Među "dobitnicima" divljeg kapitalizma koji već deceniju hara srpskom privredom i ekonomijom, u prošloj godini našlo se 57 društava su sa inostranim kapitalom, 28 sa domaćim kapitalom, a 15 ostalih su javna i državna preduzeća. Ovih sto preduzeća, koje zapošljavaju 124.522 radnika, u 2015. godini imala su ukupan neto dobitak 1,5 milijardu evra, dok su njihove ukupne obaveze iznosile 11,5 milijardi evra. Sliku "profitera tranzicije", analizirao je naš ugledni ekonomista Miodrag K. Skulić
Miodrag K. Skulić
Agencija za privredne registre ovih dana je objavila publikaciju pod nazivom "Sto naj... u Republici Srbiji 2015.", u kojoj su prikazana privredna društva sto najvećih dobitnika, a zatim i sto najvećih gubitnika.
U prošlom broju doneli smo prikaz sto najvećih gubitnika u privredi Srbije. Za ovaj broj prikazujemo sto najvećih privrednih društava po neto dobiti ostvarenoj u 2015. godini. Za naš prikaz pripremili smo posebne tabelarne preglede neto dobitka po sledećim podgrupama: 11 javnih i državna preduzeća, sa 55.866 zaposlenih, 4 regionalna javna preduzeća sa 5.475 zaposlenih radnika, 57 preduzeća čiji su ino-vlasnici, sa 51.410 zaposlenih radnika i 28 preduzeća čiji su vlasnici domaća pravna lica i građani, sa 11.771 zaposlenim.
U privredi Srbije u 2015. godini ukupan iskazani neto dobitak u toj godini iznosio je 3,8 milijardi evra, što je više od neto iskazanog gubitka u toj godini za 1,15 milijardi evra. U prethodnoj godini privreda Srbije iskazala je veći iznos gubitka od neto dobitka za 1,1 milijardu evra, pa je poslovanje u 2015. godini sa većim neto dobitkom od iskazanog gubitka ozbiljan pomak napred. Takođe, 11 javnih i državnih preduzeća sa 55.586 zaposlenih ima ostvaren neto dobitak u iznosu od 408 miliona evra.
Prvi na listi neto dobitnika je Telekom Srbija, AD koje privredno društvo ima 8.660 zaposlenih, a u 2015. godini iskazana je neto dobit u iznosu od 132 miliona evra, što je dostiglo 18,4 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini. Zatim je na listi JP Elektroprivreda Srbije koje je u 2015. godini poslovalo sa integrisanim hidro i termo elektranama, sa kopovima Kolubara, Vreoci i Kostolac, pa je broj zaposlenih u tom jedinstvenom javnom preduzeću dostigao 21.299.
U 2015. godini JP EPS iskazalo je neto dobitak u iznosu 6,9 milijardi dinara, što čini 90 miliona evra, a to je u odnosu na prethodnu godinu izuzetan napredak, s obzirom da je tada bio iskazan gubitak u iznosu od 9,8 milijardi dinara. Odmah iza toga je privredno društvo EPS Ditribucija sa 6.038 zaposlenih i iskazanim neto prihodom u iznosu od 5,7 milijardi dinara.
Jedanaesti na ovoj rang listi je AD Aerodrom Nikola Tesla sa 1.102 zaposlena i ostvarenim neto prihodom u iznosu od 3,3 milijarde dinara, što dostiže više od 40 odsto ukupnog poslovnog prihoda. Na 12. ukupnoj rang listi neto dobitnika je JP Pošta Srbije sa 14.973 zaposlena sa iskazanom neto dobiti u iznosu od 3,1 milijardu dinara na ukupnom poslovnom prihodu od skoro 25 milijardi dinara, pa proizlazi da je neto prihod u JP Pošta Srbije u toj godini dostigao 12,5 odsto tog prihoda, što je veoma zadovoljavajuće.
