Na nišanu

Šta nas očekuje posle pada Aleksandra Vučića i njegovog kartela

Do poslednje kapi naše krvi

Izdali ga prijatelji, ostavlja ga brat, izgubio sve je bitke al' još bi da vodi rat! Plačljivi srpski diktator šizofreni Aleksandar Vučić još preti građanima. Sam je sebe srušio. Trese se od straha, dobar deo dana provede u plaču. Brat Andrej je smrtno bolestan, ni ocu Anđelku nije ništa bolje... Kartel ga gura da sagori, da bi se oni izvukli. Ko će naslediti vladajuću koaliciju na vlasti, kojim putem poći, kako se povratiti od šoka, kako organizovati privođenje pravdi Vučićevog kartela, kako stvoriti nezavisne institucije, slobodne medije, kakav odnos imati prema koruptivnim međunarodnim ugovorima kojima je Srbija oštećena za milijarde evra, kako nastaviti spoljnu politiku u novim okolnostima...Pitanja su od kojih boli glava, a sa kojima će se nove vlasti morati odmah suočiti i nositi

Milovan Brkić

U očekivanju da se 13. aprila započne demontiranje diktature Aleksandra Vučića i njegovog kartela, koji predstavlja opasnost i po bezbednost evropskih država, a i šire, naviru pitanja koja izazivaju zabrinutost. Organizatori poručuju da će se centralni skup pobunjenih građana održati 13. aprila u Beogradu, na istom mestu, sa početkom u 18 sati.

Subota je neradni dan. Dakle, moguće je doći ranije. Ljudi iz unutrašnjosti uglavnom slabo poznaju grad. Ako okupljanje potraje, gde će desetine hiljada protestanata iz unutrašnjosti, posle dugog stojanja i šetnje, moći da vrše fiziološke potrebe. Treba podsetiti da oni satima putuju autobusima i drugim prevoznim sredstvima, da će biti zaustavljani, maltretirani, da prisustvuju stresnom događaju, koji dovodi do potrebe češćeg mokrenja. Vlast će, pretpostaviti je, zatvoriti kafane, restorane, a parkove će napuniti policijom. Kako će se u ponoć građani vraćati u unutrašnjost? Zar okupljanje ne može da počne u 14 sati, da se ''za bjela dana obavi posao''. Šta će biti ako žandarmerija napadne protestante, kako će se oni snalaziti u glavnom gradu, kojeg ne poznaju, radi povlačenja na rezervne položaje? Ozbiljni organizatori bi morali da misle o svakom detalju. Barem imamo iskustvo sa 5. oktobrom 2000. godine.

Žuti prsluci u Parizu i francuskim gradovima obučavaju preko društvenih mreža građane u protestu. Kako da se obuku, psihološki pripreme, da ponesu vodu i maramice, zbog mogućeg bacanja suzavca, da imaju samo lična dokumenta da ih, u slučaju povređivanja mogu identifikovati u bolnici, a rodbina pronaći. Da se oslobađaju viška ličnih stvari, dokumenata...

Protesti protiv Vučićeve diktature održani su do sada u 108 naseljenih mesta, opština i gradova. Bes građana je na vrhuncu, jer skoro dve trećine njih je na ivici potpunog siromaštva. Štrajkovi u javnim preduzećima i državnim službama su takođe počeli i razvijaće se u pravcu podrške građanima u protestu

Vlast je u poslednjoj ofanzivi sveobuhvatne pljačke, mada je Vučić kartelu zabranio pljačkanje, osim njemu i umirućem bratu Andreju.

Iskustvo u opkoljavanju zgrade na Andrićevom vencu u kojoj radi Vučić sa svojim savetnicima i kartelom pokazuje da se preko dana lakše urušava vlast, da se vide sva lica policajaca i njihovih komandira, da i oni tokom dana suzdržanije reaguju.

Organizatori moraju da sednu, da naprave strateški plan šta i kako delovati tog 13. aprila. Verovatno su to i uradili, ali ih treba na to na vreme podsetiti. Spontanost uvek izbaci vođu, mada oni kao zmija noge čuvaju zvučnike i mikrofon na kamionu. Postoji mogućnost da odvojene grupe obaveštajne zajednice preuzmu proteste i zavrnu šiju Vučićevom kartelu, koji je zreo padu kao kruška, ostavljajući vođe SzS da ostanu samo šetači.

Iako su pokazali hrabrost i odvažnost u opkoljavanju Vučića u zgradi na Andrićevom vencu, lideri SzS, moraju da imaju i jasne planove šta nakon preuzimanja vlasti.

