(P)likovi

Kakva je sudbina srpskog diktatora

Norijeginim stopama

Politički put Aleksandra Vučića obeležila su dva nesrećnika, Vojislav Šešelj i Manuel Antonio Norijega Moreno. Od Šešelja je nasledio specifičan mentalni genetski kod, prepoznatljiv po bahatosti, agresiji i pohlepi. To mu se svidelo. Problem mu pravi identifikacija s Norijegom. Prvi pad s vlasti, posle petooktobarske revolucije, Vučić nije podneo sportski. Kao i svi radikali Zorana Đinđića je nazivao izdajnikom, srpskim Homeinijem, kriminalcem i šefom mafije. Trivijalne etikete upotpunio je poređenjem tadašnjeg premijera s Norijegom, tvrdi Predrag Popović, kolumnista Magazina Tabloid, bivšđi urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i blizak Vučićev saradnik i prijatelj

Predrag Popović

- Norijega je bio američki sluga, CIA ga je postavila na vlast u Panami. Zaveo je diktaturu i organizovao trgovinu drogom, pranje para i ostale kriminalne poslove. Iako je bio na platnom spisku CIA, kad je saradnja pukla, američka vojska je izvršila invaziju, oborila ga s vlasti, uhapsila i osudila ga na 20 godina robije. Tako će proći i Đinđić - tvrdio je Vučić.

Pogrešio je, ali to ga je obradovalo. Ubistvo Đinđića je proslavio u svom stanu, u krugu prijatelja, uz vrhunsko marokansko vino.

Sad, bez prijatelja, dok sedi u mraku vinskog podruma u Jajincima, sa strahom shvata da ga je zadesila Norijegina sudbina. Na vlast ga je dovela CIA, omogućila mu je da Srbiju pretvori u svoj feud i postane gospodar zemlje, vode, vazduha i vatre. Politički centri moći u Vašingtonu i Briselu dopuštaju Vučiću nasilje nad građanima, cenzuru medija, zloupotrebu policije i pravosuđa, pa i kriminal pripadnika naprednjačkog kartela. Naravno, nije Vučić naivan, zna da njegovi strani mentori, istovremeno dok ga tapšu po ramenu, prate sve njegove korupcionaške aktivnosti, prikupljaju dokaze i pripremaju optužnicu koja će ga kad-tad, kao Norijegu, oterati na robiju.

Spletom prljavih okolnosti Vučić je izbegao odgovornost za zločine koje je izvršio u radikalskom stažu. Nije sankcionisan za ratno huškanje, profiterstvo, korupciju, smrtonosnu hajku na Slavka Ćuruviju, nasilje i ostala krivična dela. Vrana vrani oči ne vadi, zato mu je svaka vlast posle crno-crvene koalicije oprostila sve nezakonite aktivnosti. Taj uzrok doveo je do katastrofalnih posledica s kojima se danas Srbija suočava.

Iz tog začaranog kruga može da se izađe samo na jedan način - fer i poštenim suđenjem diktatoru Aleksandru Vučiću.

Optužnicu piše on sam, svojim javnim kršenjem Ustava i svih zakona koji zasmetaju njegovim interesima. Tragovi zločina vide se u zločinačkom projektu „Beograd na vodi", fantomskom državnom udaru u Savamali, u sedam grobova iskopanih posle udesa helikoptera i neuspešnog reklamiranja dvojice ministara, u nameštenim tenderima, otimačini preduzeća, restorana i državnog zemljišta, pa i plata i penzija, zatim u Briselskom sporazumu, izbornim krađama, hapšenjima i sudskom progonu svih nepodobnih pojedinaca... Kad dođe vreme, kad se stvore uslovi da policija i pravosuđe rade svoj posao, optužnicu će podržati brojni dokazi. I svedoci, žrtve njegovih političko-kriminalnih avantura.

