Vojska
U senci konačanog bilansa
demokratskog ubijanja odbrambene moći
Srbi
Koliko je u
svrhu "borbene gotovosti" Demokratske stranke potrošeno para iz
budžeta Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije? Kakve sve besmislice, apsurde i gluposti je proizvodila propaganda
Dragana Šutanovca dok je bio ministar odbrane? Kako je Srbija razvojničena na
radost NATO pakta, kako nepostojeći odbrambeni sistem Srbije služi isključivo
propagandnim potrebama Demokratske stranke i zašto učesnicima propagandne
predizborne parade još nisu isplaćene dnevnice? Odgovore na ova i neka druga
pitanja potražio je Tabloidov vojni analitičar
Piše: Pukovnik Milan Jovanović
Tek sada, nakon proteklih izbora, savršeno je jasno
na kakav način je zlopotrebljeno ono što je ostalo od Vojske Srbije...Naime,
vojna parada koja je držana 23. aprila 2012. godine u
Leskovcu, drastičan je primer nemilosrdnog arčenja para
poreskih obveznika u funkciji jačanja kulta ličnosti
Borisa Tadića i vođenja političke kampanje o državnom
trošku.
Između ostalog, žrtvovano je i nekoliko desetina miliona evra kako bi se u okviru vežbe "Jablanica 2012"
više od dva meseca pripremalo više od
2.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, da bi za okupljene građane
demonstrirali moć odlazećeg ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Iako učesnicima
pomenute cirkusijade od vojne parade nisu isplaćene
dnevnice za prikaz takozvanih
"operativnih sposobnosti" srpske vojske, bez ikakvog plana su
nemilosrdno arčene pare
poreskih obveznika (za nabavku kineske uniforme, remont tehnike, bespotrebna
generalska vozikanja i tako dalje i tako redom,
od čega je veći deo završio u
privatnim džepovima Dragana Šutanovca i
njegovog kuma, i pomoćnika
za pranje para Ilije Pilipovića.
Uprkos
jeftinoj lakirovki, sve je to koštalo previše.
Ali, to svakako nije jedini trošak koju je odlazeći
ministar odbrane Dragan Šutanovac napravio u vojnom budžetu
tokom predizborne kampanje Demokratske stranke, Borisa Tadića i Dragana
Šutanovca. Užice, Valjevo, Priboj, Trstenik, Bor, Pančevo,
Batočina,
Smederevo, Lučani, Čačak, Novi
Beograd - Bežanijska kosa, Beograd - bivša kasarna "Stepa
Stepanović"
itd.., samo su samo neka od mesta gde se nimalo nije štedelo na
demonstraciji (ne)moći odlazećeg ministra.
Uporedo sa nemilosrdnim arčenjem para u vođenju
političke
kampanje o državnom trošku, dok je narod još bio zabavljen
izbornom groznicom, u ministarstvu odbrane
i Vojsci Srbije (ono što je od nje još
ostalo) nastavljena je pljačka vojne imovine i dalje urušavanje
i uništavanje
odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije. Tako je u Domu Garde na Topčideru 10.
maja ove godine, bez ikakvog smisla (osim daljeg mentalnog tlačenja preostalog
vojničkog duha) upriličena neka "međunarodna" konferencija pod
nazivom "Integracije i doprinos država Jugoistočne Evrope zajedničkoj
bezbednosnoj i odbrambenoj politici Evropske unije". Konferencija je bila,
barem zvanično, predstavljena kao deo projekta „Bezbednosni i odbrambeni
aspekti priključenja Republike Srbije EU" koji realizuje Ministarstvo
odbrane Srbije, a "nosilac" je Institut za strategijska istraživanja.
Dragan Šutanovac, odlazeći kursista, jedva je i dočekao da uzme reč na
otvaranju ovog tužnog skupa i odmah konstatovao, da je Ministarstvo odbrane od
strane EU i regionalnih inicijativa prepoznato kao kredibilan partner za tako
važnu temu kao što je bezbednost! Naravno, nije rekao da te više sile
smatraju Srbiju bezbednom tek ako je razoružana, razvojničena, razvaštena,
uhapšena od strane NATO pakta, zgažena u svakom smislu i sa delom teritorije
koji je terajno okupiran!
Ali, to
mu nije zasmetalo da održi govor u kome besramno priča kako će Ministarstvo
odbrane biti prvo ministarstvo u Srbiji koje će otvoriti novo poglavlje odnosa
sa Evropskom unijomm, da je Ministarstvo odbrane u svim izveštajima Evropske
komisije do sada dobijalo pozitivne ocene, a da je to ministarstvo završilo i
platformu na osnovu koje će pristupiti pregovorima o učlanjenju Srbije u EU.
