Za 100 dana rada aktuelne Vlade Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nije napravilo sanacioni plan za naš najveći naučni institut "Vinča", koji se nalazi pred bankrotstvom zbog duga u iznosu od dva miliona franaka, ali je zato platilo isti toliki iznos za članarinu u švajcarskom naučnom centru CERN, od koje samo ministrovi puleni imaju koristi. Grupa naučnih sradnika uputila je redakciji Tabloida pismo sa željom da upozna i stručnu i laičku javnost sa beskrupuloznim trošenjem budžetskog novca, pod izgovorom "potreba praćenja tehnološkog razvoja". Istina je, kao tvrde autori pisma, sasvim drukčija. Naime, CERN je jedan od onih globalističkih naučnih projekata koji se nikada neće završiti (reč je o potrazi za "božanskom česticom"!). Jedna mala interesna grupa našla je sebe u ovom "projektu", i već godinama od toga živi na visokoj nozi.
priredila: Milica Grabež
Nakon imenovanja i preuzimanja obaveza, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić i državni sekretar Aleksandar Belić, odmah su iz budžeta platili milion švajcarskih franaka za učešće Srbije u naučnom projektu CERN, na ime godišnje članarine, kako bi preko svojih firmi koje posluju sa CERN-om, došli do materijalne koristi. Naime, Republika Srbija je januara 2012. potpisala "Sporazuma o pridruženom članstvu sa CERN-om" po kome Srbija plaća milionsku godišnju članarinu, a zauzvrat dobija mogućnost da domaća preduzeća učestvuju na tenderima koje raspisuje CERN sa mogućnošću zarade u ukupnom iznosu uplaćene članarine?!
Iza cele ove zamisli, stoje predsednik i član Komisije za saradnju sa CERN-om Petar Adžić i Aleksandar Belić (tadašnji direktor Instituta, a sada državni sekretar, obojica imenovana od bivšeg ministra Đelića) koji su 2010-2011. ubedili tadašnjeg predsednika Tadića, da posle 50 godina, nakon što je Jugoslavija istupila iz CERN-a, obnovi članstvo.
Istovremeno, potrudili su se da sakriju informacije od šire javnosti o mogućnosti trgovine domaćih kompanija sa CERN-om, kako bi samo probrane firme koje koriste njihov konsalting, mogle da se prijave na tendere, pa nisu napravili ni reklamni materijal ni internet sajt sa instrukcijama koje bi naše privrednike pomogle. Sada, kad su došli na vlast, put im je otvoren: samo redovno plaćati članarinu, o čemu brine državni sekretar, a pomoću desetak odabranih firmi ubirati milionsku dobit. Takođe, da bi sebi osigurali uspeh, odmah su denominovali iz svih tela i nekadašnjeg savetnika direktora CERN-a, koga je prethodni ministar imenovao. Apsolutno nije jasno zašto bi ministarstvo nadležno za nauku uopšte plaćalo ovu članarinu, koja se pre svega odnosi na trgovinu uslugama i robom, ali je sigurno jasno da se naš najveći naučni institut Vinča nalazi pred bankrotom, jer državi duguje oko dva miliona franaka nastalih u doba potpisivanja Sporazuma, a dug je nastao isključivo kao posledica sprovođenja naučne politike istih ovih umotvoraca koji su sada ponovo na vlasti.
U okviru našeg približavanja programima i EU, postoje radna tela-komisije gde određena ministarstva, na primer Ministarstvo prosvete i nauke predlažu različite predstavnike iz naučno-stručnih oblasti, koji kao predstavnici, ili eksperti u ime naše zemlje, treba da doprinesu donošenju programskih dokumenata u evropskim organimama, pripremi i sprovođenju konkursa a finansiranje projekata, u nauci inovacijama i tehnološkom razvoju, kao i plasman veoma povoljnih kredita, uz garanciju Evropske komisije za razvoj i obnovu privrednog sektora.
Ranije, ministarstvo je u skladu sa dinamikom delegiranja nominovalo određeni broj ljudi, koji su se, unazad nekoliko meseci, trudili da se uklope interesi Srbije u rad ovih radnih tela EU.
