Tabloid istražuje
Haos, kriminal i samovlašće na tržištu
medija i telekomunikacija
Ratovi i na nebu i na zemlju
U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor
telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije
i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. Mnogi od tih sukoba preneli su
se i u politički život. Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je
zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli
su gorke trenutke. Tabloidov istraživač pozabavio se prošlim i sadašnjim
trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine
Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke
koje traju uz podršku države...
Piše: Vuk Stanić
Jedna od tekovina srpskih informacionih
tehnologija je i metoda redovne dopune kredita na mobilnom telefonu. Radnja teče
tako što radnik na kiosku ukucava broj mobilnog telefona koji korisnik
izdiktira, pa potom račun vlasnika biva dopunjen. Ova jednostavna metoda je
izmišljena u Srbiji. U pitanju je izum neprocenjive tržišne vrednosti. Ideju i
tehničko rešenje osmislio je bivši vojni inžinjer, stručnjak za
telekomunikacije. Mada to mnogima neverovatno zvuči, u većini zemalja pripejd
brojevi se još uvek dopunjavaju sistemom takozvanih "greb-greb"
kartica, koji je kod nas gotovo iščezao...
Gastarbajteri iz Švajcarske, SAD, Nemačke,
tvrde da se način dopune koji mi poznajemo kod njih ne primenjuje. Domaći
turisti koji su u Grčkoj, Španiji, Italiji, Egiptu, Tunisu, uzimali pripejd
brojeve, dopunjavali su ih "greb-greb" sistemom.
Postoje i načini dopune poput uplate novca
na šalteru banke, koja ima ugovor sa mobilnim operaterom, ili dobijanje koda na
bankomatu, u ovom slučaju, uslov je posedovanje kreditne ili debitne kartice...
Nijedan model dopune pripejd brojeva,
nije toliko praktičan kao ovaj na koji su građani u Srbiji navikli. Sistem je
za sada se proširen samo na neke od zemalja u regionu...Inženjer koji ga je
izmislio, trebalo je da bude vlasnik patenta i multimilioner, ali je sudbina
odredila drugi tok toj priči i druge aktere u njoj...
Čim je u javnost krenuo sa svojim izumom,
počeli su po starom srpskom običaju da ga mrze svi manje pametni od njega.
Shvativši da pošteno i fer tržište u kapitalističkim društvima postoji samo na
papiru, dok u praksi jaki otimaju od slabih, odlučio je da proda pravo na
"intelektualnu svojinu". Kupio ga je biznismen Dejan Dragojlović.
No, Dragojlović nije bio dovoljno moćan da
bi u Srbiji nesmetano imao koristi od ovog patenta. Zainteresovani mafijaši
jednom prilikom su uspeli da mu sipaju i otrov u kafu, ali je on igrom slučaja
i to preživeo.
Mnogi su neuspešno jurišali da mu otmu
patentna prava, ali ne i Tahir Hasanović, nekadašnji omladinski funkcioner
a kasnije i biznismen. Hasanović je uspeo da na tržište plasira svoj model mašine
za dopunu. Imao je jaku političku podršku pa su saradnju sa njegovom firmom
prihvatili tada Karićev Mobtel i Državni Telekom.
Ali, uprkos priči o moralu, patent je
pred zakonom pripadao Dejanu Dragojloviću, koji je pred zakonom bio njegov
stvarni vlasnik. O tome svedoči i činjenica da je bio upisan u Patentnom
zavodu. Poveo je spor, ali su neprijatelji uspeli da ga na osnovu proceduralnih
nedostataka ispišu kao vlasnika iz registra patenata.
Dolaskom na vlast Vojislava Koštunice,
Mlađan Dinkić je počistio gotovo sve političke prijatelje Tahira
Hasanovića. Borba na sudu se nastavila...
Dragojlović je posle nekoliko godina
uspeo da se ponovo upiše kao vlasnik. Ipak, tadašnji direktor Telekoma Draško
Petrović i vlasnik Mobtela Bogoljub Karić, smatrali su da imaju
pravo da nastave saradnju sa Tahirovim firmama. Broj moćnih Dragojlovićevih
neprijatelja je u međuvremenu počeo da se povećava zbog čega je sklopio neke
manje poznate kompromise.
