Stav

DEMOKRATURA

Branko Dragaš

DEMOKRATURA - Nameravao sam da pišem tekst o Kazakstanu. Mislio sam da bi to čitaocima bilo interesantno. Međutim, morao sam da odustanem pred onim što se dešavalo u Skupštini Srbije. Tekst o Kazakstanu može da sačeka. Ali, Srbija više nema vremena za čekanje.

Događaji u Skupštini su pokazali da je napadnuta Republika i ugrožena demokratija pred naletom jednog primitivnog ludaka koji je potpuno izgubio kontrolu nad svojim ponašanjem. Premijer Srbije se pojavio u Skupštini da brani rebalans rebalansa rebalansa budžeta.Tačno tako, premijer koji voli da govori o svojoj istorijskoj ulozi, što pokazuje opasno stanje mitomanije, ušao je u istoriju jer tri puta vrši rebalans budžeta. To je dokaz da su premijer i njegova ekipa diletanata potpunio nesposobni da upravljaju složenim državnim sistemom, što je razumljivo, jer premijer nema nijedan dan radnog staža u privredi, i čitav život se bavio mlaćenjem prazne političke slame, ogovaranjem, pljuvanjem političkih protivnika, pretnjama, skandalima i obesmišljavanjem parlamentarizma.

Naš narod kaže - vuk dlaku menja, ali ćud mu ostaje ista. Radikalni šovinista, ratni huškač, psihopataloški lažov, politički nasilnik, okrutni medijski cenzor, zgrtač novca i otimač državnih stanova pokazao je da njegova europska maska, kada ga umor, razočaranost i nervoza uhvate, brzo pada i da on postaje ponovo onaj stari prevarant i manipulator.

Njegova današnja pozicija je još opasnija nego u vreme zlikovačkog NATO bombardovanja, kada se, koristeći se opštom nesrećom naroda, dokopao velikog stana, jer danas on ima apsolutnu vlast u državi koju sigurno vodi u propast. Njegovo ponašanje na skupštinskoj debati o rebalansiranom i našminkanom budžetu, koji treba da pokrije sve gubitke javnih preduzeća; njegovo urlanje, pretnje i vređanje poslanika, sve uz asistiranje glasnogovornika Skupštine, neprimereno je u istoriji srpskog parlamentarizma. Izvršna vlast, koju biraju poslanici Skupštine, kao zakonodavna vlast u državi, napala je zakonodavnu vlast, vređala poslanike da su kukavice i odlučivala ko će da govori u parlamentu. Neshvatljivo ponašanje premijera Srbije.

Zamislite da premijer Velike Britanije Kamerun napadne poslanike laburiste, da ih vređa, proziva, daje reč, oduzima reč i da tako obesmisli parlametarizam. To bi bio kraj njegove političke karijere. To nije dozvoljena radnja i kažnjava se izbacivanjem iz politike tih nasilnika.

U Srbiji je sve prošlo nekažnjeno. Uzurpator je nastavio da zloupotrebljava svoju funkciju, da ukida funkciju Skupštine i da parlamentarizam pretvara u sednice Glavnog odbora svoje stranke, gde se on satima iživljava nad svojim podanicima. Ali, to je problem njegovih podanika. U parlamentu ne sme da se tako ponaša. Javnost je mlako reagovala na ovako ponašanje Uzurpatora.Veliki borci za demokratiju i slobodu su ućutali, jer ne žele da napadaju političara koji je izdao Kosovo, pošto smatraju da je to istorijski važno da se Srbija što pre odrekne Kosova i tako zbaci teške lance sa svojih nogu. Makijavelistička parola da cilj opravdava sva sredstva, to malograđansko podilaženje sujetnoj potrebi Uzurpatora da se prenemaže, da glumi žrtvu i da uzima svu vlast u svoje ruke,dovela nas je danas u poziciji da smo u Srbiji dobili - demokraturu! Politički sistem u kome se uvodi kult jednog primitivnog i nesposobnog političkog demagoga, koji ne može da podnese kritiku.