Svi stanovnici Srbije su svedoci zločina kojima ih je vođa pretvorio u nezaposlene očajnike ili roblje njegovih poslovnih partnera. Svi građani su obespravljeni i opljačkani, njihov novac diktator poklanja tzv. stranim investitorima, njima šalje javne izvršitelje, da im otimaju stanove, frižidere i veš-mašine zbog neplaćenih računa, a štiti svoje sponzore, koji duguju milione evra poreza. Vlast drakonski kažnjava ojađene proletere kad ne plate autobusku kartu, a sudovi puštaju na slobodu narko-bosove, švercere duvana i slične razbojnike, koje je najtežim rečima optuživao i Vučić, pre nego što se uortačio s njima.

Karakter diktatora i način njegove vladavine, ne čekajući da mu počne pravi sudski proces, na najbolji način opisuju bivši Vučićevi saradnici. Bez obzira na različite povode koji su ih naveli da istupe iz naprednjačkog kola, nekoliko njih je našlo hrabrosti i snage da progovore o onome što su videli i pretrpeli.

Poslednji u nizu, Đorđe Višekruna, s nekoliko intervjua na lokalnim televizijama i internet portalima privukao je izuzetnu pažnju javnosti. Kao bivši prijatelj i saradnik Aleksandra Vučića i funkcioner Srpske napredne stranke, Višekruna je nacrtao psiho-profil diktatora, primitivnog manipulanta, uvek spremnog da laže i vara čak i ljude iz najužeg okruženja. Ne štedeći ni sebe, uz pomoć konkretnih dokaza, fotografija i tonskih snimaka, raskrinkao je političku i intimnu patologiju Vučića. Usput, zamerio se svim pederima u Vladi Srbije. U normalnoj državi objavljivanje ove i ovakve ispovesti reagovalo bi tužilaštvo i pljuštale bi ostavke raznih ministara i funkcionera. Umesto toga, u Vučićevoj prćiji progonu su izloženi oni koji iznose istinu. Ipak, ona se ne može sakriti, evo je na stranicama našeg magazina, koji prenosi ispovest Đorđa Višekrune.

Ne toliko koloritno i pikantno, ali izuzetno značajno je i sve što odskora o diktatoru iznosi Dejan Anđus, sportski novinar i dugogodišnji Vučićev iskreni prijatelj.

I pre nego što je osnovana Srpska radikalna stranka, još u Srpskom četničkom pokretu, Anđus je počeo da sarađuje s Vojislavom Šešeljem. Tamo je dočekao, kako kaže, Tomislava Nikolića, „klošara u belim čarapama", kome je dao člansku kartu SRS-a. Kad im se pridružio Vučić, sa Anđusom se brzo zbližio. Manje zbog ideologije, više zbog ljubavi prema fudbalu i Crvenoj zvezdi. Turbulentno prijateljstvo traje i danas, iako ga Anđus svojim javnim nastupima izlaže ozbiljnom testu.

U svojim emisijama na Televiziji Kopernikus, u kojima pravi zanimljivu kompilaciju sportskih i političkih tema, Anđus ne štedi na kritici malog Aleka. Bez diskrecije, direktno ga opužuje za zloupotrebu službenog položaja, nedopustivih pritisaka na pravosuđe, samovolju i prevare. Takve stavove deli i na društvenim mrežama.

- U Srbiji više nikada ne sme da se pojavi ovakvo erotomansko-cezarističko ego-vladanje i stvaranje milionske armije slepih podanika. Ova zemlja se mora odbraniti od njegove projekcije opšteg posedovanja svega. On se ponaša kao da je mesija, a ova zemlja mu je kao privatna kneževina. On se poistovetio s Milošem i Titom. To nije viđeno u Evropi. Nepohodno je skinuti Vučića sa vlasti i onda najuriti sve te šarlatane i krpetine, od policije, sudova, preduzeća, medija do sporta. Nakon Vučićevog odlaska s vlasti jednog dana, najmanje 30.000 policajaca, sudija, tužilaca, novinara i direktora treba otpustiti s posla. Posle Vučićevog pada, pozabaviti se potkupljenim Šešeljem i Čedom - napisao je Anđus na Tviteru.

