https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Istra`ivanje

 

Istraživanje

 

Davljenje u lancima ishrane-industrija genetički modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske civilizacije (5)

 

Praktična primena masovne likvidacije

 

Zbog odsustva ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog glasnika", autora dr Tatjane Papić Brankov, naučnog saradnika Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom regionu bolje razumela kakvu joj hranu prodaju multinacionalne kompanije, zainteresovane samo za profit ali ne i za ljudski život

 

 dr Tatjana Papić Brankov

 

Sajt Vikiliks (Wikileaks) je osnovan 28. novembra 2010. i do danas je objavio preko 250.000 diplomatskih depeša SAD, što čini najveći broj poverljivih dokumenata ikada dostupnih javnosti. Ova dokumenta daju jedinstvenu mogućnost sagledavanja specifičnih aspekata američke politike. Povodom zabrane proizvodnje NK 603, MON 810, MON 863 kukuruza u nekim zemljama EU, 2007. godine, ambasador SAD u Francuskoj, K. Stejplton (C. Staplenton) piše:

 

Evropa ide unazad umesto unapred, predvođena Francuskom, Austrijom, Italijom, pa čak i Evropskom komisijom...Prelazak na represalije će pokazati da izabrani put košta Evropu i ojačaće biotehnološki lobi u Evropi. ...Tim iz Pariza predlaže da represivne mere usmerimo na celu Evropu zbog kolektivne odgovornosti, ali i da se fokusiramo na najteže prestupnike. Kazna mora biti odmerena, a ne očigledno prestroga i mora biti dugoročno održiva, jer ne možemo odmah pobediti.

Španija je najveći evropski proizvođač GM kukuruza. Površine u Španiji čine više od 80 odsto ukupnih površina u EU pod MON 810 kukuruzom. U depešama se otkriva: da je Španija tražila od Brisela da ne komplikuje zakonodavni okvir o GMO; da su SAD znale kako će glasati Španija, pre iznošenja stava Komisije za biotehnologiju; da direktno sarađuju kompanija Monsanto i državni aparat SAD; da je kao odgovor na urgentni zahtev državnog sekretara Španije i Monsanto kompanije, obnovljena američka podrška ovoj zemlji intervencijom sa vrha državne administracije SAD; da su članovi Vlade Španije u formulisanju GMO stavova brifovani od direktora Monsanto kompanije. Dobri odnosi SAD i Španije o pitanju biotehnologije uočljivi su i u drugim prepiskama.

 

Depeša ambasadora SAD u Madridu

 

Španija sve više postaje meta antibiotehnoloških kampanja u Evropi i stoga je kultivacija MON 810 kukuruza ozbiljno ugrožena. Stav promotera biotehnologije ako padne Španija pašće cela Evropa.

Depeša koja opisuje sastanak održan s ciljem razvoja strategije za smanjenje otpora prema GMO u Evropi (januar 2008). Sastanku prisustvuju američki senatori Č. Greslej (C. Grassley) i Dž. Tan (J. Thune) i dva zvaničnika Španije, državni sekretar za međunarodnu trgovinu P. Majia i generalni sekretar A. Bonet.

 

Predstavnik Španije:

...Španija ima relativno liberalnu političke poglede na biotehnologiju, ali svakako je suočena sa kontroverzama i otporom nevladinih organizacija. Nestabilne cene na robnoj berzi mogle bi uticati na veću liberalizaciju uvoza biotehnoloških proizvoda u EU.

 

Kada je Nikola Sarkozi (N. Sarkozy), ubrzo nakon postavljenja na funkciju predsednika Francuske, 2007. godine, uveo moratorijum na proizvodnju GM kukuruza, američke diplomate pišu:

...moratorijum će ozbiljno ugroziti izvoz američkih proizvoda u Evropu. Verujemo da Sarkozi podržava ovaj politički popularan moratorijum da bi obezbedio kapital za najavljene reforme.

 

Rumunija je do ulaska u EU, 2007. godine, kada je svoje zakonodavstvo morala da uskladi sa evropskim bila najveći proizvođač GM soje u Evropi (45.000 hektara 2002. godine; najmanje 130.000 hektara 2006. godine). Smatrala se najvećim evropskim izvorom krijumčarenog GM semena. Neposredno nakon pobede Liberalne nacionalne partije i Demokratske partije na izborima decembra 2004, u depeši od 18. januara 2005. koju je potpisao T. Dilar  (T. Delare), zamenik ambasadora navodi se:

 

Jedinstvena u regionu, Rumunija je pionir u biotehnologiji, proizvodi i promoviše GM soju, zabranjenu u Evropi. Cilj naše ambasade je da pomognemo Rumuniji da uđe u EU sa dobro razvijenim biotehnološkim sektorom i edukovanom populacijom koja razume biotehnologiju. Treba pomoći napore Rumunije i SAD će imati jakog pomagača, sa zajedničkim interesima i verovanjima u borbi protiv anti-GMO nastrojene EU.