Koliko sutradan, stigla je vest da će sve dalje integracije sa EU biti
zaustavljene ulaskom Hrvatske u ovu posrnulu zajednicu. Preneo je jedan od
dvojice najviših funkcionera Poljske, koja po pravilu, ima obavezu da govori
ono što Zapad misli.
To je
prvo ministarstvo u okviru Vlade Srbije koje je spremno za pristupanje
institucijama Evropske unije. Ministarski savet ministara odbrane EU doneo je
odluku o početku pregovora o pristupanju Ministarstva odbrane u Evropsku
odbrambenu agenciju čime je započeto novo poglavlje odnosa tog ministarstva i
EU, rekao je ministar naglasivši da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
išli korak napred, jer imamo predstavnike u dve mirovne misije EU, čime je
načinjen istorijski iskorak u odnosima Srbije i EU.
Pohvalio
se Šutanovac na svom odlasku da ima stotinak pripadnika Vojske Srbije u pet misija pod mandatom Ujedinjenih nacija
i dve misije Evropske unije. Ali, šta će grešni Srbin u Somaliji i Ugandi, to
nikako da objasni...Upravo je poslednje angažovanje srpskog oficira lekara u
misiji EUTM u Ugandi ocenjeno kao značajan doprinos naše zemlje stabilizacionim
naporima Unije u Somaliji i Ugandi. Šef
delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer,
državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević i izvesni
Nikola Todorčevski, direktor Regionalnog
Centra za kontrolu naoružanja, trebali su da daju privid
"međunarodnog" tokom ove bljutave lične promocije čoveka koji bi
odmah, sutra. morao da odgovara za šverc naoružanja i vojne opreme.
Oklopne brigade nema
ko da vozi
Danas je pravo pitanje šta je Vojska Srbije dobila od
kako je zajašila Demokratska stranka i , uopšte, i zašto je trpela nasilje
koje, od 2000. godine vrši NATO pakt uz pomoć ove stranke i njenih? Srbija ima
više od 200.000 vojnih penzionera i
članova njihovih porodica, i DS je do sada vrlo vešto koristio ovu grupaciju
udvarajući joj se preko neostvarenih socijalnih "projekata" Dragana
Šutanovca. Da li je život tih ljudi danas bolji nego što je bio pre dolaska
demokratskih skakavaca? Jasno je da nije. Poređenja radi treba se setiti da je
vojni budžet pre 5. oktobra 2000. godine bio dva puta veći nego danas, pa je
čak i borbena tehnika bila u mogućnosti da sebe servisira i da se obnavlja.
Može li današnja Vojska Srbije koja je postala putujuće pozorište Demokratske
stranke, da prebaci za 48 sati dve kompletne oklopne brigade sa više stotina tenkova i drugih borbenih
vozila na Kosovo i Metohiju, i to železnicom, kao što je to ona armija iz 1999.
godine uradila, ispred nosa NATO paktu, koji to tada, uprkos svom elektronskom
osmatranju, nije video! U današnjoj Prvoj kopnenoj brigadi (koja treba da
pokriva teritoriju Vojvodine), Vojska Srbije ima samo jedan jedini kamion
vučni-voz za prevoz tenkova! A, i šta će joj više, kad su tenkovi izmasakrirani
i istopljeni u visokim pećima odbeglog US Steell-a, u Smederevu? Jedan
je vojni analitičar zapazio kako je, prilikom rasformiranja Prve oklopne
brigade, železnica odbila da njeni vagoni čekaju natovareni tenkovima nekoliko
dana na stanici dok taj jedan kamion ne preveze barem dvadesetak tenkova za
jednu kompoziciju koja se železnici isplati za prevoz. Reč je bila o tenkovima
M-84. Eto, tako izgleda Tadićeva ideja o "izvozu bezbednosti" u
praksi.
Srpskom narodu, pored tradicionalne ljubavi prema svojoj
deci, roditeljima i otadžbini, mimo te tradicije, rodila i jedna čudna ljubav prema NATO alijansi, i
posle svega što je ta alijansa sile i terora uradila Srbiji? Ljubav prema NATO
paktu, kod jedne, tek pridošle ljudske podvrste nastala je na mržnji svega
postojećeg u sopstvenoj domovini. Ljubav prema NATO paktu, da ne bude više
dileme, ovladala je mnogim srpskim glavama, okupiravši duhovni prostor kao
kakva grozna epidemija. Ima tu i patologije, egzibicionizma, voajerstva,
neprirodnog davanja i svekolikog nuđenja, pa i druge boleštine. Stranačka
dečurlija, igra se odbranom, postrojavaju vojsku, obilaze neuralgične tačke i
tumače svetske procese na tribinama na koje se naređenjima dovodi vojska da
sluša ministrove diletante. NATO je srećan što ima ovakve promotere!
