Kosovo

Teror Vučićevih siledžija sa "Srpske liste" nad kosovsko-metohijskim Srbima

Gori od albanskih okupatora

Agresivnim merama i protivno volji kosovsko-metohijskih Srba, ali i protivno javnim obećanjima davanim mesecima ranije u mnogobrojnim kampanjama megalomanskih razmera, Vučić krajem 2013. godine na svim nivoima, ali i na svim stranama uključujući separatističke „institucije", nameće ljude koji će upravljati po njegovoj želji u stvarima koje se tiču sudbonosnih pitanja i sprovođenja izdaje po Briselu. Zauzvrat im dozvoljava da na terenu čine šta im je volja ozakonjujući sve njihove kriminalne radnje.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Gnev, ogorčenost, nemoć ali i nada što će konačno nekome ispričati i njihovu nesreću obelodaniti u potpunosti, neskriveni su dok pokazuju dokumenta sa ogromnom željom da istaknu njihov značaj, pa i onih koja su tek pro-forme napisana. Pitaju - „šta misliš, kako je bolje"? Kako im reći da šta god da urade njima više neće biti bolje sve dok je ova vlast u poziciji da utiče na njihove živote? Mada, to i oni znaju i svesni su da jedino mogu još ovo, da svoju nesreću ispričaju kako bi makar „upalili svetlo" iznad glava nezajažljivih bandita iz jedine nedodirljive kaste u Srbiji - članova Srpske napredne stranke.

Oni su Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji. Iako proterani iz svojih stanova iz jedne od zgrada na obodu Gračanice, ne spadaju ni u grupu raseljenih, ni u one interno raseljene. Jer njih nisu proterali Albanci, njih su proterali Vučićevi ljudi, članovi „Srpske liste".

Agresivnim merama i protivno volji kosovskih Srba ali i protivno javnim obećanjima davanim mesecima ranije u mnogobrojnim kampanjama megalomanskih razmera, Vučić krajem 2013. godine na svim nivoima, ali i na svim stranama uključujući separatističke „institucije", nameće ljude koji će upravljati po njegovoj želji u stvarima koje se tiču sudbonosnih pitanja i sprovođenja izdaje po Briselu. Zauzvrat im dozvoljava da na terenu čine šta im je volja ozakonjujući sve njihove kriminalne radnje. Kako nemaju vlast nad Albancima to žrtve nužno jesu malobrojni preostali Srbi. Pojava prisutna ponajviše u stvarima koje donose materijalnu dobit, pored bahatosti koja im je usputna osobina.

Ubeđivanje Vlade Srbije urodilo je plodom i ovdašnji Srbi su očekivali su da će predstavnici u separatističkim institucijama sa podrškom Vlade ipak raditi na opstanku Srba i povratku raseljenih, na povećanju bezbednosti Srba, njihove i imovine Republike Srbije... Još jednom iznevereni od sopstvene države sada nemoćno posmatraju rad isključivo na suprotnom od svega toga.

Tako su ovi mentalni monstrumi na Kosovu i Metohiji dobili ne samo krila već i kandže i zube ali samo da bi čerupali ono što je još od srpskog bića ovde preostalo.

„Kadrovi vodeće stranke u Srbiji (SNS), njihovi funkcioneri na KiM a istovremeno i funkcioneri u 'institucijama' tzv. 'republike Kosovo', maltretiraju sve Srbe na Kosovu i Metohiji koji nisu na njihovoj 'liniji', odnosno koji se protive nezakonitistima i nepravdama u njihovom 'aktivnom radu' - kažu ogorčeni Srbi iz Gračanice u razgovoru za Magazin Tabloid. Pre svega ovo se odnosi na Vladetu Kostića, tzv. 'gradonačelnika' Gračanice (pri tzv. 'Republici Kosovo'), zatim Negovana Šaranovića, istovremeno sekretara Privremenog organa SG Priština (institucija pri . R. Srbije) i Savetnika 'gradonačelnika Gračanice' i Ljubinka Karadžića, predsednika Privremenog organa SG Priština i istovremeno zamenika „gradonačelnika Gračanice".

Inače, Ljubinko Karadžić je ujak Branimira Stojanovića prvog ovdašnjeg „gradonačelnika" iz redova „Srpske" a danas „zamenik premijera takozvane republike Kosovo i kao najelokventiji, predstavnik „Srpske liste" i Srpske napredne stranke na terenu.