Objasnio je i način na koji Vučić kontroliše svoje saradnike.

- Postavlja partijaše za direktore, tobož raspisuje javne konkurse, a radi, bre, šta hoće i nema ko da mu kaže „stani, bre, malo". Kod Vučića u stvari sve može, ne važi ništa prethodno izgovoreno. Sve je spin, laž, iluzija. Svaka laž za pet dana upotrebe i ide dalje, dalje... Vučić je genije. Sve te ludake okuplja i objedinjuje, dovodi kod sebe, obećava im, a u stvari, zajebava ih u krug - tvrdi Anđus i navodi primer odnosa između Vučića i Nikolića:

- Grobar je stalno kukao Stanislavi Pak na Vučićevu vladavinu i na to kako ga razvaljuje u medijima. Ona je doslednija od te ljudske krpe Tome Nikolića. Vučić dobro zna šta je sa mnom razgovarao o Grobaru. Vučić je tog idiota Tomu Nikolića uhvatio u svim šemama sa fondom i drži matorog jarca za jaja. I, najurio ga je. Toma je iz Kragujevca stigao u Beograd kao klošar. Beži, bre, zaradio si i pevaj!

Anđus svedoči i o paranoji svog druga Vučića:

- Nije dugo izašao u grad, pa da vidi šta mu rade na Kosančićevom vencu Vesić, Duda Anđelković i Luka Petrović. Vučić je moj prijatelj koji više ne sme da šeta centrom Beograda. Živi u svetu mašte. Dođe mi da odem po njega i da ga prošetam gradom. Da, biću jedan od opozicionih političara, iako sam Vučiću, kao prijatelju, obećao da se neću baviti politikom. Međutim, ovo više ne može da se trpi.

Na osnovu svojih saznanja, taj svedok-saradnik-prijatelj daje i ohrabrujuću prognozu. Ohrabrujuću za Srbiju, ne za Vučića.

- Vučić će vrlo brzo otići sa vlasti, ali šta ćemo sa svim tim poltronima? Ja mu znam i plan za budućnost, šta će da uradi kad pozavršava sve ove poslove što ima da obavi ovde. I podržavam ga u toj odluci. Vučić zna da ja sve znam - tvrdi Anđus.

Pošto sve zna, pa i to s kim ima posla, Anđus se pripremio za udare. Političke će primiti sportski, a na „bilo kakve igranke", kaže,„odgovoriće duplo". Zasad, uspeva da od mogućih napada odgovori Vučića i njegove jurišnike. Mudro, u osetljivim dozama plasira informacije o njima. Kad u televizijskom nastupu ispriča da je Vučićev kum Nikola Petrović petooktobarski lopov, koji je ukrao slike iz Skupštine, zbog čega ga je, pred stanom u „Ju biznis centru", uhvatio i išamarao Svetozar Simović, bivši pomoćnik saveznog ministra policije, zet Bube Morine, onda sve vođine skutonoše utihnu, u strahu da Anđus ne otkrije i njihove prljave tajne.

Višekruna i Anđus stavili su na muke Vučića. Oni su mu najneprijatniji svedoci. Iz dva razloga. Prvo, njihove tvrdnje nije moguće demantovati, i drugo, još važnije, svako normalan, pa makar bio i naprednjak, mora da im veruje, pošto ih s Vučićem ne povezuje samo politički aktivizam, nego i iskreno prijateljstvo. Već pet godina magazin „Tabloid" objavljuje tekstove u kojima nekoliko autora iznose istinu o aktuelnom vladaru, analiziraju njegove političke poteze i upozoravaju javnost na posledice s kojima će se sučiti. Višekruna i Anđus su u svojim ispovestima izneli konkretne dokaze koji u potpunosti potvrđuju navode iz naših tekstova.

Nisu jedini. Pre njih, Vučića je napustilo nekoliko značajnih saradnika, koji su bitno doprineli usponu Srpske napredne stranke. Kad su shvatili u kom smeru ih vodi pohlepom zaslepljeni vođa, napustili su to zločinačko udruženje i ukazali na nesreću koja je zadesila Srbiju.

