Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Ne časeći časa

 

Milovan Brkić

 

Češki premijer Peter Nečas podneo je ostavku nakon što je policija, po nalogu tužioca, ušla u njegov kabinet i uhapsila njegove saradnike zbog visoke korupcije.

Nečas se, ne časeći časa, iako on nije u korupciji, odlučio na ostavku.

U Srbiji, zemlji čija politička elita dugih dvanest godina, preteći građanima iz sveg glasa da drugog puta i života osim ulaska u Evropsku uniju nemamo, ostavka je nepoznat čin. Nije u duhu srpske politike da političari podnose ostavku, poručio nam je pre dve godine tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, nakon serije  pogibija na vojnim poligonima. Kakva ostavka? Ko da se odrekne nekažnjive krađe, otimanja, luksuznog života?

Pre godinu dana smenjena je sa vlasti banda Borisa Tadića. Novi zločinac je odmah izrazio svoju duboku privrženost ciljevima Tadićeve politike. Oko 70 milijardi evra, koliko je opljačkala Tadićeva mafija skoncentrisana i izvršnoj vlasti i vrhu Demokratske stranke, daleko je od očiju prvog potpredsednika Vlade Srbije. On te pare, uz pomoć direktora srpske policije čuva kao zenicu oka.

Jedan od finansijer Vučićeve Srpske napredne stranke, biznismen Milan Beko, umešan u sve kriminalne privatizacije i jedan od od opasnih pljačkaša Srbije, umesto u zatvor, ponašao se kao islednik. U njegovoj kancelariji uhapšen je jedan od osumnjičenih u aferu "Luka Beograd". Beko mu je naredio da dođe kod njega, da ga uhapse, jer je odobrio Vučiću njegovo hapšenje.

Prošle godine, Jorgovanka Tabaković je izjavila da  veruje da je Beko pronašao rupe u zakonu, i da neće biti kriv. Ispostavilo se da je on pronašao prave ljude na vlasti, kao što su Tomislav Nikolić, Vučić, Jorgovanka Tabaković. I kao što je i afera oko prodaje Sartida, u Vučićevoj režiji, okončana hapšenjem šefa kabineta pokojnog Đinđića, tako se i u ovoj aferi ostavlja na slobodi, izvan odgovornosti, biznismen koji je kupio Luku Beograd, a hapse one koji su, navodno, učestovali u prodaji, koja je, za Beka, bila zakonita!

Srbijom vlada Vučićeva mafija, mala grupa pedera, koja je nemilosrdna, i koja se koristi Veljovićevom policijom kao toalet papirom.

Kada sam prošle godine počeo da predstavljam Vučićeva nedela, i šta će nas snaći, on je odleteo do Podgorice, da naruči moje smaknuće. Odbili su ga, učtivo. Javna kritika  se samo kod mafije rešavala smaknućima, a moja malenkost je nadrasla značaj Vučićeve moći, stečene pljačkanjem i željom za uništenjem Srbije.

Pre mesec dana, objavio sam u Tabloidu pismo ''zaposlenih u MUP-u"' koji su kritikovali, anonimno, rad državnog sekretara Vladimira Božovića. Gospodin Božović je moj prijatelj   dvadeset godina. Pismo sam objavio, jer nisam mogao da sa njim stupim u kontakt, jer je bio na službenom putu. Kada smo se  sreli na uobičajenom ručku, na pasulju, a bez Gorana Petrovića koji je na odmoru, Vlada me je zamolio da o njemu objavim sve do čega moji novinari dođu,  ako je on umešan u korupciju, krađu, proneveru, mobing ili zloupotrebu položaja. Čim je snimljen naš susret, Vučić je udario u talambase, da preko svojih glasila, oblati Božovića, koji je itekako zaslužan sa uspeh Nikolića na izborima.

Ne časeći časa, Vučićevu mafiju moramo što pre likvidirati, ako se nadamo da će bilo ko u Srbiji preživeti njegovo nasilje i zločinačku politiku.