Dragojlović je ranije tvrdio da je
britanska kompanija Vodafon zainteresovana za ovakav način pripejd
dopuna i da su sa njim pregovarali o zajedničkim poslovima. U međuvremenu je,
pod nepoznatim okolnostima, Vodafon ušao na srpsko tržište
telekomunikacija kupovinom vlasničkog udela u VIP-u.
Radiodifuzni ratovi u Srbiji
Pripejd dopune u Srbiji, a posebno u
zemljama Evropske unije i SAD, nisu odavno glavno sredstvo sticanja prihoda
telekomunikacionih kompanija. Ipak pripejd zavisno od zemlje o kojoj je reč može
mesečno da donese prihod i veći od 50 miliona evra mesečno!
Rat i anarhija u srpskoj sferi radio
difuznih servisa ne počinje i ne završava se sa pričom o dopunama. RATEL
i Radiodifzna agencije do danas nisu rešili 50 odsto problema sa liste
koju nezadovoljni građani konstantno proširuju:
Kompanije na stambene zgrade bez
saglasnosti stanara postavljaju prijemnike, oštećuju zdravlje ljudi. Stručnjaci
smatraju da zbog zračenja prijemnih antena, VIP, Telekom, Telenor, građani
oboljevaju od raka, hroničnih migrena, i doživljavaju oštećenje mozga u vidu
umanjenja broja moždanih ćelija.
Kablovski operateri koji su u vreme Miloševića
na hajdučki način upali u PTT rute i kanale i bez ikakvih dozvola postavili
svoje mreže širom Srbije, sada su odlukom nadležnih agencija legalizovali svoje
poslovanje...
Kao i kod antena koje se bez pristanka
stanara postavljaju na zgrade, IKOM, SBB, KADT i drugi kablovski operateri,
razvlače svoje kablove ne poštujući pravo privatne svojine građana i državne
svojine javnog preduzeća PTT Srbija. Posao se završava sitnim podmićivanjem
predsednika kućnih saveta i terenskih radnika, Telekoma. Organizovanim sabotažama
starih zajedničkih antena, građani se dovode u situaciju da moraju, ili da
uvedu kablovsku televiziju, ili da pređu na sobne antene.
Ukoliko postavite antenu na kuću, ili stan
dešava se da signal građanima bude ometan od kablovskih operatera sve dok ne
odustanu od antenskog programa. Iako postoji TV pretplata koja se dobija u
sastavu računa za struju, država ne čini ništa na poboljšanju antenskog
programa. Televizije i radio stanice koje su dobile pravo da emituju na lokalu
i na nacionalnim frekvencijama, imaju lošiji program nego u vreme kada dozvole
nisu postojale. Niko ne istražuje i ne kažnjava ometanje signala građanima koji
ne žele da budu "u kablu".
Kompanije IKOM i SBB idu toliko daleko
da od građana potražuju novac za neostvarene usluge! Primer za ovo su stanovi
iz nasledstva u kojima do razrešenja ostavinske rasprave i prodaje niko ne živi
i ne gleda televiziju, ali oni uredno isporučuju račune. Posle izvesnog vremena
kablovski operateri čak utužuju građane za ovakvo fiktvno potraživanje!
Što javno, što tajno, kriminalci su ostali
prisutni u vlasničkoj strukturu elektronskih medija sa nacionalnom i lokalnom
frekvencijom. Radnici BK televizije koji su isporučivali bolji program od
aktuelnih privatnih televizija sada imaju pun legitimitet, da traže, da im se
vrati frekvencija. Gašenje BK televizije, vlast je pravdala podizanjem optužnice
protiv Bogoljuba Karića. Telekomunikacije, i elektronski mediji donose
mnogo moći i uticaja, tako da su ratno stanje, mafijaško ponašanje,
protiv zakonito poslovanje, reči kojima se može opisati ova oblast.
