Zakonopravila
Pobedniku neće imati ko da piše, a poraženom narodu će uskoro sve biti
jasno
Sirotinja raja ne ide u raj
Desile su se "promene na isto".
Posle završenih izbora, lažne demokrate su slavile uz asistenciju lica
sa poternice, onih koji su bili zaštićeni četvorogodišnjom vladavinom sličnih
sebi. Sad mogu da i u naredne četiri godine nastave da rade isto što su i do
sada radili. Gotovo cela Evropa je kaznila svoje dosadašnje vlasti,
samo ih je Srbija nagradila dosadašnju! U analizi proteklih, skandaloznih
izbora, Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu
protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a, potvrđuje opšte
uverenje da je narod u Srbiji još jednom, surovo izigran, ali, i da je dobrim
delom sam sebi presudio.
Izgleda da su Boris Tadić i klika oko njega
pročitali narod, a da narod nije pročitao Tadića i kliku oko njega. Da je to
tako najbolje govore rezultati izbora. Izgleda da je Tadić sa svojom družinom
omađijao narod "kao zmija žabu", koja krekeće ali ide u usta zmije.
Mnogi su napadali Tadića i kliku, ali su ipak glasali za njega!
Totalni ekonomski kolaps, dalje teritorijalno
drobljenje Srbije, i snishodljiv evrofanatika prema politici EU i SAD,
predstavljeni su u predizbornoj kampanji lažnih demokrata kao receptura za
uspeh. Sa druge strane, njihov mogući poraz od strane opozicije, predstavljen
je kao siguran znak da će nas ponovo izolovati, ekonomski i na svaki drugi
način! I, eto čuda, mnogi su i poverovali u to!
Baš kao u basni o jednom kralju i njegovom
kraljevstvu. Bio jednom jedan kralj koji je vladao svojim kraljevstvom i svi su
živeli složno i srećno. Živeo je kao i svi kraljevi u svom zamku na brdu kako
bi nadgledao svoje podanike. Sa njegovog brda izvirao je bistar potok koji je
napajao sva mesta njegovih podanika. Živeli su oni tako u slozi dok jednoga
dana ne dođe zla vila i zagadi vodu koju su pili tako da su od nje podanici
počeli jedan po jedan da lude. Samo je kralj imao rezerve vode. Kralj jednoga
dana primeti da se nešto čudno dešava, da nema one harmonije kao nekada i
pošalje svoje doušnike da provere šta se dešava. Kada je saznao da samo on pije
čistu vodu on odluči da pije vodu iz zatrovanog izvora, nakon čega je i on
poludeo. Napokon je opet zavladala sloga i harmonija u kraljevstvu...
Miloš je bio pošteniji
Kada se sve sabere i oduzme za proteklih
dvadesetak godina ispada da je demokratija u Srbiji bila prelazni period iz
jedne diktature u drugu. Kakva je razlika između vladavine Slobodana Miloševića
i Tadića? Ona, očito nije suštinska. Obojica su se predstavljali kao demokrate
a ustvari su diktatori. Milošević je makar formalno zamrznuo partijsku funkciju
kada je bio predsednik, a Tadić se ni toga nije odrekao!
Milošević
je imao premijere Jeftića, Zelenovića, Mirka Marjanovića... Ovde je Tadić
premijer iako se on formalno zove Mirko Cvetković, "nestranačka
ličnost". Milošević je vladao DB-om, a Tadić je gospodar svih bezbednosnih
službi preko Saveta za nacionalnu bezbednost. Milošević se kao i Tadić po treći
put kandidovao na predsedničku funkciju iako je tadašnji i sadašnji Ustav to
izričito zabranjivao. Ali "nezavisni" Ustavni sud i tada a i sada je
to "odobrio". Pa šta je onda bio potreban 5. oktobar? I pre 5.
oktobra, SPS je bio na vlasti kao i sada. Samo što je tada bilo nekakve nade. A
sada je svaka nada nestala. Optuživali su Miloševića da je pokrao izbore. A šta
se sada desilo? Sada se desila prevara a ne krađa. Kakva drastična
razlika!
Mnogi
gubitnici na ovim izborima bili su svedoci prevare i ucene pojedinih partija
koje su plaćali birače koje su prethodno ojadili ili su specijalnim olovkama
snimali kakao glasači glasaju ili su dobijali listiće sa zaokruženim brojem a
morali su da razdužuju prazne. Itd, itd... Vladajuća klika je svojim
marketinškim trikovima zaludela i uspavala građane Srbije, prikazujući realnost
Srbije u nekoj njihovoj virtuelanoj stvarnosti. Baš kao prevaranti i lopovi
koji po vozovima ulaze u kupee i sprejevima uspavljuju putnike kako bi ih lakše
opljačkali. To se dešava i u Srbiji. Ovi izbori su nažalost pokazali da se
narod Srbije nije probudio. Šta ga čeka videće uskoro. "Pobednici" na
izborima su obećali da će nastaviti sa započetim poslom. Kao prvi pokazatelj
tih reformi je kurs evra koji je dostigao rekordan nivo od 113, 29 dinara za
jedan evro. Ceo svet sve više prelazi iz realne u virtuelnu stvarnost. Zašto bi
mi bili izuzeci? Vladari su to izgleda na vreme shvatili.