Ništa NATO zagovornicima i njihovim vođi nije sveto! Ni ljute rane iz
1999. godine, ni skupštinska Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije, ni
očigledno NATO divljanje na mnogim svetskim tačkama, ni obazriv i blago
upozoravajući stav starijeg brata sa Istoka, ni široko iskazana narodna volja
protiv te nakazne alijanse. Guraju oni svoju priču, prećutno podržani od
parlamenta i njegovih brojnih analfabeta.
Otkako je na čelu
Ministarstva odbrane Dragan Šutanovac,
kao država i narod doživeli
smo veliko političko, nacionalno, moralno poniženje
i nipodaštavanje. Od
nekada u svetskim razmerama respektovane
vojne sile, naša vojska je, pored radikalnog
smanjenja brojnog stanja, zastarelosti naoružanja,
zapošljavanja po stranačkim i rodbinsko-kumovskim vezama, sistemskim
delovanjem organizovanog kriminala i mafije u organizacionim strukturama i u
samom Ministarstvu, dospela na nivo glume i imitacije nekakve vojne sile.
Analitičari koji znaju o čemu govore i kome to
govore, ovako su ga ocenili: "...Očigledno
je da sistem odbrane koji promoviše
Dragan Šutanovac sa svojim saradnicima funkcioniše
mimo svih interesa Srbije i njenih građana. On se
zasniva na sistemskoj korupciji i mitu. Šutanovac
nema iskren i pravi odgovor ni na jedno pitanje. Ako nema lične
političke i materijalne koristi Šutanovac
ne rešava
nijedan problem...".
"...Izuzetan je manipulator i
majstor za zamenu teza. Radi šta hoće i
kad hoće. Nije bitan Ustav, zakoni. Sistemski sprovodi
politiku izdaje pri čemu primenjuje politiku svršenog
čina.
Institucije su urušene, privredni
kapaciteti, posebno odbrambeni, upropašćeni a građani
Srbije dovedeni do prosjačkog štapa.
Ovakvim delovanjem Ministarstvo je na čelu sa Šutanovcem
umnogome i samo doprinelo da Srbija postane
mafijaška država,
država bez ikakvog ugleda, kako u okruženju
tako i u svetu, da postane država čija
je odbrambena moć daleko iza odbrambenih mogućnosti
najmanjih i najnerazvijenijih zemalja u
okruženju i u svetu".
Dok na jednoj strani imamo putujući
cirkus na drugoj imamo nastavak bezobzirnog, drskog i temeljnog pljačkanja
vojske i države i izdavanje biografskog rečnika „Generali
i admirali Srbije 1981 - 2011", pod budnim
okom Ilije Pilipovića, oficijelnog pomoćnika i kuma
Dragana Šutanovca,
ovih dana se užurbano vrše nabavke i isporuke sredstava kao što
su padobrani, delovi za padobrane, telekomunikaciona opreme od strane
privilegovanih kompanija kao što je GIM i prodaja viškova
NVO sa stoka VS.
U pogledu prodaje viškova NVO
između
ostalog karakterističan je primer prodaje sredstava po odluci ministra
odbrane pov.br.1692-5 od 08. novembra 2004 godine .
Radilo se, naravno, o prodaji NVO koji je zbog viših
državnih
interesa poveren kompaniji Jugoimport Mont (sadašnji MDI
Podgorica). Deo sredstava je izvezen ne na krajnju destinaciju
predviđenu
u izvoznim-uvoznim dozvolama, zbog čega je izvršni direktor
Zoran Damjanović više dana proveo u istražnom
zatvoru u Crnoj Gori. Veći deo robe je uglavnom završio
na Kosovu. Deo naoružanja je još u vojnom depou, negde oko 17000
kom AP koji bez bilo kakvog nadmetanja
CPR Impex treba da izveze. U tom cilju sasvim nezakonito su izvršili pripremu i
u više navrata dovodili strane predstavnike iz zemalja koje su pod sankcijama
UN (Somalija, Obala Slonovača, Kongo,Nigerija itd.) . Mahom
strane predstavnike preko CPR Impex dovode Bugari (Todorov, Nikolov) Austrijanci
(Aleksabder Logar (br.pasoša P 1353602, Austrija) i Peter Logar (broj pasoša
br.P1980733, Austrija), Česi, Švajcarci i Crnogorci ( o fukcionisanju
švercerske mreže u Srbiji i regionu, nosiocima šverca drugom prilikom u jednom
od narednih brojeva).
