Propast
Železnice Srbije,
najveći gubitaš u kliničkoj smrti još uvek traži novac za preživljavanje
Niče korov
lajkovačkom prugom
Javno preduzeća Železnice
Srbije transformisano je 2012. godine u akcionarsko društvo, čiji je jedini
vlasnik Republika Srbija. Reč je o jednom od najvećih gubitnika, jer
akumulirani gubici iznose 134 milijarde dinara, ili 1,3 milijarde evra! Današnji
ukupan dug Železnica iznosi već više od 800 miliona evra, a država Srbija je
garant za plaćanje tog duga. Može li osiromašeni srpski budžet da izdrži i ovaj
teret, posebno kada se zna da se gubici najviše prave zbog nedomaćinskog
poslovanja.
Milan Glamočanin
U Registru Agencije
za privredne registre upisani kapital ovog akcionarskog društva je 2,4 milijarde
evra. Vlada Republike Srbije povećala je 6. juna 2012. godine kapital ovog društva
za još 33,6 milijardi dinara, odnosno za 287,9 miliona evra, novom emisijom
akcija, putem konverzije potraživanja Republike Srbije od Železnica Srbije u
akcijski kapital, tako da je sada kapital Železnica Srbije AD dostigao iznos od
oko 2,7 milijardi evra.
Železnica se sastoji
od matičnog i niza zavisnih društava. U matičnom društvu bilo je na kraju 2011.
godine 18.602 zaposlena, a sa zavisnim društvima ukupno 20.413 zaposlenih.
Zavisna društva u kojima Železnice Srbije imaju 100 odsto kapitala su:
CIP, doo, Društvo
za izgradnju železničkog čvora Beograd, doo Društvo za prevenciju invalidnosti
i radne sposobnosti, doo, Zaštitna radionica, doo Železnički integralni transport,
doo Srbijakombi, doo, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika..
U kapitalu Livnice
Požega, AD, Požega, Železnice Srbije imaju kapital od 31,24 odsto.
Radi racionalnijeg obavljanja delatnosti u
Železnicama Srbije postoje sledeća dva velika organizaciona dela: Direkcija za
infrastrukturu u kojoj se obavlja upravljanje javnom železničkom
infrastrukturom i Direkcija za prevoz u kojoj se obavlja javni prevoz
putnika i robe, kao i održavanje železničkih voznih sredstava.
Sa sigurnošću se može tvrditi da u Železnicama
Srbije nije sprovedena nikakva, na tržištu i na iskustvima razvijenih zemalja
Evrope, utemeljena reorganizacija. Obzirom da je država Srbija garant svih
uzetih inostranih i domaćih zaduženja, a i ova u domaćim bankama su u
ino-vlasništvu (jer su i same banke u stranom vlasništvu), kao i da je garant
isplate zarada i pokrića rashoda koji su iznad prihoda, ovaj gigant guta državne
milione iz budžeta Republike Srbije.
Ukupni
poslovni prihodi Železnica Srbije, uključivo u to i prihod zavisnih društava, u
2011. godini bio je 29,8 milijardi dinara, ili po prosečnom srednjem kursu u
toj godini 292,8 miliona evra. Na tom prihodu je iskazana neto dobit od 12,7
milijardi dinara, dok je u prethodnoj 2010. godini iskazan neto gubitak
od 17,3 milijardi dinara. Kumulirani gubici iz ranijih godina dostigli su, čak,
134 milijarde dinara.
Ukupni poslovni
prihodi ostvareni u 2011. godini samo su 11 milijardi dinara, dok su prihodi od
subvencija za održavanje infrastrukture i prevoza 12,9 milijardi dinara. Dakle,
od 100 dinara ukupnog prihoda koji Železnice Srbije iskažu u svom bilansu samo
46 dinara je prihod ostvaren na tržištu, a 54 dinara dobija se
subvencijama države Srbije.
U tako malom
sopstvenom prihodu od svega 106 miliona evra, putnički saobraćaj u zemlji učestvuje
samo sa 5,1 odsto, putnički saobraćaj u inostranstvu sa 8,7 odsto, robni saobraćaj
u zemlji pokriva 11,4 odsto, dok robni saobraćaj u inostranstvu učestvuje sa čak
64,9 odsto. Svakako da u tim prihodima od robnog prevoza u inostranstvu najveće
učešće ima prevoz robe iz uvoza. U stavci finansijski prihoda i finansijskih
rashoda su: rashodi 6,1 milijardu dinara, prihodi 3,2 milijarde dinara, te veći
rashodi od prihoda za skoro 28 miliona evra, ili od direktnih prihoda, što
umanjuje sopstvene prihode od 11 milijardi dinara, na skoro 30
odsto.
