Svi donovi srpskog pravosuđa:
prava mafija sedi u državnim institucijama (12)
Kad Boris njiše Palmu
Doba
partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a
posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima
lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene
optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim
smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz
punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć
komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost
"'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde
Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do
republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučesnika i
nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su
zbog oholosti vlasti ostali bez posla. U ovom broju opisujemo ulogu tužioca za
organizovani kriminal u zaštiti partijske oligarhije i uticaju na izborne
rezultate i koalicije
Milovan Brkić
Usred izborne kampanje za izbore na svim nivoima,
uznemiren ponašanjem predsedničkog kandidata Ivice Dačića, i izveštajem
Bezbednosno informativne agencije da je Dačićev koalicioni partner Dragan
Marković Palma obećao podršku i koaliciju u formiranju Vlade Srbije Tomislavu Nikoliću, Boris
Tadić je naredio tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću
da izda nalog policiji da Dragana Markovića Palmu privede sudiji za prethodni
postupak Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
Ne trepnuvši, jer je nalog došao odozgo, tužilac
Radisavljević je naložio sudiji za prethodni postupak da traži oduzimanje
imuniteta od Skupštine grada Jagodine
svom gradonačelniku.
Očigledno je da je Ivica Dačić, u izbornoj kampanji,
želeo da se osamostali, ali je u tome otišao predaleko.
"Želimo
vlast, da vratimo oteto od radnika, želimo jaku državu socijalne pravde, i ne
želim funkciju da bih služio moćnicima i tajkunima, već da bih radio u interesu
Srbije. Mi smo siguran izbor i želimo da pobedimo i Borisa Tadića", rekao je Ivica
Dačić na konvenciji svoje koalicije održanoj u Jagodini.
"Dosta
je bilo surove pljačke građana i Srbije", poručivao je gospodin Dačić na
promotivnim skupovima, obećavajući da će oterati lopovsku vlast, valjda misleći
na koaliciju u kojoj je učestvovao poslednje četiri godine, sa ograničenom
funkcijom ministra unutrašnjih poslova.
Kada se
kandidovao za predsednika Srbije, gospodin Dačić je upozorio da "narodu
ne smemo da pričamo bajke, i da Srbiji treba predsednik koji neće pričati
bajke. Treba nam predsednik koji je dokazao da zna da radi za ovu zemlju",
kazao je.
U
autorskom tekstu, objavljenom u dnevnom listu Blic, pozvao je svoje
protivkandidate da objasne gde su granice Srbije! "...Stalno slušamo o
nekoj crvenoj liniji na Kosovu koju ne smemo preći, a ona je postala sve bleđa
i ružičastija", naveo je gospodin Dačić u ovom tekstu."Znaću
gde je crvena linija", obećao nam je gospodin Dačić.
Miroslava za Dragana,
to je igra obostrana
Predsednik
SPS-a i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na vest o naredbi za
privođenjem njegovog koalicionog partnera i vernog prijatelja Dragana Markovića
Palme sudiji za prethodni postupak Odeljenja za organizovani kriminal Višeg
suda u Beogradu, obavestio je, u to vreme bivšeg predsednika Srbije Borisa
Tadića, da će istog jutra, kada uhapse Palmu, policajci sudiji privesti, sa
krivičnom prijavom i ministra ser Olivera Dulića i još jednog njegovog
ministra, kao i tajkuna Miroslava Bogićevića iz Šapca, koji je najveći
finansijer Borisa Tadića i Demokratske stranke,
i njegovog čoveka za sve
špekulativne poslove.
Boris
Tadić je bio zatečen i zapretio je i Ivici Dačiću, tvrde upućeni izvori, ali je
na kraju pristao da Palma ne ode u zatvor, pod uslovom da mu Ivica i Palma
poljube ruku i zakunu mu se na vernost do smrti, ili njihovog zajedničkog
hapšenja. Treba da nastave da kradu zajedno.
I bi
tako.
