Kriminal
Beogradska autobuska stanica (BAS)
već godinama služi vlastodršcima za zgrtanje novca
Mučibabić i bataljon penzionera
Beogradska autobuska stanica ogledalo je
stanja u glavnom gradu i u celoj državi. Onako kako već godinama izgleda
"centralna" (zapravo jedina!), autobuska stanica u Beogradu, tako
izgleda i stanje u državi i njenim institucijama. Ukratko-beda i raspad. Slika
ovog najgoreg provincijskog dna koje i dalje postoji u sred velegrada, a
Beograd to jeste, nijednoj vlasti ne smeta. Važno je da neko uzima milione od
takozvanih staničnih usluga.
Milan Glamočanin
Beogradska autobuska stanica (BAS), nalazi
se na državnom zemljištu i bavi se pružanjem komunalnih usluga. Uprkos tome,
ova firma je pretvorena u akcionarsko društvo u kome glavno kolo vodi grupa
hercegovačkih "kadrova" na čelu sa dugovečnim i nesmenjivim
direktorom, Anđelkom Mučibabićem, koji je u vreme opšte pljačke u
Srbiji, i sam hteo da se dočepa akcija zaposlenih, da njima nelegalno
raspolaže.
Radnici koji su shvatili šta mu je namera,
tužili su ga sudu i dobili taj spor. Ali, Mučibabić je spremno odgovorio na
nove okolnosti, pa je uz pomoć svojih udvorica registrovao udruženje malih
akcionara, koje ne dozvoljava sprovođenje volje zaposlenih, već samo njegovu
ličnu volju!
Naime, Anđelku Mučibabiću se nikako ne
dopada odlazak u penziju, iako ima punih 72 godine! Zbog toga sam sebi redovno produžava
ugovor o radu! naravno, nije lako otići iz BAS-a, firme koja je
"zlatna koka", jer u svakom momentu raspolaže velikom količinom
gotovog novca, koji svakodnevno uplaćuje oko 300 autoprevoznika iz Srbije i
ostalih zemalja u okruženju.
Da bi opstao na čelu firme, Mučibabić je
godinama bio prodavac magle, pa je tako naručivao i izrade raznih elaborata na
Saobraćajnom fakultetu, što se pokazalo kao bacanje para, jer nikada
nijedan projekat potreban BAS-u nije realizovan. Da bi bio uverljiviji,
angažovao je kao saradnike i profesore sa tog fakulteta, postavljao ih je u
raznim komisijama, samo da bi se uzeo novac iz BAS-a, a kasnije ga prao preko
svojih prijatelja, rodbine i "poslovnih saradnika". I tako
godinama...
Sve što je Mučibabić ikada radio u BAS-u,
radio je samo zbog svojih ličnih interesa i zbog kruga uticajnih prijatelja. Sa
druge strane, saobraćajni inženjeri koji bi trebali da čine stručnu podršku i
ponos firme, ostavljeni su bez bez posla.
Brojni su njegovi nerazumni poslovni
potezi poput, recimo, prodaje objekta u Tabanovačkoj ulici u Beogradu, prodaja
restorana Korona, iznajmljivanje trgovačkih i ugostiteljskih objekata
koji direktno otimaju prihod zaposlenih...
Kupio je i Ugostiteljsko preduzeće
Stadion sa zaposlenima (ali i sa velikim brojem penzionera). Dobio je
objekat na autobuskoj stanici, koji je odmah izdat u najam kockarnici, ali
i restoran Golf na Košutnjaku, koji samo proizvodi gubitke i dugi
niz godina posluje nerentabilno. Bez obzira na poražavajući učinak, Mučibabić
se uvek krije iza Upravnog odbora, ponaša se rasipnički, neorganizovano i
vodi katastrofalna kadrovsku i poslovnu politiku.
Među onima koji su sa Mučibabićem mogli
odavno da budu u penziji (a i dalje rade) nalazi se i direktorka trgovine Nada
Lukić, koja ima 65 godina, ali i dalje "vodi poslove" i to tako
što na inače skandaloznoj BAS-ovoj stanici u Beogradu, često nema ni osnovnih
potrepština poput i slabog izbora robe koja se, inače, dobavlja preko
posrednika. Ali, zato u iznajmljenim objektima BAS-a, dakle, kod konkurencije,
ima svega!
Da je Mučibabiću draga "stara
garda", govor i činjenica da je pre par godina zaposlio kao magacionera,
čoveka koji ima 64 godine, i koji boravi u BAS-ovom magacinu vikendom, kada
nema ni prijema ni dostave artikala po ugostiteljskim i trgovinskim objektima!
Društvo mu pravi predsednik sindikata Dragoje Radosavljević, star 68
godina, koji je takođe ispunio uslov za penziju! Oni zaposleni koji su dobili
otkaze i tužili BAS, dobili su sporove, ali njih Mučibabić i dalje šikanira.
Poznato je da je i pljačka nafte u ovoj
firmi (iako plaćena i životom pojedinaca!), završena bez kažnjavanja glavnih
aktera a sudija koji je vodio spor nagrađen je zapošljavanjem člana svoje
porodice.
