Pljačka

Efekti privatizacije srpskih banaka od strane grčkog kapitala sa fokusom na Vojvođansku banku

Propala k'o Grčka

Vojvođanska banka je pala na deseto mesto od ukupno 31 banke koje posluju na srpskom tržištu. Svi sadašnji pokazatelji govore da ova nekada najmoćnija banka u Srbiji ne može biti prodata ni za trećinu cene po kojoj je sadašnji vlasnik (Grčka National bank of Greace) pre 11 godina kupio pod veoma povoljnim uslovima. Rasipanjem, divljaštvom, lažnim menadžerskim manevrima, Grci su skoro uništili Vojvođansku banku. I sve to zahvaljujući domaćim finansijskim grobarima, od Mlađana Dinkića do Jorgovanke Tabaković

Insajder: VB-3

Prva privatizacija Srpske banke u državnom vlasništvu izvršena je u maju 2005. godine i to od strane grčke Alpha banke čija je vrednost izvršene kupovine iznosila 152 miliona evra.

Posle ove prve akvizicije, još četiri grčke banke ulaze u bankarski sistem Srbije (Eurobank, Piraeus Bank, National bank of Greace, Marfin Bank-Kipar), što znači ukupno pet domaćih banka sa većinskim grčkim kapitalom.

Najveća akvizicija je obavljena kupovnom Vojvođanske banke ad Novi Sad od strane National bank of Greace u decembru 2006. godine za 385 miliona evra, što je činilo 99,44% akcionarskog kapitala banke. Od ukupno ugovorene cene, kupac je uplatio Republici Srbiji 360 miliona evra, a preostalih 25 miliona evra u periodu 18 meseci, zavisno od naplate kredita iz kategorije potpuno rezervisanih kredita do ukupno iznosa od 25 miliona evra (?). Takođe, kupac se obavezao da će dati kredit Fondu za razvoj Republike Srbije u iznosu od 25 miliona EUR na period od 7 godina po „veoma povoljnim uslovima"(?). Pored toga, Kupac (NBG) se obavezao i na investicioni plan od 40 miliona evra.

Pored gore navedenih podataka sa sajta Agencije za osiguranje depozita(AOD) stoje i ovi zvanični podaci: "...Na dan 31.decembar 2005. godine Vojvođanska banka a.d. Novi Sad imala je 2.415 zaposlenih i drugu po veličini mrežu filijala u Srbiji. Po ukupnoj bilansnoj sumi predstavlja šestu banku po veličini u Srbiji, sa 5% tržišnog učešća u bankarskom sektoru Srbije. Njeno poslovanje usmereno je na pružanje svih bankarskih usluga za više od 625.000 klijenata u sektoru stanovništva, kao i 61. 000 klijenata u sektoru privrede."

Od navedenih pet banaka sa grčkim kapitalom dve su već prodate (Alpha bank), preuzeta od AIK i posluje pod promenjenim imenom Jubanka i Marfin Bank, čiji je većinski vlasnik Expobank CZ, Republika Slovačka, dok se pregvori za Vojvođansku banku obavljaju sa zainteresovanim kupcima.

I upravo njihovo prisustvo i postignuti rezultati pokazuju da generalno se nisu snašli na ovom tržištu, što je evidentno upoređujući osnovne bankarske pokazatelje u momentu kad su preuzeli banku i sada, odnosno kad su je prodali).

Naime, bilo je za očekivati da će ulaskom svežeg kapitala, novih proizvoda i usluga i, kao i primenom nove tehnologije, znanja i međunarodnih standarda doprineti boljim rezultatima kupljenih banaka i time jačanju i stabilnosti bankarskog sistema Srbije.

Međutim, počevši od Alpha banke, kao prve kupljene, a i odlaska sa ovog tržišta primenjen je isti model upravljanja koji je sigurno rezultirao takvom pozicioniranju i epilogu na ovom tržištu. Po pravilu su prvo kreativan i vrstan kadar smenili, proglašavali ga tehnološkim viškom i istovremeno upošljavali mlade i bez bankarskog iskustva, a usuđujemo se reći i bez stručnih kvalifikacija, podobnih za „ostvarivanje ciljeva" koji su o tome odlučivali.

Na kraju, pored akcionara ovih banaka koji su ostvarili gubitak, što je evidentno, treba imati u vidu da posledice ovakvog „gazdovanja" grčkim bankama su eksperimenti koji su primenjivali sa građanima, kreditima, softverskim programima, sve dok se nisu stekli uslovi za odlazak odnosno prodaju tih istih banaka.

I upravo to najbolje pokazuje aktuelna prodaja Vojvođanske banke. Pokazatelji su neminovni gde je bila Vojvođanska banka kod preuzimanja i sada posle „uspešnog 11 godina gazdovanja" i to od: tržišnog učešća, broja klijenata, bilansne sume, netobilansne aktive, kapitala, dobiti...

Tako je na primer, prema objavljenim podacima NBS kapital Vojvođanske banke iznosi oko 160 miliona, a prema ukupnoj bilansnoj aktivi Vojvođanska banka je pala na deseto mesto od ukupno 31 banke koje posluju na srpskom tržištu. Naravno, svi ti pokazatelji će definisati kupoprodajnu cenu cenu i procena je da ukoliko se uzmu svi navedeni pokazatelji Vojvođanska banka ne može biti prodata ni za trećinu cene po kojoj je sadašnji vlasnik (NBG) pre 11 godina kupio Vojvođansku banku. Umesto realne potrebe da prodajnu cenu najmanje utrostruči u odnosu na cenu po kojoj je kupila jednu od najvećih i najznačajnijih banaka na srpskom tržištu sa svim relevantnim finansijskim pokazateljima poslovanja čije iskustvo, reputacija i pozicioniranje u poslovnom bankarstvu je trebalo da doprinese povećanju nivoa kvaliteta i konkurentnosti bankarskih usluga u Srbiji. Na žalost, ovo je surova realnost i primer kako uništiti jednu zdravu, profitabilnu i likvidnu banku koju ni Mlađan Dinkić nije uspeo da otera u stečaj.

