Istraživanje

Kompanija za preradu mesnog otpada "Energozelena", mezimac srpskih ministara i tajkuna, tuži državu i traži odštetu od 250 miliona evra

Koliko nas koštaju vladine crkotine?

Poslednjih dana 2014. godine, u Vladi Srbije, a posebno u ministarstvu poljoprivrede, zaposleni službenici jedni drugima pričaju da će Srbija najverovatnije platiti 250 miliona evra sa kamatama belgijskoj kompaniji "Energo zelena", koja ima svoje predstavništvo u Srbiji (fabriku za preradu mesnog otpada u Inđiji). Spor je pokrenut jer Vlada Srbije nije ispunila ključnu tačku ugovora iz 2009. godine, kojim je bilo predviđeno da država garantuje da će sve klanice biti u obavezi da predaju mesni otpad fabrikama kao što je "Energozelena". Tabloid je istraživao, šta je stvarno "Energozelena", da li je u pitanju belgijska kompanija, ili iza nje stoje režimski mešetari i ministri iz Vlade Srbije...

Vuk Stanić

Pojedini članovi vlade i neki režimski tajkuni, sigurno će imati velike koristi ukoliko država Srbije izgubi ovaj spor. Među onima koji se nadaju da će se to desiti, nalaze se i Miodrag Kostić, vlasnik firme MK Komerc, ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković i još nekoliko osoba bliskih Vučićevom režimu.

Ključni argument za tužbu "Energo zelene" protiv Srbije je dokument Ministarstva, a koji objavljujemo u prilogu ovog teksta. U tom dokumentu iz jula 2009. godine, piše da država može da garantuje da će sve klanice biti u obavezi da predaju mesni otpad fabrikama kao što je "Energozelena" čim se one pojave na tržištu sa postrojenjem za preradu životinjskog otpada u skladu sa Zakonom. U suprotnom klanicama neće biti dozvoljeno da dalje obavljaju svoju delatnost, ističe se u ovom dopisu, i navodi da će u vezi projekta izgradnje fabrike sa njima na vezi biti službenik Ministarstva poljoprivrede Zvonimir Rot. Takođe, piše i da se nadležni organi nadaju da će projekat biti započet u što kraćem roku...

Ali, od 2009. do 2014., belgijska firma nije uspela da ostvari deo ugovora u kome se kaže da država garantuje da će joj klanice predavati mesni otpad. Tako je, zbog neispunjavanja obaveza države Srbije, "Energozelena" podnela zahtev za arbitražu protiv Republike Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).

U dosadašnjim izjavama čelni ljudi ove kompanije ističu da su investirali 21 milion evra u postrojenje za preradu, i da to ne bi učinili da ih Vlada Srbija nije dovela u zabludu. Naime, "Energozelena" se poziva i na: Sporazumom između belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine.

Prema istraživanju koje je sproveo Tabloid, ovakav scenario je godinama pripreman, a firma "Energozelena", odnosno njeni aktuelni čelnici i pravi vlasnici, kriju kao zmija noge da je ova fabrika zapravo sagrađena novcem građana Srbije!

Istina je, ustvari, da je njena izgradnja finansirana preko Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, dugoročnim investicionim kreditom od 300 miliona dinara (300.000.000,00) preko Fonda za razvoj. Sve ovo su i zvanično saopštili tadašnji ministri Oliver Dulić i Nebojša Ćirić na otvaranju ove fabrike 2011. godine. Tom prilikom prisutni su obećali da će vlasnici "Energozelene" investirati 21 milion evra u postrojenje. Fabrika je tako počela sa radom, a investitoru je ostavljena mogućnost da iz tekućeg poslovanja pribavi najavljenih 21 milion evra i tako investira samog u sebe. Da bi se uspešno poslovalo na ovaj način nije potrebno biti Belgijanac. Svaki prosečan Srbin bi se tako obogatio, ako bi mu neki Ćirić ili Dulić to omogućio.

Kostićevo tumačenje katastra

To, naravno, nije sve. Država Srbija je za ovu "belgijsku" kompaniju učinila mnogo više nego što izgleda na prvi pogled...Ali, pre toga, treba reći da je veliko pitanje da li je kompnaija "Energozelena", uopšte belgijska. Naime, sadašnja firma "Energozelena" nastala je pre devet godina pod imenom "Kafilerija D.O.O. iz Klenja!

Rešenjem Agencije za privredne registre (APR) u Beogradu pod brojem BD3972/2005 od 25.02.2005. godine, u Registru privrednih subjekata registrovano je privredno društvo pod ovim imenom, na adresi Popa Cvetina BB. sa matičnim brojem 200111980. To je matični broj pod kojim danas posluje "Energo zelena".