Nažalost, Vučića neće oboriti građani u protestu, osim ako se neka vojno-policijska formacija ne odmetne i smakne ga. Dakle oni koji su ga na taj položaj postavili, obučili, podržavali...I odbacili kao opasnog i po njihove interese. A tu, već, nema spasa. Istorija nas je tome naučila.

Predstavnici međunarodne zajednice jasno i glasno su poručili General-štabu da ne izvršava naredbe tek unapređenog desetara Aleksandra Vulina, ministra odbrane. Jer, sve što radi, šizofreni Vučić to radi sa velikim cinizmom i prostaklukom. Tako je naterao ministra odbrane da u 50. godini ide na obuku i dobije čin desetara. Takvu sprdnju može da smisli samo bolesna mašta šizofrenog Aleksandra Vučića. Osim što je sastavio Vladu sa većinom ministra koji su umobolnici, Vučić se rugao građanima na svakom koraku, svakim danom.

Zašto Vučić mora pasti i nema mu spasa?

Nedavno je bivši ministar finansija Dušan Vujović, koji je bio dugogodišnji službenik Svetske banke, saopštio o aneksima ugovora sa kineskim kompanijama, u kojima su naznačeni račun i Aleksandra i Andreja Vučića u inostranstvu, na koje će biti isplaćena provizija od 25 odsto od vrednosti ugovora za prodaju Železare i RTB Bor!

Ugovore koje je potpisala nesrećna ministarka Zorana Mihajlović, odvešće je na doživotni zatvor, počev od Beograda na vodi do prodaje Aerodroma Nikola Tesla, kojima su braća Vučić uzeli stotine miliona evra. U razmeni informacija o pljačkama kartela Vučić, prostim sabiranjem, došlo se do brojke od preko sedam milijardi dolara. Najmanje. Takvo pljačkanje jedne male balkanske države, a pod zaštitom još uvek nemačke kancelarke Angele Merkel i bivše administracije SAD-a ozbiljno je zabrinulo vodeće zemlje. Kremlj je zauvek oprao ruke od Vučića i njegove mafije.

U ovom broju Magazina Tabloida u tekstu Igora Milanovića pod naslovom ''Pranje i ''sušenje'' krvavo stečenog novca'' opisuje se da je međunarodna zajednica i istražni organi ušla u trag Vučićevom kriminalu, pranju novca, trgovini oružjem, drogom i računima u stranim bankama i transakcijama preko stranih banaka, radi zatiranja tragova.

To je, dakle, smrtna presuda bandi Aleksandra Vučić!

Savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, sveže od Vučića odlikovani Aleksandar Babakov, preneo je Ivici Dačiću kako izgleda ''stanje stvari'' sa režimima na Balkanu, posebno Vučićevog. Dačić se toliko uplašio, smršao je 15 kilograma i pre dve nedelje je boravio i u Urugvaju, da ugovori i obezbedi Vučićevo bekstvo. Obaveštajni krugovi tvrde da je Vučić platio unapred inostranoj kompaniji za obezbeđenje da osigurava u Urugvaju njegovu hacijendu.

Sa Urugvajem Srbija nema ugovor o ekstradiciji, a Vučić je nudio agentima CIA da im preda sa računa milijardu evra, da mu omoguće bekstvo, o čemu je obavešten predsednik SAD-a Donald Tramp, pa bi im to bila nesvakidašnja afera, koju bi otvorile druge evropske službe bezbednosti, o umešanosti CIA u spašavanju Vučića. Izgleda da se i Dačić sprema da ''ode na duži odmor u Urugvaj''. Najizvesnije je da će otići na kraći put, do Požarevca, naselja Zabela.

Šta nam je činiti nakon Vučićevog pada? Savez za Srbiju traži njegovu, ostavku Ane Brnabić i Maje Gojković. Neopozivu. Ko će preuzeti njihove funkcije? Verujemo da SzS ima keca u rukavu.

Okolnosti u kojima se vlast preuzima su tragične. Podsetimo da je najmanje 15.000 Vučićevih pristalica postavljeno na državne i javne funkcije sa lažnim diplomama. Arhivski fondovi policije puni su dokaza o tome.

Oni koji preuzmu vlast moraju bez ikakvog odlaganja, suspendovati sve sudije Ustavnog suda Srbije, zapečatiti arhive i zatražiti da se formira stručna komisija ko će uzeti sve predmete iz fioka sadašnje predsednice suda, o tome odmah obavestiti javnost, a da Vrhovni kasacioni sud formira veće koje će te predmete rešiti, dok se ne sprovede procedura izbora sudija Ustavnog suda Srbije.

