Niš
Pljaèkaši bivšeg aluminijumskog giganta žive kao rimski carevi, dok
izgladneli radnici jedva preživljavaju
Ako Bog da, biæe plata!
Sadašnji
vlasnik nekada najveæeg aluminijumskog kombinata na Balkanu Nissal iz Niša,
uspeo je tokom gazdovanja da iznese 15 miliona evra i da potroši
1,5 miliona evra na obnovu svog voznog parka, rekonstrukciju kuæe i
kupovinu jahte. Istovremeno radnici od decembra 2012. godine nisu primili
platu, a ne uplaæuju im se ni doprinosi. Gradska vlast sve ovo zna, ali podmiæena
æuti.
Mersiha Hadžiæ
Svi
od 17 registrovanih raèuna Nissal a.d. kod Narodne Banke Srbije su 42. dan u blokadi u poslednjih
godinu dana. Nissal Inženjering d.o.o. nije u blokadi, niti je ijednog dana to bio.
Ako
se neko pita gde je veza, odgovor je: u vlasnicima. Oba preduzeæa,
iako nisu u pravnoj vezi, sem imena i adrese, imaju i zajednièke vlasnike, Mitra Vukoviæa dipl. maš. ing i Gorana Vukoviæa dipl. ing. grað. Nije poznato èime još
raspolaže Nissal Inženjering sem sa ta dva inženjera.
Doduše,
poznato je da Nissal Inženjering ne poseduje prvoklasno rukovodstvo kojim se Nissal a.d. dièi,
a zluradi bi prokomentarisali da baš taj nedostatak Ane Dimitrijeviæ, Borisa Mitrovskog, Nikole Miniæa, Petra Drezge i nekadašnjih direktora, a sadašnjih patrona preduzeæa
poput Dragana Jovanoviæa - aktulenog savetnika ministra saobraæaja, ili Mileta
Milenkoviæa predstavlja tajnu njegovog uspeha.
Neki
od njih bili su samo nemi posmatraèi, dok su drugi poput Ane
Dimitrijeviæ, Borisa Mitrovskog, Mileta Milenkoviæa ili Petra Drezge i Nikole
Miniæa i direktni sauèesnici pljaèke pre privatizacije najveæeg preduzeæa
za preradu aluminijuma na Balkanu. S tom razlikom što
je ono što su oni opljaèkali neuporedivo sa plenom braæe Vukoviæ i uglavnom se svodi na stan i auto, visokoškolsku
diplomu na Ekonomskom fakultetu u Nišu za suprugu, ili u sluèaju
Ane Dimitrijeviæ - neèijeg supruga.
Preduzeæe Al-Ox
na Mramorskom brdu postoji od 2000. i u vlasništvu je bivšeg
kadra Nissala Mileta Milenkoviæa, koji je pod pretnjom batinama najuren
iz tada još državnog preduzeæa, ali je po privatizaciji 2004. vraæen i postavljen za
direktora jednog od Nissalovih pogona da bi s vremenom postao Mitrova desna
ruka.
Mitar
i Goran Vukoviæ dozvoljavaju Milenkoviæu da Nissalovim kupcima plasira
proizvode svog preduzeæa koji su zapravo kopije Nissalovih proizvoda, pri tom uništavajuæi
pogon Nissal Primena koji se bavi proizvodnjom istih tih elemenata.
U
isto vreme i iz potpuno nejasnih razloga Vukoviæi novcem Nissala
a.d. finansiraju izgradnju i opremanje mašinama pogona na Mramorskom
brdu, u neposrednoj blizini radionice Milenkoviæa, koji je ujedno
dat njemu na upravljanje.
U
periodu od narednih pet do šest godina, Mileta Milenkoviæ je
gledao da uz svaki ugovoreni graðevinski posao u Nissalu
angažuje Al-Ox kao podizvoðaèa, dok direktor Nenad Milenkoviæ
koristi pogone i resurse Nissala - pogon Površinske zaštite, pogon Primene i pogon Konstrukcija kao da su u njegovom vlasništvu,
pa su neretko proces proizvodnje i predviðena dinamika u Nissalu a.d.
zaustavljani i menjani kako bi se izašlo u susret Al-Oxu.
Istovremeno je Nenad Milenkovic iznosio robu iz Nissala a.d. kao iz svog dvorišta
- bez raèuna, otpremnice ili bilo kakve pripadajuæe dokumentacije.
Vukoviæi su, konaèno, Mileta Milenkoviæa 2012. najurili iz Nissala i to tako što mu je tu odluku saopštio njegov
naslednik na istoj poziciji Boris Mitrovski. Zauzvrat je Mitrovski dobio
na poklon stan od 70 kvadrata.
Njegova
supruga Jelena Mitrovski je odbornik u Skupštini grada Niša,
saborac SPS-ovih kadrova još iz vremena Slobodana Miloševiæa i
sada povampirenih Mileta Iliæa, predsednika Skupštine grada, Igora Novakoviæa, direktora Elektrodistribucije Niš, i Zorana
Radovanoviæa, direktora Klinièkog centra Niš.