Telekomunikacioni ratovi u Srbiji zvanično
su počeli 1995. godine... Belpadžet, firma koja je posedovala posao sa pejdžerima
imala je uvid u komunikaciju, ko se sa kime druži, ko kome kakve poruke šalje,
i kojim fiksnim telefonima odnosno lokacijma ima pristup. Pejdžere su koristili
kriminalci, biznismeni, političari pozicije i opozicije. Zemlja je bila pod
sankcijama, a velika moć u vidu pristupa bitnim informacijama u rukama,
vlasnika firme Zorana Markovića koji je imao i strano državljanstvo. Da
je firma stavljena pod upravljanje i kontrolu, PTT, MUP-a i Vojske, a
starom vlasniku dozvoljeno da ubira profit koji se iz poslovanja ostvaruje, to
bi bio opravdani vid nacionalizacije. Umesto nacionalizacije, država je
nepodobnog kapitalistu zamenila podobnim. Prema Markovićevim rečima posao mu je
"lažiranim administrativnim postupkom" i uz "upotrebu oružja i
bombi" oteo Bogoljub Karić.
Godinu dana pre toga, država je odabrala
Bogoljuba Karića za većinskog osnivača kompanije Mobilne telekomunikacije
Srbije, skraćeno Mobtel. Karići su preko firme BK trejd iz Moskve
posedovali 51 odsto, a državni JP PTT 49 odsto akcija. Pošto su Karići bili
miljenici tadašnjih vlasti, Vojska jugoslavije morala je Mobtelu bez nadoknade
da ustupi bazne stanice. Istovremeno vojska nije imala novac da stambeno zbrine
diviziju oficira i podoficira koji su živeli u izbegličkim kampovima i
prinudnim smeštajima.
Mobtel je za komunikaciju između korisnika
koristio analognu HMT mrežu. Pokriveno je bilo 12 odsto teritorije, ili 60
odsto stanovništva. Pozivni broj ove mreže bio je 061. Karićeve aparate za
komunikaciju, koji su u početku koštali i deset hiljada maraka po komadu, malo
ko je mogao da priušti. Među korisnicima je bio i SPS zvaničnik, Branislav
Ivković. On je ove aparate poklanjao i ljudima iz takozvanih batinaških
ekipa.
Dve godine kasnije, Mobtel je zahvaljujući
besplatnom korišćenju poštanskih i vojnih resursa, toliko finansijski ojačao da
su 15. oktobra 1996. godine uveli i digitalnu GPRS mrežu. Porodica Karić je
peti oktobar dočekala, kao vlasnik banke, televizije i mobilne kompanije.
Mobtelom su upravljali sve do decembra 2005. godine, kada se država setila da
im Karići devedesetih godina nisu isplaćivali dividende. Mobtelu je ekspresno
oduzeta licenca za obavljanje telekomunikacionih delatnosti.
Kratko vreme brigu o korisnicima vodila je
konkurentska kompanija Telekom. Vlada Srbije na osnovu potraživanja postaje većinski
vlasnik Mobtela sa 70 odsto kapitala, dok je Karić u igru uspeo da uvuče
austrijskog investitora Martina Šlafa, kome je pripalo 30 odsto
kompanije. Ime je promenjeno u Mobi 63, i kompanija je prodata norveškom
Telenoru. Srpsko tužilaštvo tada je pokrenulo krivične postupke protiv Bogoljuba,
Sretena, Zorana i Dragomira Karića, njihove sestre Olivere Nedeljković
i Olge Erdeljanović.
Posle aukcije sklopljen je ugovor o
prodaji, firme Mobi 63, sa Telenorom. Uputstva gde da se uplati novac
ugovorom nisu precizirana, i ostavljaju mogućnost da se Telenor o adresi za
uplatu naknadno obavesti. Ugovor je potpisao Mlađan Dinkić tada ministar
finansija. Penzionisani inspektor telekomunikacija, Tihomir Tika Živanović,
podneo je krivičnu prijavu, protiv svih realizatora ugovora.
U prijavi Živanović tvrdi da je od
milijardu i petstotina trinaest miliona evra (1.513.000.000) koliko je Telenor
platio za Mobi 63, skoro milijarda dolara uplaćena na račun firme Martina Šlafa
(980.000.000 dolara).
