Beli
kriminal
Evropska
unija traži hitno čišćenje srpskog zdravstva od prljavog novca i prljavih
kadrova
Srbija je poslednja na listi
34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene
zaštite, i taj podatak
je nedavno predstavljen u Evropskom parlamentu u Briselu kao istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa
za 2012. godinu. Ova činjenica nije nikakvo
posebno iznenađenje, jer je celokupan zdravstveni sistem u Srbiji ustvari jedna kriminalna piramida na čijem
čelu se smenjuju režimski ministri, direktori, upravnici, samozvani maheri za uvozno izvozne
poslove, interesne grupe sastavljene od "delatnika" farmaceutske mafije ali i običnih
dunđera, građevinskih preduzimača bliskih vlastodršcima, i još mnogo
drugog mračnog polusveta koji tu nikako ne bi smeo da se nalazi.
M. Grabež
Jedan od ključnih krivaca za haos u
srpskom zdravstvu, bivši četvorostruki ministar zdravlja Tomica
Milosavljević, još uvek je na slobodi i niko ga do danas nije pozvao na
odgovornost, uprkos neporecivim činjenicama da je bio saučesnik i nalogodavac
brojnih protivzakonitih radnji, čije štetne posledice po državu Srbiju još nisu
sabrane, a mere se milijardama dolara i evra...
U
međuvremenu, dok srpsko zdravstvo tone još dublje od dna na kome se našlo, i
dok čitavi lekarski timovi masovno odlaze iz Srbije u zemlje Evropske unije,
SAD, Kanadu, Australiju i gde god ima posla za njih, traje ministrovanje Zorana
Stankovića, patologa koji, eto simbolike, ima, barem retoričku potrebu, da izvrši
obdukciju kriminalne lešine koja se pružila uzduž i popreko domova zdravlja,
zdravstvenih i kliničkih centara.
I
dok je on učestvovao u proteklim izborima u trci za mesto predsednika
republike, ističući svoje poštenje, iskustvo i radnu biografiju, dotle je u
zdravstvenim ustanovama sve uzavrelo od istraga, anonimnih prijava za
kriminalna dela, ali i još dubljeg zagađivanja kadrovskog i materijalnog stanja
u zdravstvu i oko njega.
Tako
je, na primer, u vezi istrage protiv direktora zemunske bolnice dr. Iva
Berisavca, koja je vođena zbog takozvanog naduvavanja faktura, sada stiglo i
nekoliko anonimnih prijava iz te bolnice, u kojima je detaljno opisano kako
sada novi direktor dr Dragoš Stojanović iste te fakture naduvava duplo više od
svoga prethodnika, a sve u dosluhu sa gradskim sekretarijatom za zdravstvo!
Ali,
ni o tome ni o mnogo čemu drugom, nema nikakvih reakcija nadležnih organa (niti
se ko u ovom trenutku oseća nadležnim!). Prethodno je, za svaki slučaj, da ne
bi "više očiju više videle", Stojanović ekspresno smenio poslovnu
sekretarku KBC Zemun, i to odmah pošto je stupio na dužnost...
Na
slučaju pokojnog dr. Nenada Borojevića (zvanično, u pitanju je bilo
samoubistvo, nezvanično, "...obešen kao konjokradica na divljem Zapadu od
strane zdravstvene mafije..."), najbolje se vidi suština mafijaške sprege
farmako-zdravstvene mafije ali i metoda prekog suda koji deluje na principu:
"sve pada ako glavni optuženi bude lišen života". I zaista, ako lažu
zvanični izveštaji, ne laže zdrav razum-neverovatno zvuči da je nesrećni
Borojević poslednje sate svoga života proveo pešačeći desetak kilometara u
kućnim papučama od Pop Lukine ulice na obalama Save, pa sve do šumovitog
Košutnjaka!
Ljubu
nisu prevarili!
Hrabri
istupi u javnosti izjava policijskog inspektora Ljube Milanovića, čoveka
koji nije dao da mu istrage o zdravstvenoj mafiji blokira kabinet predsednika
države, otkrile su pozadinu
"demokratskih" pljački u zdravstvu i kako je došlo do pomeranja
kadrova stranke G17 (sada URS) samo da bi Demokratska stranka nasledila teren
za pljačku. Tako je DS organizovao
"pomeranje" bivše direktorke
RZZO u pravcu zatvora, kako bi doveli svoga kadra Aleksandra
Vuksanovića koji punih dve godine nije ni u kom smislu unapredio rad Fonda,
već se novac samo slivao na drugu stranu, u sefovima i džepovima Demokratske
stranke i njenih vođa.
O
tome kako je iz Fonda nestalo 10,6 milijardi evra za 12 godina, ili, mesečno
oko 1.000 dinara po jednoj zdravstvenoj knjižici u Srbiji, niko još nije ni reč
rekao, nijedan tužilac se nije oglasio, nijedna istraga nije sprovedena! Sve
govori da toga i neće biti sve dok ne bude uhapšen i procesuiran bivši
višestruki ministar Tomica Milosavljević. To se do sada nije desilo između
ostalog i zato što je tako dogovoreno sa kabinetom Borisa Tadića,
neposredno posle akcije inspektora Milanovića, koji je, na žalost, samo dobro
poslužio Mlađanu Dinkiću da zaplaši Tadića, jer je znao da od hapšenja
DS kadrova u zdravstvu nema ništa. Tako je i sadašnji ministar Stanković
nagrađen predsedničkom kandidaturom, u znak zahvalnosti jer ovaj slučaj u
njegovom dosadašnjem mandatu nije pomerio sa mesta.
Konačno,
ne treba izgubiti iz vida da je Stanković, kao bivši ministar odbrane, morao da
ima kompletan uvid u to šta je Tadić pre njega radio, pa je njegovo ćutanje
utoliko upadljivije a njegova odgovornost za nepokretanje istrage time još
veća.