Istim rešenjem, kao osnivač i zastupnik, odnosno direktor i stoprocentni vlasnik, registrovan je Milan Grujić (državljanin Srbije) sa jedinstvenim matičnim brojem 2006960880043. Osnivački kapital društva, bio je 500 evra. Dve godine kasnije rešenjem broj BD 5075/2007, ovo privredno društvo je registrovalo prvu promenu podataka i to promenu osnivačkog kapitala, pa je upisan uneti nenovčani kapital od 800.000 evra u nepokretnostima. Firma u to vreme još nema nikakve veze sa Belgijancima.

Sledeće godine, urađena je promena osnivača, pa je Milan Grujić dotadašnji fiktivni vlasnik obrisan. Potom na scenu stupaju službenici Ministarstva poljoprivrede poput Zvonimira Rota. U to vreme, u štampi se pojavio i članak o tome da u Vladi Srbije sedi najmanje jedan "čovek od poverenje" Miodraga Kostića. Preminuli general i političar, Vuk Obradović, tvrdio je da je firma "Arex", zajedno sa "MK Komercom", učestvovala na tenderu za kupovinu Beogradske pekarske industrije. Novinar Ahmet Kalajdžić je kasnije u dnevnom listu Slobodna Dalmacija objavio tekst pod naslovom: "...Jahtom 'Aleksandar peti', u Dubrovnik stigli srpski tajkuni, kraljevi šećera i marcipana...".

U tekstu je podrobno opisano kako se Kostić i njegovo društvo iz Vlade Srbije, provode sa bivšim američkim ambasadorom Vilijamom Montgomerijem na jahti dugoj 42 metra. Tada je objavljeno i da je jahta zapravo vlasništvo srpskog kralja šećera, ali da je registrovana na firmu Miaz LTD u Džordžtaunu na Kajmanskim ostrvima.

Nakon promene vlasništva, vlasnik "Kafilerije" je trebala da postane belgijska "Energo zelena". Tako je Milan Grujić obrisan sa mesta direktora, a na njegovo mesto upisana je druga osoba. Kostićevi ljudi u Vladi Srbije, bili su zaduženi za stopiranje svih istraga poreske uprave koje su išle ka njemu i njegovim firmama. Bitno je istaći da je fabrika "Energo zelena" locirana na najekskluzivnijem zemljištu pored autoputa, a da je to zemljište "Energo zelenoj" za gradnju dao upravo Miodrag Kostić!

U pitanju je, inače, više od sto hektara zemlje Republike Srbije koji su u posed Kostićeve kompanije Agro Unije, prešli na krajnje sumnjiv način. Kostić je prethodno privatizovao firmu Agro Unija, a onda je ta firma sa državom sklopila sporazum o zameni zemljišta. Ovakvi sporazumi su dozvoljeni u slučaju da se ispuni više uslova. Na primer, zemlja se mora menjati za parcele iste klase, a to pravilo nije poštovano, jer je država dobila parcele Agro Unije koje vrede daleko manje, odnosno niže su klase.

U slučaju takve zamene, u pitanju mora biti, ista ili susedna katastarska opština. Ni ovo pravilo nije ispoštovano jer su neki od placeva Agro Unije koji su dati u zamenu više od jedne katastarske opštine daleko. Ukoliko država sklopi sporazum o zameni zemljišta sa pravnim, ili fizičkim licem mora se voditi računa da se ukupan državni posed ukrupni, odnosno grupiše na jednom mestu. U slučaju ove razmene urađeno je suprotno i državna zemlja nije grupisana već je razbijena na manje delove.

Dakle, jasno je da je Kostić na nezakonit način došao do više od 100 hektara državne zemlje, a da je potom nekoliko hektara te zemlje ustupio za gradnju fabrike firmi koju danas svi znamo kao belgijska "Energo zelena".

Istražujući kada je i kako"Kafilerija D.O.O. Klenje", postala belgijska kompanija, nastavili smo da pratimo registracione promene u Agenciji za privredne registre.

Niko nije platio najavljenu investiciju od 21 miliona evra

Posle 2009. godine, u vlasničkoj strukturi pojavljuju se belgijski državljani sa vlasničkim udelima od po dvadeset pet odsto: Serge H. Ameye sa brojem pasoša EF585234 i Tom Joseph Julie Hanson sa pasošem EH0832202, sa novčanim kapitalom od po 125 evra i nenovčanim kapitalom od 200.000 evra. I to u nepokretnostima. Kako su belgijski državljani mogli da postanu vlasnici nepokretnosti koje su osnivački kapital firme, iako je Zakon tada još branio stranicima da budu vlasnici nepokretnosti u Srbiji ostaće pitanje bez odgovora.