Da, upravo tako, Uzurpator organski ne podnosi kritiku. Ne može to da izdrži. Samo ga pohvale čine srećnim i ispunjenim. Spreman je da se zahvali svakome ko ga hvali. Makar to bio i preplaćeni Fiskalni savet, koji je podržao budžet za 2015. godinu, pokazujući tako da im nije stalo do struke, i da lične interese stavljaju ispred interesa struke i države.Neshvatljivo ponašanje premijera u Skupštini je dokaz da tog političara hitno treba smeniti sa svih funkcija, jer je opasan po interese države, naroda, Republike, Demokratije, Pravde i Slobode.

U demokraturi totalitarni vođa je sve podredio sebi i svojoj partiji, gušeći parlamentarizam i uspostavljajući svoju ličnu vlast na svim nivoima. Neshvatljivo mi je bilo kada sam video premijera u Mionici. Šta će premijer u Mionici u kampanji za lokalne izbore, kada toliko ima drugih problema u državi koje treba rešavati? Ko rešava te probleme kada je on u izbornoj kampanji u Mionici? Uzurpator zaboravlja da su ga ti poslanici postavili da bude premijer i da on odgovara njima za svoju politiku i ponašanje.

Nema prava izvršna vlast da kontroliše i kritikuje zakonodavnu vlast, već mora biti uprao obrnuto, tj. mora zakonodavna vlast da kontroliše i usmerava rad zakonodavne vlasti.Moramo ponovo da se vratimo u prvi razred osnovne škole o Demokratiji. Gospodo drugovi, Srbija je okupirana iznutra.Uvedena je demokratura jednog opasnog i sumanutog tipa, koji je izgubio samokontrolu i koji može da dovede do velikih nevolja u Republici.Jedini način da se spasimo kolektivnog ludila je da se Uzurpatoru oduzme vlast i da se protera iz politike za sva vremena. To nas jedino može spasiti novih lanaca totalitarizma.

Opasna su vremena. Teško se živi. Ali to nije razlog da sagnemo glave i pretvaramo se da se ništa ne dešava. Dosta više tog ponižavanja! Dosta više kukanja i prenemaganja! Srbija se mora otresti demagogije. To se može učiniti samo ako se Uzurpator i njegov uzurpatorski režim pošalju na smetište istorije. Kakvi su odnosi u vladajućoj stranci najbolje govore objavljeni podaci da članovi SNS ne bi glasali za stranku ako nju ne vodi Uzurpator. Šta nam govori ovo istraživanje? SNS nema nikakvu ideologiju. Jedina je želja da se vlada po svaku cenu. Napravljen je jedan klijentelistički režim u kome se otima, pljačka, rasprodaje i zadužuje brže nego u vreme vladavine žute napasti.

Svi članovi SNS znaju da taj režim nema perspektivu na duži rok i zato danas otimaju na svakom koraku. Uzimaju i kapom i šakom. Gde stignu! To je objašnjenje zašto vlada takva spoljna poslušnost u stranci. Iznutra, stranka se raspada. Neverni Toma sprema otcepljenje jednog dela stranke, nezadovoljni halapljivom politikom premijera i njegovih japijevaca. Veliki deo običnih članova stranke su nezadovoljni svojim statusom u vladajućoj stranci, jer ništa nisu dobili od osvojene vlasti. Oni čekaju novo delenje. Njima se isplati da dođe do sloma stranke, jer samo u tom slomu oni mogu očekivati da će se srušiti Dvor i da će deo bogatstva pasti i na njih.

Prisutnost premijera na lokalnim izborima i uključivanje u izbornu kampanju, samo su dokaz da je totalitarni režim u strahu i da demokratura može potpuno da pukne ako se bude pojavila mala pukotina u tom nasilničkom sistemu, zasnovanom na pretnjama, obmanama, lažima i neradu. Samo jedan gubitak izbora na lokalu dovešće do cunamija na srpskoj političkoj sceni.Čekamo taj trenutak. On se brzo približava. Sve je u raspadu i rasulu. Sve je u obustavama i demonstracijama. Pretnje vlasti da će obustaviti plate neposlušnim i da neće dozvoliti nemire na ulici, govori da je režim u paničnom strahu i da nam se na proleće smeše izbori. Stanje je neizdrživo. Pitanje je samo vremena kada će sve da pukne. Što pre, to bolje. Brže ćemo izaći iz nevolje. Demokratura mora da se sruši i zameni digitalnom direktnom demokratijom. To je jedini način da izbacimo ludake, lenjivce i bitange iz politike. Građani, vi odlučujete. Proleće nije daleko. Pripremajte se za izbore. To je jedini način na izborima da pobedimo Demokraturu.