-Nisu Šlafu trebali da uplate ništa,
smatra Živanović. Progon Karića iz oblasti telekomunikacija i dolazak Telnora,
trebalo je da bude početak ere kvalitetne konkurencije. Umesto zadovoljnih
korisnika, armija pretplatnika iz vremena Karića, počela je sve učestalije da
se žali na poslovanje novih gazda. Zakon o zaštiti potrošača pokazao se
neefikasan kada je trebalo da se zaštite potrošači od bezobrazno naduvanih računa
koje Telenor ispostavlja. Objašnjenja se svode na istu priču:
-Korisnici ne znaju da obuzdaju savremene
aparate, koji se samoinicijativno konektuju na internet i stvaraju zaduženje!
Ponude aparata Telenora su kvalitetne, ali su telefoni tako kodirani, da kada
korisnik po isteku ugovora, promeni mrežu i dekodira telefon, aparat više ne
radi kako treba! Telenor je nedavno dobio i licencu za rad u oblasti fiksne
telefonije. Glavni konkurent Telenoru je domaća firma Telekom, odnosno Mobilna
telefonija Srbije (MTS) Osnovani su juna 1997 godine, po sličnom principu kao
Mobtel.
Resursi PTT uneti su kao osnivački
kapital, a potom je skoro pola kompanije prodato italijanskoj firmi STET-u i Grčkom
OTE-u. Država je definitivno naučila mnoge bolne lekcije poslujući sa Karićima,
pa su opreza radi strancima prodali 49 odsto. Italijanima 29, a Grcima 20
odsto. Prodaja je obavljena direktnom pogodbom, sa stranim kompanijama, koje su
platile 1,568 milijardi maraka. Novac je potrošen za isplatu penzija i druge
metode kupovine socijalnog mira, koje su Socijalističkoj partiji i
Jugoslovenskoj levici omogućile da zemljom vladaju još jedan mandat. Malo novca
je uloženo u samu kompaniju. Loša konkurencija i entuzijazam pojedinih
zaposlenih doneli su dobre rezultate...
Telekom i privatizacija
Činjenice da konkurencije nije bilo u
fiksnoj telefoniji. Da je Mobtel iz koga su Karići isisavaju novac jedini
konkurent u mobilnoj telefoniji, pomogli su dobrim rezultatima Telekoma. Peti
oktobar dočekali su kao najuspešnija telekomunikaciona kompanija bivše SFRJ.
Telekom dan danas najlošije stoji na polju pružanja internet usluga i kablovske
televizije.
U pitanju je oblast gde je prilikom
osnivanja Telekoma postojalo već dvadesetak operatera na teritoriji cele
Srbije. Svi su radili ilegalno, zakon nije postojao. Jedan od konkurenata
Telekoma u toj oblasti je i njihov vlasnik PTT. Najveći konkurent u oblasti
internet usluga i kablovske televizije je SBB. Ukoliko se analiziraju samo te
dve oblasti Telekom je manje moćna kompanija.
U oblasti usluga kablovskih televizija, na
teritoriji Beograda, Telekom je tek na četvrtom mestu. Posle petog oktobra,
Telekom je pukom srećom izbegao da ga zadesi sudbina divlje privatizovanih
firmi. Država Srbija je istina posedovala zlatnu akciju u odlučivanju, ali
Italijanski i Grčki partner nisu imali obavezu da u slučaju prodaje prihvate da
se takvo pravo prenese na novog vlasnika.
Imali su i pravo preče kupovine. Sve ovo činilo
je brzu privatizacionu pljačku nemogućom. Italijanski partner se iz vlasničke
strukture povukao 2002. godine, njihov udeo otkupila je srpska strana. Pa je
vlasnički paket JP PTT-a odnosno Republike Srbije od tada 80 odsto. Veliki
opterećenje u poslovanju ove kompanije je 11.000 radnika.
VIP, Telenor, SBB, zajedno zapošljavaju
duplo manje ljudi, a u zbiru prihoduju više od Telekoma. Drugi veliki problem
sa kojim se kompanija suočava je gomila loših kadrova koje stranke tamo zapošljavaju
po stranačkom ključu. Nesposobnjakovići dobijaju posao kako na direktorskim
pozicijama tako i na nižim operativnim funkcijama. Jedan stranački aktivista
zaposlen na mestu prodaje, danima je iz dosade izmišljao razloge zašto kupci ne
treba da kupuju na njihovom prodajnom mestu i slao ih do štanda Telenora!