Tužilac
Radisavljević je povukao nalog za privođenje Dragana Markovića Palme, a Ivica
Dačić je odustao od hapšenja trojke iz Demokratske stranke. Nema nikakve sumnje
da je gradonačelnik Jagodine odavno zreo za hapšenje, i da bi, u svakoj pravnoj
državi, dobio za ono što je uradio, doživotni zatvor. Ovo brdo mesa zadužilo je
budžet Jagodine za 125 odsto, tako da će, vrlo brzo, dug morati da se plati,
kao i do sada što je činjeno, iz budžeta Srbije, ili rasprodajom gradske
imovine, ili njenom plenidbom.
Da je Palma punio džepove i Borisu Tadiću
milionima evra, zna svaki građanin Jagodine. Prošle nedelje oglasio se
privremeni direktor srpske policije Milorad Veljović da je spreman da
hapsi sve po spisku (samo mu valjda još nisu dali spisak!), a Ivica Dačić je
potvrdio da je spreman da hapsi i najviše funkcionere SPS-a, ako se ustanovi
(ako!) da su se ogrešili o zakon.
Po
zakonima Srbije istragu sprovodi državno tužilaštvo, a policija je samo servis
u službi državnog tužioca, koja, po tužiočevom nalogu, prikuplja podatke i
dokaze čije prikupljanje naredi tužilac. Pretnje hapšenjem kojima već godinama
prete ministar i direktor policije ukazuju da je Srbija predinstitucionalno
društvo, u kome vladaju otuđeni centri moći, i u kojem se hapsi tek kada odluči
predsednik države, ministar ili kada neko naredi direktoru policije da nekog
nepoćudnog uhapsi.
Hilari traži Borisovu
glavu
Reforma
srpskog pravosuđa sprovedena je u nameri da tužilaštvo i sud budu potčinjeni
volji samo jednog čoveka - sumanutog Borisa Tadića, lopova koji se teško
razboleo i koji je zapao u paranoju, da ne bude otrovan ili uhapšen.
Iz
Brisela Srbiji godinama šalju ''sitne knjige'' u kojima se pobraja kriminal i
korupcija državnih i partijskih rukovodilaca, navode njihova nedela,
transakcije, brojevi računa.
Iz
Beograda stalno otpisuju da hapšenja samo što nisu počela, i kao izraze dobre
volje uhapse nekog biznismena koji je blizak opoziciji!
Sve je u
Srbiji upriličeno po meri života sumanutog Borisa Tadića. Ovaj teško bolesni
skot (boluje od lupusa, ima sarkom kostiju i sidu...) seksualno onemoćao, često
je divljački tukao svoju doskorašnju suprugu Tatjanu, kojoj su rane vidali na
maksiofacijalnom odeljenju Stomatološkog fakulteta i urgentnog centra.
Nasilje
je prebačeno i u pravosudni sistem i tužilaštvo. Delioci pravde su podsticani
da pravdu dele kao na traci. Važan je samo broj rešenih predmeta, a da li su
pravednu odluku doneli, to nikog ne zanima. Po istom principu, i pod pritiskom,
odlučuju i sudije viših sudova, koji često građane ostavljaju bez posla, bez
imovine, stana, bez dece koju im nasilno oduzimaju...
Udvarajući
se značajnim funkcionerima stranih država, srpski predsednik je ponudio gospođi
Hilari Klinton da se porodici jednog američkog studenta, koga je istukao
Miladin Kovačević, iz Kule, koji se nalazio na školovanju SAD-u, milion dolara,
da bi gospođa Hilari, koja svet posmatra kroz dolara, smanjila pritisak na
Srbiju, s pozicije državnog sekretara za spoljne poslove. I siromašna Srbija
je, iz budžeta, platila milion dolara! Sprovela je i krivični postupak i
osudila je Miladina Kovačevića na dve godine i dva meseca zatvora, koju kaznu
on izdržava u Somboru, u zatvorenom odeljenju poluotvorenog zatvora! I u
uslovima nedostojnim čoveka.
Ali, i
pored plaćenih milion dinara, pored kazne koju izdržava, Miladin Kovačević je i
dalje na poternici Interpola! O čemu se ovde radi! Kako je bilo moguće
suditi Miladinu Kovačeviću, ako SAD nisu
ustupile spise predmeta srpskom pravosuđu? Da li je reč o divljačkom udvaranju
gospođi Klinton, koja, inače, tražeći glavu Borisa Tadića?
