Feljton
Ans i Eva Jargi: "Bankari protiv
čovečanstva" (4.)
Međunarodni fond lešinara
Na predlog ruskog "Fonda strateške
kulture", organizacije koja se bavi geostrateškim kretanjima, Tabloid će u
nekoliko nastavaka objaviti delove iz knjige Ansa i Eve Jargi,
"Bankari protiv čovečanstva". U njoj su postavljena suštinska pitanja
današnje potrošačke civilizacije: zašto ljudi u dvadeset prvom veku u gotovo
svim zemljama sveta, i pored do sada neviđenog tehnološkog razvoja, rade sve
više vremena za sve manje novca, zašto se gotovo u svim državama, pa čak i u
onim ekonomski najrazvijenijim, već godinama smanjuju plate i penzije, a
povećavaju postojeći i stalno uvode novi i drugačiji porezi, takse i slični nameti,
šta je država i da li ona ima pravo da u ime svojih građana da uzima inostrane
kredite i da ih zadužuje bez njihove saglasnosti, da li suverena država ima
pravo da uzima kredite od bilo koga, a posebno od inostranih ili međunarodnih
banaka i drugih stranih finansijskih institucija?
Ans i Eva Jargi
S obzirom na njen značaj i položaj u
strukturi svetskog bankarstva, o Banci za međunarodna poravnanja
poznatoj po skraćenom nazivu BIS, i po simboličnom obliku poslovne
zgrade (sagrađena u obliku džinovske čizme, što neodoljivo budi asocijacije na Orvela),
reći ćemo nešto više...Već smo pomenuli da američki istoričar Kerol Kvigli
u delu „Tragedija i
nada" tvrdi da je cilj bankara
da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da
dominira političkim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini. Ovde
ćemo dodati da isti autor ističe da Banka za međunarodna poravnanja u Bazelu
predstavlja vrh svetskog bankarskog sistema, s obzirom na činjenicu da je u
Bazelu pohranjeno i koncentrisano najviše svetskog zlata, novca, i drugih
vrednosnih papira.
Prema nekim procenama BIS je u posedu
najmanje 10% monetarnih (zlatnih i deviznih) rezervi ogromnog broja centralnih
i drugih banaka (uključujući sve najbogatije poslovne i centralne banke), MMF-a
i drugih međunarodnih bankarskih i ostalih finansijskih institucija.
Ova banka deluje kao finansijski agent za međunarodne
sporazume, i kao zajmodavac za slučaj krajnje nužde radi sprečavanja globalnog
finansijskog kraha. Međutim, njena stvarna uloga prema nekim autorima je da u
stvari promoviše „monopol
kapitalističkog fašizma" sa ciljem da se obezbedi pljačka i otimanje
nacionalnog bogatstva svih zemalja sveta.
Neki čak ističu da je finansirala i Trećeg
Rajh, te da je ta banka, s obzirom na njena međunarodno-pravna obeležja,
najbolja mašina za pranje prljavog novca iz celog sveta, uključujući i novac od
trgovine oružjem i narkoticima. Na svom web sajtu ova banka se i zvanično
predstavlja kao „banka
za centralne banke", odnosno „bankarski servis svih centralnih banaka".
Ipak, iako je u toj banci pohranjen
finansijski kapital nezamislive veličine, prema nekim autorima stvarni vrh
piramide svetskog bankarstva i svetskog finansijskog sistema nije u Bazelu,
nego u Londonu, gde je navodno koncentrisana stvarna upravljačka moć, i gde se
svakodnevno sastaje neformalna grupa bankara koji su stvarni vlasnici gotovo
svih najvećih svetskih banaka i nacionalnih i internacionalnih korporacija i
kompanija. Prema istim izvorima to najuže neformalno londonsko bankarsko jezgro
u svojim rukama drži stvarni upravljački monopol i većinu deonica u gotovo svim
bankama u svetu (uključujući i BIS banku u Bazelu, i MMF, i Svetsku banku i
gotovo sve centralne banke) i nad gotovo svim kompanijama i korporacijama u
svetu, zbog čega isti autori smatraju da ova grupica ljudi, kao tajna svetska
vlada, de facto odlučuje o svim najvažnijim svetskim političkim,
finansijskim i drugim pitanjima, i da su gotovo sve državne vlade, MMF, UN, i
sve međunarodne organizacije i institucije javni servisi preko kojih provode
svoju tajnu politiku.