JP Srbijagas, Novi Sad je posle višegodišnjeg poslovanja sa gubicima prvi put iskazana neto dobit u iznosu od 2,9 milijardi dinara. Međutim, kumulirani gubici u JP Srbijagas dostigli su 150 milijardi dinara, pojeli su celokupan sopstveni kapital, pa je iskazani gubitak iznad visine kapitala dostigao krajem 2015. godine, čak, 68,5 milijardi dinara, te su ukupne obaveze na kraju te godine dostigle 197,5 milijardi dinara, ili 1,6 milijardi evra, za koje je garant Republika Srbija, pa je jasno zašto MMF insistira da se prekine lanac kojim JP Sbijagas ne naplaćuje isporučeni gas HIP Petrohemiji Pančevo, HIP Azotari Pančevo i na hemijskom kompleksu Kikinda. JP EMS (Elektro mreža Srbije) je 17 na ukupnoj rang listi sa 2,8 milijardi dinara neto dobiti, što na ukupnom prihodu ostvarenom u toj godini u iznosu od 23,7 milijardi dinara, predstavlja čitavih 12 odsto ostvarenog prihoda, što je sasvim zadovoljavajuće.
Na redom broju 23 je JP Jugoimport, Beograd sa 291 zaposlenim i neto iskazanom dobiti u iznosu većem od dve milijarde dinara ostvarenom na prometu većem od 14 milijardi dinara. Na 34 mestu je proizvođač municije AD Prvi partizan iz Užica sa 933 zaposlena i ostvarenim neto prihodom u 2015. godini iznosu od 1,33 milijarde dinara na prihodu od 7,2 milijarde dinara.
Na 55. mestu je Mobtel-PTT Srbija, zavisno društvo Pošta Srbije, sa 16 zaposlenih i ostvarenom neto dobiti od 803 miliona dinara, dok je na 57. mestu rang liste Akcionarski fond Srbije, koji nema zaposlenih, a u 2015. godini iskazana je neto dobit u iznosu od 780 miliona dinara. Četiri regionalna javna preduzeća sa 5.475 zaposlenih radnika. Četiri regionalna javna preduzeća koja su uvršćena u sto najvećih ne to dobitnika u 2015. godini su: JKP Beogradske elektrane, sa 2.040 zaposlenih i neto dobitkom u iznosu od 25 miliona evra. Beogradske elektrane ostvarile su u toj godini ukupan prihod u iznosu od 29,2 milijarde dinara, dok su na kraju godine ukupne obaveze ovog javnog preduzeća dostigle 23,5 milijardi dinara, ili 191 milion evra.
Ukupne obaveze dostigle su skoro desetomesečni obim ukupnog prihoda, a to je ono što posebno zabrinjava u poslovanju JKP Beogradske elektrane. Sledeće na listi je JKP Gradska čistoća, Beograd, sa 1.683 zaposlena i neto dobitkom u iznosu od 5,8 miliona evra, zatim JKP Parking servis, Beograd, sa 629 zaposlenih i neto dobitkom u iznos od 5,2 miliona evra, pa JKP Beograd put, Beograd, sa 1.123 zaposlena i neto iskazanim dobitkom u toj godini u iznosu od 4,2 miliona evra.
Kumulirani gubici iskazani u poslovanju ovog javnog komunalnog preduzeća u ranijim godinama su dostigli 530 miliona dinara, pa je, usled toga, preostali sopstveni kapital samo 929 miliona dinara i njime se pokriva 40 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, te su obaveze na kraju 2015. godine dostigle 11 miliona evra.
Onih 57. preduzeća čiji su vlasnici stranci, imaju 51.410 zaposlenih radnika, i ostvaren neto dobitak u iznosu od 110 milijardi dinara, ili oko 900 miliona evra.