RUBLJA - Panična odluka Centralne banke Rusije da referentnu kamatnu stopu poveća sa 8% na 9,5%, pa na 10,5%, a onda, sumanuti potez neznalica iz CB, referentna kamatna stopa se povećala na 17%. To je katastrofalan potez CB.Prijateljima u Moskvi sam objašnjavao da je to pogubno za rublju i rusku privredu. Molili su me da to napišem. I da to moje pismo predaju Putinu. Napisao sam 29.11.2014. godine otvoreno pismo i izneo predloge. Pet poteza koji moraju odmah da se povuku.Nažalost, moji prijatelji su uplašeni i još pismo nisu predali Putinu, mada ga viđaju svake nedelje. Plaše se, jer su mere suštinske, i oni me pozivaju da hitno dođem u Moskvu da prvo njima i ljudima iz CB objasnim moje predloge.Nije dobro za Rusiju da se neguje carski kult ličnosti Putina. To je pogubno i za njega samoga.

Moderna su vremena. Živimo u elektronskom dobu. Modernom vladaru ne treba kult ličnosti, jer to stvara parazitizam i poltronstvo u birokratskom aparatu, koji uništava državu.Putin je veliki državnik i to nije sporno.Međutim, njegova odluka da se ekonomska politika poveri neoliberalima je neshvatljiva.

Iza tih neoliberala se nalaze ekonomske ubice iz Goldman Saksa. To pouzdano znam. To je za njega opasno. Zamislite u vojnom sukobu sa neprijateljem na frontu da čitav Generalštab radi za protivnika. Ishod takve bitke će biti siguran poraz. Interes nas Srba je da Rusija bude Imperija.

Poraz Rusije je zatiranje i nestajanje Srba. Znači, mi smo direktno zainteresovani da Rusija izađe kao pobednik iz ovog rata. Nema tu nikakve druge kalkulacije. Izdajnički režim u Beogradu radi za interese krstaša. To je pogubno za Srbe i Srbiju. Objasnio sam da Putin vodi bitku na tri fronta. Politički i vojni front dobro stoje. Međutim, na ekonomskom frontu stanje je alarmantno. Godinama pišem da ekonomska politika Rusije nije dobra. Mi, koji radimo na ruskom tržištu, znamo pravu istinu o slabosti ruske ekonomije. Problem naših analitičara je što ne poznaju iz prakse rusku ekonomiju. Jedni pišu emotivno, jer vole Rusiju, pa Putina doživljavaju kao nepogrešivog cara kome treba da se klanjamo. Drugi su plaćeni da uništavaju Srbiju i na Rusiju gledaju kao na veliko zlo.Ekonomska istina o Rusiji je vrlo jednostavna - ne možete graditi Imperiju na tome da ste sirovinska baza i da neprestalno zavisite od izvoza sirovina. To je kolonijalan odnos, koji mora hitno da se prekine.

Političarima oko Putina i tajkunima to ne odgovara, jer su se toliko nakrali da svaka promena ekonomske politike može da ugrozi njihove lične interese. Putin time nije opterećen, jer ima ogromnu podršku građana. On ne mora da kalkuliše i kao veliki državnik može da napravi suštinski zaokret u ekonomskoj politici.Spreman sam svojim znanjem i iskustvom da pomognem. Otputovaću u Moskvu da vidim kakvo je raspoloženje druge strane. Unapred znam ko će biti moj najveći protivnik, ali oni su nevažni.

Važna je ekonomska ideja koju nosim. Evo objašnjenje za sve vas koji se ne razumeju u kreditno-monetarnu politiku.

