Francuska

Ujka Semova trojanska kobila: Nemačka, za starački dom spremna

Ko je gazda u ludoj EU kući?

Evropska unija je točak koji se najpre zavrteo oko novih sila osovine, Pariza i Berlina. Kriza je pogodila Francuze "u sridu", a Nemcima je donela novog saveznika i tako su u duetu konačno pobedili Drugi svetski rat. Evro je njihovo oružje efikasnije od Šmajsera, Štuka i Pancera. U mnogim francuskim medijima oseća se nelagodnost zbog nemogućnosti da se efikasno usprotivi dominaciji gvozdene plavuše koju neki nazivaju Baš-čelik dame pred kojom se do zemlje klanjaju i ljube joj skute i mnogo važniji od nekadašnjeg Miloševićevog ministra informacija. Može li se stati na rep ovoj đavolskoj uniji zemalja bez suvereniteta, pita se Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

Hadson ipak nije Tibar

Arogantna dojče kancelarka snosi veoma tešku odgovornost za sve veća razočarenja prema EU. Odbojnost prema Evropskoj Uniji nije samo grčki specijalitet, već se zakuvava i u nekoliko drugih država koje su na silu i prevaru uvučene u ovu mafiju bez granica. Francuska na prvom mestu. Agresivno-hegemonistička politika dojče šefovice, budi u zemlji De Gola i Brižitke Bardo neka loša sećanja na prošlost i ocrtava konture budućih podela, kako piše Medijapart, jedan od vodećih francuskih info-sajtova na pretplatu.

Grčka kriza ima političku pozadinu i vrlo je tipična za francusko-nemačke odnose. Pariz se još uvek nije osvestio od nedavne afere špijuniranja od strane američke agencije NSA, ali kako se tvrdi, uz svestranu kolaboraciju nemačke tajne službe, BND.

Stvar je ozbiljna i morala bi imati posledice u trenutku kada Evropa treba da se uključi u cenkanje oko uslova za slobodnu trgovinu sa SAD. Svakako bi bilo interesantno da se zna šta je sve BND cinkarila svom zaštitniku.

Na žalost, Francuzima je isto toliko moguće da isteraju delo na videlo oko špijuniranja, koliko i Grcima da odbiju nemački ultimatum o reformama. Da nije tako Oland bi uslišio molbu Džulijana Asanža, i odobrio politički azil osnivaču Vikiliksa koji su obelodanili izdaju ili bi bar ublažio uslove grčke kapitulacije. Nikada EU nije bila toliko raslojena kao danas i to samo zbog drskosti vodeće ekonomsko-političke sile, Nemačke, čuje se na svakom uglu pariskih bulevara.

Mnogi se sada pitaju da li je Nemačka postala 51. država SAD ili je BND dobila statut države u državi. Još važnije pitanje koje se sve češće postavlja, odnosi se na vladu kancelarke Bunkerlenda, kako nazivaju Nemačku. Zbog čega se ona ponaša neprijateljski prema svojim partnerima? Da li arogantano strogi stav Merkelove prema Grcima ima zapravo za cilj da jasno pokaže svim ostalim dužnicima i partnerima, ko je gazda u ludoj EU kući?

Tek koliko da se zna šta čeka one koji imaju ukrućenu kičmu i ne mogu da se poviju. S obzirom na ovakvo otvoreno neprijateljsko ponašanje SAD i Nemačke, teško je dati ključeve evropske privrede i pravosuđa jednoj takvoj koaliciji koja brani samo sopstvene interese. Da je pravde i logičnosti, Nemačkoj bi trebalo u ovom momentu odrediti sličan tretman kao prema Rusiji. Oduzeti joj pravo glasa u savetu Evrope sve dok komisija ne ispita slučaj ozvučenja Jelisejske palate i špijuniranje strateški važnih firmi, zaključuje Medijapart.

Ali, kako je napad najbolja odbrana, tako i elegantna Nemica u uniformi klovna juriša na najslabijeg i najbednijeg člana EU, i predvodi pravi krstaški rat na pravoslavnu Grčku. Ovo je poslednji napad Germana na Vizantiju, kako reče jedan istoričar. Na ovaj način Nemci se svete za neke davne prošle dane kada je u zemlji Bendže i Mečke za jedan dolar trebalo ispružiti dve i po milijarde dojče marona. I sada treniraju strogoću za stabilnost valute koju su smislili kao tajno oružje za potčinjavanje Evrope. Pretnje i ucene muškobanjaste plavuše prema Grčkoj su razotkrile pravo lice nemačke politike. Opijena snagom svoje ekonomije, Nemačka je najavila hegemoniju u Evropi. Kažnjavanje levičarske Grčke vlade je otvoreno upozorenje svima koji se usude da glasaju drugačije nego što to Nemačka i njen prekookeanski bodigard žele. Mnogi posmatrači vide da je u ovom pumpanju mišića i obrtanjem kaubojskog kolta oko prsta, čelična baka opalila sebi metak u noge.