Takođe, mora se suspednovati Zagorka Dolovac, javni tužilac Srbije, a da ona prethodno odredi prvog zamenika koji će biti na čelu ove tužilačke instrukcije, dok se ne izabere novi tužilac. I predsednik Vrhovnog kasacionog suda, sudija Dragomir Milojević, mora odmah biti smenjen i uhapšen, a da novi predsednik suda imenuje većinu sudija ovog suda (kao predsedavajući Visokog saveta sudstva), većim brojem sudija iz apelacionih sudova, koji nisu korumpirani, popuni veća, da sud, u hodu, nastavi sa radom.

Posle 5. oktobra 2.000. godine, DOS je, takođe, tri meseca bio u vakumu. Vršena je prelazna vlast. Lider DOS-a Zoran Đinđić sumanuto je krenuo u krađu i pljačku. Oko sebe je okupio mlađariju bez formalnog obrazovanja, znanja i iskustva, koji su i do danas na vlasti, ali u drugim strankama.

Surčinski klan, koji se kasnije podelio na surčinski i zemunski, smatrao se pokrovitelejm Đinđićeve Vlade. U svoje ruke uzeli su PINK i druge medije. Očekujući velike promene, građani su bili u šoku ponašanjem Đinđićeve mafije.

Na surčinskom aerodrom 30. decembra 2000. godine Đinđić je od jednog biznismena dobio kofer sa 50 miliona dolara, kao poklon strane kompanije. Đinđić je tu potrebu za novcem objasnio da mora liderima DOS-a da plaća velike svote novca, za izdržavanjem njihovih stranaka i aparata, a i njih lično, jer platom od 300 maraka ne bi mogli da normalno funkcionišu. Kasnije je njegova stranka najsurovije napala tog finansijera, zagorčavši mu život, bez ikakvog razloga. Time su rat objavili kompanijama koje je on, ustvari, predstavljao i koje su u njegov rad imale puno poverenje. (I Vučićeva kamarila, kada je poželela još novca, ponovo ga je pustila u mašinu Velike propagande laži.)

Marko Milošević je već u oktobru napustio Srbiju i otišao u Rusiju, a Đinđićeva svita je preuzela sve njegove poslove, šverc goriva, cigareta, reketiranje, kontrolu granica.

Nezavisni mediji koji su izdržali strašne pritiske i torturu bili su zatečeni. Kako sada kritikovati ljude koji tek u januaru 2001. godine preuzimaju vlast. Opuštanje građana je bilo primetno, jer nisu bili upoznati da je došlo samo do zamene ljui na vlasti, a ne i promene režima. Mediji su sada bili pod potpunom kontrolom DOS-ove vlasti, samo su sada služili Đinđićevoj kamarili.

U dvočasovnoj emisiji ''oslobođenog'' Studija B. koju je vodio jedan od osnivača Demokratske stranke (13 potpisnik dokumenta za osnivanje DS-a), ugledni novinar Marko Janković, gostovao sam rešen da otvorim to pitanje. I pobrojao sam sve što je bilo poznato i upućivalo da Srbija neće krenuti u pravcu stvaranja demokratskih institucija, da će se potpuno ukinuti sloboda javne reči, da je policija sada u još goroj službi DOS-ovca nego za vreme režima Miloševića, da su svi zločinci iz policije, koji su godinama teško batinali građane u protestima, hapsili ih, odvodili u zatvor, ostavljali bez posla, postavljeni i na još značajnije funkcije. Tako se i desilo, pa je Sreten Lukić, omiljeni Miloševićev general, a kasnije osuđeni ratni zločinac, postao je drugi čovek u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na mestu načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Goran Petrović se nije dugo zadržao, a mogao je, podneo je ostavku shvativši kuda ide Đinđićeva politika, koju je predstavljao Čedomir Jovanović, neškolovani narkoman, a bio je sa nestatusnim ovlašćenjima koja su bila paradržavna. Kolumnista Magazina Tabloid, ugledni novinar Mile Isakov, bio je potpredsednik u Đinđićevoj Vladi, a kasnije i ambasador Srbije u Tel Avivu. O delovanju DOS-a i Đinđićeve vlade napisao je knjigu-svedočanstva ParaDOS, u kojoj je opisao, između ostalog, da je pisao molbe Đinđiću da ga kao potpredsednika Vlade primi na razgovor, što je on odbio! Na sajtu Magazina Tabloid možete pročitati svedočanstvo Mileta Isakova, ako ukucate na Google pretraživaču Mile Isakov, ParaDOS Magazin Tabloid. Ako lažem ja, ako ja nisam u pravu jeste potpredsednik te Vlade!

