Do koske
Dobro
došla, gospođo Hitlary!
Piše:
Slavko Drinski
Kako
vesti kažu, konačno nam u neprijateljsku posetu dolazi čuvena američka
dama (manje dama, a vise amer-ička). Kakva čast! Dolazi nam neko
iz zemlje gde ima više ličnog oružja nego stanovnika, u Srbiju - zemlju gde ima
više lopova nego stanovnika! Bože, Bože naš, zašto si nas ostavio?!
Nije jasno ko je pozvao gošću, ali, pošto znamo da američki političari, ratni
avioni i tenkovi, sami sebe pozivaju u posetu, u nemoćne i nezaštićene zemlje,
biće da će sama sebi održati pozdravni govor...
U
slučaju da svoj neposredni dolazak najavi bombama, trebalo bi narediti narodu,
a naročito deci, da izađu na ulice i vesele se vatrometu, pa ako se nekome desi
da bude ubogaljen, ili umrtvljen, onda mu se preporučuje da bude ponosan kao
sveti mučenik koji se žrtvovao za širenje demokratije u svetu, to jest za
sopstveno dobro.
Pozivaju se svi da dođu obučeni u svoje svečane izanđale dronjke, i da dođu
onako kako godinama hodaju, to jest na kolenima. Poželjno je da gladni padaju u
nesvest, jer to može da se objasni kao zanos koji je gomila imala za jednog nemačkog
političara pre sedam decenija.
Ovako poznata gošća nikako ne bi trebala da hoda preko starog, izanđalog
crvenog tepiha. Za ovu priliku treba kupiti novi, pa ako se desi da nema
crvenog na srpskom siromašnom tržištu, nego je beo ili žut, onda je poželjno natopiti
ga ljudskom krvlju nevinih koji su stradali od američke politike i oružja
poslednjih nekoliko decenija, tako da protokol bude ispunjen, i svi budu
zadovoljni.
Sigurno je, takođe,
da će dika i ponos Srbije, sadašnja novoizabrana kamarila, puzati i prostirati
se pred njom, tako da će moći i preko njih da hoda i da ih gazi; a ne bi bilo loše
ni staviti nekoliko mrtvih, jer se zna da svi veliki i pošteni ljudi, uključujući
i naše mizerne političare, koji prave velike karijere, a sve zbog velikih
ciljeva čovečanstva, moraju da hodaju preko mrtvih, što im kasnije postaje
navika.
Poželjno je Bogu se moliti da prilikom njene posete bude oblačno, tako da joj
niko ne stane na senku, jer je više nego lako izazvati napad nezadovoljene žene.
Jadna mu je majka ko to uradi (uključujući i autora ovog teksta)!
Gotovo nema
zemlje u kojoj takav nevaljalko može da bude bezbedan, i gde policija i vlast neće
okrenuti glavu na drugu strana da bi američki specijalci ušli i mirno ga
pokupili. I ako ga zateknu da pravi limunadu ili špricer, optužiće ga da je mešao
sastojke za atomsku bombu. Naravno! ovo je sve bila sala, naročito ono za
senku, jer Hilari nema senku, kao sto je njena vrsta nikada nije ni imala.
U svakom slučaju, gošću sa aerodroma je nužno prevesti preko nekadašnjih srušenih
mostova, to jest umetničke kreacije njenog muža Bila Klintona.
Trebalo bi
dobro posmatrati izraz njenog lica kada gleda vidokrug, pa, ako joj se očigledno
ne sviđa, onda bi bilo gostoljubivo ponuditi joj, kao rođendanski poklon, da
sravni sve do horizonta i dalje, a Avalu izbriše iz zaborava - isto onako kao
što će ova zemlja i ovaj narod biti izbrisani iz istorije.
Poštovanje za svakog zvaničnika koji dolazi iz Amerike! Njihova zemlja je majka
moderne demokratije, isto kao sto je i stara Grčka majka antičke demokratije.
Obe zemlje, svaka u svoje vreme u istoriji, su počele ovaj slavljeni sistem u
doba najcrnjeg ropstva - koliko da se zna šta su i gde su koreni demokratije.
Ne treba zaboraviti ni da je Amerika začela velikog oslobodioca Miloševića, a
onda surovo kaznila ceo narod kada je ovaj otkazao poslušnost.
Nadajmo se da se kratkotalasan narod jos uvek seća da je Amerika zemlja iz koje
je bio režiran i vođen građanski rat u Jugoslaviji, a da su glavni mozgovi za krvoprolića
bili i u timu Klintonovom, i u Bušovom, i u Obaminom.
Amerika je, ili, bolje rečeno, Klintonov klan, tvorac jedne od najperfidnijih
prevara iz oblasti verbalne manipulacije, to jest menjanja političkog rečnika.
Sve termine, sve reči i izraze najprogresivnijih i najpoštenijih mladalačkih,
studentskih pokreta su stavili u slžzbu najcrnjih sila mraka. Tako su osnovane špijunske
filijale u mnogim zemljama za unutrašnje potkopavanje - bez obzira o kakvom
sistemu ili državi se radi, dobrom ili lošem. Ove grupe rade pod firmom
"ljudskih prava"...
Time je
zadat najpodliji mogući nisku udarac pravim borcima za ljudska prava, onima
koje se bore protiv despotskih državnih aparata koje podržavaju i finansiraju
velike korporacije i kompanije. Ovi krajnje pošteni i požrtvovani ljudi, koji često
i "slučajno" nestaju bez traga, su izjednačeni sa ljigavcima koji,
pod istom firmom, prodaju dušu đavolu za šaku dolara.
Neophodno je biti oprezan sa opasnom ženom. Setimo se kako je vređala Vladimira
Putina kada je u histeriji mislila da može zaratiti i sa Rusijom.
Njen smeh je
opasan. Pre godinu dana je po svetu, preko interneta, kružio snimak na kome se
ona ludački smeje i komentariše ubistvo Gadafija. Nju masakriranje i patnje zasmejavaju.
Zbog ovakvog nekontrolisanja čak je i od svog predsednika, Obame, dobila packe.
Čemu ova poseta, čemu inspekcija?
Zar ne osećate
nesnosan smrad i raspadanje? Ne, to ne dolazi od gošće, niti od onih koji joj
se do zemlje, i ispod zemlje, klanjaju. Oni upotrebljavaju najskuplje francuske
mirise. To dolazi od lesa koji čeka da bude sahranjen. To je mrtva jedna mala zemlja
i jedan mali narod. Po svakom njenom izmučenom građaninu mile gladni crvi, uplašeni
crvi koji sa razlogom strepe da će ostati gladni. To slon dolazi da proveri da
li je komarac koga je zgazio stvarno mrtav. I ako jeste, onda da zatraži od
svih ostalih komaraca da ga slave i veličaju za nečuveno hrabro delo. Treba
proveriti da li su sluge, to jest oni koji su izgubili na poslednjim izborima,
dobro obavili posao, i da li mali narod pokazuje jos neke znake života, pa ga
treba dokrajčiti motkom. Ne brinite, poštovana Gospođo, ubice su dobro obavile
posao! Posle ubica dolaze grobari. Na novim vlastima, i na novom Predsedniku je
kako će da sahrane mrtvaca. Možete da se ponosite i prvima i drugima.