I kako je Nemačka sve silnija i bogatija, tako je i najmilija kći protestanskog crkvenjaka, krštena kao Anđeo, u suštini sve više viđena kao đavolica. Po ugledu na englesku gvozdenu damu Tačerku postala je čelična baka, koja voli jaku marku, pardon jak Evro, i slabu Francusku.

Razlog je vrlo jednostavan.

Nemačka je zaražena belom kugom i njene investicije u svetu služe da se obezbede masne penzije matorcima iz bebi bum generacije. Sramota od jedne velesile koja je uz sve to prouzrokovala i izgubila dva velika rata i kojoj je Evropa sve oprostila i pružila ruku pomirenja.

I niko ne pominje da su i oni sami dužni preko 2.000 milijardi evra, što je šest puta više od grčkog duga! Naravno, ako se gleda nacionalni dohodak i auto industrija, teško je uporediti dug bednih sa dugovima silnih. Jedina im je dodirna tačka što ni jedan ni drugi nikada neće biti vraćeni. Ipak, ima razloga da se uzgred napomene ono što niko ne pominje, a to je Merkelina kratka pamet. Čudo da joj tata nije nikada pomenuo Londonski sporazum iz 1953. godine, kada je Nemcima oprošteno 60 odsto duga, kao i to da je među kreditorima bila...Grčka. Seća li se ko prošlih dana u toj jakoj Nemačkoj ili su sva sećanja sada strogo zabranjena?

Evropa ne može dugo da preživi jedan ovako nesimetričan odnos snaga. I tu budućnosti nema. To je pravi rat drugim sredstvima, kako je pisao Kolber još u vreme Luja XIV-og. Bio je u pravu, jer ovaj rat nije vojne prirode već je neprirodno samovoljna akcija bankstera i političkih marioneta i njihovih sponzora.

Nekada su pobeđenima određivali otkupninu i ratnu oštetu a danas je pobeda slatka tek kada protivnik padne na kolena i gologuz moli za milostinju. Nemačka je izgleda posle sto godina pobedila oba svetska rata. Sada, je država blagostanja prepuna staraca pa mora da pokrije troškove penzija profitom koji se stvara u Kini, Indiji, Brazilu i ostalim jeftinim državama...Drugim rečima višak prikupljen u Evropi se ne reinvestira u Evropi. Manje od 40 odsto Poršea se proizvodi u Nemačkoj. Dojče strategija je sada veoma jednostavna: kao što bogate arapske zemlje stvaraju rezerve i kupuju razne firme po svetu kao osiguranje budućnosti, kada im presuše bunari nafte, tako i Nemci bunare u potrazi za novim izvorima prihoda. Oni dobro znaju da će vrlo brzo stići demografska zima, i da će im se država pretvoriti u ajne grose starački dom.

Francuska je najverovatnije sledeća na listi za prevaspitavanje i reformisanje po ključu, jer se dobrim delom stavila na stranu Grčke i pokušala da spreči linčovanje Ciprasove vlade. Nije li Cipras najpre pozvao Pariz pa tek onda Berlin nakon referenduma?

Ima i drugih razloga. Nemci su ubeđeni da su Francuzi dvolični i pre svega lenji i nedisciplinovani zaštitnici lenjih i nedisciplinovanih naroda južne Evrope koji ne poštuju datu reč kao ni nemačke zakone i pravaila života.

Francuska industrija je neproduktivna, a njena socijala je i suviše darežljiva po germanskim šemama i tradicijama. Pored svega toga i ličnost samog francuskog predsednika Olanda ne ide na živce samo Francuzima već i malo šire.

Njegov amaterizam je flagrantan a tek javno hvalisanje, i autosatisfakcija su pravi skečevi. On je, ako niste znali, svojom diplomatskom politikom ublažio kaznu Grcima, i zaustavio nemačku agresiju na Atinu. To jeste smešno i mnogi se zaista i smeju, pogotovo od kada je na dan Republike 14. jula, pred kamerama sam sebe proglasio za najpredsednika i upitao novinare da li znaju nekog predsednika koji ima više smelosti od njega!

Nije nikakvo čudo da vlast kao malj, udari čoveka u glavu i da on tada budan sanja. Od kada su izabrani, Oland, Cipras, Angela, ili bilo ko drugi imaju samo jedan program, a to je da ponovo budu izabrani.

Cipras kao i svaki drugi ustoličeni moron izdao je sebe; svoj narod, demokatiju, poništio referendum, volju naroda i rasprodao državu. Sledi dug doveka i večno ropstvo. Izdao je pomalo i nas jer se liže sa kosovskim liderima i otvara im ambasadu. Nije li onda krajnje vreme da se i Srbija, kao potencijalni kandidat za kažnjavanje, mrcvarenje i maltretiranje od strane EU najzad osvesti i kaže NE, novoj germanskoj imperiji, de fakto Nemačkoj uniji država bez suvereniteta ni nacionalnog ponosa.