Ona poteže svoje veze kako se Nissalu a.d. bez obzira na ogromna dugovanja ne bi iskljuèili
struja i gas, ili kako bi van regularne procedure dobili neki posao finansiran
od strane grada.
Goran Vukoviæ je potrošio preko 1.500.000 evra samo na svoj vozni park, renoviranje porodiènog objekta u Beogradu, kupovinu kuæe
na Halkidikiju i jahtu, istovremeno ne primajuæi platu i ne prihodujuæi novac od dividende
koja u Nissalu nije isplaæena od 2008. Kako?
U
drugoj polovini decembra 2012. godine su radnici Nissala primili poslednju
platu. Od tada, pa do danas Mitar Vukoviæ lažnim
obeæanjima o investicijama i isplati jedne, dve, pa èak
i više plata istovremeno, kupuje sebi i bratu vreme. Generalni direktor Nebojša Krstiæ je 20. marta radnicima obeæao "Ako Bog da, platu
dobijate sutra". Ljudi nisu mnogo poverovali u iskrenost Krstiæa,
zato što je on 14. marta u pogonu Presaonice obeæao platu radnicima
za 18. mart. reèima: "Jebeš mi
mater, ako plata ne bude u utorak. Dajte mi samo par dana da udahnem
vazduh".
Novoplasirana
prièa je da su Vukoviæi sa neimenovanim preduzeæem iz Tatarstana ugovorili posao vredan
15.000.000 evra, što odgovara sumi za koju se pretpostavlja da je Goran Vukoviæ
izneo iz Nissala tokom svog gazdovanja.
Radnici koji su podneli tužbe za isplatu zaostalih plata i
doprinosa šalju se na prinudne odmore, što se desilo èak
i roðacima vlasnika Suzani i Miloradu Vukoviæu. Direktor Krstiæ, koga od milošte
zovu Neša Štembilj (jer mu je jedini posao da udara peèat
na ono što mu Vukoviæi serviraju) radnike je do besa doveo svojom izjavom da æe
redovne plate poèeti da primaju tek 2015.
Zamenik generalnog, Mitar Vukoviæ, veæ nedeljama, èim
doðe na posao, poèinje da pije Stomakliju, koju naziva lekom. I on, isto kao i Mitrovski
izbegavaju svaki susret sa radnicima dolazeæi na posao dok još
nikoga nema i odlazeæi pošto su fabriku svi veæ napustili. Poslednja dva meseca Mitru jedino društvo
prave devojka Ana Dimitrijeviæ i flaša od 0,7 litara
rakije, dok mu je jedini spoljni kontakt onaj sa Ljubomirom Marinkovim
koji mu dva puta dnevno referiše šta ko radi i prièa
po preduzeæu. Marinkov i Mitrovski poseduju licencu graðevinskog inženjera
i svoj peèat udaraju gde god im Vukoviæi kažu,
pa danas više ni ne znaju šta su sve overili.
Goran
Vukoviæ koristi iskljuèivo subotu i nedelju kako bi došao u fabriku. Njemu, za
razliku od njegovog brata, nije neprijatno da se pojavljuje u javnosti voðen
prostom idejom da pokaže kako još uvek ima podršku vlasti.
A1.
Istraživanje veæ istraženog
(pismo èitaoca)
Èestitamo vam na hrabrosti u vezi istine objavljene u èlanku o malverzacijama u Nissalu. Naše informacije govore da
je stan koji je opreman sada stan aktuelnog dekana Mašinskog fakulteta u Nišu, Vlastimira Nikoliæa koji je on nedavno kupio. Kojim parama možete videti iz narednog teksta.
Evropska unija je finansirala, u okviru IPA programa, projekat prekograniène saradnje Bugarska - Srbija pod nazivom "Energy efficiency in households
- a long road or just a step away" u 2011. i 2012. godini. Ukupna
vrednost projekta je bila 187.018 evra. Sa srpske strane na projektu je angažovan Mašinski fakultet u Nišu. U okviru projekta je bilo predviðeno da se izvrši anketa stanovništva na osnovu koje je izvršena analiza trenutne situacije u oblasti energetske efikasnosti u Nišu i regionu.
Dekan Vlastimir Nikoliæ bez tendera angažuje firmu R&D Center „Alfatec" d.o.o. Niš da za sumu od 25.000 evra izvrši anketu. Krajem 2011.
godine Nikoliæ angažuje 21 istraživaèa i asistenta Mašinskog fakulteta da izvrše ovu anketu. Svaki istraživaè je dobio po 30.000 dinara u kešu na ruke.
Zašto je angažovana firma R&D Center „Alfatec" d.o.o. Niš kada su veæ istraživaèi sa Mašinskog fakulteta radili istraživanje? Zašto nije po zakonskom postupku raspisan tender za ovaj posao? Zašto je novac isplaæivan u kešu na ruke, a ne preko ugovora o delu kako zakon nalaže?
Ako je istraživaèima isplaæeno približno 7.000 evra, gde je nestalo 18.000 evra?