Jedna
ozbiljna istraživačka agencija iz Danske, nedavno je radila anketu po kojoj je
biračko telo u Srbiji pokazalo najviše nelogičnosti glasanjem, što je pokazalo da
je Srbija daleko od razumnih izbora. To se posebno vidi u zdravstvu koje ovde doslovno učestvuje u
poslu masovnog pomora sopstvenog naroda, zbog čega bi odgovorne osobe u vrhu
državnog aparata, u svakoj drugoj ozbiljnijoj državi, bile izvedeni pred specijalni
sud za udruženi zločinački poduhvat...
Kraj
"šetača iz devdedesetih"
Okrutnost zdravstvene mafije i farmakomafije, ogleda se u surovom kažnjavanju saradnika koji otkazu poslušnost.
Primeri su pokojni Borojević i uhapšena Vukajlovićka, saradnici takozvane
farmakomafije iza koje je stajao četvorostruki ministar Tomica Milosavljević...
Borojević je obešen u Košutnjaku posle otvorenih iskaza MUP o delovanju i
načinima rada farmakomafije kada su citostatici u pitanju dok je Vukajlovićka
još živa zbog toga što uporno, u
iskazima, ponavlja da je samo radila po nalozima ministarstva i vlade Srbije ne
udubljujući se dalje u problematiku iako je krucijalni svedok u aferi uvoza
vakcina.
Međutim,
da ne bi bila privremeno puštena na slobodu, a to za posledicu imalo njenu
likvidaciju, ona je odlučila da se brani uredbom Vlade Srbije, pa će, po svemu
sudeći, uskoro na slobodu, a posle odslužene kazne, treba očekivati da će afera
vakcine i zakonski biti završena medijskom "obradom" javnosti kako
država radi svoj posao jer je, eto, i tako visoki funcionerka provela par
godina u zatvoru...
Kada
je u sve ovo ušao i niezbežni kadar DS, Đodrđe Bajec sa željom da
očisti, ne samo zdravstvo već i DS od potencijalnih konkurenata, u zatvoru su
bili ljudi poput Vladana Šubarevića, bivšeg člana gradskog veća Beograda
zadužen za zdravstvo...No, Bajec to
nikada sam ne bi mogao da izvede da mu Boris Tadić nije odobrio. Pre svih,
prva prepreka je bio dr Predrag
Peško, koga Bajec ni danas ne može da se otarasi jer je KC Srbije i novi
sindikat zdravstva u potpunosti Peškovo vlasništvo (kao Tadićevom omiljenom
čoveku, Pešku je sve dozvoljeno!).
Kroz taj interstranački sukob se naslućivalo
da Tadić ne može da izmiri zavađene struje u zdravstvenom odboru DS pa će taj
resor da prepustiti SPS, jer je grupacija oko Slavice Đukić-Dejanović kompaktna
i ključni ljudi su joj Mirko Kerkez, Periša Simonović i Vlada Đukić za
koje se ne vezuje nijedna ozbiljna afera, dok su kadrovi u zdravstvu DS i G17 u
kriminalu do guše!
U
odmeravanju snaga, Peško će lako izaći na kraj sa Bajecom, jer, kao bivši
komunistički kadar (a SPS je tradicionalno partija slaba na veze u podzemlju
kojih Peško ima pregršt!), očekuje se
potpuno zauzimanje pozicija nekadašnjih kadrova u zdravstvu koji su sada rasuti
po različitim partijama, dok će Bajec i "šetači iz devedesetih" opet
biti neka vrsta opozicije, sada u svojim strankama.
Najgore
što može da se desi po zdravstvo je zataškavanje velikih afera koje su i dalje
otvorene... Raščišćavanje KC Srbije nije ni počelo i tu ni deset
kriminalističkih ekipa MUP i pravosuđa u narednih pola godine, sa danonoćnim
radom, ne bi razotkrili šta se sve odigralo u proteklom periodu. Slično je i sa
ostalim kliničko-bolničkim centrima u državi. Domovi zdravlja idu ka laganom
gašenju zbog usaglašavanja sa evropskim propisima, jer to više nisu velika
izvorišta profita, pa je zdravstvena mafija odlučila da ih pusti "niz
vodu" u narednih pet godina, kako bi se navodno usaglasili sa EU a ustvari
kako bi odložili uvođenje reda u stacionarne ustanove gde je kriminal neopisiv
rečima.
Lekarska
komora je toliko pod kontrolom kriminala da čak ni lekarima koji su doveli do
umiranja dece nisu oduzeli licence (nedavno je, u vezi sa tim pojavama, osvanuo
u dnevnoj štampi naslov: "Lekar bez licence, pacijent bez noge"). Baš
na ovom mestu treba podsetiti da glavni optuženi u "aferi citostatik"
nije bio pokojni dr Nenad Borojević nego dr Zoran Bekić, uhapšen pa
pušten, koji i dan danas neometano radi sa decom u Onkološkom instititu dok je
Borojević, koji je stao iza njega, platio glavom.
Uopšteno
govoreći, slika je najmračnija moguća: vrši se potpuna dezintegracija zdravstva
od države a put za otvoreni rad podzemlja je otvoren već odavno, i bez njega
ubuduće niko neće moći ni radno mesto da dobije a kamoli funkciju u nekoj
zdravstvenoj ustanovi!
Sve ovo i više od ovoga, bio je razlog da institucije Saveta Evrope i Evropske unije reaguju, iako Srbije nije ni blizu nekakvim evropskim integracijama. Jer, mafijaška gangrena je toliko velika da je metastazirala do Brisela i nekih institucija koje su već korumpirane od strane srpske zdravstvene i farmakomafije...