Delom ali prilično verno, osionost i bezakonje ovog trojca mogu se sagledati upravo na slučaju zgrade na Padalištu i brutalnog proterivanja Srba nastanjenih u njoj.

Ono na šta su između ostalog, bacili oko, jesu stambeni objekti sa preko 90 jedinica, 74 kuća u naselju Novi Badovacu i zgrada sa 20 stanova u naselju Padalište, na obodu Gračanice, čiju je izgradnju 2007. - 2009. finansirala Vlada Republike Srbije, sa ciljem da spreči iseljavanje Srba sa KiM i pospeši povratak raseljenih. Braneći svoje pravo da zadrže stanove jer dolaze iz ugroženih porodica stanari su došli do svih relevantnih dokumenata za ovaj proces, pa vidimo da je zgrada je ostala uknjižena na resorno Ministarstvo koje je finansiralo izgradnju.

Iako gotovo završena, zgrada „nije bila useljiva" jer se odlagalo sa rešavanjem vodosnabdevanja i kanalizacije. Jedan broj srpskih porodica, uglavnom mladih bračnih parova, sakupio je sredstva i za svega nekoliko dana marta 2011. rešio ova „problematična pitanja" te se uselio u stanove priznajući da su prinuđeni jer nisu u stanju da plaćaju kiriju. Ubrzo nakon toga jedan broj srpskih i nešto manje romskih porodica, motivisane ovim činom, uselile su se u stambene objekte, tj. 74 kuće u naselju Novi Badovac. Veći broj ovih prodoica, za razliku od stanara zgrade na Padalištu, bio je veoma dobrog materijalnog stanja. Nekoliko godina ih niko nije uznemiravao jer zgrada pripada Vladi Srbije, tako da „kosovska policija" pri sistemu separatista nije mogla da reaguje jer nije bilo vlasnika na lokalnom nivou koji bi po njihovom zakonu mogao da zatraži intervenciju.

Promene dolaze nakon separatističkih kvazi-izbora 2013. godine i dolaskom na vlast „Srpske liste" pod Vučićevim patronatom... Već februara 2014., dakle odmah po osnivanju organa nakon završenih separatističkih nelegalnih izbora, grupa pomenutih lokalnih funkcionera prelazi na realizaciju plana o prisvajanja ove stambene zgrade. U nekoliko navrata pokušala se otimačina ali se sve na tome i zvaršavalo.

Septembra 2014. godine objavljen je spisak dobitnika na osnovu nove raspodele stanova što je izazvalo negodovanje stanara zgrade i njihove proteste koje su u javnosti umanjivali, pre svih Ljubinko Karadžić navodeći da je „jedan mali broj ljudi protestovao, uglavnom žena i dece i jedan broj građana koji od protesta nije imao nikakve koristi već je samo povećavao broj prisutnih". Izgleda da ovi ljudi priznaju solidarnost jedino u nezakonitim radnjama, odnosno da ne razumeju da se ljudi uopšte mogu udružiti u zajedničkim stvarima ako od toga „nemaju nikakve koristi".

Razlog za protest na prvom mestu je bio taj što su umesto stvarno ugroženih, većinu kuća i stanova dobile porodice koje su prodale imovinu na Kosovu i Metohiji i kupile stanove u centralnoj Srbiji a pored njih još i prijatelji i rodbina lokalnih funkcionera.

Srbi su posebno bili revoltirani činjenicom da se na spisku našao Negovan Šaranović, sekretar Privremenog organa opštine Priština inače pravosnažno osuđen zbog zloupotrebe položaja presudom Okružnog suda u Požarevcu br. Kž. 220/2008 od 21.10.2008., a koji se svega desetak dana nakon ove presude dokopao funkcije sekretara PO SG Priština kao „nezajažljiv u svojim prohtevima za lagodnim životom" kažu ovdašnji Srbi. U Gračanici je Šaranović poznat i pod nadimkom „Fleška" jer nekakvom fleškom pod kontrolom drži neke od lokalnih „funkcionera".

Ljubinko Karadžić je kategorički odbacio optužbe da su stanovi podeljeni preko veze ali je naveo da „opštinski sekretar Šaranović ispunjava uslove za dodelu stana". Dakle, uslove ne ispunjavaju već useljene i socijalno ugrožene porodice ali ispunjava odbegli kriminalac! Valjda zato što zbog presude koja je na snazi on ne sme da se vrati na teritoriju centralne Srbije? To mu ipak ne smeta da vrši uticajnu funkiju kao redovno zaposleno lice pri instituciji Republike Srbije! A što se „optužbi" na račun Šaranovića tiče - „te tvrdnje su tendenciozne, jer prema njemu postoji izvesna netrpeljivost" - odgovara Karadžić.