Koliko je koštala ova besmislica?
U jednom svojevrsnom zborniku, sadašnja, srpska vojna
nadri-elita objavljuje životopis 502 penzionisana i aktivna generala i
admirala, rođena u periodu između 1923. i 1969. godine. Kako kažu, njihove biografije i životne priče treba
da predstavljaju vredan putokaz mladim
generacijama oficira ali i dečacima i devojčicama koji razmišljaju o svojoj
budućoj profesiji. Nesumnjivo je, rekli su priređivači, da je knjiga
"Generali i admirali Srbije 1981 - 2011" priznanje društva i države
ljudima koji su, krajem 20. i početkom 21. veka, u izuzetno teškom periodu za
srpski narod, stajali u prvim redovima odbrane četiri države - SFRJ, SRJ, SCG i
današnje Srbije. Kakva ironija i glupost?
Sve se ovo dešavalo povodom 9. maja, Dana
pobede u Domu Vojske Srbije u Beogradu,
u izdanju Kluba generala i admirala. Mnogobrojnim članovima Kluba,
njihovim porodicama i prijateljima o knjizi su govorili istoričar dr Mile Bjelajac
i general-potpukovnici u penziji Zlatoje Terzić, predsednik Uređivačkog odbora,
dr Radovan Tomanović, glavni i odgovorni urednik i Ljubiša Stojimirović,
predsednik Skupštine Udruženja generala i admirala Srbije.
I njega čeka ulica
Predizborni
nastupi Dragana Šutanovca napokon su u potpunosti rasvetlili njegov lik i delo.
Prema njegovom "televizijskom" mišljenju, u Srbiji, koja u
centralnom biračkom spisku ima više glasača nego punoletnih građana! I to u
zemlji gde desetine hiljada mrtvih "među prvima glasa ispunjavajući
najrevnosnije svoje građanske
dužnosti", u zemlji gde Predsednik Republičke
izborne komisije, usred kampanje donira
Demokratsku stranku, u zemlji gde se najveći broj dobijenih glasova može se
okačiti mačku o rep, jer to ne znači i pobedu na izborima! Šutanovac, kao i
njegov šef, i dalje misle da se ugled Srbije povećava krađom
na izborima, kriminalom, mitom, korupcijom, socijalnom i ekonomskom bedom.
Otežavajuća je okolnost što je on snažno učestvovao u stvaranju ovog užasnog
brloga kao ministar odbrane, braneći samo pozicije svoje partije i svoga vođe,
a pre svega, svoje lične interese. Naime, u onom, malo manje javnom poslu kojim
se bavio proteklih nedelja, upregao je sve službe ministarstva i vojske da
"obave glasanje kako treba". Iz pojedinih uprava stizala su stroga
usmena naređenja za koga glasati i sl.
Ova perjanici NATO na Balkanu
(koje se ozbiljniji oficiri NATO gade) licencirani skaut, persona od najdubljeg
Solano-Šeferovsko-Bajdenovskog poverenja, ofanzivac i razbijač srpske odbrambene
moći, bivši dizač rampe na JUL-ovom parkingu i izbacivaču iz noćnih klubova,
momak koji je preko noći iz farmerki udenut u Zilerijeva odela i nakon
završenog nekakvog zbrzanog američkog kursa, posađen na mesto ministra odbrane,
tek će dodirnuti svoje dno. Isti onaj asvalt sa koga je krenuo pre nešto više
od jedne decenije.
Vojska
može na Kosovo, ali neće
Bez obzira što prema Rezoluciji 1244 (koju,
zahvaljujući politici srpskih "demokrata", nije imao ko da iskoristi
na pravi način) vojska može da se vrati na Kosovo i Metohiju, i to u određenom
broju. Ali, ona je pod komandom ljudi kakav je bio Dragan Šutanovac, radije
gledala sa strane i ponašala se kao neutralni posmatrač, a svoja ustavna
ovlašćenja prebacivala na pripadnike KFOR-a, uzdajući se u obećanja njegovih
komandanata da ce zaštiti Srbe ako to bude bilo potrebno.