Vrlo jednostavno. Ekonomske ubice iz Vašingtona su napali rusku ekonomiju smanjivanjem cene nafte, danas 62,10$/ barel, smanjivanjem cena zlata -1.197,35$ unca i veštačkim jačanjem dolara na - 1,2268. Iz Rusije je ove godine otišlo 120 milijardi dolara. Možda i više. Nema pouzdanih podataka. Rublja je napadnuta od špekulanata i počeo je njen pad.Rekordan. Danas je rublja 58,86 za dolar. Pad je počeo sa 35 rublji za dolar. U jednom trenutku je prešla čak i 70 rublji za dolar. Bio je to programirani - monetarni udar! Cilj tog monetarnog udara je bio da se sruši ekonomija Rusije, građani dovedu u stanje panike i velikog nezadovoljstva i da otpočne pripremljen scenario rušenja Putina.

Nespremne birokrate iz CB Rusije je uhvatila panika i podigli su referentnu kamatnu stopu na neverovatnih 17%. Kako će se ova odluka odraziti na ekonomiju Rusije? Povećavanje referentne kamatne stope dovešće do rasta svih kredita. Moj partner iz Moskve, koji je tri dana u Beogradu, dobio je obaveštenje svoje banke da mu kamatu sa 11% dižu na 23%. Tu kamatu privreda ne može da plati. Međubankarske kamate na rok od 2-7 dana poskočile su na 30,1%.

Privreda će povećanje kamate ugraditi u cene i otpočeće otpuštanje radnika, jer ne mogu da izdrže tolike narastajuće troškove. Povećane cene na tržištu će dovesti do pada tražnje i pada životnog standarda građana.Pad tražnje će dovesti do pada stope privrednog razvoja, koje će direktno voditi u recesiju, otpuštanja i rast nezaposlenosti.Tako se otvara spirala stagnacije, inflacije, pada zaposlenosti i pada životnog standarda. Građani to neće moći da podnesu i rašće nezadovoljstvo takvom Putinovom politikom. Plaćena opozicija i nevladine organizacije za uništavanje država čekaju kao lešinari svoju priliku. Putin mora hitno da smeni čitavu ekonomsku ekipu u Vladi i CB Rusije.Mora da smeni i Medvedeva, koji je nesposoban, nestručan i koji kalkuliše. Sve dok je Putin jak, on mu se neće suprotstavljati. Ali, ako stvari krenu loše po Putina, Medvedev će prvi da proda Putina i da se ponudi da odradi posao za krstaše. O rešenjima sam sve napisao u pismu koje čeka da bude pročitano. Čekam i ja.

URUGVAJ - Finansijski banditi iz Londona su ljuti na Urugvaj.Urugvaj je neposlušan i ne sledi neoliberalnu politiku Sitija.

Urugvaj nije Srbija. Urugvajski predsednik Pepe Muhika, koji je postao legenda zbog svoje skromnosti i jednostavnosti, za razliku od pokondirenog Nevernog Tome, njegove žene i njegovih sinova, kumova i svih rođaka. Urugvajski predsednik živi u trošnoj kući, vozi kola iz 1987. godine i nosi ućebani stari džemper.Svrstan je danas među najuticajnije mislioce, jer je uspeo da podigne levicu u Urugvaju.

On je odbacio sve neoliberalne recepte, koje danas tako strastveno primenjuje napaljeni klinac Aca Dramoser, ojačao je radnička prava i sindikata protiv korporacija, obezbedio socijalnu zaštitu građanima, osigurao besplatno zdravstvo i obrazovanje, pa je to dovelo da je u periodu 2004-2014 ostvario odličnu stopu rasta od 5,6% godišnje. Interesantan je sukob, koji je sudskim epilogom završen, sa multinacionalnom kompanijom FILIP MORIS. Naime, prepotentni foliranti iz FM su se obrušili na Urugvaj, kada je Vlada uvela oznake na paklice cigareta da su opasne po zdravlje, što je dovelo da se broj pušača prepolovio sa 40% na 23%. Tražili su odštetu od 25 miliona dolara. Urugvaj je odbio isplatu.Nadobudni menadžeri FM, ubeđeni da je njima sve dozvoljeno, napustili su Urugvaj i fabriku prebacili u Švajcarsku. Urugvaj je sve otpuštene radnike obezbedio i našao im nova zaposlenja.Tako je Urugvaj pobedio jednu multinacionalnu kompaniju. Bangsteri iz Sitija danas prete Urugvaju. Uzaludno. Urugvajski narod podržava svoju narodnu vlast. Srbija treba nešto da nauči od Urugvaja. Građani Srbije treba da se ugledaju na Urugvajce.