Nezadovoljni rang-listom za raspodelu kuća i stanova, u koje su se uselili bez rešenja, dotadašnji „stanari" napisali su peticiju tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću. Zahtevali su da se imenuje nezavisna komisiju, koja bi sačinila novu rang-listu. Međutim, Karadžić je na to odgovorio da je „sve urađeno po propisu i da mogu da pišu kome god hoće".

Mada, iako „sve po propisu" izgleda da za „kosovsku policiju" osnova još uvek nije bilo da interveniše i izbaci stanare. Sa iseljenjem se sačekalo još izvesno vreme.

Januara 2015. na mesto „gradonačelnika" Gračanice stupa Vladeta Kostić, naravno član „Srpske liste" i SNS. Da li svojevoljno ali on se tada odriče svog mandata narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije.

Ubrzo se „legalizacija" otimačine zgrade privodi kraju i to vrlo čudnim Ugovorom koji se poziva na „Pravilnik o... i Pravilnike o izmeni Pravilnika na..." (?!...) i sve to na osnovu ranijih dokumenta iz 2011. i 2013. - u potnosti ih izmišljajući, falsifikujući! Da nije tako, kako smo već rekli, „kosovska policija" bi ove stanare već ranije iselila ali za njih nije bilo pravnog osnova za to.

Naime, u tom ugovoru od 20.02.2014. a overenom tek 05.06.2015 godine, koga kao „davaoca stana" predstavlja i potpisuje predsednik Privremenog organa grada Prištine Ljubinko Karadžić, ne vidimo ime „korisnika". Tu su navedena polja za ime i prezime, JMBG i adresu sa teritorije opštine Lipljan, pa je očigledno da se radi o privatnom a ne pravnom licu i da se ta adresa može povezati upravo sa Vladetom Kostićem, takođe iz Lipljana. Ovim ugovorom privatno lice postaje „korisnik" bez ikakvog pominjanja po kom osnovu te svedočimo bezočnu otimačinu državne imovine i njenog, čak zvanično potpisanog prelaska u vlasništvo privatnog lica, posredno u vlasništvo tzv. „republike Kosovo"!

U Preambuli ugovora se precizno navodi da je „Vlada Republike Srbije preko Ministarstva za infrastrukturu i energetiku u potpunosti realizovala projekat i izvršila finansijske i druge obaveze po pitanju izvedenih radova na izgradnji stambenih jedinica" da bi na kraju Ugovora bilo navedeno da „naslovi i preambula neće biti korišćeni u svrhu tumačenja" a da se „bilo koji spor" ima rešavati „u skladu sa zakonom od strane mesno nadležnog suda"! Umesto obaveznog i preciznog navođenja nadležnog Suda, ovaj zvanični Ugovor zapravo prenosi nadležnost na sudove pod kontrolom separatista (mesne sudove i njihove zakone) za eventualni spor oko imovine Republike Srbije!

Sve to sa ciljem da kao zvanični „državni" organ, a u odsustvu srpske policije, mogu da od kosovske policije zahtevaju iseljavanje stanara i raspodelu stanova po sopstvenim željama ne rukovodeći se nikakvim realnim kriterijumima, kako se na kraju i dogodilo.

Polovinom oktobra meseca 2015. stanari su pisali najvišim predstavnicima Republike Srbije - Predsedniku, Premijeru, Direktoru Kancelarije za KiM i njegovom zameniku... Obaveštavajući ih dan ranije da će se održati sednica „opštine Gračanica" na kojoj će se raspravljati o ovim stambenim objektima, imovini Republike Srbije, koji će biti dodeljeni po već utvrđenom spisku. Ovim dopisom upozoreno je posebno na član 2. predloga kojim „opština Gračanica" najavljuje zaključivanje privremenih ugovora „do konačnog rešavanja legalizacije stambenih jedinica" odnosno uknjiženje u imovinske knjige tzv „republike Kosovo"! Tokom ovog procesa lokalne vlasti govorile su da to rade uz saglasnost Kancelarije za KiM i Dejana Pavićevića, oficira za vezu između Beograda i separatista sa KiM. Međutim, uz ovaj dopis Srbi su dodali i dopis samog Pavićevića Vladeti Kostiću kao „predsedniku opštine Gračanica", od 02.10.2015. godine (nekoliko meseci nakon ugovora koji je Ljubinko Karadžić potpisao kao „zakoniti davalac stana" o predaji „korisniku") kojim mu skreće pažnju na to da je stambene objekte finansirala Republika Srbija i da su oni njeno vlasništvo te da su ovako sprovedeni konkursi za Republiku Srbiju neprihvatljivi!

