Pismo sa povodom

Ko je Glavni rabin Srbije, prvi čovek ovdašnje jevrejske verske zajednice, kako podstiče etničku i jezičku diskriminaciju i neprimereno istupa u ime svojih vernika

Ni srpski ni hebrejski, nego hrvatski

Redakcija Magazina Tabloid, dobila je pismo jednog od poštovalaca jevrejske kulture i duhovnosti i redovnog pratioca predavanja Glavnog rabina Srbije, Isaka Asijela, čije je pravo ime Nenad Asić i koji je, prelazeću u judaizam, dva puta menjao žene uzimajući njihova prezimena. Autor u pismu skreće pažnju na njegov neprimeran odnos prema srpskom jeziku i pismu, ali i Srbima uopšte. Tabloid u celosti prenosi njegovo obraćanje javnosti, kao i citat dela teksta izraelskog autora Meira Gaona, koji je objavljen 2009. godine, i takođe se tiče rabina Isaka Asijela-Asića.

......

Pred kraj 2014. godine, gospođa Ruža Tomašić, predsednica desničarske Hrvatske stranke prava (HSP) Ante Starčević, javno je, preko medija, napala predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, zato što su Bunjevci u Vojvodini dobili udžbenike na ćirilici, rekavši da se tako "uništava hrvatski jezik i time čini akt tihog kulturocida".

Suvišna je briga o uništavanju hrvatskog jezika u Srbiji. Svakom domoljubu Hrvatu bi trebala biti radosna vest da srbijanski rabin Isak Asijel deli materijal za duhovno uzdizanje na hrvatskom. Preko interneta, i uz pomoć poznanika, saznao sam da je ovaj Hrvat rođen u Beogradu kao Nenad Asić, napravio konverziju na Judaizam i postao Isak Ajgenmaht, uzevši ženino prezime, a zatim se oženio s drugom ženom i tada prepravio svoje prezime u Asiel.

Sve u funkciji novog identiteta - srbijanskog rabina. To ostaje njegova privatna stvar, ali ono što vređa javno je njegov odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, javnim republičkim i gradskim institucijama, kao i javnim i svečanim događajima od značaja za istorijsko i kulturno nasleđe Srbije.

Svojim neprisustvovanjima i neučestvovanjima, a samim tim omalovažavanjem institucija i autoriteta, posebno verskih, podvlači svoj krajnje divergentan stav prema svemu što je srpsko.

Rabin Isak Asijel (Nenad Asić), krije se iza obaveza, a pojavljuje se samo na mestima gde će imati ličnih koristi. Treba postaviti pitanje: koliko često je prisutan na konferencijama, tribinama, okruglim stolovima sučeljavao svoje poznavanje jevrejskog učenja sa našim naučnim ili verskim autoritetima? Ono javno, što je bilo moguće pratiti, uvek je sa rabinove strane bilo potpuno neartikulisano, nezrelo, nedoraslo i nedorečeno. Nasuprot njemu, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić uvek je briljirao svojim jasnim kazivanjem, stavom, ponašanjem, poštovanjem i muslimanskog i srpskog (pravoslavnog) jer ,,svi smo mi Božiji".

Susreti rabina Isaka Asijela (Asića) sa studentima, ne mogu se ni po kom osnovu zvati predavanjima ili radionicama, jer su improvizovana, niskog nivoa, sa temom ali plutajućim iznošenjem, slabo pripremljena, ponavljajućih sadržaja (bez obzira na temu), konfuzna, često bez pravih odgovora na ozbiljna pitanja i zalutalih pričam-ti-priču, u zavisnosti od opipavanja atmosfere, stalno ponavljajući da li je jasno, i ima li pitanja, čime bi uz veštački osmeh perfidno utvrđivao nivo znanja slušalaca, da bi ocenio koliko može da bleflra.

Ne računajući parafraziranja iz Talmuda i Biblije, sve ostalo je infantilno.

Rabin Isak Asiel, ili Nenad Asić, od sveg obrazovanja ima završenu srednju muzičku školu. Tek kada je postao rabin, posle više od jedne decenije, završio je studije etnologiju i antropologije na Filozofskom fakultetu (prosek ocena ima svoju priču), a sada hoće i da doktorira na tim temama, zahvaljujući takođe svom statusu; možda sa aspiracijom za sledećim zvanjem- titulom univerzitetskog profesora?!