Tog 11. januara 2001. godine moje gostovanje, koje je videlo najmanje 1.500.000 građana, podiglo je na noge lidere DOS-a, koji su tražili da se prema meni primeni krajnja mera. Đinđić je bio oprezan. DOS je izdao iste večeri saopštenje da je on za slobodu medija, ali da prostor ne treba davati problematičnim ljudima, ''koji su upućenom delu javnosti poznati kao saradnici stranih službi''. Legendarni novinar Marko Janković dobio je otkaz, koji je potpisala tadašnja direktora Studija B Radmila Hrustanović, koja će kasnije postati gradonačelnica Beograda, surovo ga pljačkajući, a ona i n jena snaha Ana Urošević postavljene su za ambasadore!

Na osnovu podataka kojima sam raspolagao, Đinđić je zaključio da postupam po nalogu tadašnjeg ambasadora SAD-a Wilijem Bila Montgomerija, koji jeste podržavao Điniđićevu vladavinu, ali nije bio oduševljen potezima novih vlasti.

Surčinska mafija je skoro držala Đinđića kao taoca. On se strašno vezao za nemačku BND-a, nemačka vlada je tražila da pokupuje neka vredna javna preduzeća, a naročito Železaru Smederevo, u koju je uložila velika sredstva u vidu kredita, ali je prodata američkoj kompaniji, sa sedištem u jednoj evropskoj državi, koja ju je opljačkala i vratila Srbiji, što je izazvalo opravdan bes nemačkih vlasti. Miroljub Labus je rekao da Srbije, nakon toga, u Nemačkoj ima ogavan imidž. Srbija je preuzela vraćanje kredita Železare Smederevo!

Da bismo skrenuli pozornost stranih službi na Đinđićevu vladavinu, moj prijatelj Zoran M. i ja smo tada sa telefonskih govornica pozivali broj Đinđićevog mobilnog telefona i ostavljali poruke da smo ostavili za njega ''dvadeset kila belog'', ili ''žutog'', sve dok nas nisu identifikovali. Snimak tih razgovora stranci su shvatili kao Đinđićevu umešanost u trgovinu narkoticima.

Srećom po Srbiju, Koštunicina stranka je izašla iz DOS-ove vlade, pa je on imao i unutrašnjih problema. Kada je shvatio da stranci od njega traže samo dve stvari - da proda javna preduzeća, uništi Vojsku Savezne republike Jugoslavije i pristupi priznavanju Kosova, Đinđić se uspaničio. Setio se ugovora koje je Srbija imala sa Rusijom, a čiju realizaciju je on ignorisao. Krenuo je u Banja Luku, na sastanak sa poverljivim čovekom Vladimira Putina Valerijem Odnjicovim u Banja Luci, u ruskom konzulatu. Gospodin Odnjicov je bio zabrinut za njegovu bezbednost i preporučio mu je da se odmah osigura njegova bezbednost, a da će Rusija snažno, koliko god treba, pomoći ekonomski razvoj Srbije.

Ranije je i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajilović predlagao da angažuje policijsku jedinicu i razbije surčinski klan . Njega je brinula činjenica da je Đinđić nameravao da za vojnog ministra postavi Zorana Živkovića. Ja sam mu preneo saznanje da je tadašnji vojni ataše u ambasadi Velike Britanije, pukovnik Novosijelski, u ime diplomatskog kora, sprečio takvo postavljanje. Đinđić je ignorisao Mihajilovićeve predloge. Rekao je da će sam da se obračuna sa dojučerašnjim saradnicima iz Surčina, koji su stvorili moćnu imperiju, kojoj je danonoćno služio njegov seiz Čedomir Jovanović.

Da je preživeo, Đinđić bi se, sigurno, vratio uravnoteženijoj politici i prema istoku i zapadu i osigurao bi balans, koji bi nas odvojio od sunovrata u koji smo išli.