Ovo je pitanje pre svega za akcionare Vojvođanske banke (NBG) ali i za Narodnu banku Srbije koja kao supervizor i regulator bankarskog sistema je dopustila svojim ne činjenjem da postane saučesnik i time da preuzme jedan deo odgovornosti zbog podržavanja i davanja saglasnosti na izbor top menadžmenta Vojvođanske banke (Izvršni odbor, neadekvatne kontrole od strane domaćih nadležnih institucija na čelu s NBS i na kraju, imajući u vidu navedeno, pitanje je šta je bio interes NBG kupovinom Vojvođanske banke, (a možda su ga i ostvarili!) npr. kroz prodaju nekretnina (a i tu je nedostajao poslovni moral kao i svemu). Recimo, prodaja poslovnog prostora na najelitnijoj lokaciji u Beogradu-Trg Nikole Pašića. Prevedeno pola Šarcu, pola Marku Kraljeviću. (Vojvođanska banka je kupovala i imala nekretnine na najatraktivnijim lokacijama i pod zaštitom države posebno u Vojvodini). Finasiranje projekata u funkciji samo njima poznatim (Tržni centar Ušće, kupovina softvera/magle), po pravilu od grčkih firmi koji ničemu ne služe, a istovremeno ukidanje postojećih softverskih rešenja mnogo boljih i kvalitetnijih Preuzeta obaveza investicionog ulaganja (40, miliona evra) diskutabilna i veoma teško ekonomski opravdana.

Angažovanje outsorsing firmi, (naravno grčke) za bespotrebne poslove i po cenama koje su netržišne, a istovremeno zaposleni u Banci koji su više nego kvalifikovani za te vrste poslova poslodavac ih proglašava tehnološkim viškom. Enormna sponzorstva (?) koja nemaju opravdanje niti su u funkciji posla. Nenormalna izdvajanja za marketing preko odabranih marketinških kuća (npr, ako nisi na „ovoj liniji" odmah otkaz, kao primer dva „neposlušna" direktora marketinga). Tu su i drsko visoke menadžerske premije i i sve pripadajuće beneficije bez ugovornih obaveza da ih opravdaju. Selektivni risk menadžment takođe. Nezainteresovanost za domaće izvore, odnosno obezbeđivanje i plaćanje više cene kapitala iz inostranstva. Politika ulaganja domaćih depozita, sredstava dokapitalizacije i stranih kredita. Prioritet i fokus (građani/kratkoročni plasmani i velika margina/zarada/ bez politike dugoročnog kreditiranja u investicione proizvodne projekte), a posebno u poljoprivredu, gde je Vojvođanska banka bila lider.

Otkupljivanje firmi od stane Vojvođanske banke, gde je imala potraživanje i ne stavljanje tih istih firmi u aktivnu funkciju (otpušteni radnici, budžet bez prihoda). Npr. Brodogradilište Apatin....

Umetnička dela koja nisu evidentirana niti izvršena njihova procena vrednosti, a mnoga od njih su od posebnog nacionalnog interesa (Sava Šumanović, Lubarda, Kečić, Peđa Milosavljević, Kolesnikov, Stojkov...krase i neke druge prostore).

Svesno i s predumišljajem je izigrano, a bez ikakve kontrole i sankcija da se 25 miliona evra uplati u periodu 18 meseci saglasno preuzetoj obavezi iz kupoprodajnog ugovora. Međusobna veza i način rada, odnosno korištenja sredstava sa povezanim licem NBG leasing u Srbiji

Istovremeno, prodaja prostora u vlasništvu i istovremeno iznajmljivanje (cene renta!) na istoj lokaciji. Neracionalno iznajmljivanje prostora koje nije u funkciji otvaranja novog prodajnog mesta odnosno rad s klijentima (na primer: pored dve zgrade sa enormnom kvadraturom u Novom Sadu i Beogradu, iznajmljen poslovni prostor cela zgrada na Novom Beogradu, a koja je usput i poluprazna u Bulevaru Mihajla Pupina). Profilisanje (obuka) "stručnog kadra" i slanja po zadatku u druge grčke banke (Vojislav Lazarević u Pireus; Makris Athanasioous u bivšu Alfa bank-u).

Bahaćenje top menadžmenta uključujući i člana UO u brzini i ceni menjanja i proširenja luksuznog voznog parka.

Ovako bi se moglo nabrajati u nedogled, ali epilog je da su pored takozvanog top menadžmenta na čelu sa Marinosom Vathisom i naravno Upravnim odborom, na čelu s Marinosom Stratopulosom, koji je bio prvi direktor Vojvođanske banke, verovatno zbog kontinuiteta koji sve to rade sinhronizovano i koji će se sećati ovog perioda u kojem su obezbedili sebe i svoje, ali na štetu ove države i njenih građana, klijenata banke a i zaposlenih koji su oterani, a i onih kojima to isto sledi prinudnom prodajom...

Možda je za neke ovo samo priča i neki je ne žele ili ne mogu razumeti, međutim cifre su neminovne: 2006. godine, kapital je bio 230 miliona evra. Deset godina kasnije, 2016. godine, kapital je bio 160 miliona evra. A, kupoprodajna cena 385 miliona evra!?

Na kraju treba napomenuti: kreatori ovog "projekta" su Mlađan Dinkić i Jorgovanka Tabaković. Svako u svoje vreme, ali na istom zadatku!