-Naši modemi ne podržavaju kompjutere sa
softverom boljim od XP-a. Ovi telefoni imaju jeftine kineske baterije, bolje da
ih ne uzimate,objašnjavao je kupcima. Analiza poslovanja pokazala je da u
njegovoj smeni gotovo nema prodaje. Stranačka podrška nije pomogla da ostane na
tom mestu.
Ipak na ulicu nije izbačen, već je samo
pomeren da ne radi sa kupcima. Kompaniju su još u vreme Miloševića koristili kao
ličnu imovinu, sada već zaboravljena nagradna igra "Pozovi fonto",
donela je basnoslovnu zaradu tadašnjem direktoru Aleksi Jokiću. Jokić je
"Fontu" obezbedio negeografski kod sa brojem 041, i
stopirao druge da dobiju istu uslugu na duži period. Na RTS-u su obezbeđeni
besplatni reklamni termini. Narod je zvao kao lud, kombinacija je donela brdo
para. Veliku štetu kompaniji nanose i kadrovi poput, Branka Radujka,
koga je, svojevremeno, na mesto generalnog direktora postavila Demokratska
stranka. Deo insajdera tvrdi da je svesno uništavao firmu da bi je Nemci
jeftino kupili. Drugi tvrde da je Radujko bio previše neiskusan, i pod
stalnim pritiskom da zapošljava švalerke stranačkih kolega na odgovorna mesta.
Svi se slažu da je poslovanju Telekoma naneo veliku štetu.
Njegov prethodnik Draško Petrović
je svoj posao obavljao u vladama Zorana Đinđića, Zorana Živkovića
i Vojislava Koštunice, i za njegovog mandata je ostavljen dobar prihod,
uprkos tome što je kompanija pomagala donacijama takozvanu "širu društvenu
zajednicu"...
Istrage nikada nije bilo
Desila se tih godina i kupovina Telekoma
Republike Srpske i izdavanje licence za rad u Crnoj Gori. Obadve investicije i
dalje posluju bolje od svoje matične filijale u Srbiji!
Bez obzira na dobru priču i finansijske
analize, nacionalni Telekom je u velikom problemu. Konkurencija više nije Karićev
Mobtel, već strane kompanije koje svoje greške analiziraju, ispravljaju.
Treba naglasiti su od dolaska Telenora i
VIP-a u velikoj meri profitirali, korisnici Telekomovih usluga, jer kompanija
suočena sa konkurencijom počela da se bori za svoje klijente. Smanjenjem broja
stranačkih kadrova, poboljšane ponude bi lakše stizale do kupaca.
Najzaslužniji za sve dobre ponude Telekoma
je VIP. Ova austrijska kompanija iz meseca u mesec izlazi sa novim ponudama
koje potom Telenor i Telekom, moraju da nadmaše. Njihova reklama u kojoj tvrde
da su mreža u koju najviše ljudi prenosi svoj broj je istinita. Ipak ukupan
broji onih koji uopšte menjaju operatera je nedovoljan da bi ovo zaista bio i
dovoljana pokazatelj da dobro posluju. Trnovit je bio put VIP-a do srpskog tržišta...
Licencu su kupili 2006. godine, a sa radom
su počeli u poslednjem trenutku 2007. godine. Na našem tržištu plasirali su se
uz pomoć crno belih reklama, koje su bile u boji samo u jednom segmentu.
Reklamna kampanja bila je kontraproduktivna jer su kod ljudi stvorili sliku kao
da su starinska kompanija, koja prodaje antikvitete.
U prvim danima imali su lošu pokrivenost
mreže, pa njihovi korisnici često van Beograda nisu mogli da uspostave vezu. Od
samog starta njihovi paketi su bili bolji od konkurencije. Davali su pripejd
kartice sa 2000. dinara kredita skoro besplatno. Prvi su se setili da ponude
zamenu starih telefona za nove. Tek što se u svetu pojavio Bluberi mobilni
aparat, oni su napravili ponudu da kupci mogu uz ugovor da ga dobiju za jedan
dinar. Sve ovo nije pomoglo da u svoj tabor privole dovoljan broj
korisnika, pa su već nakon prve godine poslovanja objavili da će ih
dokapitalizovati britanski Vodafon.