Međutim, dolaskom, ministra Srđana Verbića, a posebno dovođenjem njegovog mentora Aleksandra Belića za državnog sekretara za visoko obrazovanje za visoko-tehnološki razvoj, doskorašnji direktor Instituta za fiziku (ranije pomoćnik ministra kod dr. Dragana Domazeta i Božidara Đelića kao i dr Viktora Nedovića, pomoćnika ministra za evrointegraciju nauke, koji je tu dužnost obavljao kod Božidara Đelića), ova ekipa menja skoro celu postavljenu listu i imenuje novu. Time se kompromituje ozbiljnost naše zemlje u radu tela, i način izbora eksperata. Tako, na primer, umrežili su ovim delegiranjem različite porodične i kumovske veze, kao i ljude koji su u ranijim periodima ministarstva radili i neke kriminalne radnje.
Takođe, tu ima i onih koji su i ranije bili u različitim komitetima (u periodu B. Đelića), ali bez ikakvog rezultata. Na primer, bračni par iz Novog Sada, dr. Vladimir Crnojević, zadužen je za stratešku konfiguraciju i širenje centara uspešnosti i učešće u nauci, kao i njegova supruga dr Vesna Crnojević-Bengin koja je u komisiji za mala i srednja preduzeća i rizično finansiranje. Oboje su sa istog fakulteta u Novom Sadu.
U ovoj oblasti takođe delegiraju dr Gordanu Danilović Grković , koja se godinama provlači kroz različite timove ministarstva, a dobro je poznato da je pred sam kraj režimskog perioda dobila stan kupovinom direktno sredstvima naučno-tehnološkog razvoja, preko korisnika tih sredstava, što je krivično delo. Takođe, u oblasti ove strateške konfiguracije koja uključuje širenje centara uspešnosti i učešće u nauci, za i sa društvom je takođe nekompetentna osoba, koja je takođe uključena u rad komiteta, Evropa u promenama sveta, uključujući inovacije koja je veoma nekompetentna za to pitanje, a to je ranije pokrivao dr Slavenko Terzić, naš pozati ekspert na području istorijskih nauka i sadašnji ambasador Moskvi.
U rad komiteta za evropski istraživački savet, buduće tehnologije i "Marija Sklodovski Kiri" fondacije, uvodi profesor dr. Miroslav Trojanović, koji je kum ranijeg ministra, dr Dragana Domazeta.
Evidentno je, kada se pogleda oblast medicinskih i humanitarnih nauka, ali i druga područja tehničko-tehnološkog razvoja, da su takođe prenebregnute značajne ličnosti koje su kompetentno, ugledno, reprezentovali našu zemlju i intezivirali rad na dobijanju konkretnih projekata. Na ovaj način, u evropskim krugovima stvara se slika neozbiljnosti-diskonitinuiteta i odsustva saradnje u našim institucijama. Pouzdano se zna, da o ovome ništa nisu znali pojedini nadležni kabineti, konkretno, ni premijer Aleksandar Vučić ni predsednik Tomislav Nikolić.
Takođe, sa svih pozicija u ovakvim telima, pomeren je i značajan broj naših uglednih istraživača, eksperata i akademika, koji su založili svoj ugled i kredibilitet za reprezentovanje zemlje u svetu. Ali, ovakvo ponašanje nije zaobišlo ni inostranog člana SANU, dr Lasla Fora iz Švajcarske, koji je i ekspertski stajao iza razvoja našeg nano-centra. Takođe, ni prof. dr Marcela Van De Vorda, koji je bio jedan od prvih direktora za istraživanje i naučno tehnološki, inovativni i industrijski razvoje Evropske unije, inače dugogodišnji prijatelj, saradnik i savetnik prof. dr Hermana Van Rompeja, kasnije predsednika Evropske komisije.
Ovakva kombinacija ličnog, privatnog i kadroviranja koje je kombinovano sa različitim interesima, direktno vodi u stvaranje neozbiljne i tragikomične slike o neozbiljnosti naših procedura i pristupa evropskim organima i institucijama, pa time i reprezentovanju na pitanjima naučno tehnološkog i industrijskog. Ovim se diskredituju putevi naše integracije u evropske institucije. Istrovremeno, prepoznaju se i direktni materijalni interesi i putevi kojim se na nelegalan način koriste međunarodni fondovi i novčana sredstva dobijena za projekte, na šta je više uglednih istraživača već skrenulo pažnju Ministarstvu za obrazovanje nauku i tehnologiju, kao i drugim nadležnim državnim organima. Ali, to se očigledno zataškava.
Evidentno je da se sredstva za članarine u međunarodnim institucijama, a Srbija je u teškoj finansijskoj krizi, uplaćuju CERN-u u Švajcarskoj, a onda vraćaju u privatne fondove, preko mreže konsalting kuća, gde je svuda prisutan dr. Aleksandar Belić.