Osnivanje, pravna obeležja i ovlaštenja
BIS-a
Ova banka osnovana je potpisivanjem Haškog
sporazuma od 20.1.1930. godine od strane vlada sedam zemalja (Belgije,
Francuske Nemačke, Italije, Japana , Velike Britanije i Švajcarske. Tokom
vremena sporazumu su se priključile SAD i brojne druge zemlje. Po sporazumu o
osnivanju banka je trebala vršiti funkciju glavnog agenta u plaćanjima ratne
odštete proizašle iz Prvog svetskog rata, ali su njena ovlaštenja i funkcije
naknadno znatno proširene.
Iako, formalno-pravno ima formu deoničkog društva,
ova banka istovremeno predstavlja i međunarodnu organizaciju i poseduje međunarodni
pravni subjektivitet (iako njene članice nisu vlade, nego središnje banke), sa
svim pripadajućim privilegijama i imunitetima. Iako je rezolucijom Bretton
Woodske konferencije iz 1944. godine, kojom je doneta odluka o osnivanju Međunarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke, bilo savetovano ukidanje BIS-a, danas između
ovih i drugih međunarodnih finansijskih institucija, i BIS-a postoji saradnja.
Sredstva poverena BIS-u su verovatno najzaštićenija
u svetu: ne podležu eksproprijaciji, blokiranju i drugim merama, a uz to su
vrlo likvidna. Pored primanja depozita BIS u ime svojih komitenata vrši devizne
operacije, kupovinu i prodaju deviza, i pri tome obezbeđuje potpunu anonimnost
svih operacija. Bankom upravlja Odbor direktora koji čine guverneri centralnih
banaka Belgije, Francuske, Njemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih američkih
država. Pri BIS-u postoji i Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee
for Banking Supervision), i Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee
on Banking Supervision), osnovan krajem 1974. godine, koji ima za cilj
unapređenje bankarskog nadzora na nivou celog sveta.
BIS je, je dakle i klasična profitna banka
i međunarodna organizacija, koja je de facto i prećutno priznata kao nadređena
centralnim bankama svih država koje su joj pristupile, i pored toga što su sve
te banke po propisima svojih država samostalne institucije.
Ako se sve to ima u vidu, moguće je da
londonski bankari putem BIS-a ostvaruju nevidljivu kontrolu nad monetarnom
funkcijom gotovo svih zemalja u svetu. Prema podacima BIS-a, svake godine u
Bazelu boravi oko 5.000 bankarskih stručnjaka iz centralnih banaka celog sveta
na obuci koju za njih organizuje ta banka).
Evropska monetarna unija
Rekli smo da je monetarna funkcija
suverene države među njenim najvažnijim, ako ne
i najvažnija funkcija. Šta reći o
dobrovoljnom odricanju od te funkcije i prepuštanju emitovanja i kontrole novca
nekoj drugoj državi ili državnoj zajednici (Evropskoj Uniji, na primer)? Može
li suverena država biti zaista suverena u Uniji, i kako će se odricanje od
monetarne funkcije odraziti na ekonomiju takve države? Do odgovora na ta i slična
pitanja nije teško doći. Dovoljno je da bacimo pogled na Grčku, Španiju,
Portugal, Italiju, Sloveniju,
Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i sve ostale posrnule
članice EU. U svakoj od njih, pa i u svim ostalim državama Evropske unije (osim
donekle Nemačke), ekonomija slabi, rastu porezi i nezaposlenost, a padaju plate
i penzije i socijalna davanja. Ono što je svima zajedničko jeste stalni rast
javnog duga, u čemu ne zaostaje čak ni takakv izvoznički gigant kakva je
Nemačka. Nakon ulaska novih članica u Evropsku uniju njihova ukupna dugovanja
za svega nekoliko godina enormno su porasla, čak i po više od 100%, 200%
...
