Kontranapad

Ima i gore od Karadžića: sunovrat i poslednji dani srpskog fudbala

Toletitanik pred grebenom

Fudbalska scena u Srbiji ne miruje, iako su takmičenja završena. Nije izborna godina, a vanredna zasedanja su na više strana. Stabilno je samo tamo gde je moralo odavno da se prodrma, da bi neki novi talasi počistili muljevito korito, u kome se već dugo prlja srpski fudbal.

Miroslav Vislavski

Fudbalski savez Srbije plovi mirno, uprkos pretećim burama koje nikako da naduvaju jedra i povuku krmu u pravcu grebena koji bi napokon potopio Toletonik i okončao put jednoj neuspešnoj posadi. Šta više, povremeni udari pretećeg vetra su samo jačali nirvanu na kojoj je kapetan lađe Tomislav Karadžić, učvršćivao svoju poziciju, gradio svoj autoritet i prerastao u našu naviku. Kada se pogleda ko mu radi o glavi i pokušava da ga potisne sa komandnog mosta, onda i najžešći kritičari staju na bedem njegove odbrane. Sačuvaj nas Bože goreg zla, rekao bi narod kada se suoči sa „revolucionarima" koji se u fudbalskoj Srbiji prepoznaju u onoj drugoj narodnoj: Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka!

Pokušaji nedoraslih, a u međuvremenu glorifikovanih kadrova koji vode Crvenu zvezdu da zaljuljaju lađu Fudbalskog saveza Srbije, postali su tragikomedija u kojoj se Kokeza i dr Terzić posipaju pepelom i mole Karadžića da ostane predsednik sa (navodno) omeđenim periodom u kome će uslediti radikalne promene u organizaciji i strukturi srpske fudbalske kuće. Dok su se konji tukli, magarac je ostao po strani i nastavio da vodi stado.

Gajba u Toletovom magacinu

Ipak, neprikosnovena Karadžićeva tvrđava kakav je bio Fudbalski savez Vojvodine, njegovo poslednje i uvek sigurno utočište rekli bi smo da je podrivena. Nakon dugogodišnjeg predsedavanja i rukovođenja pokrajinskim savezom, povukao se Kikindski tandem Ratko Borovnica (predsednik) i Dušan Tomić (sekretar). Prvom je dosta predsednikovanja u kome je kao prvi, uvek bio drugi. Tomić je po slovu zakona otišao u penziju. Ipak, da je Karadžić prevejani iskusan lisac, potvrdio je bezbroj puta, prevodeći takozvane opozicionare na palubu Toletonika.

Nakon hapšenja svoga kuma Mome Rajića, šefa Subotičke alko mafije, Tomislav Karadžić poverava FK Spartak Draganu Simoviću zvanom Gajba, koji je inače vlasnik preduzeća za proizvodnju alkoholnih pića Simex. Mlađanom Gajbi su godili javna scena, svetla pozornice i magična privlačnost kamera. Rastao je i jačao da bi pomislio jednog dana kako je veći i jači od predsednika Tomislava. Dosadivši mu među trećepozivnicima srpske opozicije, Karadžić ga je nedavno pozvao na tajni dogovor.

Jednako kao kada ga je primao za člana subotičkog alko-kartela posle "oktobarske revolucije", dao mu je zeleno svetlo za predsedničku funkciju u FSV, a time automatski za potpredsednika FSS. Umirio je nestaška koji se diže, žrtvujući svog lojalnog saradnika Marijana Rnića. Sistem rukovođenja u fudbalskoj Srbiji je na taj način zapušio usta Simoviću (barem privremeno) i eliminisao potencijalnog uzbunjivača u fudbalskoj Vojvodini. Dakle, Gajba je uskladišten u magacinu „velikih opozicionara" u kolu sa ostalim miševima.