Prvi je nogu povukao Vladimir Cvijan. Njegov transfer iz kabineta Borisa Tadića u SNS ( bio je generalni sekretar predsednika Srbije), u jesen 2009, Vučić je predstavio kao spektakl koji nedvosmisleno najavljuje promenu odnosa na političkoj sceni. Naprednjaci su zaista uzeli vlast, ali na njoj nisu proveli ni šest meseci, a Cvijan je digao glas i javno optužio Vučića za samovolju, i u stranci i u državi, kao i za niz zloupotreba. Pokajnički, taj pravni ekspert priznao je da je, postupajući po Vučićevim naređenjima, lično vršio pritisak na određene sudije kako bi montirali postupke protiv Vučićevih političkih i medijskih protivnika.

Cvijan nije imao snage da se ozbiljnije suprotstavi diktatoru.Netragom je nestao, ali to nije zaustavilo trend osipanja naprednjačkih prvoboraca.

Vučićevo okruženje napustili su članovi Glavnog odbora SNS-a Igor Jakšić i Vilibald Erić.

Jakšić, bivši službenik Resora državne bezbednosti i direktor kompanije „Interspeed", čiji vlasnik Petar Komljenović je dugo bio sponzor Vučića, početkom prošle godine primetio je „stoprocentnu mentalnu promenu" vođe. Ne želeći da sarađuje sa tim „Zevsom, bogom koji hoda zemljom Srbijom", Jakšić je i na stranicama ovih novina pozivao na revoluciju.

Znanje i iskustvo koje je stekao producentskim radom u RTS-u Vilibald Erić je koristio vodeći službu za odnose s medijima SNS-a. Naivan, nije shvatio u kakvom društvu se našao. Dok se on borio za promene i spas Srbije od režima Tadić-Dačić, njegov prijatelj i partijski šef Vučić s njima je pravio dilove. Kad je progledao, Erić je video mrak. Transparentno je vratio Vučiću člansku kartu i počeo da hrabro iznosi istinu o naprednjačkim uzurpatorima. Zahvaljujući njemu javnost je saznala kakav model je Vučić primenio ne bi li stekao status nezvaničnog vlasnika svih uticajnih medija u Srbiji. Pored toga, podnosio je krivične prijave zbog naprednjačke krađe na vanrednim parlamentarnim izborima 2016, kao i protiv Republičke izborne komisije zbog spornih radnji tokom izbornog procesa na ovogodišnjim predsedničkim izborima.

Erić je platio i još plaća cenu izlazne karte. I na njegovom primeru Vučić je primenio isti način obračuna - progoni i njega i njegovu porodicu, sprečava ga da radi, preko policije i sudova vrši pritisak, a agenti BIA svakodnevno dopunjavaju album sa njegovim fotografijama i snimcima.

U još neprijatnijim okolnostima naprednjake je napustio Saša Mirković, tadašnji narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Zaječara. Na kuću mu je bačena bomba, na ogradi ispisani preteći grafiti, uništeni su mu gotovo svi poslovi, a progonu je bio izložen čak i njegov otac. Vučićev najverniji saučesnik, tadašnji ministar odbrane bez uvijanja mu je poručio: „Ako nam ne predaš sve svoje medije, uništićemo te". Medije su uništili, a, da i lično ne bi tako prošao, Mirković se prošle godine sklonio na bezbednu udaljenost.

- Vučić ima privatnu policiju, privatnu vojsku, privatne sudove, privatne batinaše, radi šta hoće - upozoravao je tada Mirković.

Ćutanje tih institucija najglasnije i najjasnije je potvrdilo da su te tvrdnje tačne.

