Nismo mi od juče

Epizoda 145

Zoran Milojević

Omiljeni kućni ljubimac beogradskih "europejaca", advokat Azem Vlasi, izjavio je u septembru prošle godine i ovo: "...Albance i Crnogorce vezuje slični, čak isti mentalitet". A, vezuju ih i italijanska imena: Albanija, Montenegro (al bano-bela zemlja, montenegro-crna gora).

Povezuje ih i antisrpstvo na kome su i nastali sadašnji Albanci i Montenegrini. Svi oni, svakodnevno, bacaju kamenje na Srbiju. Održava me samo očev nauk: "...Život se stalno baca kamenjem na tebe. Na tebi je hoćeš li od tog kamenja da napraviš zid ili most".

Toniku Šljivki je proradila ili savest ili obaveza prema Zapadu, pa ima nameru da počne priču o izjašnjavanju: ili KiM, ili EU. Javno izjavljujem: ja, koji nikada u životu nisam udario čoveka, bio bih spreman da pucam na onoga ko bi do kraja sproveo Briselski sporazum. Ja sam iz Kosovske Mitrovice i drukčije ne mogu da razmišljam.

Albanski književnik i intelektualac, Škeljzen Malići, pozvan je u Beograd da promoviše svoju knjigu pod naslovom "Kosovo u Jugoslaviji". Tim povodom je gostovao i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde je najavio i "panel" u centru za kulturnu dekontaminaciju. Beograd mu je, dakle, pružio sve mogućnosti da promoviše svoju knjigu. Ovakvu šansu, Srbin, srpski pisac sa Kosova i Metohije, u Beogradu ne može da dobije. Moraću da potražim Škeljzena Malićija, da ga pitam da mi "sredi" neku promociju romana u Beogradu. Imam i ja valjda nekih prava u Srbiji, iako sam Srbin!

Nikad se nisam radovao nečemu što ja nisam stekao svojim radom. Nikad me nije sekiralo nešto što sam izgubio, a nisam ga ni imao. Kad nešto nemam, nemam ga sve dok ga ne dobijem. Tako sam shvatio i slučaj "Južni tok".

Uzgred, otac mi je govorio: "...Ako ti brat živi na drugom kraju sela, pored mnogo dvorišta mora da prođe da bi stigao do tebe".

Najveća "Zvezdina" zvezda, Dragoslav Šekularac, veličanstveni Šeki, nije pozvan na proslavu godišnjice osvajanja titule klupskog prvaka sveta. Samo neumnici i skotovi mogu da zaobiđu Šekija.

Na svetski dan ljudskih prava, zapitao sam se: imam li ja prava da me neko ne laže da Srbija nije priznala albansko Kosovo? Imam li ja pravo da mi niko po novom zakonu ne ukine pravo da konkurišem za nacionalnu penziju, kad su je decenijama dobijali oni koji imaju mnogo slabije muzičko obrazovanje? Imam li ja pravo da svakog urednika medija koji narodu prikazuje starlete kao umetničku tvorevinu, kaže da je skot? Nemam! Nemam nikakva prava, osim da povraćam zeleni jed gledajući i slušajući skotove koji prave Srbiji spram sebe i svojih (ne)dela.

Spremaju se zakoni o zabrani vožnje i zabrani da se biju neposlušna deca. Zabrana vožnje mlađim vozačima u večernjim satima, ima samo da podigne procenat te vožnje. A, što se bijenja dece tiče, srpski narod je opravdano smislio onu kovanicu: "batina je iz raja izašla".

Kako se Boga odrekosmo, i ta batina što je iz raja izašla, ode negde, ko zna gde...Ali, to je samo za one nepismene u stvarnosti bila batina. Bila je to, ustvari, roditeljska ljubav...Ima li odraslog, zdravog čoveka, koga ta roditeljska ljubavi nije jednom zabolela?

Prošlo je dvadeset godina od smrti našeg čuvenog arheologa Radivoja Pešića, koji je "pročitao" vinčansko pismo. Imao sam čast da ga pre četvrt veka sretnem i pitam za vezu između Ertruraca (predaka Rimljana) i Srba, čime se bavio i moj otac pre nego što su ga izbacili iz prosvete. Radivoje Pešić mi je odgovorio: "Veza postoji, ali još nisam dovršio istraživanje, a ne bih da samoljublje u meni potisne samosvest".