Od ukupnog broja 29 ovih privrednih društava kupljeno je u postupku privatizacije, bilo putem tendera, akcija ili kupovinom akcija na Beogradskoj berzi, dok je njih 28 novoorganizovanih, putem ino investiranja, uz ili bez državnih donacija. Ostvarena neto dobit ovih 57 preduzeća sa inostranim kapitalom u 2015. godini iznosila je 900 miliona evra i na ukupan kapital početkom te godine od 4,5 milijardi evra, čini prinos od čak 20 odsto, što je izuzetno visok nivo. Tako je na kraju 2015. godine ukupan kapital, sa pripisanim ovim prinosom iznosio 5,4 milijarde dinara, i sa tim sopstvenim kapitalom pokrivao je nešto više od 50 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok su ukupne obaveze iznosile oko 5,3 milijarde evra.
Po zemljama porekla kapitala, 14 privrednih društava osnovale su firme iz Holandije, šest sa Kipra, po četiri iz Austrije i Švajcarske, po tri iz Nemačke i Luksemburga, po dve iz Italije, Velike Britanije, Ruske Federacije, Koreje, Hrvatske i Slovenije, dok po jedno preduzeće među sto najvećih sa iskazanim neto dobitkom osnovano je kapitalom iz sledećih 11 država: Danske, Mađarske, Grčke, Španije, Francuske, Belgije, Rumunije, Kajmanskih Ostrva, SAD i zajedničko po 50 odsto su osnivači jednog preduzeća iz SAD i Luksemburga...
Profiteri
Preduzeća čiji su vlasnici domaća pravna lica i građani, njih 28, sa 11.771 zaposlenim ima iskazanu neto dobit u iznosu od 23,3 milijarde dinara, ili 200 miliona evra. Ovih 28 privrednih društava raspolagalo je na početku 2015. godine sa 85,8 milijardi dinara sopstvenog kapitala, što je činilo 698 miliona evra i sa ostvarenom neto dobiti u 2015. godini u iznosu od 24,1 milijardu dinara ili oko 200 miliona evra, ostvarili su 28,12 odsto prinosa na taj kapital, a to je izuzetno visok nivo čiste dobiti. Taj prinos ostvaren je na 205,8 milijardi ukupnog prihoda ostvaren u toj godini, a to čini 11,72 odsto tog prihoda. Ovih 28 privrednih društava imalo je 2,4 puta koeficijent obrta sopstvenog kapitala. Interesantno je da je na kraju te 2015. godine sopstvenim kapitalom ovih 28 društava pokrivalo 56,06 odsto ukupne vrednosti angažovane poslovne imovine, dok je tuđim sredstvima finansiralo razliku od 43,94 odsto, što je sasvim zadovoljavajuće. Evo pojedinačnih prikaza vlasništva i poslovanja u tim privrednim društvima u kojima su vlasnici kapitala domaća pravna i fizička lica:
Invej, AD, Beograd
Na ukupnoj rang listi sto privrednih subjekata po visini neto dobiti Invej, AD je 18. Vlasnik ovog akcionarskog društva je Srđan Sredojević. Sa 49 zaposlenih društvo je iskazalo 2,8 milijardi dinara neto dobiti, a kako je u prethodnim godinama poslovalo sa gubitkom, izgubilo je celokupan sopstveni kapital iskazivanjem gubitaka u poslovanju u kumuliranom iznosu od 8,66 milijardi dinara, tako da je gubitak iznad visine kapitala dostigao 3,3 milijarde dinara, a ukupne obaveze narasle na 16,3 milijarde dinara, ili 133 miliona evra, koji iznos znatno premašuje ukupnu vrednost poslovne imovine, čak za 25 odsto.
Rubin, AD, Kruševac
Vlasnici Rubina, AD su: Invej IN, doo, Beograd (99,42%) i Invej, AD (0,58 odsto). Sto odstotni vlasnik društva Invej IN, doo je Business Company, doo, Beograd čiji je osnivač Dušan Belopetrović. Sa 292 zaposlena Rubin je u 2015. godini ostvario 509 miliona neto dobiti na ukupnom prihodu od 3,1 milijardu dinara, što čini 16,27 odsto tog prihoda.