Tako se Subotičanina Zorana Arsića, kratkotrajnog predsednika FSV, sećamo još samo po samoubilačkom nastupu u Insajderu Brankice Stanković u kome je, zajedno sa svojim sugrađaninom ućutkanim fudbalskim sudijom Draganom Tanovićem, proganjao fudbalsku mafiju Velikog brata Toleta. Sećamo se i toga da je Tomislav Karadžić ladno odbio da ga Brankica privede njenoj pravdi. Arsić je ostao u fudbalu pomilovan Toletovim blagoslovom - sa ženama! Kada je drugom „velikanu vojvođanske opozicije", Miodragu Morači zapretio nestanak iz fudbala, Tole ga je smestio Gajbi u Spartak. Možda će Morača, konektovati Gajbu kada to bude trenutak i na taj način vratiti Karadžiću milo za drago! O inim „opozicionarima" ne treba trošiti prostor. Izbor Dragana Simovića, zvanog Gajba za predsednika FSV samo nastavlja višedecenijsku tradiciju upravljanja vojvođanskim fudbalom na iz kolevke fudbala u Srbiji, koju oličava Subotica.

Izborne lakrdije

Da Gajba ne mora biti deo Karadžićevih miševa, nameće ishod nametnutih izbora u Zajednici superligaša. Dr Zvezdan Terzić je prelaskom u FK Crvena Zvezda, morao odmah da se razreši sa mesta predsednika, pošto je tu funkciju obavljao kao predstavnik OFK Beograda. U međuvremenu je suspendovan od strane FSS na šest meseci, zbog nasilničkog ponašanja prema zvaničnicima utakmice u Kruševcu između Napretka i Zvezde. Kako Terzić nije podnosio ostavku, videvši da je đavo odneo šalu, Odbor za hitna pitanja FSS je zatražio doktorovu smenu pod pretnjom da će oduzeti Zajednici vođenje takmičenja. Potom je Terzić na sebi svojstven način „preneo" predsednička ovlašćenja na Dragana Simovića, zvanog Gajba!

Umesto da preuzme nadležnosti u vezi takmičenja, FSS dozvoljava izbor novog predsednika. To se dešava u vreme kada Gajba dolazi na čelo FSV, a Zajednica bira novog predsednika Zorana Šćepanovića, inače predsednika FK Vojvodina. Bilo bi to sve u redu da njegov izbor nije protekao, kako su mediji koristili u svojim izveštajima „kao cirkuska predstava".

Naime, predsednik Vojvodine je dobio podršku samo osam klubova, sedam klubova nije ni prisustvovalo izbornoj Skupštini, a Čukarički je bio uzdržan! Zanimljiva je struktura onih koji su glasali za Šćepanovića: Crvena zvezda, OFK Beograd, Spartak, Vojvodina, Rad, Radnički KG, Napredak, Radnički Niš, koji se smatraju kao klubovi pod najdirektnijim uticajem dr Zvezdana Terzića. Ako nije polovinska većina članova Skupštine Zajednice glasala za izbor, onda je u najmanju ruku sumnjiv legitimitet izabranog predsednika!

Šćepanović se nedavno izborio sudskim putem za svoj i legitimitet Upravnog odbora u FK Vojvodina. Javnost je upoznata da su u Vojvodini tokom maja meseca održane dve Skupštine Kluba, na kojima su izabrani različiti predsednici i uprave kluba. Epilog je dat na sudu, ali igranka traje međusobnim optužbama pripadnika dva tabora. Poslednji korak, aktuelne (i legitimne) vlasti u Vojvodini je podnošenje krivičnih prijava protiv bivših i kasnije neligitimnih funkcionera kluba Zorana Pavlovića, Dragoslava Vukovića, Radisava Rabrenovića i Milana Čabrića.

U pletenju omče oko vrata predsedniku Tomislavu, poslednji zahvat je učinjen u Fudbalskom savezu Beograda. Raša Babić, višedecenijski fudbalski radnik je pod presijom fudbalskog skorojevića Slaviše Kokeze morao da ustukne i prepusti mu mesto. Izvesno je da je Zvezda ovladala uticajem na Beogradski savez jer na mestu Generalnog sekretara ostaje njen član Jovan Šurbatović. Ne tako davno je upravo njegov klub tražio smenu sa dužnosti koju će i u budućnosti obavljati. A valjda pod utiskom prethodnog dana kada je na Skupštini Crvene zvezde izabran legendarni Dragan Džajić za počasnog predsednika kluba, Slaviša Kokeza je predložio, a Skupština prihvatila da se Radomir Raša Babić, imenuje za počasnog predsednika FS Beograda! Kakvog li moralnog lakrdijaštva!

Izborna farsa

U trenutku nastanka ovog teksta, još nije održana dugo najavljivana Skupština u FK Partizan, pa o tome nema reči. Održana je Skupština Crvene zvezde. Prethodili su joj farsični izbori. Od evidentiranih 3843 birača sa članskom kartom, glasalo je svega 243 člana. Bilo je 43 nevažeća listića, a jedini kandidat na listi Svetozar Mijailović je dobio 196 glasova!

Izbori su pokazali da Zvezda nema onu snagu koja se javnosti servira. Da je ima onda bi na biralištima bile desetine hiljada birača. Uprkos tome, izborni sistem nije menjan u Statutu na sednici Skupštine na kojoj je potvrđen izbor predsednika kluba iz perioda najvećih uspeha crveno belih u istoriji srpskog klupskog fudbala. Mijailovića znam kao skromnog i poštenog čoveka, jednako kao i prof dr Božidara Cerovića, koji je predsedavao sednicom Skupštine. Ranih sedamdesetih su bili predsednici omladine Srbije i Beograda. Mislim da je od njih dvojice potekao vrednosni sadržaj dnevnog reda i ozbiljnost tona Skupštine. Skupština je proglasila Dragana Džajića za počasnog predsednika, a stadionu dato novo ime po prvoj zvezdi, Rajku Mitiću. Na visoke funkcije su birane legende Vladica Popović u Upravni odbor, Ratomir Dujković za predsednika, a Stanislav Karasi za potpredsednika Skupštine, zajedno sa glumačkom velikanom, Ivanom Bekjarevim. Pokrenuta je inicijativa da se jednoj ulici u Beogradu, dodeli ime legendarnog Miljana Miljanića Veteranima kluba i navijačima je pokazano poštovanje i dostojanstven tretman.

Nakon ovih benignih odluka koje podgrevaju emocije i veru da se naš najveći klub vraća zanemarenim vrednostima, usledile su one koje daju farsični pečat, a koji je oslikavalo jednoglasje članova Skupštine. One se prepoznaju iza taktičko proceduralnih poteza da se dr Zvezdanu Terziću na konstitutivnom zasedanju Upravnog odbora daju značajnija ovlašćenja imenovanjem za generalnog direktora. To ne bi bio problem da je okončan krivični postupak protiv prvog menadžera Kluba.

Podsećamo, dr Terzić je optužen zbog sumnji da je učestvovao u malverzacijama prilikom prodaje igrača. Iz pritvora je pušten polovinom 2011 uz položeno jemstvo od milion evra (!?) da se brani sa slobode. Uz prihvatanje principa nevinosti do donošenja presude, neprihvatljivo je da do završetka procesa optuženi dobija priliku da radi na istim poslovima na kojima je izvršio navodna krivična dela. Znaju li to upravljači klubom, sadašnji državni činovnici Aleksandar Antić (ministar) i Ivica Tončev (savetnik Ivice Dačića), nekadašnji nosioci državnih funkcija Nebojša Čović i Dušan Bajatović ili moji predsednici omladine iz moralnijeg vremena Svetozar Mijailović i Božidar Cerović?

Farsa je pojačana u naknadnoj odluci da se uvede funkcija zamenika predsednika Kluba, koju je sugestivno objašnjavao Dragan Milošević, predsednik veća posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu! Mediji su oglasili da je to Slaviša Kokeza, mada nije izabran. Ali biće! To se zna. A zašto Kokeza? Pa jasno je da moj drug Svetozar Mijailović treba da pokrije svojim autoritetom i pruži kredibilitet jednom optuženom doktoru i drugom koji sa njim čini osovinu vlasti u "novoj" Crvenoj zvezdi, inače fudbalskom skorojeviću koji je vrlo blizak Premijeru. A između Premijera i države je znak jednakosti! Crvenu zvezdu su često poistovećivali sa državom. Na žalost u toj ulozi vidim i Dragana Džajića kao počasnog predsednika. Opet su ga zloupotrebili!

Hoće li osovina Kokeza - Terzić sanirati dug od 52 miliona evra, hoće li im u tome pomoći svi Premijerovi ljudi u Upravnom odboru Crvene zvezde iz energetskog lobija (mafije), hoće li oni biti greben na koji će se nasukati Toletitanik, hoće li ovakva farsa izbaviti ili produbiti agoniju u kojoj je srpski fudbal i njegovi najuticajniji klubovi?