sunarodnici. Dobro integrisane porodice poèinju da
sumnjaju na svoje predstavnike koji ni u treæoj
generaciji nisu uspeli da se socijalno integrišu. Mnogi se
zbog toga u izolaciji, koju su sami izabrali, sve èešæe
okreæu
svojoj naciji i veri.
Prizivana "dinamika" se sve èešæe
ogleda u narastajuæem turskom nacionalizmu. Pripadnici ultranacionalistièke
turske partije "Sivi vukovi" bez problema pune velike dvorane
hiljadama svojih pristalica. Ta stranka deluje meðunarodno u
svom stremljenju da ujedini sve turkofonske narode. Zbog toga se smatraju
ekstremistima koje je Služba za zaštitu ustavnosti okarakterisala kao
"nepodobni za integraciju". U jednom
izveštaju
za medije navedeno je kako turski desnièari bez
problema mogu da budu uporeðeni sa neonacistima.
Turkmenovu "dinamiku" nemaèka
i austrijska strana uglavnom razumeju sasvim drugaèije od
njenog autora: mnogi se smatraju ugroženima od ove nove sile, od mladih
došljaka
koji vladaju ulicama, od žena koje raðaju jedno
dete za drugim i koje se domaæim majkama, koje u proseku raðaju
1,36 dete, simbolièno smeju u lice. Vest da bi jedan deo grada Manhajma
trebalo da dobije novo ime, pukla je prethodnih meseci u medijima kao prava
bomba. Pored predloga iz turske zajednice da se taj deo nazove "Beyoglu" ili "Kücük
Istanbul", i sam gradonaèelnik je predložio
naziv "Little Istanbul".
Mladi turski autor je izuzetno ljut na veæi
deo nemaèko-austrijskog,
posebno na kritièare kao što je Tilo Saracin koji ne žele
da ovu novu "opsadu Turaka" (izraz samog Turkmena) prihvate sa
zahvalnošæu i
poniznošæu.
Po Turkmenovom shvatanju bi Evropljani upravo morali da budu zahvalni, jer ih
on vidi kao profitabilni faktor Evrope. Turska doživljava
privredni rast, po bruto domaæem proizvodu je dospela na 18.
mesto i ubrzano se trudi da napravi mostove ka Zapadu.
Najvažniji stub tog mosta ka Evropi, meðutim,
nije privredni rast. Taj stub se sastoji od miliona malih kamenèiæa, a
to su migranti koji su u Evropu stigli u drugoj polovini 20. veka. Nekada
gosti, ostali su do danas, doveli su i svoje porodice i postali deo evropskog
društva. Kako Turkmen navodi, upravo su ovi doseljenici, a posebno njihovi
naslednici, veliki potencijal od koga bi trebalo da profitiraju ne samo Turska
veæ i
Evropa.
I turska vlada ima iste poglede. Zbog toga ona èini
sve da pojaèa samosvest, a posebno udarnu snagu svojih zemljaka u
inostranstvu. A ovi su, smatra turska vlast, sve više diskriminisani u Evropi.
Pre dve godine je zamenik turskog premijera Bekir Bozdag formirao Agenciju za
Turke u rasejanju. Iako je na listi gostiju povodom osnivanja agencije bilo
više od 1.500 zvanica, o njenom osnivanju je obaveštena samo
jedna jedina ambasada. Èemu tolika tajnovitost?
"Po postojeæim
informacijama, treba da se formira opsežna mreža organizacija, koja bi
zastupala interese Turaka u inostranstvu, a koju bi kontrolisala turska
vlada", tvrdi se u jednom izveštaju. "Turci su sve više žrtve rasizma
i mržnje prema strancima i vlada mora da ih stavi u poziciju da se protiv toga
brane."
