Njega
zanima samo unutra
Ljudi
iz bliskog okruženja Borisa Tadića kažu da je njegova politička ideologija
isključivo hedonističkog karaktera. Ma šta to značilo... Zato ima onih intelektualaca,
koji mu poručuju : "Quod licet Jovi, non licet bovi ", ili,
"Što je dozvoljeno Jupiteru nije volu" (tj. nije sve za
svakoga). Ali, kako je Tadićev cirkuski odnos prema državnim institucijama
pogubno uticao na potpuni slom srpske diplomatije, istraživao je Tabloidov
izvor iz samog vrha Ministarstva spoljnih poslova...
Insajder:
D-6
U vreme svog drugog predsedničkog mandata, pre tri
godine, Boris Tadić je dočekao Novu godinu u Rimu na Španskom trgu, i to van
porodice i zvaničnika, tj. u neformalnom društvu jedne "dame", Ane
Urošević, za koju će javnost kasnije saznati da je ustvari snaha bivše
dogradonačelnice Beograda, Radmile Hrustanović. Tadić je, ubrzo posle toga, na
opšte zgražavanje, imenovao Anu Urošević, za ambasadorku Srbije u Italiji!
Istražujući pogubni Tadićev uticaj na srpsku
diplomatiju, bolje reći njeno uništavanje, jedan od nekada bliskih Tadićevih
ljudi potvrdio je da je on uvek govorio za sebe kako je hrabar čovek, ali je, uprkos tome, na mitingu
povodom proglašenja samostalnosti Kosova, pre tri godine podvio rep, ustvari
pobegao "u radnu posetu Bukureštu" i ostavio državu u veoma
delikatnom stanju. Ukratko, izvukao se, napustio prestonicu, mada je znao da
lako može doći do nemira, što se na žalost i dogodilo, i to u drastičnoj formi.
Mnogi su sa pravom postavili pitanje: gde je tada bio Tadić da svojim
autoritetom, a tvrdi da ga ima u Srbiji, spreči građanske nemire, uništavanje i
paljenje Beograda?
Isti izvor navodi da je Tadić bio opsednut sa
kontraobaveštajnim službama BIA i VBA, dok ga obaveštajne službe, čija je
delatnost usmerena na pribavljanje informacija u inostranstvu, uopšte nisu
zanimale! On je takođe sprečio spajanje
BIA i SID - obaveštajne službe Ministarstva spoljnih poslova. Njega zanimaju
"dvorske intrige", jer misli da će na taj način duže trajati kao
diktator. Očigledno da mu je bliska rimska metodologija "Divide et
impera" (Zavadi pa vladaj). On tako radi i sa svojim bliskim
saradnicima. Očigledno da tu nema ni "D" od demokratije.
S obzirom da ne postoji obaveštajna služba, nema ni
valjane procene kako razmišlja strani faktor. Zato je Tadić često bio zatečen
raznim akcijama EU i SAD, ne znajući kako da se ponaša u mnogim situacijama.
Treba reći i to da je on u svom mandatu bio predsednik koji nikada nije imao
brifinge sa obaveštajnom strukturom. Naravno, obaveštajni sektor BIA ne može da
pribavi željene informacije iz inostranstva, jer nije kadrovski opremljen, niti
ima izgrađene operativne pozicije.
Poznato je da ovi
operativci u većini ne govore strane jezike, što je osnovna alatka za uspešan
operativni nastup. Tu ne pomaže ni prisluškivanje , ni pendrek, kao ni "ovlašćenja". Tako je Tadić spao
na naklapanja Vuka Jeremića, koji je umislio da je obaveštajac i to vrhunski!
Najgore je što je Jeremić izgubio smisao za realnost i u to stvarno veruje.
Međutim, realnost je potpuni drugačija. Tako srpski ministar diplomatije
iscrpljuje svoje sagovornike tokom iznošenja stavova koja su pre svega
anahrona, dosadna, bezidejna...
Preuzimanjem samostalnog vođenja spoljnje politike je
još jedna potvrda da Tadić umišlja da je "super premijer", a samim
tim pokazuje i da svesno krši Ustav!
Očigledno da je
diplomatija Srbije privatizovana zahvaljući Tadiću. Neverovatno da je Jeremić
postavio za bliže saradnike ljude koji su bili vezani za Miloševića, a nemaju
ništa zajedno sa Dačićem.
Kakva je nakaradna kadrovska politika u Ministarstvu
spoljnih poslova, govori i činjenica da ima dosta diplomata koji ne govore
strane jezike, a što je osnovni uslov za rad u inostranstvu. Tako na primer,
ambasadora Vladimira Nikolića ne zanimaju strani jezici, iako je bio
doskorašnji generalni konzul u Trstu, Italija, a trenutno je i direktor
Konzularnog odeljenja MSP! Interesantno je da i treći čovek MSP generalni
sekretar Vladimir Ćurgus govori tečno makedonski, i ništa više!