Ko će da plati 300
000 evra?
Ovih dana
roditelji francuskog navijača Brisa Tatona, koji je stradao pred utakmicu
Partizana i francuskog Tuluza, skočivši preko žardinjere na Obilićevom vencu,
sa visine od nekoliko metara, bežeći od navijača Partizana koji su želeli da ga
''obore'', jer je u jednom pabu na Obilićevom vencu, penjući se na stolicu,
raširenih ruku imitirao francuske borbene avione "Miraže" koji su
bombardovali Srbiju.
Kada je Bris
Taton dve nedelje kasnije umro u Kliničkom centru Srbije, ožalili su ga, kukajući
iz sveg glasa, kao da je umro spasitelj nacije ili planete, srpski predsednik
Boris Tadić, njegova kamarila i Tijanićeva TV Bastilja.
U
kampanji koja je usledila, srpski predsednik, gradonačelnik Beograda,
ministarka pravde i držvani sekretar Slobodan Homen pretili su uhapšenim
navijačima, koji su odmah optuženi za teško ubistvo, najtežim kaznama.
Pred
sudskim većem Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Mirjana Ilić
saslušano je više svedoka, i nijedan, uključujući i navijače iz Francuske, nije
potvrdio da su videli da su optuženi bacili Brisa Tatona preko žardinjere kod
garaže na Obilićevom vencu. Dokaza nije bilo, ali je sudija optužene osudila na
240 godina zatvora! Ne trepnuvši.
U
međuvremenu odbrana osuđenih navijača pribavlja dokaze - snimak poziva jedne
građanke Hitnoj pomoći u Beogradu, koja uzbuđeno, kao očevidac saopštava
dežurnoj lekarki da je jedan mladić skočio preko žardinjere. Ona je tu
izjavu dala istog dana pred policijom, kao i čuvar garaže, penzionisani
vatrogasac Dragan Crepulja, koji je policiji opisao kako je nesrećni
Taton pao preko žardinjere, i da ga niko nije bacio.
Apelacioni
sud u Beogradu odbio je da izvede ove dokaze, i veće kojim je predsedavala već
penzionisana sudija Savka Gogić, preinačilo je presudu i osuđenima, takoreći,
prepolovilo kazne! Lažno optuženi za ubistvo odmah su prebačeni u zatvore, a
ovih dana porodica Brisa Tatona traži da se iz budžeta siromašne Srbije njima
isplati odšteta od 300 hiljada evra! nema nikakve sumnje da će Viši sud u
Beogradu, po kratkom postupku, usvojiti tužbeni zahtev i da će, iz i onako
praznog budžeta, Tatonovim roditeljima
biti plaćena ogromna odšteta. Drugi građani bi dobili po 300 hiljada
dinara, ali Tatonovi... Još kada im je to obećao Boris Tadić.
Koliko je
sumanuti srpski predsednik okupirao srpske institucije, vraćajući nas u
feudalni sistem i u feudalno doba, vidljivo je na svakom koraku.
Kao u prokletoj
avliji
Zatvori
u Srbiji su prepuni, i deluju kao iz turske okupacije. Što je nasilje prema
građanima veće, to je Boris Tadić bio sve srećniji.
Milan Zarubica je doktor
farmaceutike koji je uhapšen 2002. godine i osuđen na 11
godina zatvora zbog navodne proizvodnje i stavljanja u promet zabranjenih
opojnih sredstava. Po izricanju presude prebačen je na
izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici.
Jedno vreme, po dolasku u pomenuti
zatvor, dr. Zarubica je radio u prijemnom odeljenju zavoda, takozvanom
karantinu. Tu je upoznao Mariju Kuzmanović, zvanu
Brka, koja je načelnica
prevaspitne službe ovog zatvora.
Brka je nekada radila u policiji, u
odeljenju za maloletnike, a po dolasku u KPZ Sremsku Mitrovicu i upoznavanja
dr. Zarubice poželela je da i sama stekne neku
akademsku titulu. Dr. Zarubica, kao osuđeno lice,
bio je zgodna prilika za Brku da do magistarskog rada dođe
bez ikakve muke.
