Zoltan Horvat
Beda je proces, zapisao inspektor školstva nakon obilaska najizvikanije škole u jednom od naših najvećih gradova. Nesretni inspektor je samo dan kasnije, pozvan od strane direktora školske uprave da mu lično referiše, zašto vređa školstvo u Srbiji nebuloznim rečima.
Na „informativnom" razgovoru u četiri oka, inspektor je saopštio da je uočio određene probleme koji ozbiljno remete, formalno savršen red i rad u školi. Šta nije u redu kada je sve u redu, i kakva te to beda od procesa spopala u mom školskom „ataru", zapita šef autoritativnim tonom podređenog mu.
Šefe, sve bi bilo u redu da se prema učenicima ne primenjuju dvostruki aršini. Koji sad pa to, dvostruki aršini, uporan je direktor.
Jedan od učenika razreda koji inače, ako smem da primetim, vodi venčani kum vaše supruge, izbačen je iz škole zbog petodnevnog neopravdanog odsustva. Razgovarao sam i sa dečakom, odsustvo je pravdao svojim, verujem, naivnim dečačkim ljubavnim jadima. U izjavi je napisao da mu se „srušilo nebo na glavu" jer se do ušiju zaljubio, a dotična, ni da ga pogleda.
Čuj naivnim, sve je po sistem opasno, deca posebno...Jel' školski odbor doneo odluku da se isključi, jeste, šta je tu sporno, kidiše šef na svog inspektorčića. Da, ali su dvoje njegovih drugara iz razreda uhvaćeni kako u zbornici prepravljaju ocene u dnevniku. Ovaj slučaj se namerno zataškava, pa nije dospeo u javnost. Da li su i oni izbačeni, upita direktor. Nisu, školski odbor je uzeo slučaj u razmatranje još pre dva meseca, pa još uvek ništa...morao sam i to da napišem u svom izveštaju. Dobro videću, ali, poslednji put te upozoravam da moraš korigovati svoja inspekcijska škrabanja, kako bi ličila na sve ostale.
Šef školske uprave je energično reagovao, i za dva dana, problemi u školi su bili rešeni.
Dečak sa ljubavnim jadima je ekspresno izbačen iz škole, uz obrazloženje da njegova samohrana majka sa dečijim dodatkom kao jedinim izvorom primanja nakon otkaza u firmi u kojoj je radila više od 30 godina, nije nikakav garant za nastavak školovanja sina jedinca. Sinu iz porodice bednih nije mesto u školi, zaključi predsednik školskog odbora nakon efektnog petominutnog sastanka.
Njegovim drugarima uhvaćenima u prepravljanju ocena u dnevniku, smanjene su ocene iz vladanja sa 5 na 4, zbog, kako je navedeno, najobičnijeg dečijeg nestašluka. Uzgred, roditelji te dece su neke tamošnje guzonje, sa kojima se šef školske uprave redovno viđa na restoranskim druženjima.
Autor slogana beda je proces, nije više inspektor. Sedi u nekoj od sporednih kancelarija gde mu je, nakon munjevite izmene sistematizacije radnih mesta, dodeljena uloga najobičnijeg ćate.
Beda je proces koji, traje li traje, i zaslužuju je svi koji se mešaju u sopstveni posao i život.