IM Matijević, doo, Novi Sad
IM Matijević je 26 na ukupnoj rang listi neto dobitinka u 2015. godini. Vlasnik 70 odsto ovog privrednog društva je Petar Matijević, a 30 odsto Zora Matijević.
MPZ-Agrar, doo, Novi Sad
Isti vlasnici uloga u MPZ-Agrar, doo su kao i u IM Matijević, doo. U IM Matijević, doo bilo je 1647 zaposlenih, a u MPZ-Agrar nije bilo zaposlenih. Ostvarena neto dobit u 2015. godini IM Matijević je 1,7 milijardi dinara, a u MPZ-Agrar 620 miliona dinara, pa u ova dva privredna društva Matijevići su ostvarili neto dobit u iznosu od 19 miliona evra, što je za poljoprivredu i prehrambenu industriju izuzetno visok nivo. Ova dva privredna društva sopstvenim kapitalom pokrivaju 73 odsto ukupne vrednosti celokupne angažovane poslovne imovine i po tom pokazatelju su u samom vrhu srpske privrede.
Agromarket, doo, Kragujevac
Vlasnik ove nespecijalizovane trgovine je Dušan Mojsilović. Neto dobit ovog trgovinskog društva, sa 330 zaposlenih, u 2015. godini je 1,4 milijarde dinara
Peštan, DOO, Bukovik
Vlasnik ovog privrednog društva je Božidar Petković. Neto dobit ovog društva, sa 711 zaposlenih, u 2015. godini je 1,24 milijarde dinara.
Rafinerija nafte, AD, Beograd
Vlasnici ovog akcionarskog društva su: Virom Group, doo 51 odsto, čiji je vlasnik Vesna Nešić i South Fronttier, doo 49 odsto, u vlasništvu istoimene kiparske firme. Time je okončan proces privatizacije ovog društvenog preduzeća u društvenom vlasništvu. U 2015. godini sa 132 zaposlena ovo akcionarsko društvo iskazalo je čistu neto dobit u iznosu od 1,15 milijardi dinara.
Elixir-Zorka Mineralna đubriva, doo, Šabac
Osnivač ovog društva za proizvodnju mineralnog đubriva je Elixir Group, čiji je jedini vlasnik Stanko Popović. Neto dobit ovog proizvođača mineralnih đubriva, sa 256 zaposlenih, u 2015. godini je 1,14 milijarde dinara na ukupnom prihodu od 14,3 milijarde dinara.
Sojaprotein, AD, Bečej
Vlasnik ovog akcionarskog društva je Vlasnik 70 odsto ovog privrednog društva je Victoria Group 50,94 odsto, SENT 011, doo 16,64%, sama Sojaprotein Bečej 7,40 odsto, Zoran Mitrović 6,07 odsto, Milija Babović 6,03 odsto i ostali akcionari 18,80 odsto. Sa 382 zaposlena u 2015. godini društvo je ostvarilo 1,12 milijardi dinara neto doniti na ukupnom prometu 14 milijardi dinara.
Partizan tech, doo, Beograd
Vlasnik ove nespecijalizovane trgovine je Slobodan Tešić. Sa 17 zaposlenih u 2015. godini ostvarena je neto dobit u iznosu 906 miliona dinara na prihodu od 1,9 milijardi dinara.
Galenika-Fitofarmacija, AD, Beograd
Šest većinskih vlasnika ovog akcionarskog društva su: Živorad Vojinović (21,56%), Agromarket, doo, Kragujevac (16,64odsto , čiji je jedini vlasnik Dušan Mojsilović), Nedeljko Puhar (6,39), Dragan Nenadović (5,72), Frontaura Gobal Fund (4,89) I Terra Capital Cayman (3 odsto),što čini ukupno 58,20 odst, dok su mali akcionari vlasnici razlike do sto odsto. Sa 142 zaposlena u 2015. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 864 miliona dinara na ukupnom prometu od 3,8 milijardi dinara.