PENZIJE- Odluka nesposobne vlasti da otima od penzionera je neustavna. Ekonomski neopravdana. Ljudski nemoralna. Neustavna je, jer se ne može uzimati od penzija, radi popune praznog budžeta, zato što su penzije zarađene tokom minulog rada penzionera. Penzije, dakle, ponavljam to hiljadu puta, nisu socijalna kategorija, kako to misli izdajnički režim, nego su penzije zarade iz ostvarenog rada. Kapital koji je stvoren i niko nema pravo, svojim pravnim nasiljem, da otima od vlasnika kapitala.

Ustavni sud ćuti. Uplašeni za svoju egzistenciju, sudije Ustavnog suda izdaju sopstvenu struku. Tako se podrivaju državne institucije, gubi poverenje građana u državu i stvara atmosfera bezakonja, haosa i panike. Otimanje od penzionera je ekonomski neopravdano.Nesposobni režim uzima novac od penzionera, uveren da će oni bolje potrošiti njihov novac. Totalitarni režim tako pokazuje svoje pravo lice. Sve priče o nekakvim evropskim vrednostima su obična laž. Totalitarni sistemi su uvereni da oni bolje troše novac od onih kojima taj novac pripada.

Suština ekonomskih sloboda se sastoji u tome da oni koji stvaraju novac sami odlučuju kako će taj novac potrošiti. Ako su znali da stvore novac, što je izuzetno teška rabota na slobodnom tržištu, bez pomoći partije i kuma mafije, onda je logično da taj zna i da potroši svoj novac. Ne treba njemu političar ili državni činovnik da pomaže kako će on da troši svoj novac. Međutim, politički ološ je nastao na parazitskom sistemu. Oni su programirani, zapamtite dobro, ne da stvaraju nove vrednosti, nego da otimaju!

Političari su paraziti koji uzimaju od onih koji stvaraju. Kada političari donesu zakon da zakonski otmu penzije, onda oni pokazuju svoju obest i bezobrazluk. Ta zakonska odluka je ekonomski neodrživa. Otete penzije, novčana sredstva koja ostanu državi, političari će potrošiti za održavanje svoje vlasti i tako će produbiti krizu. Pošto nema suštinskih sistemskih reformi, uzeti novac od penzionera će potrajati. Efekti tog otimanja će biti pogubni za društvo i penzionere.

Režim će potrošiti uzeti novac i onda će morati, jer će problemi sa likvidnošću prazne kase biti sve veći, da donose nove nasilne zakone kako bi otimali još više.To je logika parazitskog i totalitarnog sistema. Ako se penzionerima ostave njihove penzije da sami troše, onda će penzioneri da se pojave na tržištu kao kupci. Njihova potražnja će dovesti do prometa roba i nastaviće se proizvodnja traženih roba za tržište. Ukoliko politički ološ uzme te pare, tržište će ostati uskraćeno za tu tražnju i doći će do pada kupovine. Taj pad će dovesti do pada prodaje, a pad prodaje do pada proizvodnje. Pad proizvodnje sigurno vodi smanjivanju plata zaposlenih i otpuštanju. Smanjene plate i otpušteni radnici uvode nas u novu spiralu nelikvidnosti. Šta će uraditi političari? Doneće nove zakone za novo otimanje.

Pa, kažete vi, to nam je sve logično, ali do kada to može da traje? E, to je najteže pitanje.Ne znam koliki je prag trpljenja i ponižavanja građana Srbije. O nemoralnosti zakonskog otimanja penzionerima sasvim kratko. Moja generacija je vaspitana da pomaže stare ljude. Uzimanje od starih ljudi je zločin.Režim će to morati da plati.

Cena će biti visoka.