 

Svesna rastućeg uticaja ne-GMO lobija u Rumuniji i znajući šta će ulazak te države u EU, značiti za proizvodnju transgenih biljaka, američka Ambasada je sprovela brojne kampanje s ciljem edukovanja javnosti o benefitima tehnologije. U saradnji sa Nacionalnom agencijom za zaštitu potrošača i Nacionalnom rumunskom televizijom (TVR) i nekim nevladinim organizacijama održali su veći broj seminara u važnim univerzitetskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Jaši, Kluž, Krajova). Učesnici seminara su birani iz redova istraživača, industrije i lokalnih medija. T. Dilar o toj kampanji piše:

 

 ... do kraja kampanje će biti objavljeno 40 članaka paralelno sa TV i radio-spotovima. Tako će 70 odsto populacije biti izloženo pozitivnim porukama o GMO.

 

Depeše otkrivaju: saradnju američke ambasade u Rumuniji sa članovima Vlade Rumunije na dobijanju dozvole za proizvodnju u 2006. godini; reakciju na najavljenu zabranu kultivacije soje u prečniku od 15 km oko zaštićenih zona (karakterišu je kao namet zasnovan na nenaučnoj proceni rizika); zabrinutost Evropske komisije u vezi sa doslednošću Rumunije u primeni regulative EU; nameru  nekih rumunskih farmera da ignorišu zakone EU i nastave sa kultivacijom GM semena; razgovore A. Korodija (A. Korodi), ministra životne sredine sa predstavnicima kompanije Monsanto, odnosno nameru ministra da distribuira svo raspoloživo seme pre nego što zabrana kultivacije MON 810 kukuruza stupi na snagu, i zadovoljstvo predstavnika kompanije fleksibilnošću ministra; usklađenost stavova premijera i predsednika o pitanju biotehnologije, iako su u turbulentnim odnosima; američke saveznike u Rumuniji:

 V. Tabaru (V. Tabara) (sadašnja ministarka poljoprivrede Rumunije), možda i najveći pobornik biotehnologije; P. Defra (P. Daefro), iz Socijaldemokratske partije, član poljoprivredne komisije u Senatu; I. Sarbu, ministra poljoprivrede od 2000. do 2004. godine, koji je lobirao u Briselu za upotrebu biotehnologije u poljoprivredi; V. Bacila, njegovog savetnika; kao i protivnike D. Sarbu (ćerku I. Sarbu), člana komisije za bezbednost hrane Evropskog parlamenta.

 

Pošto SAD nisu želele da se odreknu najvećeg proizvođača GMO u Evropi, američki zvaničnici su nastavili sa intenzivnim posetama i nakon priključenja Rumunije EU. Avgusta 2008. godine, senator R. Lugar je pokušao da ubedi rumunske zvaničnike da dozvole „unapređene poljoprivredne metode, uključujući biotehnologiju". Senator je održao više sastanaka na svakom ponavljajući isto. Govorio je o iskustvima velikih proizvođača u SAD, o velikim troškovima konvencionalne proizvodnje i o važnosti rešavanja problema gladi u afričkim zemljama. Istog meseca, tokom  razgovora sa ministrom A. Korodijem (A. Korodi), ambasador N. Taubman je naglasio je da:

Farmerima treba dozvoliti slobodu uzgoja i izvoza svega što pomaže rešavanju problema gladi.

A. Korodi je bio nesklon ovoj teoriji i u finalnom komentaru N. Taubman navodi da ambasada ima problematične odnose sa ministrom, uglavnom jer A. Korodi misli da Rumunija i SAD imaju malo zajedničkih interesa po pitanju biotehnologije i klimatskih promena od kada je Rumunija postala članica EU.  Izrazili su zadovoljstvo susretom sa M. Zloteom (M. Zlotea), direktorom Sanitarno-veterinarske službe koji je pokazao interesovanje za Enviropig, GM svinju. Nakon formiranja nove vlade Rumunije sačinjene od Demokratsko liberalne partije i Socijal-demokratske partije (krajem 2008. godine), američke nade da će Rumunija postati biotehnološki lider u regionu su porasle. Početkom 2009. godine ekspert J. Bobo imao je niz sastanaka u Rumuniji. Najznačajniji je sa M. Zloteom koji je objasnio da Rumunija pod pritiskom Austrije, Mađarske i Francuske mora da se uskladi sa evropskom politikom i da ne može zauzeti jedinstvenu poziciju u EU.

 

Pritisak na Vatikan da propagira GMO

 

U novijim depešama SAD posmatraju GM hranu strateškim i komercijalnim imperativom. Iako veruju da papa tajno podržava biotehnologiju zahvaljujući lobiranju višeg savetnika Svete stolice, priželjkuju javnu papsku podršku koja bi izvršila veliki uticaj na mnogobrojne građane Evrope i zemalja u razvoju. Američku ambasadu je zabrinulo opozivanje podrške najbližeg saveznika, počasnog predsednika moćnog papskog Saveta za mir i pravdu, čoveka koji najčešće predstavlja papu u UN, kardinala R. Martina:

 

Njegov zamenik nam je nedavno rekao da je kardinal sarađivao sa nama po pitanju biotehnologije u protekle dve godine kako bi kompenzovao javno neodobravanje rata i posledica rata u Iraku. Prema našem izvoru kardinal više ne oseća potrebu za ovim pristupom.