D-Company, doo, Babušnica
Vlasnik ove kompanije za proizvodnju alata je Dragan Ćirić. Sa 311 zaposlenih na ukupnom prihodu od 1,9 milijardi dinara ostvarena je neto dobit u iznosu od 788 miliona dinara, ili 41,44 odsto tog prihoda
Drenix ND, doo, Beograd
Vlasnici po 50 odsto ovog privredno društvo za proizvodnju papira i kartona su: Nebojša Đorđević i Igor Perić. Sa 479 zaposlenih u 2015. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 843 miliona dinara na ukupnom prihodu od 7,3 milijarde dinara, ili u visini od 11.5 odsto tog prihoda.
Alfa-Plam, AD, Vranje
Vlasnici ovog akcionarskog društva su: Amasis, doo, Beograd (54,54%), čiji je osnivač 84,6 odsto Miroljub Aleksić, a 15,4 odsto Pionir, doo, Paraćin. Vlasnici akcija u Alfa-Plamu su i: 10 odsto samo akcionarsko društvo Alfa-Plam, Caluks, doo 7,72 odsto i 551 mali akcionar za razliku od 27,74 odsto. Sa 690 zaposlenih na ukupnom prihodu ostvarenom u 2015. godini od 5,2 milijarde dinara ostvarena je neto dobit u iznosu od 761 milion dinara, ili u visini 14,46 odsto tog prihoda.
PTP DIS, doo, Krnjevo
Vlasnik ovog maloprodajnog lanca je Zoran Tirnanić. Sa 1.264 zaposlena u 2015. godini DIS je ostvario neto dobit u iznosu od 734 miliona dinara na ukupnom prihodu od 24,14 milijardi dinara, što čini 3,04 odsto tog prihoda.
Deka Inženjering, doo, Beograd
Vlasnici po 36,92 odsto su: Bojan Milovanović i Andrej Jovanović, a 26,16 odsto firma Benlee International Ltd. sa Devičanskih Ostrva. Sa 63 zaposlena u 2015. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 721 milion dinara na ukupnom prometu od 3,4 milijarde dinara.
Sport Vision, doo, Beograd
Jedini vlasnik ovog privrednog društva za trgovinu odećom i obućom je Borislav Stanojlović
Sport Time, doo, Beograd
Vlasnici ovog društva po 50 odsto su: Borislav i Dragan Stanojlović. Sport Vision sa 715 zaposlenih ostvario je neto dobit 680 miliona dinara, na prometu od 6,4 milijarde dinara, a Sport Time sa 83 zaposlena 630 miliona dinara neto dobiti na prometu od 6,9 milijardi dinara..
Mozzart, doo, Beograd
Ovo specijalizovano privredno društvo za kockanje I klađenje u vlasništvu je po 39,57 odsto: Dejana Čekajca i Jadranke Stepanović, dok 26 manjih udela imaju druga fizička lica. Sa 1.929 zaposlenih, što je najveći broj zaposlenih u delatnosti kockanja i klađenja, ostvarena je neto dobit u 2015. godini u iznosu od 607 miliona dinara na ukupnom prometu od 34,6 milijardi dinara, ili u visini 1,75 odsto tog prihoda.
Milšped, doo, Beograd
Vlasnik ovog specijalizovanog špediterskog privrednog društva je Nebojša Iković. Sa 1.090 zaposlenih u 2015. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 598 miliona dinara na ukupnom prometu od 10,47 milijardi dinara, ili u visini 5,7 odsto tog prihoda.
Victoria oil, AD, Šid
Vlasnik akcija je privredno društvo Victoria Group, čiji su vlasnici po 22,55 odsto Milija Babović, Zoran Mitrović i sama Victoria Group, a 21,36 odsto EBRD, London i 11 odsto Apsara Limited. Sa 275 zaposlenih u 2015.godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 590 miliona dinara na ukupnom prometu od 6,67 milijardi dinara, ili u visini 8,84 odsto tog prihoda.