Ipak, eklatantan je primer ambasadora Vladimir Nikolića,
čije kolege imaju ogromne primedbe na njegov rad. Inače, karijeru je izgradio
kao žrtva SDB, u kojoj je radio do 1999. godine kao načelnik analitike.
Slobodno se može reći da je njegov slučaj ispunjen
torturom i terorom. zato je, verovatno, u stalnoj paranoji, a ima i
psihosomatskih problema! Za svoju karijeru u diplomatiji duguje Vuku i Danici
Drašković kojima je davao relevantne informacije o atentatu na Ibarskoj
magistrali. No, on je tu nesreću dobro unovčio, tako što je bukvalno postao
potrčko bračnog para Drašković. U vreme ministra spoljnih poslova Gorana
Svilanovića i uz pomoć tadašnjeg direktora obaveštajne službe MSP SID-a Gorana
Petrovića, odlazi za šefa konzularnog odelenja pri ambasadi u Zagrebu i to po ugovoru (tada je to još bilo legalno
u MSP). Nakon uspešnog terena u Hrvatskoj gde je zamenio Gorana Petrovića na
čelu SID-a...
U početku,
operativci MSP ga hvale, ali ubrzo se sve menja, posebno kada se uhvatio u kolo
sa Željkom Perovićem (crnogorski kadar iz Đukanovićevog okruženja)
pomoćnika tada novog šefa diplomatije Vuka Draškovića (tj. Danice)...
Od, na oko
normalnog čoveka, on i Perović kreću da prave rusvaj, da sumanuto kadruju uz podršku bračnog para Drašković. To je bila
preteča katastrofalnog kadrovanja Borka Stefanovića...
Inače za vreme postojanja SCG, Vladimir Nikolić odlazi
na mesto generalnog konzula u Trst, bez verifikacije znanja i jednog stranog jezika! To, po pravilniku
MSP, nije moguće, ali... Uprkos svemu, Nikolić se obreo u Trstu, gde je veoma
malo vremena obitavao u konzulatu, a najviše je vremena provodio u gradskim
kafićima gde svraćaju naši građani. Tako je on počeo da "zabavlja"
našu dijasporu kojoj ništa ne promiče.
Zanimljiv je bio i odnos Nikolića u Trstu prema SPC, jer
ga naša pravoslavna zajednica nije
zanimala, pa je naljutio čak i vladiku Jovana. Ustvari, Nikolić je imao svoj
lični razlog, on je sabotirao akciju naših vernika i dijaspore u Trstu koji su
pismeno zahtevali da se njegovoj zamenici Mirjani Kotlajić produži
službovanje u Trstu gde je bila zaista od velike pomoći dijaspori. Zbog toga je
vladika Jovan poslao pismo Vuku Jeremiću o slučaju Nikolić, ali ono nikada nije
stiglo do njega.
Inače, Nikolić je verovatno rekorder dolazaka u zemlju
što zbog suđenja (desetak puta) što preko pedeset puta iz privatnih razloga.
Treba znati i to da za svako napuštanje države prijema, šef DKP mora
imperativno imati saglasnost ministra Vuka Jeremića. Za vreme mandata od četiri
godine, Nikolić je dolazio preko šezdeset puta u Srbiju, naravno i za to vreme
mu je tekla devizna plata.
Nikolić je upleten i u slučaj svoga blagajnika, Dušana
Bogdanovića, koji je vraćen pre
godinu i po dana u državu zbog pronevere 25.000 evra! Navodno, sada ga
čeka suđenje. No, Nikolić kao naredbodavac "pere se " i kaže da o
tome ništa nije znao.
Prema izvorima iz MSP, na samom početku mandata Vuka
Jeremića, njegov šef kabineta, Borko Stefanović, silovito je krenuo da
analizira nerad šefova DKP. Kako je među diplomatama Nikolić važio za
neradnika, Stefanović je rešio da ga vrati u zemlju. No to mu nije uspelo jer
je bračni par Drašković insistirao da ostane, jer je mnogo propatio prilikom
zatvaranja. Tako je on nastavio da živi svoj lagodni život trošeći državnu
sinekuru (apanažu), ali, sa druge strane, ukinuta mu je radio-veza sa
centralom, budući da nije slao šifrovane telegrame. Treba znati da za jednog
profesionalnog šefa DKP, oduzimanje šifre isto što i ukidanje prava na život.
Zeka
čuva Pinočea!
Konačno, biće zanimljivo kako će Zeka Božović, istaknuti
član DS, sačuvati za svoga kuma, Zorana Popovića zvanog Pinoče, mesto šefa
konzulata u Rijeci, koju dužnost on i dalje obavlja. Jer, problem postaje veći
zbog činjenice da je agresivni pretedent na tu ugodnu mediteransku zavetrinu,
upravo Vladimir Nikolić.