Da li je on poznat kao učenjak, predavač ili autor publikovanih naučnih radova, eseja ili knjiga? Ne. Urednik je biblioteke „Ner micva" čije knjige nam je delio, ali nekog predavačkog ili filozofskog stava nije proizašlo iz nje, u bilo kom smislu. Imati ljude koji prevode za ovu biblioteku, dakle, za lične potrebe, to je opet privilegija (zlo)upotrebljene profesije i statusa koji ima, jer ih on ne plaća.

U molitvenom prostoru - sinagogi, dolazi više Srba, uglavnom verski znatiželjnih. Posle službe, svako se druži u okviru svojih poznanika, ali je bilo par incidenata gde je rabin isterivao njemu nepoželjne i ,,lude". Treba otvoreno reći- prisustvo Srba ga jednostavno iritira!

Jedne subote sam uzeo materijal koji se delom čita u sinagogi, a deo je više kognitivnog karaktera, ali me tom prilikom iskreno šokirala činjenica da je celokupni materijal napisan na hrvatskom (srpski prevod Starog zaveta Đure Daničića za njega ne postoji!). Posle izvesnog vremena, tražio sam materijal za čitanje ali ga nije bilo. Poznanik iz klupe u sinagogi mi je rekao da sada celo članstvo jevrejske zajednice prima materijal redovno preko opštinskih e-mail-ova. Uverio sam se da je tačno i da je i dalje istog hrvatskog izvora. Kako se samo vešto sakrio!

Svojevremeno je rabin Asijel rekao: „biti dobar čovek, to iziskuje trening"! Mi Srbi smo se, izgleda, preforsirali u ovom "treningu". Međutim, on kao Hrvat jevrejske ispovesti, opstaje u svom performansu uvek sa jednom jedinom unapred pripremljenom tuđom sentencom, isključivo deklarativan, a delima nedosledan i licemeran.

Ne zanima me što Jevreji u Srbiji i Beogradu nemaju drugog verskog lidera do ovog monopolistu, već me zanima zašto svi skupa toliko snishodljivo uvažavamo jednog prevaranta i aktera podmuklog kulturocida koji sprovodi?

A 1. Glas iz Izraela-tekst Meira Gaona iz Izraela objavljen 17. marta 2009. godine: kritika na adresu Glavnog rabina Srbije

Istupanje rabina Isaka Asiela u javnosti i političkom životu Srbije potpuno je neprimereno verskom poslu kojim se bavi. Podrška povlačenju Predloga zakona o zabrani diskriminacije, i to u ime jevrejske zajednice Srbije, deo je politike retrogradnih snaga koje žele dominaciju vlasti, a ne demokratskih vrednosti savremenog sveta...

Prema Ustavu Srbije i važećim zakonima, crkva je odvojena od vlasti. Ko god je pročitao primedbe koje su verske zajednice dale na predloženi zakon jasno će videti da je u pitanju zahtev da se krene sa revizijom Ustava, tako što će novopredloženim izmenama zakonskih odredaba verske zajednice postati deo državnog establišmenta.

Izložen reakciji i kritici dela članstva jevrejske zajednice u Srbiji, između ostalih i predsednika Saveza jevrejskih opština Aleksandra Nećaka, koji mu osporavaju pravo da govori u ime cele zajednice, Asiel svoju saglasnost pravda strahom da navodno ne dođe, zbog svojih propovedi u skladu sa Torom, pod udar predloženog zakona. Asiel tvrdi da je on jedini merodavan za verske poslove jevrejske zajednice u Srbiji, što mu niko nije osporio, verovatno jeste najmerodavniji, ali je sporno da li te propovedi, ukoliko ih iznosi van sinagoga, moraju biti u skladu sa zakonskim rešenjima, postojećim i budućim.

Prilikom davanja saglasnosti rabin Asiel se nijednom rečju nije ogradio od bezrezervne podrške, pravdajući se kasnije da se njegovo slaganje sa povlačenjem zakona iz skupštinske procedure odnosi samo na član 21. predloženog zakona, a to je pitanje seksualnih sloboda. Kao neko ko je, kao Nenad Asić, promenio svoja ranija verska ubeđenja, ako ih je uopšte imao, prešavši u judaizam, bilo bi krajnje licemerno da sada daje svoj glas za ukidanje takvih sloboda koje su predviđene članom 18.

U Tori piše da muž, ako je nezadovoljan svojom ženom, može da se prošeta tri puta oko kuće i brak je razveden. Možda se i Isak Ajgenmaht (Nenad Asić alijas Isak Asiel) na taj način razveo od prve žene?