Institut za ekonomska istraživanja, doo, Beograd
Osnivač Instituta je Zoran Ćerković. Samo sa tri zaposlena Institut je u 2015. godini ima ostvarenu neto dobit u iznosu od 566 miliona dinara.
Almex, doo, Pančevo
Vlasnici privrednog društva su 60 odsto Miroslav Aleksa i 40 odsto Srđan Aleksa. Sa 321 zaposlenim u 2015.godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 559 miliona dinara na ukupnom prometu od 10,4 milijardi dinara, ili u visini 5,38 odsto tog prihoda.
Chemical Agrosava, doo, Beograd
Vlasnici ovog privrednog društva sa po jednom polovinom su: Jovan i Petar Mirković. Sa 147 zaposlenih u 2015.godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 556 miliona dinara na ukupnom prometu od 3,07 milijardi dinara, ili u visini 18,1 odsto tog prihoda.
IGM Mladost, DOO, Leskovac
Vlasnik privrednog društva je firma Monicom, doo, Niš, čiji je osnivač (99,96%) Moma Nikolić.
Ineks Morava, doo, Niš
Vlasnik ovog privrednog društva 99,98 odsto je Moma Nikolić. Privredno društvo za proizvodnju pekarskih proizvoda IGM Mladost sa 195 zaposlenih na prihodu od 1,34 milijarde dinara iskazalo je neto dobit u 2015. godini u iznosu od 514 miliona dinara, ili, čak, u visini 38,3 odsto tog prihoda. Dok je Ineks Morava sa 80 zaposlenih iskazala na 1,67 milijardi dinara ukupnog prihoda neto dobit u toj godini u iznosu od 484 miliona dinara, ili 28,9 odsto tog prihoda.
Montprojekt, doo, Beograd
Društvo je u vlasništvu 70 odsto Miroljub Krsmanović, a 30 odsto Ljiljana Krsmanović. Sa 66 zaposlenih u 2015.godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 487 miliona dinara na ukupnom prometu od 1,9 milijardi dinara, ili u visini 25,4 odsto tog prihoda.
Visokogradnja Inženjering, doo. Beograd
Vlasnik ovog Inženjeringa je Vladan Radovanović. Sa 102 zaposlena u 2015. godini ostvarena je neto dobit 479 miliona dinara i sa tim nivoom dobiti ovo društvo se nalazi na 100 mestu rang liste.
A 1. Čovek koji je "upecao" Peconijeve firme
Novi vlasnik AD Rubin iz Kruševca je Dušan Belopetrović, a preko Rubina stekao je pretežno vlasništvo i u: Pekarska inustrija, AD, Pančevo (89,88%), Medela, AD, Vrbas (73,05%). Dušan Belopetrović je i vlasnik Nikola Tesla EI, AD, Beograd (81,34%).
Dušan je rođen 19. marta 1981. godine, sin je jednog od nekada vodećih ekonomista. Agencije za privatizaciju i savetnika bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, te jedini primer u našoj praksi da se u vreme brojnih potopa domaćih biznismena, javi mlad čovek, kao vlasnik četiri bivša velika društvena preduzeća. Oduzimanjem tri velika akcionarska društva iz "Peconijevog jata", tačnije iz holdinga Invej AD, u vlasništvu Srđana Sredojevića, za mlađanog Dušana je „uspeh" svakog poštovanja, pogotovu ako se u konkretnom ne radi o nasleđenom imetku. Nije poznato da li je Komisija za sprečavanje pranja novca ispitivala ovaj slučaj.
Do sada su propali veliki srpski biznismeni: Karić, Bogićević, Nicović, Drakulić, Jerković, Purić, Đunić, Perčević, Žunić, Đurić, Babović, Mitrović, Matić, Živanović, Babić...
Propali su i političari uz koje su i stvorili svoje sada propale imperije: Milošević, Đinđić, Koštunica, Labus, Dinkić, Tadić, Živković, Cvetković, Mihajlović, Drašković, Čović, Vlahović, Pajtić, Petrović, Homen...