(P)likovi
Uspon (još uvek bez pada) Tominog kućegraditelja
Grobar predsednik, mesar mu savetnik
Životne i profesionalne krivine Predraga Mikića,
savetnika za privredu predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, počinju
sa potpune društvene margine, a završavaju se na samom vrhu državne piramide.
Na svakoj od tih krivina, Mikić je postajao sve važniji i bogatiji. Tu i tamo,
presreli bi ga drumski razbojnici sa kojima je poslovao ili crnogorske
"poslovođe" iz porodice Đukanović, ali bi ga uvek štitio njegov
prijatelj, načelnik Policijske uprave iz Kraljeva, Bogoljub Živković. Ulogu Mikićevog
zaštitnika kasnije je preuzeo Tomislav Nikolić, kome je kasnije sagradio i kuću
u Bajčetini. Ta zaštita i dalje važi, jer Mikić savetuje Nikolića kako da
sačuva sopstveni kapital u teškim vremenima. A, njegovom iskustvu treba
verovati...
M. Hadžić
Aktuelni savetnik za privredu
predsednika Republike Srbije Predrag Mikić, široj javnosti je poznat
kao, u najmanju ruku, kontroverzna ličnost. Njegova, inače bogata biografija je
u pojedinim svojim segmentima, reklo bi se, veoma zanimljiva.
Još daleke 1999. godine, neposredno posle
potpisivanja Kumanovskog sporazuma, ili kapitulacije, kako je kome draže,
gospodin Predrag Mikić iz Novog Sada dolazi u Kraljevo, i još tada je slovio za
čoveka veoma bliskom Resoru državne bezbednosti Srbije. Ubrzo po dolasku,
kupuje ogroman poslovni prostor od izvesnog Dragana Milovanovića, za oko
800.000 ondašnjih nemačkih maraka, a nedugo zatim gradi još jedan, na svega
nekoliko kilometara udaljenosti od prvog. I to je bio početak izgradnje njegove
mini poslovne imperije pod nazivom "Trgomen PV".
Znatno ranije, Predrag Mikić svoje
prve poslove započinje u Prištini, gde je zajedno sa izvesnim gospodinom po
imenu Basrija, albanskog porekla, otvorio firmu koja se bavila
održavanjem i zamenom potrošnog materijala za prištinsku gradsku Toplanu. Treba
istaći da je u tom trenutku Predrag Mikić od škole imao završen samo mesarski
zanat.
U međuvremenu, pod veoma čudnim
okolnostima, izgubio svog poslovnog partnera, da bi mu posle toga materijalno
obezbedio porodicu?!
Po dolasku u Kraljevo stupa u vezu sa
uticajnim političarima, posle čega odmah počinje da se ponaša kao neko ko je
iznad zakona. Naime, i mimo protivljenja građana, počinje da gradi poslovni
objekat visine sedam spratova, za koji nije imao sve neophodne dozvole. Svoje osiono
ponašanje izdiže na viši nivo, nakon upoznavanja a kasnije i uspostavljanja
bliskih odnosa sa načelnikom Policijske uprave Kraljevo, Bogoljubom
Živkovićem, sa kojim često odlazi u lov, gde učvršćuju svoje prijateljstvo.
Jednom prilikom, gospodina Mikića nadležni
organi hvataju u krivolovu i on biva priveden, ali na intervenciju svoga
bliskog prijatelja Bogoljuba Živkovića, odmah biva pušten.
Između njih dvojice dolazi i do razvoja
poslovne saradnje. Između ostalog, prave i dogovor po kome Živković uzima
kredit od Metals banke u vrednosti od 60.000 švajcarskih franaka. Mikićeva
firma mu pravi kuću u Čačku, i to po najsavremenijim standardima. Drugim
rečima, visoko luksuzni objekat. Pare mu vraća, te Živković dobija i kuću i
pare.
U međuvremenu, uspeva je da razgrana i
svoje poslove po bratskoj Crnoj Gori (braća, barem kad je biznis, čitaj-
lopovluk, u pitanju), gde otvara veliki poslovni centar i niz stovarišta.
Ali, vremenom, poslovanje Predraga Mikića
malo po malo zapada u krizu, te Aco Đukanović šalje poverioce koji iz Crne Gore
dolaze kod Mikića u Ratinu kod Kraljeva na pregovore. U jednom trenutku
pregovori se zaoštravaju i bivaju vrlo neprijatni po gospodina Mikića. On
poziva svog prijatelja Bogoljuba Živkovića, i nedugo zatim kod Mikića kući
stiže interventna patrola policije. Crnogorci pod prisilom napuštaju Ratinu i
uvređeni odlaze nazad u Crnu Goru. Nedugo zatim, uzimaju znatan deo Mikićeve
imovine u Crnoj Gori.