Pošto je dr. Zarubica odradio svoj
deo dogovora i Brki napisao "njen" magistarski rad, sve je za njega
krenulo po zlu. Umesto dodatnih povlastica, s obzirom na teško
narušeno zdravlje, dr. Zarubica je izložen
nepotrebnom maltretiranju. Prvo je zbog nove optužnice
iz KPZ Sremska Mitrovica bio prebačen u istražni
deo Okružnog zatvora u Beogradu, takozvani Centralni zatvor
(CZ). Ovo prebacivanje samo po sebi je nelogično, budući
da je Zarubica već bio u zatvoru, odakle nije mogao
da ugrozi istragu, a gde je, ipak, imao humanije uslove nego u prenatrpanom
CZ-u.
Posle
11 meseci maltretiranja, dr. Zarubica biva vraćen u KPZ
Sremsku Mitrovicu, gde ponovo prolazi karantin (kao da je prvi put stigao na
izdržavanje kazne, a ne vraćen iz
drugog zatvora). Karantin u KPZ Sremskoj Mitrovici je posebno nehumano mesto,
gde osuđenici moraju da spavaju i na golom podu zbog
nedostatka dušeka i kreveta.
Posle
više od mesec dana dr. Zarubicu iz karantina prebacuju u jedan od paviljona, ali
ga samo nekoliko dana posle toga odatle odvode u specijalni zatvor u Padinskoj
Skelu, kod Beograda. Ovaj zatvor je visoke bezbednosti i strogo zatvorenog
tipa, gde vlada posebno strogi režim i gde treba da borave lica koja su dobila
zatvorsku kaznu od 20 i više godina.
Zašto
je dr. Zarubica protivno svim pravilima i uprkos lošem zdravstvenom stanju,
ovako brzo sklonjen iz KPZ Sremska Mitrovica, gde je imao koliko-toliko humane
uslove boravka, prvo u beogradski CZ, a zatim u Novu Skelu? Upravo zato što je
napisao magistarski rad za Brku, a to se pročulo po
zatvoru.
Uplašena
da bi njena magistratura mogla da bude osporena, čime
bi joj bila umanjena i plata, a kandidovala bi se i za suspenziju i otkaz, Brka
je iskoristila svoj posebno uticajni položaj da skloni nezgodnog svedoka. To
što su njemu time narušena zakonom zagarantovana prava i što mu je ugrožen i
sam život, Brku ne interesuje. Nije ona slučajno, još
kao inspektorka za maloletnike dobila ovaj čisto muški
nadimak. Već onda je bila poznata po surovosti.
Crne Bjelobabe
Nedeljko
Trifković iz Novog Sada čest je ''gost'' u zgradi nepravde koja se nalazi u ulici Sutjeska broj 3.
Naime, direktor Studentskog centra iz Novog Sada Jovan Bjelobaba, podneo je
protiv gospodina Trifkovića čak 17 tužbi za naknadu nematerijalne štete, zbog
navodne povrede ugleda i časti od strane tuženog Trifkovića, koji se obraćao
državnim organima predstavkama o nameštenim tenderima u Studenskom centru Novog
Sada!
Gospodin Bjelobaba od Trifkovića, svakom
tužbom, traži od odštetu za pretrpeljene duševne bolove u iznosima većim od
milion dinara. Takse za tužbe i odluke ne plaća. Gospođa Đurđina Bjelobaba bila
je član Visokog saveta sudstva, u prvom sazivu, koji je desetkovao srpsko
pravosuđe. Umesto da je uhapse, ona je danas sudija Apelacionog suda u Novom
Sadu!
Osnovni sud u Novom Sadu odbio je da spoji
sve tužbe protiv Trifkovića, što propisuje zakon, već 17 sudija sudi po tužbama
gospodina Bjelobabe. Tu su troškovi za advokata, a sve sa ciljem da Trifkovića
unište materijalno. Sudije ne žele da se zamere gospodinu Bjelobabi, jer o
njihovim odlukama, u drugom stepenu, odlučuje i njegova supruga Đurđina, koja
može da im se sveti, ukidajući, sve odreda, njihove presude. To je danas
moguće, jer je srpsko pravosuđe u punom rasulu i ogrezlo je u nemoralu.