Natrag
Povodom
Zbog čega je Vlada Srbije sa nadležnim ministarstvom isprovocirala narušavanje trgovinskog sporazuma sa Rusijom
Ko će da plati štetu?
Zbog kriminalne i veleizdajničke aktivnosti Ministarstva poljoprivrede Srbije, Srbija neće ostvariti 700 milione evra zarade od izvoza mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.
Zbog namerne opstrukcije trgovinskog sporazuma, nadležno ministarstvo Ruske federacije stavilo je zabrana na uvoz mesnih prerađevina iz Srbije. Tim povodom, predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću predloženo je da napokon smeni načelnicu uprave za veterinu Sanju Čelebićanin, i službenike ministarstva poljoprivrede, Budimira Plavšića, Sinišu Kotura i Danila Golubovića. Vučić je, kažu, u jednom trenutku bio raspoložen da smeni odgovorne (ili je barem tako delova), kada su ga upoznali sa razmerama štete. Ali, do današnjeg dana, ništa po tom pitanju nije uradio. Da li je, onda, i Vučić učestvovao u opstrukciji jednog od najvažnijih izvoznih poslova Srbije sa Rusijom?
Vuk Stanić
Krivce za štetu nanetu izvozu mesa u Rusiju, tešku preko 700 miliona evra, premijer Vučić još uvek nije smenio. S obzirom da to još uvek nije uradio, postavlja se i pitanje njegovog direktonog saučešća. Kako bi bilo jasnije šta to tačno Vučić toleriše, kako i zašto su službenici Uprave za veterinu odgovorni za štetu od 700 miliona evra u poslovanju sa Rusijom, treba znati da je od nedavno, zbog namernog propusta Uprave za veterinu, Rusija donela zabranu uvoza mesnih prerađevina iz Srbije!
Ova informacija se krije od javnosti, i stvara se slika kako je posle razgovora sa Rusima nastavljen normalan izvoz mesa u ovu državu kao i carinsku uniju u kojoj se nalaze i Belorusija i Kazahstan. Istina je da Srbija i dalje sme da izvozi svinjske polutke i drugo neprerađeno meso u Rusku federaciju, ali se ćuti o činjenici da je sada na snazi zabrana izvoza mesnih prerađevina.
Nikada se sistem kojim tajkuni kontrolišu tokove svog nelegalnog biznisa nije lepše oslikavao u javnosti nego sada na primeru Vučićeve navodne nemoći da smeni odgovorne za štetu napravljene u poslovanju sa Ruskom federacijom. Ovakvu odluku Ruska država je donela na osnovu izveštaja njihovih inspektora sa terena u Srbiji koji su zaključili da, srpska Uprava za Veterinu nema kontrolu i ne edukuje privrednike kako da proizvode zdravo meso.
Ruski stručnjaci na trenu u Srbiji su se uverili da u kobasice, kulen i viršle privrednici stavljaju pileći i teleći MOM treće kategorije uvezen iz Evropske unije, nekada i proizveden u Srbji. MOM je skraćenica za mašinski otkošeno meso i ukoliko je u pitanju traća kategorija, to znači da se radi o samlevenim kostima, crevima, bubrezima, trticama, očima, mozgovima. Od ovakvih ostataka u Evropskoj uniji (EU) je ranije pravljena hrana za kućne ljubimce, pre svega za mačke. Pošto su kućni ljubimci često oboljevali od raka zbog hranjenja ovakvom hranom, pileći MOM je zabranjen čak i u hrani za mačke, ali ga je dozvojeno izvoziti u Srbiju. Teleći MOM je u EU zabranjen zbog telećeg ludila odnosno Jakobs-krojcveldove bolesti koja se pojavljuje kod ljudi koji konzumiraju ove delove zaraženih životinja.
U šunkama, parizerima i pilećim prsima, u Srbiji je rasprostranjeno dodavanje aditiva "Karagenan". Prodavci "Karagenana" često ističu kako on divno vezuje dodatke poput soje i vode sa mesom. O naučnim studijama koje pokazuju da redovno konzumiranje karagenana sigurno dovodi od oboljenja štitne žlezde, i podatcima o gotovo epidemijskoj rasprostranjenosti ove bolesti kod žena u Srbiji se ćuti...
Ustanovili su ruski inspektori i da ni svinjske polutke, bejbi bif i piletina u Srbiji nisu baš sigurni za konzumiranje zbog velike količine antibiotika, i hormona u mesu. Nije se od njih moglo sakriti da su u Srbiji prisutne i bruceloza, šmalenber i kju-groznica, pa su Rusi ozbiljno razmatrali da se poptunozabrani uvoz mesa iz Srbije. Jedan od argumenata bio je i činjenica da se životinjama pre klanja ne meri temperatura, kao i da se ne obraća pažnja na vreme od kada je životinja prestala sa antibioticima do vremena klanja.