Iako se Kancelarija za KiM ovde „dopisom obraća (svom) Oficiru za vezu pri misiji EU u Prištini" i tako nadležnost nad sopstvenom imovinom prepušta stranoj misiji, njime je ipak decidno naznačeno čija je to zapravo svojina i ko njome može da raspolaže.

Nikakav odgovor na ovaj dopis nije stigao ni sa jedne adrese na koje je upućen ali je ubrzo stigao od lokalnih moćnika. Početkom decembra 2015. godine, u sred zimske sezone, grupa ovih ljudi je od „kosovske policije" ali i specijalnih jedinica ROSU, zahtevala izbacivanje 14 od 20 srpskih porodica sa ne malim brojem dece, na ulicu! Stanari su se izjasnili da su svesni da tu borave bespravno ali da ne žele da napuste stanove koji sada dodeljeni "i po partijskoj liniji i rodbinskim vezama, a ne samo onima koji su socijalno ugroženi". Više nego jasno o kakvom se aktu radi govori činjenica da „niko od nadležnih (koji su postupak pokrenuli) nije želeo da komentariše ovaj događaj". Stanari su prilaze zgradi blokirali automobilima a iznad ulaza istakli transparent „Vučiću, pomozi nam". Događaj je privukao veliku pažnju medija zbog čega je iseljavanje odlženo do proleća, tačnije do aprila.

Već 31. marta 2016. godine, kako stanari tvrde - Vladeta Kostić „po savetu odbeglog osuđenika i svog „ad hok" savetnika" Negovana Šaranovića a suprotno odluci Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici pa čak i „pravosuđa" na koje se sami pozivaju - „Osnovnog suda u Prištini" pri tzv „republici Kosovo" izdaju usmeno naređenje radnicima pri separatističkim institucijama i oni obijaju stanove i uprkos plaču i vriscima uplašene dece, konačno izbacuju porodice na ulicu.

„Ovako Vladeta Kostić čuva i brani srpsku imovinu - isterujući nezakonito Srbe, čije je poreklo od pamtiveka sa Kosova i Metohije, iz srpskih stanova a navodno sa gnušanjem odbijaju da prihvate odluku separatističkih vlasti o otimanju kombinata „Trepča" uz obrazloženje da se ne sme prihvatiti odluka takozvane Skupštine republike Kosovo o otimanju srpske državne imovine" kaže za Magazin Tabloid jedan od izbačenih Srba.

Mediji koji su se tokom ranijih događaja oglašavali ovim povodom, sada su ućutali. Ko bi mogao znati zbog čega i da li zbog Šaranovićevog stava prema onima koji ne misle baš najbolje o njemu jer avgusta 2013. zbog pisanja da je osuđen na deset meseci zatvora, pretio je smrću novinaru Neđeljku Zejaku:

„...Ti i klonferi iz tog bednog lista zajedno sa nekim Teslicom (prvi separatistički predsednik 'opštine Gračanica'), i ti nepismeni izdajnici koji podržavaju šiptarske institucije, moraćete da se selite u Albaniju. Nema vam života zapamtite to što vam kaže Negovan Šaranović" - poručio je on a navodi UNS u reakciji povodom pretnji.

No, pitanje je gde sada da se sele srpski novinari koji ovako pišu o njemu pošto je nakon toga i on postao jedan od onih koji te „šiptarske institucije" podržava a njihove čelnike savetuje... Neđeljko Zejak je živ i to još uvek na Kosovu i Metohiji ali kao što rekosmo, ni on ni drugi o kriminalu ovih SNS zverki, više nisu pisali iako je interesovanja bilo.

Sagovornici Magazina Tabloid navode da im je u svom tom haosu dok nisu znali gde im je glava i gde će sa decom i stvarima da zanoće, novinarka jedne beogradske redakcije tražila je sve što mogu da joj pošalju kako bi o tome pisala, kao što je već ranije činila. Uprkos problemima uspeli su da sakupe svu relevantnu dokumentaciju, potkrepljenu fotografijama, međutim nakon toga ona se više nikada nije oglasila.