Sa druge strane rešenjem broj BD183144/209 od 19.11.2009. godine. Kafilerija je preimenovana u "Energozelena" D.O.O. iz Klenja, a iz vlasničke strukture su izbrisani i Belgijanci Serge i Joseph. Kao stoprocentni vlasnik, upisana je firma "Zelena N.V.J. Cordierlaan", iz Ostendea u Belgiji, sa registarskim matičnim brojem 0810.364.427.

Za zastupnika firme imenovan je tada Belgijanac Paul Desender sa brojem pasoša EF664410. Interesantan podatak je da je tada promenjeno i sedište firme, pa je osim novog imena u na sajtu APR osvanula i nova adresa Železnička BB Inđija. Ova adresa nalazi se i danas na sajtu "Energo zelene", a u pitanju je i adresa na kojoj je Goran Ješić imao opštinski sekretarijat za privredu opštine Inđija.

Prema podacima iz APR-a, nema dokaza da su Belgijanci niti stvarni domaći vlasnici ikada investirali 21 milion evra u ovu firmu. Istina, ovakvo ulaganje ne mora se knjižiti kao uvećanje osnivačkog kapitala, ali bi u današnje vreme svaki ozbiljan investitor iskoristio priliku da to učini, jer se na taj način povećava kreditna sposobnost firme. Daleko je verovatniji scenario da 21 milion evra nikada nije investiran u ovu fabriku, već da su domaći tajkuni prvo ukrali državno zemljište, a potom na njemu parama fonda za razvoj napravili fabriku.

Kako bi sve to zataškali za stoprocentne vlasnike firme uknjižena je belgijska kompanija, verovatno kompanija naših tajkuna registrovana u Belgiji. U korist kriminalaca ide i sporazum belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine. Podsetićemo do 2007. godine "Energo zelena" nije bila "belgijska" firma.

Ovaj sporazum deklarativno štiti uzajamne investicije, u praksi on belgijskoj državi donosi profit, jer naši tajkuni, kriminalci, prevaranti, političari imaju mogućnost da tamo odnesu ukraden novac iz Srbije i potom ga u vidu belgijske investicije vrate u zemlju.

Kupili su i podavljene domaće životinje

Fabrika "Energozelena" je radila u nadi da će preuzeti celo tržište otpadnog mesa kako im je i "garantovano" iz Ministarstva poljoprivrede.

Ipak ova firma nikada nije dobila očekivane količine, u jednom trenutku oni su sproveli nezavisnu istragu koja je pokazala da meso uginulih životinja umesto u njihovu fabriku, odlazi nazad u lanac ishrane stanovništva.

Zahvaljujući aferi sa firmom "Energozelena", javnost u Srbiji je saznali da građani godišnje pojedu više od sto hiljada tona mesa uginulih životinja!

Tokom 2012. godine, saradnja Belgijanaca sa Sanjom Čelebićanin još uvek nije bila poljuljana. Iz dokumenta koja smo ranije objavili videlo se da je "Energozelena" uredno platila avionske karte Stevanu, mužu Sanje Čelebićanin, koji je putovao iz Beograda preko Ciriha do Brisela, od Brisela do Beča i nazad za Beograd. Sanja Čelebićanin je, između ostalog, govorila i na edukativnim tribinama, zajedno sa ljudima iz "Energozelene". Tribine su takođe bile finansirane iz fonda te kompanije.

U jednom pozivu koji je upućen veterinarskim inspektorima i veterinarima od strane Ministarstva poljoprivrede jednom prilikom je pisalo, da će prezentaciju o pravnim propisima u upravljanju sirovinama koje vode poreklo od uginulih životinja voditi Sanja Čelebićanin, dok će "Energozelena" uraditi prezentaciju u delu koji se odnosi na transformaciju sirovina životinjskog porekla u obnovljivu energiju.

-Neophodno je da na prezentaciju pozovete sve veterinarske inspektore u vašem okrugu, pisalo je u ovom dokumentu. Učesnicima na ovim predavanjima su plaćani lepi honorari. Ipak, Čelebićaninova i pored svega nije ispunila šta je "Energo zelena" očekivala, pa je meso uginulih životinja osim u Inđiju odvoženo i u Sombor i Zaječar gde se nalaze državne kafilerije. Za ove kafilerije "Energo zelena" tvrdi da ne posluju u skladu sa Zakonom, da ih treba zatvoriti i sve mesne otpatke preusmeriti kod njih u Inđiju.

Postrojenja "Energozelene", meso uginulih životinja koriste za proizvodnju bio dizela i drugih obnovljivih energenata. Činjenice govore da ove sirovine nisu odlazile samo u Sombor i Zaječar, nego širom Srbije i regiona!

Ispostavilo se i to da državni službenici, ali i privatnici, dovoze crknute krave i svinje, na kojima su falili delovi tela. Retko bi im dovezli teleći but, ali su često dobijali mrtvu telad!