Čudno je da narod tih članica još uvek ne
uviđa tako očigledne činjenice: građani tih država svakog dana postaju sve
siromašniji, a bankari kojima su dužni i oni i njihove države postaju sve
bogatiji. Još čudnije je da to ne vide ni narodi još uvek formalno slobodnih
balkanskih država čiji političari ih po svaku cenu guraju u tu istu EU.
Nove evropske institucije za
"finansijsku stabilnost"
Prema mnogim autorima svetsku ekonomsku
krizu koja je započela 2008. godine stvorili su
upravo bankari povlačenjem velikih količina
novca iz opticaja, kako bi kao rešenje i jedini
izlaz iz krize ponudili uspostavljanje
jedne svetske valute i jedne svetske vlade (bankarske). Sudeći po dužini krize
i po neizvesnosti o njenom završetku, izgleda da su ovaj put u ostvarenju tog
cilja rešili da idu do kraja. Ova kriza poslužila im je, između ostalog, kao
izgovor da u EU uvedu nove bankarske institucije vešto maskirane orvelovskim
terminima kao što su Evropski fond za finansijsku stabilnost (European
Financial Stability Facility - EFSF), Evropski mehanizam za finansijsku
stabilnost (European Financial Stabilisation Mechanism - EFSM) i Evropski
stabilizacioni mehanizam (European Stability Mechanism European Stability
Mechanism -ESM).
Evropska centralna banka je tajna vlada
„Evropska centralna
banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima
prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung,
tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario
Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem
novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na
sednici veća ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi
mogla biti kupovina obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi
uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa
novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj prema drugim faktorima u
Evropi. Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u
Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche
Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade.
Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi
sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem novca, a njegova moć
sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici veća ECB-a
predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina
obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi uzrokovalo smanjenje kamatnih
stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno
zanimljiv položaj prema drugim faktorima u Evropi."
Evropska centralna banka protiv
politike Banke Japana
Jens Vajdman iz ECB kritikovao je danas potez Japanske centralne
banke za "upumpavanje dodatnog novca" u oporavak ekonomije, koji će
neminovno dovesti do izvesnog slabljenja jena. Dolazi do "rata
valutama" na svetskom tržištu. Ekonomisti ECB sa nezadovoljstvom gledaju
na nove poteze japanske vlade i Banke Japana i upozoravaju da oni mogu dovesti
do produženja kriznog perioda na globalnom nivou.
"Ovaj potez podseća na sličnu
situaciju nedavno u Mađarskoj. Japanska vlada pritiskom na Banku Japana postiže
samo da ona gubi svoju nezavisnost", istakao je Jens Vajdman, vodeći
ekonomista ECB i guverner Bundesbanke. Prema njegovim rečima, ukidanje
autonomije centralnih banaka može, nenamerno ili ne, dovesti do špekulisanja sa
kursnim listama. Sa Vajdmanom se složio i Aleksej Uljukajev iz Centralne
banke Rusije, izrazivši bojazan da bi i neke druge zemlje mogle da pođu sličnim
putem i oslabe svoje nacionalne valute što bi samo dovelo do velike
destabilizacije.
(Kraj)
A 1.
