Uvodnik

(Pr)osudite sami

Ili on, ili mi!

Milovan Brkić

U memoarima pod naslovom O ljudima (publikovanim u Oslu 2001, a na srpski su prevedeni 2009. godine) norveški diplomata Torvald Stoltenberg pored svojih bogatih svetskih iskustava diplomate piše i o doživljajima ambasadora početkom šezdesetih u Beogradu, ali i o neprilikama koje je imao kao mirovni posrednik Ujedinjenih nacija u Bosni devedesetih.

Gospodin Stoltenberg tvrdi da je držanje Amerikanaca u balkanskim sukobima, posebno u Bosni, bilo krajnje ekstremno. Izvršena je jednostavna podela- Srbi su bili apsolutno loši momci, a muslimani apsolutno dobri momci!

Tako drakonska podela prosto je zaprepastila Torvalda. A potom ga je pogodilo pisanje štampe pod američkim uticajem, koje je nalikovalo na najgore dane totalitarističke štampe, u krajnje despotskim režimima. Stoltenberg tvrdi da takvo jednoumno navijanje štampe spada u najveću sramotu nečega što se može nazvati slobodna štampa. To je, tvrdi on, pokazalo i opasnu prirodu društva koje je to iznedrilo.

Što se bombardovanja Srbije i Crne Gore tiče, tvrdi Stoltenberg, Klintonova administracija nimalo nije oklevala u ideji da sruši i mostove pune ljudi, a samo zahvaljujući konsternaciji evropskih članica NATO-a, pre svega predsednika Francuske, kojima se to učinilo odviše divlje i varvarski, do takvih strašnih akcija nije došlo. Bilo je to ozbiljno natezanje. I to je još više pokazalo ne samo prirodu administracije SAD-a, nego načelnu spremnost da se postupa bez obzira na žrtve, uključujući i gađanje bolnica, škola, obdaništa...

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za pomilovani Kurir, povodom pritisaka prokonzula Majkla Kirbija, da Srbija mora da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, iste one koje je uvela i Evropska unija, odgovara da on ne trpi ucene, i da Srbija nije ni Mala Rusija ni Mala Amerika! Poređenje ovog šizofrenog čoveka, siguran sam, vređa osećanja velike većine građana Srbije.

Da podsetimo: nakon što je NATO alijansa razorila Srbiju, njene puteve, mostove, pruge, škole, bolnice, kasarne, fabrike, padom s vlasti režima Slobodana Miloševića, nove vlasti su se podastrle pred američkom administracijom. Oteli su nam za 23 miliona Železaru iz Smedereva, u kojoj su pretopili nekoliko hiljada tenkova, topova, haubica, koje je Vojska Srbije morala da otpiše, da bi Ameri mogli da zgrnu stotine miliona dolara. Ostavili su Železaru Srbima sa novim dugom od 750 miliona evra! Kupili su Duvansku industriju u Nišu i Vranju, koje su punile budžet Srbije, a danas pune džepove američkih mafijaških kompanija. Amerikanci su nam oteli Kosovo, razorili Srbiju i opljačkali nas, koliko god su mogli. To je shvatio i pokojni Zoran Đinđić, i želeo je da pobegne iz njihovog zagrljaja, koliko ga noge nose.

Šizofreni Vučić je do pre tri godine na sva usta opisivao Vladu SAD-a kao zločinačku! Odjednom, kada je dobio velike pare, prestao je da odlazi na prijeme u ambasadu Rusije, a u ambasadi SAD-a, samo što još travu ne pase! Njime rukovodi diplomata Metju Palmer...

Kada ovaj šizofrenik u istu ravan stavlja SAD i Rusiju, zaboravlja da postoje i njeni građani, koji imaju sećanje i na njegove reči, i na činjenice. A činjenica je da nas je Amerika stavila na spisak loših momaka, i da će to decenijama tako biti. Rusija nas ničim ne ucenjuje. Naprotiv. Ona nas je oslobodila u Drugom svetskom ratu, pomagala na sve načine, a spremna je to da čini i dalje, bez uslovljavanja. Ali, za bitangu, kakav je Vučić, to ništa ne znači. Možda bi još želeo i da mu se ruski predsednik pokloni!

Šizofreni premijer kaže odlučno - ja ne trpim ucene. Ko je to on, da govori u ime miliona građana?

On to ne kaže ni u ime Vlade čiji je premijer, nego isključivo u svoje ime. Kad kaže -Ja - on misli da je nama zabranjeno da drugačije mislimo. On je apsolutni vladar Srbije!

Ovom čovek mora što pre doći kraj. Ili on, ili mi!