- Vučić je sve izbore pokrao, ja sam svedok da je krađe bilo u Zaječaru i 2012, ali u organizaciji njegovog i Dinkićevog pulena Ničića, a ne na republičkom nivou. Vučić je tada iskoristio krađu na lokalu da optuži Borisa Tadića, što je omogućilo pobedu Tome Nikolića i dolazak Vučića na vlast, dovlačeći sa sobom sve najgore kadrove bivšeg režima, od Dinkića do Zorane. O njihovim mutljavinama i lopovlucima mnogo znam i jedva čekam da me neko pozove da kažem šta imam, naravno sa sve dokazima koje posedujem. Vučić je mojoj porodici oduzeo sve za šta smo radili 30 godina, a u tome su mu pomogli Zorana Mihajlović, Mlađan Dinkić i Ivica Dačić. U borbu s njima sam ušao ne zato što nisam imao funkciju, novac ili moć, već zato što sam shvatio da će Srbija nestati pod njihovim vođstvom. Mogao sam da sedim i ćutim kao mnogi lideri opozicije, da delim sa njima, da uživam u svemu. I, koja je cena mog uživanja? Da budem grobar Srbije i srpskog naroda? Ne! Ja to nisam uradio i na to nikada neću pristati, jer Srbija nema alternativu i ta kriminalna banda i gej lobi na čelu sa Vučićem mora da se skloni sa čela Srbije - kaže Mirković za „ Magazin Tabloid" i dodaje:

- Vučića doživljavam kao jednog ljudskog monstruma, koji je zarad svoje koristi spreman na sve. Srbija u ovom trenutku nema šanse da se izvuče iz njegovog stiska ukoliko od njega u očima „malih ljudi" pravimo žrtvu. On na njih igra. Od njih kupuje glasove, njima preti i manipuliše njihovim strahom. Dok on postoji na političkoj sceni, Srbija tone u propast. Moramo svi da shvatimo da je vreme da ustanemo protiv vučićevsko-dinkićevske politike i da je neophodno da promenimo sistem koji odgovara samo njima, banditima. Sad nam samo treba da pored mafijašice Zorane dobijemo i Anu Brnabić, još veću mafijašicu koja radi isključivo za strane interese, a to znam iz ličnog iskustva jer sam imao priliku da i od jedne i od druge, kao i od samog Vučića, dobijem zahteve za rad protiv državnih interesa. Na to nisam hteo da pristanem, a on je svom silinom krenuo na mene i moju porodicu, koristeći i državni i kriminalni aparat.

Iskazi svedoka-saradnika Višekrune, Anđusa, Jakšića, Erića, Mirkovića, pa i autora ovog teksta, verodostojno su opisali Vučića i način njegove tiranije. No, veću opasnost po diktatora predstavljaju njegovi trenutno najbliži saborci, koji će, kad prigusti, pokušati da se izvuku od krivične odgovornosti tako što će njega optužiti za sve što su zajedno radili.

Kad dođe vreme, a to je neizbežno, progovoriće i političko-finansijski kreatori Vučićeve transformacije iz radikalskog u naprednjačkog fanatika Boris Tadić i, mnogo značajniji, Dragan Đilas. Pošto je glavni režiser ove nesreće Miodrag Miki Rakić opravdano odsutan, Đilasu je u amanet ostala obaveza da prizna kako su stvoreni SNS i Vučić. Srbija zaslužuje da sazna sve, ko je i koliko para dao, ko je stranim diplomatama dao garancije o Vučićevoj podobnosti, pa do krajnjih detalja, poput toga ko je naredio Vuku Jeremiću da još 2009. u ministarstvu spoljnih poslova zaposli Tamaru Đukanović, tadašnju devojku, a danas, verovatno, zvaničnu suprugu Aleksandra Vučića.

I Milan Beko ima šta da kaže. Od toga kako je Vučića ugošćavao u svojoj vili u Toskani i učio ga kad se pije koje vino, do objašnjenja ko je i zašto izvršio atentat na njega. U isti red treba da stanu i svi optuženici za najteža krivična dela, kojima je Vučić omogućio da izbegnu presudu usled zastarevanja slučaja. Srbija neće biti pravna država dok se ne utvrdi kome su i koliko platili Stanko Subotić Cane, Bogoljub Karić, Mihalj Kertes, Dragoslav Kosmajac i mnogi drugi, kako ih je Vučić nazivao, opaki kriminalci.