Prema izveštaju Agencije za privredne
registre poslednje tri godine u konstantnom su gubitku, Dok konkurentske firme
Telenor i Telekom iskazuju dobit.
Sve ovo ukazuje da su od njihovih
povoljnih kampanja, korist imali korisnici, ali da je to kompaniju koštalo kao
svetog Petra kajgana. Broj zaposlenih je 2011. godine povećan sa 616, na
919, što bi se moglo protumačiti kao znak da ne odustaju od našeg tržišta.
Ukoliko VIP, ipak bankrotira, Telenor i Telekom bi mogli da postanu još
bahatiji prema svojim klijentima.
Generalno govoreći, korisnici sve tri
kompanije danas smatraju lošim i optužuju ih za prevarno ponašanje. Agencija
RATEL za sada ne preduzima ozbiljnije korake, da operatere i disciplinuje.
Istraga o tome koliko nas koji operater potkrada nikada nije pokrenuta...
A 1.
Kol-centri, mafija za sebe
Stvaranjem tehničkih mogućnosti za ADS i
ISDN, sisteme veza, otvorena su vrata za pružanje usluga kol-centara. Da bi
neko u Beogradu otvorio svoj lični kolcentar, potrebno je ode u Dubrovačku
ulicu i od Telekoma zakupi brojeve bez geografskog koda. Prefiksi kao (0900) i
(0800) označavaju da li je pozivanje broja besplatno. Odnosno da li vlasnik
snosi troškove poziva, ili se na cenu redovnih impulsa dodaje i posebna cena
poziva. Kada zakupi brojeve, treba mu još i prostorija sa fiksnim brojevima, na
koje će negeografski brojevi biti usmereni. Kupovina tehnike omogućiće mu da
nasnimi poruke obaveštenja koje će se emitovati kada korisnici pozovu. Na
brojevima se mogu javaljati operateri, može biti emitovana i poruka na koju
prema uputstvu reaguje. Vladine institucije i agencije uveliko koriste usluge
kompanija koje su se osposobile za pružanje usluga kol-centara.
-Ukoliko želite službu za odnose sa
javnošću pritisnite...
U medijima nikada do sada nije objavljen
nijedan konkurs za potrebama kol-centra, pa se otvara pitanje, ko je angažovao
i ko plaća ovaj servis, parama iz budžeta?
Za sada je jedino poznato da firma Algotech
obavlja usluge kol-centra za američku ambasadu, ali za te namene pare se ne troše
iz srpskog budžeta...Brojevi sa negeografskim prefiksom koriste se i za usluge,
telefon seksa. Neke od kompanija koje ovu uslugu pružaju servis proširuju i na
prostituciju...
A 1.
Kako je RATEL zagorčao život
provajderima
Provajderima bežičnog interneta, RATEL je
ispostavio milionske račune.
U pitanju su naknade za bazne stanice.
Problem je što se nadležni iz RATELA, nisu prethodno dogovorili sa
zakonodavcima kako da se ova oblast reguliše. U pitanju je naplata
spornih baznih stanica sa opsezima 2.4, 5.4 Ghz U regionu i u Evropi ovi opsezi
ne plaćaju. Domaći pravilnik o vrstama radio stanica za koje se ne izdaje
dozvola kaže u članu 5. da su bazne stanice za opsezima 2.4 i 5.4 Ghz oslobođene
naknade za izdavanje dozvola. Dopis koji je provajderima poslat se poziva takođe
na član 5. istog pravilnika, i traži da provajderi plate godišnji iznos od
50.000 dinara za dozvolu po baznoj stanici, a od istih dozvola su upravo oslobođeni
članom 5. istog pravilnika.
Da zabuna bude veća, Zakonom o
telekomunikacijama u delu koji reguliše licence za korišćenje određenih opsega,
piše da su gde su kao slobodni označeni 2.4 i 5.4 opsezi i kao takvi ne
zahtevaju licencu.
GLOSA
U borbi za poslove iz oblasti
telekomunikacija učesnici bacaju bombe, naoružavaju se, a konkurentima sipaju čak
i otrov u kafu!