Sve ovo, oni su fotografisali i pratili dokaze o takvom ponašanju Serž Ame, jedan od direktora "Energo zelene", predao je srpskoj policiji.

Na nekim od slika koje su služile kao dokaz u pozadini su se videli kamioni "Energozelene", pa je tako svim na kraju bilo jasno da su oni sproveli veći deo istrage. Kasnije je ovaj materijal predat i medijima, pa je načelnica uprave za veterinu morala da reaguje i održi nekoliko konferencija za štampu, objašnjavajući da ne jedemo baš toliko mesa uginulih životinja, kako to "Energozelena" tvrdi.

Na kraju se sve slomilo na Nebojši Jovanoviću privredniku iz Velike Plane. Jovanović je zaista prodavao pljeskavice napravljene od crknutih životinja deci u Velikoj Plani. Ipak, Velika Plana i nije baš blizu Inđije, dok je njegov obim prodaje i prerade crkotina bio isuviše mali da bi smetao firmi "Energozelena". Na osnovu ovoga jasno je da je država htela da zataška, ali ne i da reši problem sa crkotinama.

Kompanija iz Inđije je tih dana i zvanično saopštila da Srbi godišnje pojedu 150.000 tona crknutih životinja, dok njima zbog toga propada posao i da će zbog toga napustiti Srbiju! Nekoliko meseci kasnije usledile su majske poplave, a menadžment "Energozelene" prestao je da preti odlaskom iz Srbije. Nakon poplava, ova kompanija je napokon počela da prerađuje željene količine otpadnog mesa. "Energozelena" je napravila ogroman profit na podavljenim domaćim životinjama koje su sakupljali nakon poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Sve ovo im je omogućila sadašnja ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković, koja je dolučila da baš njima prepusti sakupljene uginulih životinje u poplavljenim područjima Srbije i Republike Srpske.

Srbija je platila kompaniji "Energozelena" za svaki kilogram mrtvih životinja koji im je isporučen, a potom je od tela uginulih životinja "Energozelena" proizvela i prodala visokoprofitabilna energetska goriva. Pogodovala im je i Vučićeva odluka da se prekrši važeći Zakon koji brani uvoz uginulih životinja u zemlju. Privremeno je dozvoljeno da crknute životinje iz Bosne uđu u Srbiju i budu upućene u "Energozelenu", što je dodatno uvećalo profit ove kompanije.

Vučić je, podsećamo, obećao da će se obračunati sa svima koji pokušaju da profitiraju u teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi zbog poplava koje su je zadesile. Zašto je to obećavao, a potom donosio odluke u korist "Energozelene" zna samo on.

A 1.

Da li je Vučić lud ili se samo pravi lud?

Na javnoj sednici Vlade, u vreme majskih poplava 2014. godine, ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević-Bošković je na Vučićevo pitanje da li ima sve pod kontrolom odgovorila: "Sanja ima sve pod kontrolom" (Sanja Čelebićanin, načelnik republičke Uprave za veterinu, prim.red.). Potom je Vučić prekinuo i pitao: "...Da li Vi ili Sanja?". Ministarka je rekla: "Imamo sve pod kontrolom!".

Zatim je nastavila da objašnjava da će Vlada iskoristiti proglašenje vanredne situacije da se prekrši Zakon koji zabranjuje uvoz uginulih životinja u Srbiju. Rekla je da će leševi uginulih životinja biti transportovani u "Energozelenu". Ponovo je nesigurno naglasila da to nije po zakonu, kao da se plašila kako će Vučić reagovati. Vučić je takvo ponašanje odobrio.

- Zar treba da nam se pojavi svinjska kuga, samo nam još to fali u ovoj situaciji - pitao se Vučić, istovremeno pokušavajući da opravda činjenicu da se krši zakon i nameštaju poslovi "Energozelenoj". Zadovoljna ministarka se radovala ovako glupoj reakciji predsednika vlade Aleksandra Vučića, koji je prihvatio njen predlog. Do danas niko nije dokazao da je ministarka za ovakvo nameštanje posla dobila procenat od "Energozelene."

Usledili su meseci ćutanja, a onda su iz "Energozelene" ponovo stigle pretnje, da će otpustiti radnike, staviti ključ u bravu i otići iz Srbije. U međuvremenu ova kontroverzna kompanija je protiv države Srbije pokrenula i postupak za naknadu štete i izmakle dobiti, jer Srbija, navodno, svojim nečinjenjem nije obezbedila da klanice počnu da rade u skladu sa Zakonom. A, ko je taj koji je sebi dao za pravo da propisuje privatnim klanicama šta će da rade sa svojim otpadom?

Pokušavajući da proverimo da li su istiniti navodi sa početka ovog teksta da će "Energozelena" u arbitražnom sporu od Srbije tražiti 250 miliona evra, pismeno smo se obratili ovoj kompaniji, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor.