Na licu mesta

Novi Pazar: porodica Jejna u kandžama pravosudne mafije

Sudski blagoslov za otimačinu tri kuće

U prvoj polovini devedesetih preduzeće „Jekom" iz Novog Pazara i „Kulinac prom" iz Velike Grabovnice sklopili sporazum o razmeni robe vrede oko 29.000 dinara. Popstupci i sporovi pred sudovima u Leskovcu pravosnažno okončani, nastavljeni u Novom Pazaru odlukom o izvršenju, kojom se oduzimaju tri kuće braće Mithata, Idriza i Rifata Jejne.

Ranko Milosavljević

Slučaj Mithata Jejne iz Novog Pazara, jedan je od tragičnih primera „pravne Hirošime" koju je odomaćilo u Srbiji njeno posrnulo pravosuđe. Umesto da mirno provodi penzionerske dane, Mithat, ali i njegova braća Idriz i Rifat, strahuju od sudskih izvršitelja, koji ove ljude izbacuju iz kuća. A sve pod izgovorom da je sud tako odlučio, po tužbi firme, koja je još u prvoj polovini devedesetih godina prevarila Mithata Jejnu.

Devedesetih godina Mithatova ćerka Azra osniva preduzeće za promet i usluge „Jekom Eksport - Import", sa sedištem u Novom Pazaru. U firmi radi i njen otac, ljudi ga znaju kao časnog čoveka, za njega je ljudska reč tvrđa od kamena, a poverenje se podrazumeva u poslovanju.

-Moja nesreća počinje tačno 13. decembra 1994. godine, kada sam otišao kod poslovnog partnera Zorana Đorđevića, vlasnika preduzeća „Kulinac prom" d.o.o. iz Velike Grabovnice, verovao sam tom čoveku kao prijatelju, čak sam i prenoćio kod njega, sklopivši posao o razmeni robe. On nama da isporuči hemijske proizvode i izvesnu količinu sokova, a naša firma njemu da, u zameni, HTZ opremu i farmerke, proizvedenih u Novom Pazaru- priča Mithat Jejna, danas oronuli čovek, teško bolestan, koji prima insulinske injekcije, a šećer mu je skoro uništio vid.

Krajem decembra 1994. godine, Đorđević je dovezao robu u Novi Pazar, ali ugovorenu robu od firme „Jekom Eksport Import" ne preuzima izgovarajući se da mora da produži do Plava u Crnoj Gori da natovari neko vozilo na kamion, pa ako bude mesta svratiće za robu. Nije svratio. Pred polazak od Mithata Jejne Đorđević traži akceptni nalog, uz napomenu da je to forme radi, i da ga neće upotrebiti, jer je posao, ionako, sklopljen po sistemu „roba za robu".

-Ne bi ni znao da sam prevaren, da u međuvremenu nije nastupila restrikcija struje u Srbiji, pa mi je jedan poslovni partner iz Valjeva tražio sveće. Pozovem Đorđevića i pitam ga da li ima sveće, a on kaže da ih ima njegov poslovni partner u Vučju, daje mi broj računa te firme, da uplatimo pet hiljada dinara, a isto toliko u gotovom. Uplatimo, ali zove me čovek iz Valjeva i kaže da roba nije stigla. Zovem Đorđevića, on me izbegava. Naslućujem da sam prevaren- priča Mithat Jejna.Kada je sa nekolicinom ljudi otišao u Vučje, pronalazi Đorđevićevog poslovnog partnera, koji se zove Rade, a poznatiji je kao Džons, vlasnika firme „Alta", i od njega saznaje da je Đorđeviđev ortak, izvesni Ivan Đokić, u ime zajedničke firme je uzeo robu od „Alte", da „Kulinac prom" duguje „Alti", te da su uplatom po nalogu Jejne, taj dug likvidirali i da „Alta" nema nameru da Jejni vraća pare.

Đorđević se ne odaziva na pozive Jejne da preuzme robu u Novom Pazaru, izbegava razgovore, a potom podnosi prijavu protiv Jejne. Okružni sud u Leskovcu, međutim, pravosnažno oslobađa Jejnu optužbe da je učinio krivično delo prevare. Potom je usledila tužba Osnovnom sudu u Novom Pazaru, Đorđević tuži Jejnu za sticanje bez osnova. Taj sud se proglašava nenadležnim u ovoj pravnoj stvari, i određuje da je u sporu dva privredna subjekta jedino nadležni Privredi sud u Kraljevu. Okružni sud u Novom Pazar, međutim, po žalbi Đorđevića ukida prvostepeno rešenje i vraća na ponovno odlučivanje.

Istovremeno, Okružni sud u Novom Pazaru, krajem februara 1997. godine oslobađa Jejnu, obrazlažući svoju odluku time da je po istom osnovu već suđeno u Okružnom sudu u Leskovcu i da je ta stvar jednom već pravosnažno okončana. Pošto po važećem zakonu, za istu stvar ne može se suditi dva puta, to pravo je priznato i sirotom Mithatu Jejni.

Osnovni su u Novom Pazaru i 2004. godine, ostaje pri stavu da se spor između dve firme može voditi samo pred Privrednom sudom u Kraljevu, o čemu svedoči i presuda koju je te godine potpisao sudija Ahmedin Ibrović. Sledeći zdravu logiku, reklo bi se da nevolje Mithata Jejne ovom odlukom suda konačno prestaju. Za one koji znaju „tamne vilajete" srpske pravde, odluka sudije Ibrovića, mogla je obradovati samo naivne. Izreka „idem sudu, idem pravdi", poodavno je zaboravljena.

Godine 2006. godine, Osnovni sud u Novom Pazaru, iza razloga kojim bi trebalo da se bave oni koji kontrolišu zakonitost rada sudova, donosi odluku da Mithat Jejna, a ne preduzeće „Jekom Eksport Import", čiji on nije bio ni vlasnik ni direktor ima da plati preduzeću „Kulinac prom" d.o.o. navodni dug za isporučenu robu iz decembra 1994. godine, čiji je tadašnji iznos od 29.000 dinara, narastao na skoro tri miliona dinara.

-Prvo su mi odlukom suda blokirali dve trećine penzije, koja je ionako mala, a potom je donet zaključak da se izvršenje spovede na nepokretnoj imovini, i to ne samo na kući u kojoj ja živim, već i na kućama mog starijeg brata Idriza i mlađeg brata Rifata. Kakve veze imaju moja braća sa ovim sporom. Naše kuće su u istom dvorištu, ali svako sa svojom porodicom živi u sopstvenoj kući?- pita se Mithat Jejna.

Žalio se Mithat Jejna na različite strane. Iz Vrhovnog kasaconog suda mu uredno odgovaraju da su primili njegovu pritužbu i da su je prosledili Osnovnom sudu u Novom Pazaru... Obraćao se i Visokom savetu za pravosuđe. Pisao ministarstvu pravde.

Tatomir Leković, advokat iz Kragujevca, koji se kao punomoćnik uključio u slučaj Mithata Jejne tek kada su izvršitelji pokucali na vrata ove porodice u Sjeničkoj 68 u Novom Pazaru, kaže da je ovaj slučaj u Novom Pazaru bruka „kosmičkih razmera". „Mithat j žrtva lošeg stanja u pravosuđu, a da je stanje u srpskog pravosuđu veoma loše", naglašava advokat Leković, „svedoćče i izjave sadašnjeg predednika i doskorašnjeg premijeraa Aleksandra Vučića". Tim pre, ovaj ugledni advokat, se čudi „što se niko ne prihvati posla čićenja „augijeve štale" zvane srpsko pravouđe."

-Mithat Jejna je žrtva fantomske firme, ali i stravične sprege pravosuđa sa biznisom koji je nastao na nezakonitim poslovima.

Koliko zakoni ne vrede vidi se i po tome da se protiv Jejne vode ponovljeni postupci, ranije pravosnažno okončani oslobađajućom presudom, da se sudi u nenadležnom sudu, da se tokom postupka privredno preduzeće zamenjuje fizičkim licem, a sve da bi se otela imovina braće Jejna- kaže advokat Leković.

Da ni nezakonitost bila sprovedena do kraja, otima se ne samo imovina čoveka čija je ćerka bila vlasnik i direktor firme koja je ugovorila robnu razmenu sa određenom firmom, već i braće Mithata Jejne, koji nemaju veze sa ovim poslom.

Tračak nade Mithatu Jejni je probudila odluka sudije Sađide Rožajac, koja je donela odluku da se izvršenje nad imovinom Mithata Jejne ne može sprovoditi onako kako su zamislili izvršitelji po predlogu vlasnike firme iz Velike Grabovice.

Pošto je na odluku sudije Rožajac izjavljena žalba predmet je trenutno na odlučivanju u Apelacionom sudu u Kragujevcu.

-Da ima volje, ali i pravničke svesti, ovaj slučaj, ma koliko tragičan, mogao bi da se dovede do tačke gde bi se makar umanjila već učinjena šteta. Trebalo bi sve odluke u vezi spornog posla dve firme iz 1994. sakupiti na jedno mesto i detaljnom analizom utvrditi sve propuste. Prava adresa na kojoj se to može učiniti je svakakao Vrhovni apelacioni sud, koji, između ostalog, ima obavezu da prati zakonitost postupanja srpskih sudova, čime bi se obezbedila pravna sigurnost svih građana Srbije. Imajući u vidu da nam je poznata praksa da se veliki broj pravosudnih organa „ne meša u svoj posao", veliki sam skeptik da će u Srbiji, zemlji posrnulog pravosuđa, bilo ko biti spreman da sagleda nevolju koja je zadesila porodicu Jejna. Pitam se, zato, kako će, pored ovakvih slučajeva gde nepravda vapi do neba, Srbija udovoljiti standardima iz poglavlja o pravosuđu u njenoj navodnoj pripremi da uđe u Evropsku uniju. Zar se u bilo koje urđeenije društvo ulazi sa otimačinom?- pita se advokat Tatomir Leković.

A 1. Uterivači

Mithata Jejnu su, dok je trajao spor sa Đorđevićem, posetili i uterivači dugova. „Pozove me neki Ivanović, dao sam mu ranije robu za 120.000 maraka, mislio sam da hoće da mi plati robu", kaže Mithat. „Odem u motel u Ribariće, kada tamo trojica rmpalija. Odvoje me za poseban sto, moj vozač, neki mladić, se uplašio, a taj Ivanović mi kaže: Mitko, daj mi 15.000, a 15.000 ti poklanjam i stvar je rešena." „Ne", kažem, „Ne pristajem na ucene, po bilo koju cenu, niti je ucenjivanje i prevara način mog poslovanja. Đorđevićeva roba je kod mene, neka je uzme prema dogovoru, nema potrebe da mi šalje uterivače, niti da se sudimo. Posle pozovem Đorđevića, kažem mu neka dođe za robu. Nije došao..."