Sektor za investicije vodi
Miodrag Conić, čovek koji ima 69 godina, koji je takođe odavno trebao da ode u
penziju, ali radi punom parom jer, iako je planirano izmeštanje BAS-a,
"renoviranje" ne prestaje! Conić je odgovoran za pomenutu pljačku
nafte pre izvesnog vremena. Velike pljačke prolaze, iako ih i sud potvrdi, ali
pomeranja nema i svi ostaju na svojim mestima beskrupulozno i bezobrazno
tražeći još!
Ne pamte se nikada nikakvi konkursi za
posao, sve su miljenici i miljenici miljenika bez kvalifikacija. Retki koji su
došli iz drugih firmi ne mogu se načuditi kako se radi u BAS-u, jer je najgore
što većina sposobnih vrednih obrazovanijih radnika, za šefove ima nesposobne,
staromodne osobe koje ne znaju da je XXI vek već odavno nastupio već
razmišljaju i rade kao da je polovina prošlog veka u pitanju.
Zaposleni u BAS-u su se žalili na antene instalisane
na zgradi preduzeća, jer je dosta ljudi obolelo od malignih obolenja. Na ovo
nikada nisu dobili odgovor. Anđelka Mučibabića ovo ne interesuje. Njegov
sin, kao da je naslednik firme, već se predstavlja kao "zamenik generalnog
direktora", iako to rešenje ni do danas nije dobio i na svakom mestu
pokazuje kakve su mu namere. Tako je odmah nakon zaposlenja u "tatinoj
firmi" hvatao starije kolege za revere, drao se i pretio im da će
"videti šta će biti za tri meseca".
Mučibabić pravi
"strategiju" pa za Skupštinu akcionara ima ceo tim poslušnika koji
prikuplja potpiše akcionara sa pravom glasa, kako bi ih pridobio za svoje
"projekte". Prikupljaju se glasovi telefonom od penzionera a zaposleni
na blanko potpisuju ko će ih predstavljati na skupštini akcionara. Onda
se rade razne kombinatorike da odani i probrani dobiju glas, uglavnom jedni te
isti. Iako oni koji su potpisali za njih to ni ne znaju.
Zaposleni ne idu na skupštinu, jer tamo pričaju
Mučibabićevi penzioneri plaćeni da podrže velikog gazdu kako ga mnogi i zovu, a
za to su plaćeni 24 miliona dinara godišnje!
Retke su penzije manje od 40. 000
dinara a stižu i do 100.000, ali Mučibabića socijalno stanje ne zanima, već
lične usluge. Jer ko ima, treba mu dati još! Plate su u pojedinim delovima
BAS-a manje od penzija! Bivšim direktorima BAS-a omogućavaju se takođe
zaposlenja članova porodice, stavljaju se u odbore direktora, da zarade još
malo!
Zbog paranoje i odmaklih godina, Mučibabić
je oformio Službu unutrašnje kontrole, kako bi uhodio i omalovažavao zaposlene
svakodnevnim i nepotrebnim kontrolama. Apsurd je, na primer, da je bivša
radnica trgovine, koja je vrlo često bila pred disciplinskom komisijom, dobila
rešenje u unutrašnjoj kontroli, sa velikom platom koju je bezočno primala, iako
je služba bila tek u formiranju i te poslove nije ni obavljala, a onda je Mučibabić
poslao "na plaćeno odsustvo pred odlazak u penziju"!
Mučibabić je i "veliki donator"!
Velike donacije daje za sport, prvenstveno za šah. U međuvremenu, dok se Mučibabić
razbacuje, država Srbija duguje BAS-u povraćaj PDV-a u iznosu od preko 100
miliona dinara, ali, kako naplata nije mogla da se izvrši, stvar je došla do
suda. Taj predmet je i dalje aktivan.
Veliki Mučibabićev poltron, Zoran Ćirić,
ponaša kao veliki gazda u BAS-ovom Servisu, gde je oterao svakog
prevoznika koji mu se nije dopao. Iako je i on već odavno trebao da ode u
penziju, i dalje radi sve dok ne nađe neko bolje radno mesto za svoga sina,
koga Mučibabić već skoro godinu dana vodi da je "na porodiljskom
odsustvu".
Na stanici BAS-a dešava se svašta, pa i
to da dva različita prevoznika koja kreću u isto vreme i u istom pravcu, jedan
bude prepun a drugi prazan. To se događa jer biletari moraju da slušaju
Mučibabićevog kuma Samardžića, koji odlučuje za koje prevoznike treba da
prodaju karte a za koje ne. Ako neko odbije poslušnost, sledi pretnja: ovde ti
radi sin, ćerka, pazi šta radiš!
Ružna je i sama slika BAS-ove autobuske
stanice u Beogradu. Njome danonoćno šetaju prosjaci, lopovi i nesrećnici koje
nema ko da ukloni, mada je reč o prostoru koji bi trebalo da bude
reprezentativan i da priliči glavnom gradu Srbije. Ali, umesto da stanicu
očisti od polusveta, Mučibabić je svojom politikom sve učinio da uceni i otera
brojne autoprevoznike! BAS još nije prodat, ali je očerupan od strane
rukovodeće strukture na čelu sa Mučibabićem. Ima li nekoga da stane na
put njegovoj samovolji? Da li će neko od nadležnih proveriti dešavanja u BAS-u
i da li će dozvoliti da ova kuća umre na rukama jednog starca od 72 godine?