Ukupna poslovna
imovina koju koriste Železnice Srbije na dan 31. decembra 2011. godine iznosio
je 285,6 milijardi dinara, po knjigovodstvenoj vrednosti.
Ova vrednost
poslovne imovine od 2,7 milijardi evra finansira se sopstvenim kapitalom,
odnosno akcijama Republike Srbije sa 1,9 milijardi evra i obavezama prema
bankama i inostranstvu, pokrivenim garancijama države Srbije i drugim tekućim
obavezama od skoro 800 miliona evra. Ovako iskazane ukupne obaveze društva
upoređene sa ukupno ostvarenim poslovnim prihodom u 2011. godini od 29,8
milijardi dinara, odnosno 293 miliona evra, jasno pokazuje da Železnice Srbije
duguju skoro trogodišnji ukupan poslovni prihod. Ali ako se iz ukupnog
prihoda isključe subvencije države Srbije, postaje vidljivo da Železnice Srbije
duguju svoj sopstveni ukupan sedmogodišnji poslovni prihod.
Procenom po fer
vrednosti izvršenom od Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pod 1. januarom 2011.
godine, uvećana je vrednost osnovnih sredstava za 60 milijardi dinara, odnosno
oko 600 miliona evra, pa je po tom osnovnu za adekvatni manji iznos uvećan i
prihod u toj godini, pa se desilo čudo da Železnice Srbije u toj godini iskažu
dobitak od 12,7 milijardi dinara, što je „čist" knjigovodstveni podatak
izveden iz uvećanja imovine novom procenom, mada su u prethodne tri godine
gubici u matičnom preduzeću bili 17,4 milijarde dinara u 2010. godini, 6,2
milijade dinara u 2009. godini i 15,4 milijarde dinara u 2008. godini. Dok su
gubici iz prethodnih godina 95 milijardi dinara.
Železnice Srbije
imaju visok nivo sopstvenih sredstava blokiranih na Kosovu i Metohiji, pa
sasvim prirodno, obzirom da su sprečeni u njihovom korišćenju, ne obračunavaju
odgovarajući iznos amortizacije na ta sredstva infrastrukture i prevoza.
Nepotpisana knjigovodstvena vrednost tih sredstava na kraju 2011. godine
iznosila je 16,5 milijardi dinara, mada je njihova prava vrednost daleko veća,
jer nju treba da prate i odgovarajuće procene.
A1.
Oslobađanje preko povećanja
Dana 27.aprila 2012. godine Republika
Srbija i Železnice Srbije, AD, Beograd zaključile su Ugovor o konverziji potraživanja
u kapital u iznosu od 25.920.218.771,27 dinara, a zatim sutradan za iznos od još
2.576.442.711,00 dinara. Pre toga 29. decembra 2011. godine izvršena je
konverzija za iznos od 5.093.462.383,55 dinara.
Na taj način je
Republika Srbija Železnice Srbije oslobodila obaveza u visini od 33,6
milijardi dinara, jer je svoja potraživanja pretvorila u kapital Železnica
Srbije AD. Samim time bilo je emitovano 33.590.122 akcije nominalne vrednosti
od po 1.000 dinara i upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, pa se,
na taj način, broj akcija povećao od 249.057.446 na 282.647.568, ili za 13,5
odsto.
A 2.
Partijske jasle za niže kadrove
Već je više puta potvrđeno staro pravilo
da najveći gubitaši imaju i najviše dobro plaćenih funkcionera. Spisak
direktora Železnica Srbije je veoma impresivan:
Generalni direktor je od nedavno
Dragoljub Simonović. Njemu pomaže tročlani bord direktora, koji osim njega
sačinjavaju još Svetozar Ćapin i Predrag Janković.
Zanimljivo je da u izveštaju
Agencije za privredne registre ne postoji ni jedan upisan član niti Nadzornog,
a ni Upravnog odbora, iako bi po zakonu akcionarsko društvo moralo da ih ima.
Verovatno se vladajuća koalicija još nije dogovorila koje i čije će zaslužne članove
da stavi na te odlično plaćene pozicije sa kojih je moguće i privređivati mimo
zakona, kao što su pokazala dosadašnja iskustva.
Po izveštaju direktora
Simonovića, Železnice imaju veliki broj nepotrebno zaposlenih radnika, ali se
ne planiraju otpuštanja već prekvalifikacije, dokvalifikacije i terenski rad.
Pokazalo se, naime, da je najveći broj prekobrojnih u izuzetno glomaznoj
administraciji stvaranoj kao uhlebljenje za niže partijske kadrove ranijih
vlastodržaca, a da istovremeno postoji deficit radnika kada je u pitanju
osnovna delatnost preduzeća.
Kao još jednu od mera štednje
Simonović je naredio obustavu svih daljih javnih nabavki, osim onih koje služe
održanju poslovanja.