Nekako u isto vreme, s obzirom da je u
velikoj finansijskoj krizi, Mikić ne samo da ne izmiruje svoje obaveze
prema javnim komunalnim preduzećima, u prvom redu prema Vodovodu, kome duguje
preko dvadeset miliona dinara, već se ilegalno priključuje na vodovodnu mrežu.
Kako nijedna nedaća u životu ne ide sama, u međuvremenu ga napušta i supruga
koja mu uzima znatan, tačnije veći deo zajedničke imovine.
Inače treba napomenuti da je sve vreme
svoje bogate poslovne karijere Predrag Mikić bio jedan od glavnih finansijera
Srpske radikalne stranke, i u vrlo bliskim odnosima sa Tomislavom Nikolićem,
kome pravi kuću u Bajčetini kod Kragujevca. Kada je Tomislav Nikolić napustio SRS
i formirao SNS, Mikić mu se odmah pridružio.
Kada je gospodin Nikolić izabran za
predsednika Srbije, odmah angažuje Predraga Mikića za svog savetnika za
privredu. Jedno od prvih putovanja u
inostranstvo ove dvojice bilo je, gle čuda, put u Crnu Goru. Zvanično, cilj
putovanja je bio da se pozovu Srbi da uđu u aktuelnu vladu Mila Đukanovića a
nezvanično, pravi cilj ovog putovanja je bio izgladiti odnose između Mikića i
Aca Đukanovića.
Treba napomenuti i to da je Mikić
ekspresno, po stupanju na dužnost savetnika Predsednika Republike, zaposlio
svog poslovnog partnera na mesto, ni manje ni više nego zamenika generalnog
direktora EPS -a, preko koga se u velikom broju zapošljavaju u prvom redu
kadrovi SNS-a, a potom i SPS-a u ovo preduzeće. Do sada ih je zaposleno trideset troje.
Aktuelni savetnik za trgovinu Predsednika RS,
za vreme sankcija uvozio je robu široke potrošnje (sanitarije,
automobile, traktore, poljoprivredne mašine...) iz Kine, i to preko tadašnjeg
saveznog ministra trgovine gospodina Boriše Vukovića, člana JUL-a, kome
je po jednom kamionu sa robom Mikić svojevremeno plaćao između 100.000 i
150.000 ondašnjih nemačkih maraka. Drugim rečima, na taj način je novac išao
JUL-u.
Inače, Mikić je bio predviđen za hapšenje
zbog neplaćene carine za navedenu robu, kao i druge carinske malverzacije
i prestupe. I to u iznosu od 6.000.000 dinara, neposredno pred poslednje Đurđevdanske
izbore u Srbiji.
Eto, to bi bio u najkraćem
"poslovni, stručni i moralni" lik aktuelnog savetnika za
privredu Predsednika RS.
A 1.
Firme u vlasništvu Predraga Mikića
Razvijajući svoje poslove, predsednikov savetnik Mikić
otvorio je više preduzeća. Dostpune informacije govore da ih ima šest: „Trgomen
nekretnine" d.o.o., „Fabrika Trgomen" d.o.o., „Mehanizacija Trgomen"
d.o.o., „Trgomen vele" d.o.o., „Plan" a.d., „MSV Invest ing"
d.o.o. (preneo vlasništvo na sina Žarka Mikića).
Pripremajući se, valjda, za ulogu
predsednikovog savetnika, Mikić je neke od svojih firmi prepisao na druga
imena, ili im je promenio im adrese. Tako je u aprilu mesecu 2012. godine, kao
novi vlasnik 100 udela u firmi „Trgomena PV" d.o.o. iz Kosovske
Mitrovice, upisana ofšor firma P.G.S.M., (informacija sa sajta Agencije za
privredne registre). Obe firme su registrovane na Britanskim Devičanskim
Ostrvima, mada na različitim adresama.
Nepuna tri meseca pošto je „Trgomen PV"
formalno promenio vlasnika, nad preduzećem je otvoren stečajni postupak, koji
je potom obustavljen. Račun preduzeća je više od godinu dana u blokadi, a iznos
neizmirenih dugovanja je dostigao sumu od 46 miliona dinara (prema podacima
Narodne banke Srbije). Ukratko, dok Mikić miruje blizu Tominog kabineta, miruje
i njegov dug državi.