Druga strana
Srbija pred sezonom suočavanja
sa istinom
Vruće leto i za
diktatora
Milan Glamočanin
Odlazak Borisa Tadića u istoriju biće za njega više nego
traumatičan. On će, zajedno
sa svojim bivšim najbližim
saradnicima, najpre morati da odgovara
pred redovnim sudovima u Srbiji za pljačku desetina
milijardi evra i dolara, za
više od pet stotina kriminalnih privatizacija i rastakanje državne
imovine čiju vrednost još niko
nije sabrao. Ali, pre toga,
Borisa Tadića čeka sud njegova
stranke koja je inače podeljena na četiri klana,
i svi oni
žure da ga
smaknu sa mesta neprikosnovenog partijskog vođe.
Konačno, tu je i kazna
koja ga čeka od "evroatlanskih
prijatelja". Naime, zbog činjenice da je pokrenuo niz koruptivnih aktivnosti u Srbiji i inostranstvu, u koje je uvukao veći broj
ličnosti i kompanija iz zemalja
Evropske unije, Zapad već duže
vremena priprema Tadićevo političko
smaknuće, ali i otvaranje brojnih
dokumenata i dosijea koji će ga odvesti direktno
u zatvor.
Leto
2012. godine, biće za Borisa Tadića isuviše vrelo, toliko da će svaka klupa na
kojoj bude sedeo, goreti. Narod u Srbiji, koji je čitavu deceniju surovo
pljačkan od strane njega i njegovih stranačkih čauša, čeka suočenje sa strašnim
istinama. Kad se otvore sva dosijea i saznaju sve tajne, kad se bude pogledalo
u sve papire i čula sva svedočenja, mnogi će biti šokirani količinom
opljačkanog novca i starorimskim bahanalijama u kojima su godinama uživali
Boris Tadić i njegova "blindirana" dvorska pratnja. Ali, pre svega,
biće šokirani životinjskim apetitima koje je on lično imao, kako u pogledu
"konzumiranja" materijalnih dobara, tako i u pogledu "mladog
mesa", muškog ili ženskog, svejedno, koje je "trošio", pa u znak
zahvalnosti kasnije slao na najdelikatnije državne funkcije.
Da je Tadić zaista dozlogrdio
i administraciji u Briselu, bilo je jasno još 20. maja,
oko 17 časova (dakle, tri sata uoči zatvaranja biračkih mesta), kad je iz sedišta EU emitovano zajedničko saopštenje
predsednika Saveta Evrope Hermana van Rompeja i Evropske komisije Žoze Manuel Baroza u kome njih dvojica čestitaju Nikoliću na pobedi! Mada je
ovo sve brzo nazvano greškom i brzo je povučeno, to saopštenje se pojavilo
nakon 22 sata iste večeri u identičnom obliku!
Ali,
da ništa nije bilo slučajno, niti pogrešno, pokazaće i predstojeći događaji...
Odlazak
Borisa Tadića otvoriće jedan nezaustavljiv proces pročišćavanja državnih
ustanova i strateški najvažnijih stubova države, jer su, baš zahvaljujući njemu
i njegovoj kabinetskoj autokratiji, sve one bile zakočene u slobodi odlučivanja
i u sprovođenju svojih zakonskih obaveza. Pre svega, reč je o pravosuđu, tužilaštvima
i policiji. Tadić lično i njegova stranka, potpuno su zarobili vojnu industriju
i podredili je grupi međunarodnih švercera na čelu sa njim lično i izvršiocem
njegovih naredbi, Draganom Šutanovcem. Buduća istraga će pokazati da je taj
"vojno-tehnički lobi", koji je radio za potrebe kriminalizovanog,
otuđenog centra moći u okviru NATO pakta, učinio da ceo region bude pretvoren u
jednu mračnu, paravojnu američku bazu.
Kraj
Tadićeve vladavine, istovremeno je i početak neizbežnog obračuna sa njegovim
osionim kadrovima koji su zajašili sve medije u Srbiji, a visoku cenu platiće i
njegov šef kabineta Mića Rakić, savetnici Nebojša Krstić i družina, razne
grlate i bahate kokoške poput praznoglave i primitivne Jelene Trivan ili ocvale
"gospođe Kolundžije"...
U noći
poraza koji je šokirao i Tadića i njegove samouverene savetnike, jedan
poznavalac odnosa u Demokratskoj stranci progovorio je rečnikom koji je do tog
momenta bio nezamisliv: "...Oni su njega tretirali kao Koka-Kolu,
odlično se prodavao, ali niko nije znao zašto!".
Kraj
Tadićeve decenije i njegovo suočenje sa krivičnom odgovornošću, otvoriće
takozvanu Pandorinu kutiju iz koje će početi da izlaze gospodari najveće
pljačke veka, a svako od njih je radio to što je radio po njegovom direktnom
nalogu ili, po njegovom nalogu ali preko posrednika. Ne postoji nijedna
uništena fabrika i nijedna opljačkana državna firma, koju nije sahranila upravo
armija Tadićevih štetočina! Sve nevolje koje su Srbiju zadesile tokom temeljne
devastacije nacionalnih resursa poslednje decenije, išle su direktno preko
kabineta Borisa Tadića. Ni on sam nije nimalo krio da je "glavni u
svemu" i da se za sve pita, jer je, kršeći svoja ustavna ovlašćenja, ušao
na teren apsolutne odgovornosti za svaki opljačkani milion ali i za svaki nenamenski
potrošen evro.
Vreme
je nemilosrdni sudija. Ono je, tokom dva Tadićeva mandata pokazalo da građani
Srbije pred sobom imaju labilnu ličnost koja je sklona nečuvenim
mprovizacijama, koja ne poštuje ni zakone ni Ustav, kojoj nije ništa sveta samo
ako je za njega korisno. Iza njegove manekenske pojave počeo je da se pomalja
ozobiljno bolestan čovek čije su i namere bile isto tako bolesne i sumanute. On
se lično, više puta branio od slike koju odaje, bežeći, očito i od ogledala!
Govorio je da je zdrav kao dren! Ukoliko se ovo na sudu ispostavi kao tačno, on
onda neće imati nikakvu olakšavajuću okolnost za brojna nedela koja je počinio.
Ali, sve govori da će doći do erupcije njegovih, nevešto sakrivenih boleština,
već prvih dana suočenja sa strašnim istinama o biblijskim pljačkama. Uostalom,
i mnogo zdraviji od njega koji su učestvovali u demokratskoj pljački, padali su
od raznih anemija i srčanih tegoba čim bi dopali bukagija.
Vrelo
leto Tadićevih ispovesti pred narodom i pred sudom tek počinje. A čeka ga i
boravak u hladovini srpskih apsana, koje su u njegovom mandatu postale užasnije
nego one turske, srednjevekovne.