Zabrinutost su izazvale i izjave kardinala P. Turksona (P.Turkson), predsednika papskog Saveta za mir i pravdu. Odgovarajući indirektno na Vikiliks otkrića i pokušavajući da sačuva neutralnost i povrati kredibilitet Svete stolice, u vatikanskom žurnalu Oservatore Romano (L'Osservatore Romano) od 5. januara 2011, dao je izjavu da afrički poljoprivrednici nemaju potrebu za proizvodnjom transgenih biljaka ukoliko imaju pristup plodnom, zdravom zemljištu i ukoliko mogu da žive od svog rada i sačuvanog semena.

Kardinal je izrazio i zabrinutost mogućom pozadinom GMO (uobičajena igra ekonomske zavisnosti po svaku cenu). Postoji mala mogućnost da povlačenje podrške kardinala R. Martina (R. Martino) i izjava P.Turksona signalizira promenu kursa Vatikana. Verovatnije je da se time izražava zabrinutost u vezi sa GMO i ostavljaju otvorena vrata da jednog dana Vatikan kaže: „Postoji realna potreba za GM usevima". Ostaje činjenica da je papa, 16. novembra 2009. godine, na Svetskom samitu o hrani u Rimu, diskretno, ali ipak prvi put javno podržao biotehnologiju kao deo razvojnih aktivnosti.

 

Vojno krilo kompanije Blekvoter

 

Interesantne su depeše iz 2007. godine o povezanosti Monsanto kompanije i vojnih kadrova privatne kompanije za obezbeđenje lica i objekata, Blekvoter (Blackwater). Vlasnik Blekvotera, E. Prins (E. Prince), poslove ugovara preko dve zasebne kompanije Total intelidžens solušns (Total Intelligence Solutions) i Terorizm risrč center (Terrorism Research Center). Mreža dakle funkcioniše kao visoko-koordinisan sistem.

 Plaćenici Blekvotera su učestvovali u najosetljivijim akcijama Centralne obaveštajne službe (CIA), otmicama i atentatima u Pakistanu, Iraku i Avganistanu. O tome je u decembru mesecu prošle godine pisao list Njujork tajms (The New York Times), navodeći da je vojska Blekvotera bila treća najbrojnija armija, posle američke i britanske, koja je učestvovala u operacijama u Iraku.

List je naveo da je ta privatna armija (kompanija) dobila zadatak da za američku vladu radi, tako nazvane „poslove bezbednosti", u periodu od 2001. do 2009. godine. U tom periodu, organizacije blisko povezane sa privatnom militantnom kompanijom Blekvoter, pružale su usluge obaveštavanja, obuke i bezbednosti ne samo Beloj kući, već i mnogim vladama širom sveta, ali i nekolicini multinacionalnih korporacija. Na spisku se tako našao i najveći proizvođač genetski modifikovanog semena Monsanto kompanija. Blekvoter je ponudio Monsantu da infiltrira operativce u antibiotehnološke aktivističke grupe. Saradnja između dve kompanije je osnažena u januaru 2008. godine, kada je K. Blek (C. Black), predsednik Total intelidžensa otputovao u Cirih na sastanak sa Monsanto menadžerom za bezbednost i globalna pitanja, K. Vilsonom (K. Wilson). Nakon sastanka u Cirihu K. Blek je poslao imejl drugim rukovodiocima Total intelidžensa, u kojem kaže da Wilson „razume da možemo zaštiti brend Monsanto ako delujemo kao obaveštajna služba ove kompanije".

 

Dodao je da je Monsanto zabrinut zbog aktivista u društvima za zaštitu prava životinja, pa su diskutovali o tome kako da se članovi Blekvotera aktiviraju u tim udruženjima, kao i  o načinu plaćanja usluga, odnosno da će ih Monsanto na početku plaćati iz budžeta za bezbednost, a kasnije će možda za tu namenu kreirati posebnu budžetsku liniju. Prema dokumentima Monsanto je platio usluge Total intelidžensa 127.000 USD u 2008. godini i  105.000 USD  u 2009. K. Vilson je žurnalu Nejšn (The Nation) potvrdio da se susret u Cirihu odigrao i da je Monsanto koristio usluge Total intelidžensa u periodu od 2008. do 2010. godine, da ih je kompanija opskrbila izveštajima o grupama i individuama koje mogu biti rizične za personal kompanije ili poslovanje u svetu, ali i da je do tih podataka došla praćenjem lokalnih medija i drugih javno dostupnih informacija. Negirao je razgovore o infiltriranju u antibiotehnološke organizacije.

 

Argumenti i obećanja SAD i multinacionalnih kompanija

 

 

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto Genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

 

Američki bioterorizam u Evropi

 

  Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma. Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama  jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija. U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja Da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima  koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

 Kada je mala biotehnološka kompanija, Episit (Epicyte), održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike. U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (ReProtect LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama, nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

 

 

(Nastaviće se)

 

A 1.

 

Vlada SAD saglasna sa trovanjem naroda

 

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. Za vladu SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane