Trovanje

Ministri, državni sekretari i republički inspektori, zarađuju na uvozu smrtonosnog prehrambenog otpada iz Evrope

EKSKLUZIVNO

Ovo što jedemo, poješće nas

Skoro da ne postoji nijedan prehrambeni proizvod iz uvoza koji se nalazi na tržištu u Srbiji, a da nije "obogaćen" kancerogenim materijama i genetski modifikovanim dodacima. Sve ovo je detaljno istražio i potvrdio i Institut za javno zdravlje "Dragomir Karajović". Umesto da država zaštiti svoje stanovništvo, nadležne institucije, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine i odgovarajuće inspekcije, uporno rade po diktatu uvoznika i podstiču kriminalnu distribuciju prehrambenih artikala koji su opasni po zdravlje.

Vuk Stanić

Na poslednjem sastanku sa funkcionerima iz Ministarstva poljoprivrede Srbije, službenici Evropske komisije zaduženi za tu oblast, saopštili su da Srbija nije ispunila skoro nijedan zahtev za usklađivanjem propisa i standarda sa Evropskom unijom. Nikome od prisutnih srpskih funkcionera nije palo na pamet da kaže, kako je prošlo sedam godina od potpisivanja takozvanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da je tim činom ubijen kompletan agrar te da su svi domaći poljoprivrednici postali najveće žrtve ovakvog akta "pridruživanja".

Ipak, državna administracija je za to vreme morala naći načina da uskladi svoje propise, jer postojeće stanje odgovara samo kriminalcima i mešetarima koji žive od nekontrolisanog uvoza i ogromnih marži koje kasnije sleduju na porobljenom srpskom tržištu.

Već godinama na ključnoj funkciji, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Danilo Golubović, sigurno je najodgovorniji za ovakvo stanje. Promenio je više ministara, ali ga na toj poziciji drže tajkuni i mešetari, uvoznici prehrambenog otpada i genetski modifikovanog smeća koje je zabranjeno za prodaju u Evropi. U ovaj kriminalni posao uključeni su i svi njegovi saradnici koji takođe snose odgovornost.

Sve i kada bi Evropska unija zažmurila na činjenicu da još nije rešeno ni pitanje spoljnih granica, Srbija u Uniju ne može ući, dok u više oblasti ne uskladi propise. Jedna od tih oblasti je i poljoprivreda.

Delegacije Ministarstva poljoprivrede nadležnog za ovu oblast redovno odlaze u Brisel, trošeći državne dnevnice i vraćaju se bez ikakvih rezultata. Svakom takvom prilikom Golubović obmanjuje domaću javnost da su "ostvareni veliki uspesi", a plaća državnim novcem agencije za odnose sa javnošću da lažu umesto njega.

Tabloidov sagovornik, inače vrlo dobro upućen u oblast agrara i stočarstva, koji je u okviru delegacije Vlade Srbije nedavno boravio u Briselu, govori sve suprotno od onoga što Danilo Golubović podvaljuje javnosti! Naime, on tvrdi da se službenici Evropske komisije uglavnom hvataju za glavu, zbog problema koje godinama ne uspevamo da rešimo, poput iskorenjivanja klasične kuge svinja, fitosanitarnih pitanja ili bezbednosti hrane.

Odgovarajući na naše pitanje, koliko su detaljno u Evropi upoznati sa stanjem na terenu u Srbiji, naš sagovornik kaže da službenici EU dobro znaju da u našim staračkim domovima ljudi umiru od Salmonele, da našu granicu uspeva da prođe najgore moguće đubre...

Mnogi radnici našeg ministarstva poljoprivrede smatraju da će im Evropa verovati na reč, ali, koliko je to bahato, govori i podatak da je čak i običnom internet pretragom moguće utvrditi da su proteklih deset godina u našim vrtićima i školama deca trovana hranom makar jednom godišnje! U nekim slučajevima, u pitanju je bio Histamin, dok su deca češće trovana različitim bakterijama.

Jedan od službenika ministarstva zgrožen ponašanjem svojih kolega, dostavio je našem novinaru slike sa Fejsbuk profila Danila Golubovića na kojima on u komentaru piše kako su dobili "velike pohvale Evropske komisije", za poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost hrane!?

Naš sagovornik u vezi sa Golubovićevim prevarama kaže: "...I sami znate da naša hrana nije bezbedna, a ni ja kao službenik ministarstva ne kupujem u hiper-marketima ili kod Matijevića, već sam se snašao. Ali, ovo što Golubović radi je vrhunac licemerja. Nismo zaslužili da budemo pohvaljeni, stanje je katastrofalo!"

U okolnostima kad je Srbija zatrpana prehrambenim otpadom iz uvoza, Golubović na Fejsbuku postavlja slike kako veselo peva na karaokama i pohvalno komentariše svoj (ne) rad u ministarstvu! Na jednoj od slika on drži veliki mikrofon i pokušava da liči na Lepu Brenu, a njegove estradne vrednosti ispod druge slike sa žarom komentariše Tamara Bošković načelnica odeljenja za Veterinarsko javno zdravstvo, koja u komentaru piše: "...Jes' da nismo zaigrali u filmu...Ali, statirali smo iza kulisa...".

Svi uvoze mesni otpad, a Matijević ga sam proizvodi!

Doktor veterine, Miroslav Stojšić tvrdi da ima saznanja da su sada i neki o kojima pišemo u ovom serijalu, njemu lično priznali da je situacija na tržištu mesa katastrofalna, ali da bi javno priznanje ili pokušaj da nešto promene značilo i smenu pojedinaca koji to pokušaju.

Stojšić o kriminalnoj družini iz Ministarstva poljoprivrede kaže: "...Sada znamo da ih tajkuni drže na vezi, i da imaju mehanizme da ih promene ukoliko se predomisle i počnu pošteno da rade. Izgleda da je novac koji su dobili za kreiranje ovakve situacije mali, ali da tajkuni imaju mehanizme kojim ih ucenjuju...".

Oko uvoza mašinski separisanog MSM i mašinski otkošenog mesa MOM, koje sa sve hormonima i aditivima završava u kobasicama i mlevenom mesu koje jedemo, Stojšić kaže da je takva hrana u svim civilizovanim zemljama zabranjena za ljudsku ishranu i da se takvi mesni ostaci ne smeju koristi ni za izradu hrane za kućne ljubimce! Studija koju su Nemci svojevremeno izradili pokazala je da su mačke koje su konzumirale hranu napravljenu od ovakvih mesnih ostataka oboljevale od raka.

U MSM se stavljaju svi ostaci od životinja koje se u Evropi ne jedu: oči, debela creva, genitalije, jetra, kosti, zapravo svi ti ostaci se samelju i preprave u smesu koja podseća na mleveno meso! MOM je isto sto i MSM, samo što u ovom drugom slučaju nema samlevenih kostiju.

U organima životinja koje u Evropi ne jedu, kao što su jetre, mozgovi, ili pileća trtična žlezda, lageruju se antibiotici i hormoni kojima se životinje tokom tova hrane. Zbog čega MSM ili MOM, a naročito pileće meso, bogati hormonima i antibioticima, pa čak i sedativima. Sve to naši privrednici za male pare kupuju u Evropskoj uniji i pakuju u domaće mesne prerađevine, viršle kobasice, mleveno meso.

Ovo rade skoro svi osim Matijevića, koji je kupio mašine za izradu MSM ili MOM-a, pa ga sam proizvodi! To je i razlog što se viršle i paštete u Srbiji mogu kupiti jeftinije nego u bilo kojoj civilizovanoj državi, dok su hormoni, aditivi i antibiotici u hrani zajedno sa genetskim modifikacijama razlog što građani Srbije oboljevaju u velikom broju od raka debelog creva, raka stomaka, što su oboljenje štitne žlezde i različite alergije i bolesti imunog sitema široko rasprostranjeni...

U srpskoj javnosti se ništa ne zna o kvalitetu ribe i ribljih prerađevina. Posle našeg istraživanja, ispostavilo se da je Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti ribe, podjednako loš kao i već čuveni pravilnici smrti koji regulišu ispravnost mesa i mesnih prerađevina.

Naime, Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti ribe ne nalaže inspektorima da kontrolišu da li je, na primer, pastrmka koju kupujemo hranjena hormonima za brži rast.

Uvozni vijetnamski somovi (Panga) koji se masovno eksportuju u Evropu, hranjeni su genetski modifikovanom sojom. Od te hrane sada već imaju degenerisane glave, ali se pre eksporta sa ribe skida file, na kome mutacije nisu primetne, dok se drugi degenerisani organi bacaju u đubre.

Potrošači u Srbiji ne znaju da se čak i oni uvozni Panga-somovi, koji se ne hrane GMO sojom, uzgajaju širom južne Azije u malim ribnjacima, gde je voda bakteriološki neispravna, pa se ribama u hranu dodaju antibiotici!

Poražavajuća je i činjenica da čak i norveški losos, koji se masovno uzgaja u fjordovima ove skandinavske države, nije poželjno konzumirati u većoj meri. Nedavno je vlasnik jedne norveške farme za uzgoj lososa pristao da govori za rusku televiziju na engleskom jeziku "Raša tudej" i pokazao da su i lososi na njegovoj farmi doživeli degeneracije zbog hrane koju im farmeri daju, kao i zbog načina na koji žive u okeanu ograđenom žicom. Na identičan način Hrvati i Crnogorci uzgajaju brancine, orade i skuše i eksportuju ih u Srbiju.

Zloglasna američka kompanija Monsanto je u međuvremenu uspela da uzgaji i genetski modifikovane ribe, koje su veće i do trideset odsto nego kad je prirodno uzgojena. Već sada se spekuliše da će konzumenti imati i do trideset odsto veće tumore u organizmima!

Koliko je kvalitet ribe opao u celom svetu najbolje govori izveštaj francuskog instituta za zdravlje koji je pre više od deset godina izdao listu namirnica i naznaku o količinama u kojim treba te namirnice konzumirati. Za ribu je stajala oznaka koja sugeriše da se riba i morski plodovi mogu konzumirati svaki dan u velikim količinama.

Na najnovijoj listi ove institucije, pored ribe je uklonjen znak koji označava preporuku neograničene konzumacije i postavljen je znak koji sugeriše da se riba ne konzumira više od jednom nedeljno...

Ali, za Srbiju to ne važi, jer kako pravilnici ministarstva poljoprivrede ne idu u korak sa vremenom i u skladu sa potrebama stanovništva za zdravom hranom, ovdašnji supermarketi su puni neispravne ribe iz domaćih ribnjaka, ali i one uvezene iz Crne Gore, Hrvatske, Vijetnama, Norveške...

Ubijanje Srbije kancerogenom hranom

Osim ribom i mesom lošeg kvaliteta masovno nas truju i aditivom Karagenan, koji je nažalost dozvoljen i u mnogim civilizovanim državama, poput Amerike. Karagenan je široko rasprotranjen i u hrani koja se prodaje u Srbiji.

U najnovijoj informaciji doktora veterine Veseline Pelagić, ova priznata naučnica upozorava na mogućnost prisustva karagenana, aditiva od kojeg se može dobiti rak. Pelagićeva piše da naši propisi nisu usklađeni sa direktivama Evropske unije: "...Razlog zašto ovo širim je jednostavan. Stručne i dokumentovane definicije će uskoro na sajtu biti obrađene, pa će i fanovi Fejsbuka moći da pročitaju da u Srbiji ne postoji dokument u kojem se nalazi spisak dozvoljenih aditiva, niti dokument koji je usklađen sa Direktivom CR(EU) No 231/2012 , amandman 2013 i dokumentom koji nosi naziv 'Trenutno odobreni aditivi u evropskoj uniji (Current EU approved additives and their E Numbers, Last updated: 30 December 2014 (FAO )'...".

Pelagićeva dodaje da još uvek niko nije zvanično rekao da je zabranjena proizvodnja karagenana uz pomoć formaldehida, a da je to razlog rasprave u EU i drugim telima Bezbednosti hrane, te da je nepoznato da li se kod nas kontrolišu teški metali u Karagenanu koji uvozimo (kadmijum, olovo živa ).

Cela priča je u tome i u mikrobiološkim kontaminentima, piše ova naučnica i ističe da nadležni autoriteti o ovom ne pričaju nemaju vidljivost i informacije na sajtu, kao i da je to ustvari jedan od zadataka Nacionalne laboratorije, ili kako je to rešeno u drugim zemljama EU, zadatak Agencije za bezbednost hrane.

Jasno je da su naši propisi nedorečeni i da su na taj način otvorena vrata svim uvoznicima i preprodavcima da naše tržište zatrpavaju ovim aditivom, koji se može dodati u mleveno meso i vezati ga sa sojom, MOM-om i MSM-om, na način da se ne primeti da je bilo šta dodavano.

Tim povodom, Pelagićeva je preko društvenih mreža postavila i ova pitanje javnosti: "...Priče bez baze podataka važnih za kontrolu ovih aditiva su pomalo zbunjujuće i pitam se kome idu na ruku? I zašto se ne dozvoljava da razgovaramo?"

Hrvatski tajkun Ivica Todorić preko svojih distributivnih lanaca truje narod Karagenanom. Najviše ga ima u Frikom sladoledima, koji su takođe postali Todorićevo vlasništvo. Tačnije, u gotovo svim Frikomovim sladoledima, nalazi se kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva (oznaka mu je E407). Zabranjen je u Evropskoj uniji jer izaziva rak debelog creva, ali nije zabranjen u državama poput Srbije, gde su Klinike za dečiju onkologiju prepune smrtno zatrovane dece. Niko u ovoj sramnoj državi ne sme da postavi pitanje odakle tumor u detetu od nepune tri godine?

Na internetu je moguće pronaći i savet grupe građanskih aktivista koji glasi: "...Kupite omiljeni Frikomov sladoled, pročitajte sastav u njemu i - bacite ga u smeće! Širite dalje ovu vest do svih onih koji su vam dragi! Stop Frikom! Zdravlje nikom! Ovo je jedina vrsta pritiska kojom možemo da utičemo na odgovorne u ovom preduzeću da izbace otrov iz sladoleda i stomaka naše dece".

U međuvremenu, objavljena je i lista proizvoda hrane koja se u Srbije slobodno prodaje, a ima sadržaj GMO veći nego što zakon dozvoljava. U pitanju su čokoladice Snickers, Mars, Twix, Milky Way, Bounty, supe proizvođača "Campbell Supe", grašak američkog proizvođača "Uncle Ben's", hladni čaj Lipton, čokolada i kako proizvođača Kadburi "Cadbury", proizvodi marke Ferrero i to Nutela, Kinder jaje, Kinder bueno, čokolade proizvođača Nestle, kao i napitak Nestle Neskvik, gazirana pića- Koka Kola, Sprajt, Fanta, Pepsi, i Seven ap...

GMO je prisutan i u Knorr sosovima, supama, i kockama za supu, kao i u proizvodima Hellman's, odnosno začinima, majonezima, i sokovima te kompanije. Heinz začini, majonez, sokovi, su takođe prepuni GMO sadržaja. Modifikacije veće od dozvoljeni nalaze se i u proizvodima Kraft, Milka, Heinz Foods, odnosno, u njihovim kečapima i sokovima.

U hrani restorana Mek Donalds, GMO je široko prisutan pogotovo u njihovim zemičkama, dok se sir i meso dobija od životinja hranjenih GMO stočnom hranom. Ova mreža restorana „brze" hrane i njihovi obroci, su štetni po zdravlje i zbog aditiva i visokog prisustva šećera i štetnih masti.

Jedna od najstrašnijih informacija je da Hipp dečija hrana sadrži GMO u tragovima većim od dozvoljenih, a isti je slučaj i sa Abbot Labs Similac mlekom u prahu za bebe.

Sumnja se i da je GMO prisustvo veće od dozvoljenog u proizvodima firme Department, dok su Danone - jogurt, kefir, sir takođe obogaćeni GMO dodacima. Sve ovo je detaljno istražio i potvrdio srpski Institut za javno zdravlje "Dragomir Karajović", ali, umesto da stane u zaštitu naroda, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine i odgovarajuće inspekcije, rade po diktatu uvoznika.

Vučićevi Arapi na srpskim njivama

Laboratorijski rezultati pokazuju da su miševi hranjeni GMO hranom već u trećoj generaciji bili u devedeset odsto slučajeva neplodni, oboljevali su od najgorih tumora, dijabetesa i bolesti imunog sistema.

Veliki problem za srpsko selo u budućnosti biće i činjenica da se državna zemlja strancima masovno daje u bescenje, a da je jedan od zakupaca zemlje firma bliska predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću, Al Dahra, poznata u svetu i po svojim GMO usevima i eksperimentima.

Srpsko ministarstvo poljoprivrede je prošle godine na 49 kontrolisanih useva otkrilo čak 45 zasejanih sa GMO sojom i ništa nije učinilo da to spreči! Ovaj podatak uliva strah i daje osnova za pretpostavku da će u budućnosti biti izvesno puno stranaca koji gaje GMO u Srbiji, jer stranci uglavnom uživaju zaštitu naše bedne države, pa im se u firmama koje ovde otvore nikada ne pojavljuje nikakva inspekcija.

Poljoprivrednici u Vojvodini su nedavno najavili nove proteste zbog problema sa poljoprivrednim zemljištem. Oni tvrde da će se izmenama zakona uskoro strancima i formalno omogućiti da jeftino preuzmu najbolju zemlju. Sve je počelo kada je država odlučila da u poljoprivredu uvede arapske "investitore". Primedbe vojvođanskih ratara svode se na jedno: domaći poljoprivrednici će propasti jer se, kako sumnjaju, zakonski sprema izdavanje obradivog zemljišta strancima u dugoročni zakup na 20 do 40 godina.

Tim povodom, Blaško Timunović, poljoprivrednik iz okoline Subotice kaže: "...Mislim da je to urađeno po zahtevu nekih moćnika koji žele da uzmu ono što kod nas još vredi. Zbog čega bi nešto što naši poljoprivrednici mogu da obrađuju dali nekom drugom po neobično povoljnim uslovima?"

Dogovor sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je Vučić nazvao "istorijskom prilikom za modernizaciju srpskog agrara", podrazumeva i da se kompaniji „Al Dahra", najvećoj agro-industrijskoj korporaciji iz Abu Dabija, u Srbiji u zakup preda osam poljoprivrednih gazdinstava i 25.000 hektara u državnom vlasništvu. Velika sreća je što se to još nije desilo onako kako su zamišljali, a kako stoje stvari i neće. Seljaci u Bačkoj Palanci se već sprdaju sa tim i kažu da ima nekog dobra i od Vučićevih prevara: Arapi pobegoše, a i on se sprema za bekstvo!

Početkom prošle godine, poljoprivrednici iz Kule su se požalili da im je opština obustavila izdavanje državne zemlje u zakup koja bi trebalo da se ponudi arapskim ulagačima. Ceo taj aranžman je protivzakonit, objašnjavo je tada Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine.

- Naravno da ne možemo da prihvatimo da se sada menja zakon kako bi se prilagodili strancima i njihovim investicijama. Sada će neki investitor iz inostranstva imati izrazito privilegovan položaj, priča on.

Iako je posao sa arapskom stranom javnosti predstavljen kao odlična investicija, za domaće poljoprivrednike više je nego upitan, jer se bez tendera prodaju nekadašnja zadružna imovina i državno zemljište. Poslovni detalji još su pod velom tajne, kao i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu.

U Ministarstvu poljoprivrede rekli su da se na zakonskim izmenama još radi i da će o njima javnost biti blagovremeno obaveštena. Sa druge strane Goran Živkov, konsultant Svetskog programa za hranu tvrdi da od ovoga koristi nema domaća poljoprivreda: "...Evo, možemo da uzmemo primer iz Sivca gde je Al Dahra već uzela poljoprivredno zemljište i obrađuje 10.000 hektara. Tamo, u tom jednom Sivcu, osamdeset porodica je obrađivalo tu zemlju. Sada se ovakvom politikom tim ljudima uzima posao i daje jednom investitoru. Odakle god on bio, to nije ni moralno ni normalno. A nije ni ekonomski isplativo". Činjenica je da najbogatiji šeici imaju u svojoj zemlji naftu, ali da nemaju plodnu zemlju i vodu, pa za njom tragaju u jadnim zemljama kao što je Srbija.

Ipak, nikome nije jasno zašto je predsednik Vlade Aleksandra Vučić odlučio da im je da za bagatelne pare. Niti je ikome jasno zašto uopšte donosimo zakon koji će omogućiti strancima da mogu da je kupe. Jedina logika je da Vučić radi kriminalan, veleizdajnički posao.

Plan da neki od najbogatijih šeika u svetu postanu i najveći zemljoposednici u Srbiji se svakako polako ostvaruje i ako se ne budemo ugledali na reforme Viktora Orbana iz susedne Mađarske, koji je zabranio prodaju zemlje strancima, uskoro će mo biti robovi stranaca u sopstvenoj zemlji. Mnogi stručnjaci upozoravaju da je posle par godina zatišja počeo da se ostvaruje takav plan o kome su mediji pisali tek nekoliko nedelja.

Po ceni od 250 evra, sada se arapskim investitorima izdaje hektaru, koji je na licitacijama vojvođanskim paorima ranije izdavan u zakup za 300 do 500 evra. Sporazumom sa arapskom stranom u prvoj fazi predviđa ulaganje veće od 200 miliona evra, koje bi navodno najavljenom izgradnjom nove mreže za navodnjavanje moglo da dostigne i 1,3 milijarde, a od 2017. godine podrazumeva i da će Arapi moći da otkupe zemlju koju obrađuju.

Sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine, Branislav Bogaroški, postavio je pitanje ovim povodom: "...Šta će se desiti sa profitom koji ostvare arapske kompanije? Sasvim je logično očekivati da će se profit odlivati iz Srbije. Svaka greška koja bi smanjila fond zemljišta koje je na raspolaganju našim registrovanim gazdinstvima verovatno će decenijama imati teške posledice...".

Jasno je i laiku da je ceo projekat sa "Vučićevim Arapima" bez ekonomske logike. Naime, danas se u Srbiji navodnjava samo oko 100.000 hektara njiva, dok vlast koja polaže nade u posao sa firmom iz Abu Dabija kao veliku prednost vidi nameru te kompanije da će, za početak, 25.000 hektara opremiti najmodernijim sistemima za hidromelioraciju. Dakle četiri puta manje.

Osim Mađarske i Hrvatska je dobar primer kako ozbiljna država nikome ne da svoje, a kad je u mogućnosti ne da ni tuđe. Tako, na primer, Srbi prognani iz Hrvatske, traže od te države 600.000 hektara zemlje koja im je oteta, 14 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, 980.000 grla krupne stoke i 100.000 poljoprivrednih mašina...Na srpske zahteve, Hrvatska je odgovorila negativno, a veštim radom advokatskih timova, više desetina ovakvih zahteva je stopirano čak i pred sudom u Strazburu!