Ovo se odnosi ne samo na predstavnike politike ili
privrede veæ na milione Turaka koji žive u
velikom broju zemalja sveta. U junu i septembru su planirana dva megakongresa,
koji bi trebalo masivno da podupru Turke u rasejanju i da im preporuèe
kako legalnim putem mogu da zaštite svoja prava i da se odbrane od
rasizma i sveprisutne mržnje prema strancima. Cilj je da se
turske zajednice u evropskim zemljama školuju da svoja prava sudski zaštite.
Bekir Bozdag je èak otišao toliko daleko da svoju ulogu
uporedi sa jermenskom dijasporom, najzaslužnijom za meðunarodno
priznanje genocida koji su 1915. na Jermenima sproveli Turci.
Koja bi bila prihvatljiva reakcija na mobilizaciju
Turaka u Evropi? Zahvalnost, kao što predlaže Turkmen? Teško, bar s obzirom na
razvoj dogaðaja. U julu 2011. je pod nadzorom amerièke
ministarke spoljnih poslova Hilari Klinton, komesarke EU za spoljne i poslove
bezbednosti Katarine Ešton i generalnog sekretara Organizacije
za islamsku saradnju (OIC) Ihsanoglua, nastavljen je takozvani Istanbulski
proces kojim bi ubuduæe meðunarodnim
zakonima trebalo da bude zabranjeno svako kritikovanje islama ili šerijata.
Na nivou Ujedinjenih nacija postoje veæ dve rezolucije, obe izglasane
2011, koje isto to traže za šta se OIC
zalaže.
Povratak islamu kritièki posmatra
i šef
frakcije vladajuæih partija CDU i CSU u saveznoj skupštini Folker Kauder, èime se
direktno suprotstavio stavovima doskorašnjeg nemaèkog
predsednika kako islam pripada Nemaèkoj. U vezi od medija napadane
akcije besplatne podele Kurana u pešaèkim zonama
velikih nemaèkih gradova, Kauder je rekao: "Islam nije deo naše
tradicije i identiteta, pa samim tim ne pripada Nemaèkoj.
Muslimani su, meðutim, deo Nemaèke i kao naši državljani uživaju
puna prava."
Turci koji žive u Nemaèkoj i koji
su ozbiljno zainteresovani da uživaju obeæana prava,
morali bi otvoreno da se svrstaju uz svoju otadžbinu i to ne kao "Turska
opsada", veæ kao deo zajednice koji je spreman da se integriše,
i da pokažu
kako su im interesi zemlje domaæina, pa samim tim i njihovi lièni,
ispred interesa Turske. Meðutim, da li je tako nešto
moguæe
kod sve više sebe svesnih, samozvanih "spasilaca Evrope",
mora da bude stavljeno pod znak pitanja.
Gde su granice morala?
Više nikome
nije jasno u kom pravcu se, bar kada je moral u pitanju, kreæe
ovaj svet. Ljubav prema istom polu je odavno prihvaæena
u svim krugovima Zapadne Evrope i ne predstavlja ni najmanju prepreku za politièku
karijeru, èak ni u krugovima ekstremne desnice.
Ono što je, meðutim,
zapanjilo nemaèku javnost jesu zahtevi, koje su
plasirali pojedini politièari iz redova stranke Zelenih, da
se izmenom zakona dozvoli incest, odnosno polni odnos izmeðu
najbližih èlanova porodice. Povod za
ovo bila je odluka Evropskog suda za ljudska prava da kriminalizovanje incesta
nije nedozvoljeno ogranièavanje ljudskih prava.
Istovremeno je egipatskom
parlamentu predat zahtev grupe ekstremnih islamista da se zakonom dozvoli
takozvani "oproštajni snošaj", odnosno polni akt izmeðu
muža i
preminule žene i to do šest sati nakon njene smrti. Ovu nekrofiliju predlagaèi
zakona obrazlažu utemeljenošæu u
islamu i islamskoj tradiciji.
Ljudske slobode, pa makar se one
ogranièavale na najprivatniju sferu u èetiri
zida, moraju da se na nekom mestu zaustave pred vratima morala i dobrog ukusa.
Ako se ovako nastavi, svet æe ubrzo postati globalna
Sodoma i Gomora.