Amerika skoro jedan vek u stalnom
bankrotu
Sjedinjene američke države (SAD) su u bankrotu
već oko 80 godina! Da stanje bankrota u SAD ne traje od juče, može se videti iz
govora kongresmena Lemkea, snimljenog u američkom Kongresu još dalekog 3. marta1934.
godine:
"...Ovaj narod je bankrotirao, svaka država u
ovoj uniji je u stečaju, ljudi u Sjedinjenim američkim državama, kao celina, je
u stečaju. Javni i privatni dugovi ove nacije u obveznicama, hipotekama,
beleškama ili drugim pisanim instrumentima iznose oko 250 milijardi dolara, a
procenjuje se da postoji još oko 50 milijardi dugova za koje ne postoji zapis,
što u svemu iznosi oko 300 milijarda dolara javnih i privatnih dugova! Ukupna
materijalna novčana vrednost svih nekretnina u Sjedinjenim Državama sada se procenjuje
na oko 70 milijardi dolara...!".
A 2.
Argentina je uništila mit o nužnosti
spoljnog zaduživanja
(iz govora argentinske predsednice
Kristine Fernandez de Kiršner)
"...Argentinu, najboljeg učenika
Međunarodnog monetarnog Fonda u devedesetima, koja je
poštovala sve njegove diktate, kada je
propala, 2001. godine, MMF je ostavio samu. Argentina je od 2003., sama i bez
pomoći međunarodnog finansijskog tržiša, za samo deset godina uvećala svoj BDP
za 90 odsto Radi se o najvećem rastu u njenoj istoriji. Argentina je
uspostavila unutarnje tržište, ne ispuštajući nikada iz vida politiku socijalne
uključenosti. Platila je sav svoj dug MMF-u i reprogramirala ga dva puta, 2005.
i 2010. a 93 odsto kreditora je pristalo na reprogram i svi oni su isplaćeni
bez ičije pomoći zvana. Uništili smo mit o nužnosti spoljnog zaduživanja i posredništva,
što nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog besa MMF-a
prema nama."
"...Argentina je kost u grlu
globalnog pljačkaškog finansijskog sistema. Mi smo restrukturirali naš dug i
sve uredno platili bez ičije pomoći. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9
odsto, imamo najviše prosječne plate u Latinskoj Americi i najveću kupovnu moć,
uzimajući kao odrednicu američki dolar. 2003. je naš javi dug iznosio 166 odsto
BDP-a, i to 90 odsto u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14 odsto
snažnog BDP-a i samo 10 odsto u stranoj valuti. Stoga je saopštenje
ministarstva ekonomije, naslovljeno "Još jednom MMF protiv
Argentine", više nego istinito. MMF i FBI protiv Argentine! Ne plašite
se, FBI je Fond Buitres Internacional (Međunarodni Fond Lešinara).
Mi ćemo nastaviti da radimo za 40 miliona Argentinaca."
A 3.
Nekad je i malo bilo mnogo
Cela bivša SFRJ bila je dužna oko 15 milijardi
dolara i od strane bankarskih institucija ocenjena kao prezadužena, tako da su
joj bili uskraćivani dalji krediti. U procesu privatizacije izvršene u državama
nastalim na području SFRJ prodata je imovina čija vrednost nije zvanično
objavljena, ali se može pretpostaviti da je mnogostruko nadmašila vrednost duga
SFRJ, zbog čega bi logično bilo pretpostaviti da se svaka od njih nakon
privatizacija rešila svog dela dužničkog kolača i da im je posle prodaje
preduzeća ostala bar koja milijarda dolara. Međutim, stvarni bilans
finansijskih transakcija izvršenih u svega dve decenije nakon raspada SFRJ je
takav da su ukupna dugovanja njenih naslednica u martu mesecu 2013. godine
iznosila preko 200 milijardi dolara!
GLOSA
Bankar ECB (kao i drugi rotšildski
bankari) naopako definiše nezavisnost, a time i suverenost centralnih banaka i suverenih
država. Po njima suverene centralne banke treba da budu nezavisne od svojih
vlada i građana, a zavisne jedino od bankara i njihovih regionalnih, globalnih
i drugih prevarantskih institucija kao što su MMF, BIS, Svetska banka itd.