Teror
Privatni uterivači
mlatiće građane koji ne plate dugovanja za struju i infostan
Država
uteruje dug i strah
Skupština je
odobrila zakone kojima privatni uterivači mogu da naplaćuju dugove uvećane za kamatu
od oko 40 odsto, dok nas komunalna policija nekažnjeno prebija kada nemamo
kartu za prevoz
Vuk Stanić
Država je donela
propise, kojima vlast i privatne kompanije mogu legalno da zelenaše zaračunavajući
kamate od 40 odsto. Propisi dozvoljavaju i prinudnu naplatu od
sirotinje, dok političari štite interese stranih kompanija i javnih preduzeća u
kojima rade partijski kadrovi.
Te kompanije
transferišu veliki novac firmama, potpredsenika Demokratske Stranke Dragana Đilasa.
On tim novcem kupuje prostor u većini medija. Mediji zauzvrat ćute o bedi u
kojoj narod živi, a koju je kreirala politička elita.
Štampa ne piše o
tome da Uprava prihoda ne oprašta zaračunate kamate, trudeći se da od
neinformisanih naplate i kamatu na kamatu koja je proglašena van ustavnom
kategorijom.
Ne objavljuju se
informacije o tome kako strane kompanije prinudno naplaćuju dugove od građana,
sa zaračunatim kamatama od 40 odsto.
Na isti način
zelenaše i javna preduzeća EPS, Srbijagas, Infostan ili firme sa većinskim državnim
vlasništvom poput Telekoma.
Prema rečima Mladena
Alfirovića, rukovodioca pravne službe Udruženja za zaštitu potrošača
Vojvodine (UZZPV), kamate na neplaćene račune, koje obračunavaju EPS,
Infostan, Telekom ili privatne kompanije poput Telenora i Vipa su dozvoljene
zakonom.
Na pitanje da li
je istina da te kamate iznose 0.2 odsto dnevno ili oko 40 odsto na godišnjem
nivou, on kaže:
-Zakonom o
obligacijama koji je donet pre trideset godina utvrđene su te kamatne stope.
Preko milion
nezaposlenih, hiljade socijalnih slučajeva neće moći da plate ni dugovanja bez
kamate. Kao rešenje za ovaj problem Skupština je osmislila privatne izvršitelje
koji mogu zaplenom pokretne i nepokretne imovine da naplate dugovanja prema
privatnim ili državnim preduzećima. Tim povodom JKP Infostan je saopštio:
-Zakon o izvršenju
i obezbeđenju precizira da se od 17. maja (2012. godine) predlozi izvršenja na
osnovu verodostojne isprave radi duga za neplaćene komunalne usluge podnose
profesionalnim, odnosno privatnim izvršiocima. Oni navode da je ovo praksa koja
sada stoji na raspolaganju svim komunalnim ali i privatnim firmama.
Detalji o načinu
na koji će privatni izvršioci - uterivači naplaćivati dugove nije se do sada
pojavljivao u javnosti. Jedan od budućih izvršitelja je objasnio, da oni imaju
pravo, na osnovu sudske presude, a uz asistenciju policije da građane izbacuju
na ulicu, plene njihove stanove, kao i pokretnu imovinu...
Alfirović iz
UZZPV navodi da su privatni izvršitelji normalna stvar i da to postoji svuda u
svetu: "...Ne znam šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da
plate račune za struju, infostan i druge dugove...".
On ističe i da
njegovo udruženje komunicira sa sličnim udruženjima u svetu, ali da do sada
nisu razmatrali kako će se globalna ekonomska kriza odraziti na najsiromašnije.
Iz tih razloga on ne zna ni da li negde u svetu postoji model kojim se siromašni
štite od pomahnitalih privatnih izvršitelja.
Alfirović
otkriva da država nije tako revnosna kada treba da se zaštite prava građana, od
tih istih kompanija koje šalju izvršitelje.
Na sajtu nisamovca.com
posetioci ostavljaju primedbe na sve moguće kompanije koje posluju u Srbiji.
Samo u oblasti telekomunikacija moguće je pronaći preko 50 osnovanih optužbi na
rad, državnog Telekoma, VIP-a i Telenora. Najčešće primedbe odnose se na činjenicu
da im naplaćuju korišćenje interneta preko mobilnog, iako na internetu nisu
bili.
- Dokazivanje ko
je koliko zaista bio na internetu ne može se dokazati skoro nikako, ističe
Alfirović. Objašnjavajući da kompanije u detaljnom listingu daju samo period
provedenih sati na mreži, ali ne i na kojim sajtovima je korisnik bio. On kaže
da bi jedan od dokaza da je korisnik zaista bio na internetu bilo pristupanje
njegovoj mejl adresi.
-Takve dokaze kompanije
opet ne daju pravdajući se da je to u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka
o ličnosti, priča on.
Rešenje bi bilo
da RATEL reaguje i proveri svaku reklamaciju. Građani se zbog neobaveštenosti
retko obraćaju RATELU, a i kada se obrate oni ne raspolažu sa dovoljno resursa.
Prema rečima
nezadovoljnih dešavalo se da VIP ispostavi račune nakon raskida ugovora, da MTS
umesto 20 MBS interneta isporuči svega 17 MBS. Nesrećnom korisniku VIP-a, je
ispostavljen račun od 295.000 dinara za par sati razgovora. Kod MTS se dešvalo
da nestanu besplatni minuti. Telenor je za kratko korišćenje interneta u
romingu korisniku ispostavio račun od 60.000 dinara. Optužuju ih i za redovnu
krađu postpejd minuta.
Ove kompanije,
prve su na spisku onih koje firmama Dragana Đilasa plaćaju milione.
Deo tog novca Đilas
prebacuje medijima koji zauzvrat ne pišu o načinu na koji se pljačkaju
korisnici mobilnih operatera. Naravno Telekom pored novca za Đilasove firme
obezbeđuje i uhlebljenje za kadrove DS, i svih drugih stranaka. Na isti način
se dolazi do posla u Komercijalnoj banci, komunalnoj policiji, JP Parking
Servisu...
Primer
"Busplusa" pokazuje da Đilas ume, da kreira i propise koji omogućavaju
transfer poslova koji vrede desetine miliona evra sa državnih firmi na privatne
kompanije.
A 1.
Komunalna
policija bije penzionere
Stariji čikica
pribijen uz ogradu placa doziva upomoć dok mu Đilasova komunalna policija zavrće
ruke jer nije imao novca da plati "busplus", scena je u jednom od
desetina video klipova koje su ogorčeni Beograđani postavili na internet
sajtu "Youtube".
Ukoliko žurite u
školu, na posao na kome mesecima niste primili platu, nezaposleni ste, a morate
da se odvezete do bolnice i nemate novca za autobusku kartu, ni slučajno ne
ulazite u beogradski javni prevoz, Đilasovi momci bi mogli propisno da vas
izlemaju.
Komunalna
policija nema ovlašćenja da bije, ali od kada je uveden ovaj organ prinudne
vlasti u lokalnim samoupravama prebili su desetine građana. Komunalci širom
Srbije uglavnom maltretiraju, siromahe koji prodaju robu na kartonskim
kutijama. Situacija je najgora u prestonici, gde je više građana nalupano, kada
nisu imali novca da plate harač "Busplus-u". Ovoj privatnoj firmi
gradonačelnik Beograda i gradska skupština omogućili su ekskluzivno pravo na
naplatu prevoza u glavnom gradu.
Posao naplate
prevoza u Beogradu donosi više od 60. miliona evra godišnje. Novac prvo odlazi
u firmu Đilasovih prijatelja, koji deo novca zadržavju. Kada pokriju
svoje troškove, ostatke transferišu GSP-u. Posao naplate karata u Beogradu je
kako su mediji ranije preneli Busplusu dodeljen na: "Polujavnom konkursu, čiji
su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, tako da ta je vlasnik
"Busplus" rešenja bio jedini izbor.
Posao
prinude nad onima koji ovoj privatnoj firmi ne plate, ovbavljaju kontrolori
Busplusa, i komunalni policajci, koji su plaćeni iz gradskog budžeta.
A 2.
Telekom naplaćuje
i ne ostvarene veze
Ove godine će
srpski Telekom ostvariti prihod pet puta niži u odnosu na prošlogodišnji
bilans. Nekada je, međutim, sve izgledalo drugačije i mnogo prihodovnije.
Problem je jedino u tome što ne postoje garancije da se istim nezakonitim
rabotama čelnici Telekoma ne bave i danas, mada nešto manje uspešno.
Iz
prijave koju je 6. septembra 2005. primio SUP Valjevo, Tržišna inspekcija
Kolubarskog okruga (nadležni službenik Zoran Nedeljković) proizilazi da
je Telekom u dužem periodu od građana naplaćivao i usluge koje nije ni pružio.
Tako je na primer 26. maja 2005. jednoj našoj čitateljki obračunat poziv na
broj SOS službe. Već sledećeg dana po navodno ostvarenom pozivu utvrđeno je
proverom kako službene evidencije u koju svi zaposleni unose primljene pozive,
tako isto i govornog aparata da veza nikada nije ostvarena.
Isto tako je Telekom 20. aprila 2005. evidentirao i naplatio navodni poziv u
trajanju od dva impulsa na nepostojeći broj telefona. U periodu obuhvaćenom
prijavom čak 27 odsto poziva sa mobilnog telefona bilo je sporno. U međuvremenu,
međutim, Tržišna inspekcija ništa nije preuzela.
U
svom dopisu od 28. februara 2006. upućenom Ministarstvu trgovine i turizma,
Sektoru tržišne inspekcije, direktor Sektora za usluge Telekoma Nenad
Kitanović priznaje kako postoji mogućnost da je došlo do tehničke greške prilikom
zamene priključka. On, međutim, smatra da je za Telekom sve u redu dog se
korisnik ne požali, pa tako i ovaj slučaj odlazi u fioku.
U
svom odgovoru na pomenutu žalbu naše čitateljke Telekom doslovce navodi:
"Ne postoji ni jedan slučaj ili primer poziva pri kome tarifiranje nije
dobro, odnosno da je nešto tarifirano pogrešno ili da je registrovan impuls, a
da razgovor nikada nije započet". Kako se ovo slaže sa prethodnim
priznanjem datim Ministarstvu trgovine?
GLOSA
Alfirović:
Zatezne kamate od 0.2 odsto dnevno su u skladu sa Zakonom o obligacionim
odnosima od pre trideset godina, dok su privatni izvršitelji koji naplaćuju
dugove uvećane za te zatezne kamate u skladu sa novo usvojenim zakonom. Ne
znam šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da plate račune za struju,
infostan, ili ih sud osudi da plate dugove i kamate nekoj privatnoj kompaniji.
Glosa 2
U izbornoj
kampanji obećali su nam radna mesta, a dobili smo uterivače dugova.