U tom konglomeratu zapaženo mesto ima Zvonko Veselinović, kralj drumova i još mnogo čega. I on je oslobođen optužbi za teška krivična dela, zauzvrat čineći druga, sad u Vučićevom interesu. Jednog dana biće napisana optužnica za državni udar u Savamali. Ako bude hteo da se spase, a hoće, Veselinović će morati da otkrije čiji bageri i kamioni su korišćeni u toj zločinačkoj akciji, kao i ko je dao naređenje da policija štiti kriminalce pod fantomkama dok hapse i maltretiraju građane.

Koliko je Vučić opasan najbolje se vidi po Željku Mitroviću. Ružičastu imperiju Mitrović je napravio i sačuvao služeći svakom gospodaru. Kad god bi se profesionalizam, istina i moral našli u konfliktu s njegovim finansijskim interesom, brzo i lako je pobeđivao interes. Međutim, Mitrovića niko nikad nije ugrožavao kao danas Vučić. Taj strah trajaće koliko i ova diktatura. E, onda će doći vreme za osvetu.

S mnogo manjim ulogom, u istoj igri ceo život učestvuje i Milomir Marić. Verno je služio Miri Marković. Kad je pala s vlasti, pričao je da Mira ima butnu kost dugu samo 12 cantimetara, kao kod primata. Dolaskom DOS-a na vlast, stavio se na raspolaganje Zoranu Đinđiću. Još dok je trajala Đinđićeva sahrana Marić je počeo da širi glasine o njegovim perverznim sklonosima ka maloletnicama, koje mu je privodio kum Dragoljub Marković Krmivoje. Boris Tadić ništa nije naučio iz toga, dozvolio je Mariću da mu se približi, pa i da ga upozna s izvesnom vidovnjakinjom Ružicom. To je bilo Mariću dovoljno da, po Tadićevom padu, plasira priču kako je „najgluplji predsednik na svetu" slušao savete vračare, zato je izgubio vlast. Neoprezan, Marić je 2009. u svojoj „Ćirilici" emitovao insinuaciju da je Vučić na smrt pretukao tadašnju suprugu Kseniju. Vučić se pomamio, na konferencijama za medije izvređao je Marića i njegovog gazdu Predraga Rankovića Peconija. Sličan se sličnom raduje, zato su Vučić i Marić zaboravili na taj slučaj i postali nerazdvojni tandem za širenje medijske narkoze. Kad Vučić sedne na optuženičku klupu, ne treba sumnjati da će ga prvi ofirati Marić.

Problem sa vlastitom savesti neće imati ni Dragan J. Vučićević. Za sve što sad radi pokušaće da dobije aboliciju podsećanjem da je još 2004. tvrdio da je Vučić budala i obična „Šešeljeva podguzna muva".

Kako novinari, tako će i politikanti koji sada učestvuju u uništavanju Srbije požuriti da bace kamen na Vučića. To i on zna, zato nikome ne veruje. Kako i da veruje kad se gotovo svakodnevno suočava s problemima za koje nema rešenje. Nedavno mu je jedan ambasador dao na uvid dokumentaciju o planu izgradnje nove kovnice novca. Taj projekat je propao, ali ostali su tragovi o tome ko je sve hteo da se ugradi i izvuče korist. O toj kombinaciji informacije je imalo samo četvoro Vučićevih najbližih saradnika, a on može samo da nagađa ko je izdajnik.

Na tom slučaju uverio se da majstori iz Lenglija dobro prate svaki njegov potez, znaju svaki detalj, brojeve računa u švajcarskim i ostalim bankama, imena posrednika, kurira, sve... Baš kao što su znali i za poslove Manuela Norijege. Razlika je, izgleda, samo u tome što se Vučiću neće suditi u Majamiju i Parizu, nego u Beogradu. To je pošteno, građani Srbije zaslužuju da saznaju kako ih je uništavao naprednjački kartel.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702