Koliko su
građani ne žele da se susretnu sa gorkom istinom, pokazali su i ovi izbori.
Mnogi od mojih čitalaca, prijatelja i poznanika, kleli su se u sve i svašta da
neće dozvoliti da ova klika na vlasti ponovo ne dobije mandate da vodi Srbiju i
opstane. Koliko su bili iskreni pokazala je izborna matematika. Na stranu krađe
i prevare. Da su zakoni o izborima pravljeni
tako da niko novi ne može da dođe u priliku da učestvuje u vlasti i to mi je
jasno. Ali da će svi ojađeni i opljačkani građani ponovo dati poverenje
lopovima nisam verovao.
Mnogi su pre
izbora govorili da nemaju za koga da glasaju. Sada su imali. Zbog svega onoga
što su od petooktobarske "revolucije" naovamo uradili, nisu smeli
nikada više da budu u prilici da odlučuju o sudbini ovoga naroda i ove zemlje.
A odlučivaće! Što reče jedan ovdašnju mudrac: jahaće ovaj narod kao staru ragu
dok ne crkne. Završiće započeti posao, a kada ga završe tada će napustiti
Srbiju jer za njih neće više biti plena niti "izvora sa pijaćom
vodom". Tada će izvor sa koga su pili vodu zatrpati i ostaviti. Oni će
naći neki drugi izvor, ako i svi drugi
vampiri savremenog doba... Čak je i u vreme Miloša Obrenovića izbor
narodnih poslanika bio je pošteniji i časniji. Glasanje u Miloševo vreme bilo
je javno! Svaki glasač je dolazio na biračko mesto i javno glasao za svog
kandidata.
Avanti prevaranti!
Oni koji su doveli Srbiju do ivice propasti, koji su
umesto obećanih dvesta hiljada novih radnih mesta otpustili nekoliko stotina
hiljada ljudi, oni koji su umesto hiljadu evra dali narodu svega pedeset evra,
oni koji su zadužili i naše unuke i praunuke, oni koji su sve prodali i izdali
sve što je sveto, opet su „dobili" izbore. Da li je moguće da su građani
poverovali u priču o sigurnoj budućnosti, investicijama, radnim mestima? Da li
je moguće da su poverovali onima koji su nas doveli do ovog stanja da će nas ti
isti izvući? To mi liči na čuvenu Brozovu rečenicu: „...Drugarice i drugovi,
nalazili smo se na ivici propasti, na ivici provalije, a onda smo učinili
veliku korak naprijed!". Bojim se da će oni koji su dobili poverenje
naroda i sada učiniti nešto slično.
Da li je normalno u Srbiji da neko radi za 200-300 evra, od čega mu
polovina odlazi na plaćanje komunalija? Da li je normalno da u Srbiji deca
stanuju sa roditeljima do četvrte i pete decenije jer ne mogu da se osamostale?
Da li je normalno da je izlazak u kafanu na kafu postao luksuz, da je
planiranje godišnjeg odmora misaona imenica? Da li je normalno da se mnogi
raduju bezviznom režimu i tome što napuštaju ovu zemlju misleći da ih tamo čega
blagostanje? Tadićeva klika se hvale kilometrima autoputeva koji
nisu urađeni a nekoliko puta su otvarani, ali i novim mostovima koji će
pripasti bankama koje su dale zajmove
koje neće imati ko da vraća. Izgleda da je narod postao srećan što ga je vlast
lagala i slagala gledajući isti taj narod u oči, samo zato što su laži lepe.
Prevarili su ovaj narod pričajući mu bajke. Izgleda da je naš nobelovac Ivo
Andrić dao objašnjenje zašto je to tako:
„...Dugotrajna robovanja i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti
shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da
se potpuno izvitopere. Takav jedan poremećeni narod ne može više da razlikuje
ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od
očigledne štete. Između zlokvarnih, osvetničkih misli i povremenih
pobuna prolazi im gorak i pust vek..."
Mnogi se nadaju da ni đavo nije tako crn kakvim ga predstavljaju.
Dosadašnji vladari su obećavali sve i svašta (svašta se i desilo!), glavna
parola im je bila kako će baš oni da uvedu Srbiju u blagostanje... Ali, čak i
da hoće (a neće, jer ne može biti) ne treba zaboraviti da je i put do pakla
popločan dobrim namerama. Jedno je sigurno. U predstojećem četvorogodišnjem
periodu put Srbije sigurno neće biti put prema raju. Tako je odlučila
"sirotinja raja", uverena da ide u raj!
"Filozofi su rekli da svaki narod ima vlast onakvu kakvu
zaslužuje!". Ovu rečenicu je izgovorio Ivica Dačić, jedan od pobednika
proteklih izbora.