Odluka da se dozvoli uvoz neprerađenog mesa iz Srbije bila je više politička nego zdravstveno opravdana, pa opet je prošle nedelje došlo do potresa jer u svinjskim polutkama nađena bakterija "Listerija". Rusi su bili direktni u razgovorima sa srpskom stranom kada su saopštili da naša inspekcija mora sprečiti takve incidente ukoliko želimo da nastavimo sa izvozom mesa u Rusiju.
Rusi su svoje rekli, a sada je na potezu Aleksandar Vučić koji ima obavezu prema građanima Srbije da smeni odgovorne za ovakvo stanje u mesnoj industriji. Ukoliko misli da mu zakon ne dozvoljava da smeni Sanju Čelebićanin, mi ga ovom prilikom podsećamo da je on već kršio zakon kada je dozvolio da se u Srbiju uveze meso uginulih životinja iz Bosne! On je tada javno pred kamerama izjavio da je vanredna situacija i je bolje da se prekrši zakon, nego da se širi svinjska kuga. Sa druge strane ukoliko baš želi da po pitanju Uprave za veterinu uradi sve po zakonu, mi mu onda savetujemo da donese prvo uredbu Vlade o izmeni zakonskih propisa koji sprečavaju smene službenika u administraciji ministarstava, a potom da istu uredbu u Skupštini Srbije uz pomoć skupštinske većine pretvori u Zakon.
Sjedinjene Američke države pritisle su Evropsku uniju da Ruskoj federaciji uvedu oštrije sankcije, zbog čega je su Danska i druge države morale da obustave izvoz svinjskog i drugog mesa i mesnih prerađevina u Rusiju. Samo sa jedne farme u Danskoj u ovu državu godišnje je izvoženo šest miliona prasića. Ovde treba naglasiti da je carina na uvozne prasiće u Rusiji iz EU vrlo visoka, dok je takva carina na uvoz mesa iz Srbije ne postoji. Osim srpskog mesa isti status imale su i srpske mesne prerađevine.
Od početka ove godine u Rusiju je za prva tri meseca izvezeno više mesa nego cele protekle godine. Da su se srpski proizvođači proizvodili kvalitetne kobasice i kulen one bi i nadalje mogle da se izvoze na rusko tržište, a do kraja godine samo izvoz mesnih prerađevina iz Srbije u Rusiju bi zbog sankcija EU narastao na 700 miliona evra. Kako srpska Uprava za veterinu nije propisala i obezbedila odgovarajući standard za mesne prerađevine u Srbiji, Rusi su nedavno zabranili uvoz ovih proizvoda iz Srbije.
Ipak, neprerađeno, odnosno živo ili zamrznuto svinjsko i drugo meso je još uvek dozvoljeno izvoziti bez carina u Rusiju i druge zemlje koje su sa njom u carinskoj federaciji. Srpska poljoprivreda nije u stanju da proizvede velike količine junećeg i goveđeg mesa, ali svakako postoji šansa da se poveća izvoz svinjskih polutki.
Svinje, zavisno od sorte, mogu da prase od tri do trinaest prasića, a prase se tri puta godišnje. Ovo otvara mogućnost da sa postojećim svinjskim fondom za godinu dana povećamo proizvodnju domaćih prasića do nivoa koji je imala Danska. Prevedeno u evre, ovo znači da bi smo samo od prodaje svinja Ruskoj federaciji mogli da zaradimo više od milijardu evra godišnje. Strani lobisti i globalistički "diverzantri", koji deluju u Srbiji i kojih ima u srpskoj vladi, u administraciji svih ministarstava u narednom periodu će uraditi sve da se ovo ne dogodi.
Prema rečima Marjana Rističevića predsednika Skupštinskog odbora za poljoprivredu, jako je bitno da se prestane sa izvozom svih mogućih žitarica iz Srbije, jer na taj način oni koji uzgajaju stoku ostaju bez kvalitetne stočne hrane.
A 1.
Pravilnik o nesmenjivosti štetočina
Bivši direktor uprave za veterinu Ivan Sočo smenjen tokom afere "Aflatoksin". Ali, kako tada tako ni danas-Vučić ne dira grupu na čelu sa Sanjom Čelebićanin, mada je direktno udarila na trgovinski sporazum sa Rusijom!
Takođe, važno je znati da su osobe koje su zatašakvale aferu "Aflatoskin", kao i vlasnici firmi koje su izvozile zaražen kukuruz, poput Miodraga Kostića nisu snosili posledice. Niko nije dirao ni Viktorija Grupu Ružice Đinđić, čiji su službenici tražili falsifikovanja laboratorijskih analiza.
Tabloid je ranije objavio i podatke iz dokumenta Tužilaštva u kojima je načelnica uprave za veterinu označena kao kućni prijatelj Dragana Markovića vlasnika farme Krmivo produkt. Farme kojoj je mesecima tolerisano da prodaje svinje zaražene svinjskom kugom...
Iz navedenog je jasno da u Srbiji sa funkcija mogu biti lako smenjeni službenici koji pošteno obavljaju svoj posao, dok se za one bliske tajkunima pišu zakoni i pravilnici o njihovoj nesmenjivosti.