Srbi nastavljaju slanjem niza dopisa najvišim organima vlasti Republike Srbije. Nedvosmisleno i konkretno navode probleme, mesta, počinioce i mole Vladu Republike Srbije da poništi odluke ovih kriminalaca a njih svrgne sa rukovodećih pozicija „u cilju oslobađanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji od ovih „kadrova", ovog za srpski narod na KiM, preteškog zla" kako su pisali „ozlojeđeni, ojađeni i očajni građani Gračanice". Karakterističan odgovor svaki put, kada ga je bilo, zvučao je poput onog kada je Kabinet predsednika Vlade republike Srbije, tačnije Aleksandar Vučić, ustupio na nadležnost Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Izvršenim proverama utvrđeno je da su policijski službenici (...) dostavili Vaše pismeno obraćanje Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici" i da će „nastaviti operativni rad radi provere postojećih saznanja i prikupljanja novih, a u cilju utvrđivanja tačnog činjeničnog stanja. S poštovanjem..." potpisala je od 02. avgusta 2016. Jasmina Moravkić ispred Odeljenja za pritužbe.

Svirepost kojom se ovi ljudi služe, na primer Negovan Šaranović koji je u svojstvu „vlasnika zgrade", u pripitom stanju a vraćajući se sa krštenja, upao u stan porodice Stanisavljević sa namerom da maltretirajući majku i dete stanara, izbaci porodicu iz njega a stan ustupi svom, po nečemu, bliskom čoveku, MUP-u nije značila ništa. Naprotiv, baš Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ostaje gluvo na više puta ukazanu činjenicu da se odbegli osuđenik Negovan Šaranović krije na Kosovu i Metohiji i govori o njemu kao načelniku Službe za opšte i pravne poslove Skupštine grada Prištine pri Republici Srbiji! Ovo može da objasni jedino činjenica da je Branimir Stojanović Šaranovića ocenio kao „jednu od važnijih ličnosti Srpske napredne stranke na centralnom Kosovu".

Ovi samovoljnici se ponašaju i državnom imovinom, zarad lične koristi, raspolažu kao da je njihova lična. O stanarima izbačenim na ulicu, niko niti brine niti govori. Jedan broj porodica se nakon toga trajno iselio za centralnu Srbiju, dugi su smešteni uglavnom kod svojih rođaka. Oni uprkos svemu i dan danas pokušavaju da ukažu na sve kriminalne radnje nametnutih „predstavnika" Srba. U jednom od dopisa Republičkim organima, iz 2016., pišu:

„Ne znamo da li ste dobijali dopise, a ima ih veoma mnogo u kojima vas obaveštavamo o nezakonitom radu na predaji imovine Srbije i srpskog naroda. Za nekoga, poput stambenog prostora u Gračanici - građenog za zbrinjavanje socijalnih slučajeva, sprečavanje raseljavanja i pospeđivanja povratka, to možda nije velika imovina ali Vam je rečeno da se tako počinje. Sada je na red došla imovina od velike ili kapitalne vrednosti i ogromnog značaja za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Na redu je najpre „Telekom", u pripremi je rudnik „Trepča" u Zvečanu, zatim „Brezovica - Štrpce", poljoporivredno zemljište širom Kosova i Metohije, privredni, zdravstveni i prosvetni objekti..." upozoravaju i mole predstavnike Vlade Srbije da posete Gračanicu i spreče samovolju svojih „kadrova", očuvaju zakon svoje države radi opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji u ovakvom položaju nema nikakvog izgleda da će opstati.

Za vreme mandata Vladete Kostića kao „gradonačelnika Gračanice", to jest u zadnje dve i po godine, nezakonito je izdato preko 400 dozvola o pretvaranju poljoprivrednog zemljišta u građevinsko a zatim i isto toliko dozvola za izgradnju - isključivo Albancima! Ovo drastično menja etičku strukturu stanovništva i dovodi je u nepopravljiv položaj sa katastrofalnim posledicama po srpski narod.

A odgovor Vlade Srbije sadrži se u dva pasusa nekog podrumskog ćate koji jednim saopštava da je sa problemom upoznat a drugim da je slučaj prosleđen... I naravno, kao odgovor Vlade Srbije se i te kako može uzeti u obzir reklamni slogan za separatističke izbore „jedino Srpska". Zar, posle svega, treba još nešto da kažu?