Kada je Boris Tadić izabran za predsednika Srbije, primio me je na razgovor, na moju molbu. U razgovoru, kojem je prisustvovao i njegov tadašnji savetnik za medije Nebojša Krstić, preneo sam Borisu, svom starom drugu iz studentskih dana, da svet ne funkcioniše na način na koji on vodi politiku. Mislim da on to nije razumeo, ili nije imao snage da to prihvati kao realnost. (On je jedini koji se setio da mi ponudi pomoć, a njegovu ponudu preneo mi je Nebojša Krstić, živ je može da posvedoči). Uvideviši da je Borisova politika diletantska, napisao sam im e mail poruku, nakon što sam popio dosta piva, pominjući im i oca i majku...Krstić je to moje pismo pominjao pre godinu dana kod Marića, da bi me diskreditovao. Sutradan sam se izvinuo na ružnim rečima, napisavši im reči Velimira Hljebnikova - Oprostite mi, ako možete, govorio sam istinu!). Treba se setiti Tadićevih haračlija Branka Radujka, Mikija Rakića, Gorana Vesića...direktorke NIS-a Biserke Jeftimijević Drobnjaković, Žike Anđelkovića Pauka...

Aleksandra Vučića iznedrila je politika Borisa Tadića. On je, kao što je, poznato, želeo da stvori Srpsku naprednu stranku, koja bi mu služila za zastrašivanje građana i pred svetom stvorio dilemu - mi ili oni. Tako je Slobodan Milošević koristio Srpsku radikalnu stranku, koja bi pretila svetu, pa im je Milošević izgledao kao jagnje, u odnosu na njih, kada bi došli na vlast.

Još dok je simulirao smirenog, poniznog i pokajnika, Vučić je privukao pažnju američkog diplomate Metju Palmera, šizofrenika kao i Vučić. Gospodin Palmer je bio omiljen u administraciji Huseina Baraka Obame, naročito njegove supruge, državne sekretarke Medlin Olbrajt. Gospođa Hilari je bila smrtno ljuta na tadašnjeg predsednika Tadića, jer je on, preko tadašnjeg ambasadora Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića, zeta profesora Olivera Antića, jednog od osnivača SNS-a, a danas ambasadora Srbije u Portugalu, platio 50 miliona dolara u kampanju Baraka Obame, za nominaciju u Demokratskoj stranci, koju je on dobio. Klintonova je zahteva od Angele Merkel da ga ukloni. Otcepljeni deo radikala uzet je kao trojanski konj. Miki Rakić svemoćni šef Tadićevog kabineta, dvostruki agent, snimao je koliko je Vučiću davao novca, kako ga ponižava i kako se zaklinje da će biti verni saradnik.

Vučićeva politika je za ovih sedam godina uništila Srbiju. On je crnim slovima precrtan. Dolaskom na vlast predsednika Trampa, Sjedinjene Države su preuzele zadatak da promene sliku sveta. Da očiste diktature, promene političke elite u Evropi, koje su anacionalne, uglavnom su na vlasti piripadnici gey populacije.

Dakle, Savez za promene i sve stranke bi trebalo da imaju u vidu ovu činjenicu, ako žele dobro Srbiji. Odnosi Rusije i SAD-a nisu onakvim kako se iz medija mogu oceniti. Težak poraz očekuje politiku Džordža Soroša i Rotšilda da promene sliku Evrope i da je ''zacrne'' i razbiju.

Redakcija Magazina Tabloid, njeni urednici, novinari, stalni saradnici i podržavaoci, raspolažu najkvalitenijim informacijama, poput pitanja kuda plovi ovaj svet, kakve se promene očekuju, kako na ekonomskom, političkom, kulturnom, tako i na geopolitičkom planu. Raspolažu preciznim podacima o stanju srpske ekonomije, investicija, poljoprivrede, o, korupciji u pravosuđu, policiji državnim službama. Spremni smo da sva ta saznanja ustupimo i stavimo na znanje liderima iz Saveza za Srbiju i drugim strankama, da se ravnaju prema njima.

Direktor FBI-a ima zakonsku obavezu da brifinguje sve kandidate u izbornoj trci za predsednika SAD, da im omogući uvid u stanje ekonomije, investicija, infrastrukture, oružanih snaga, poslovanja korporacija, stanje javnog duga...Takođe se to radi u demokratski ustrojenim zemljama.

One koji treba da ubuduće učestvuju u političkom životu, mi smo spremni da ih obavestimo, nepristrasno o tome gde smo i šta smo. Bez ikakvog zahteva, čak ni čašu 'ladne vode ne tražimo.

Nažalost, većina lidera Saveza za Srbiju odbila je da govori za Magazin Tabloid, smatrajući nas svojim neprijateljima. To dovoljnom govori šta se od njih može očekivati, ako dođu na vlast.

Neka nam bog čuva Srbiju.

Glosa

Andrej Vučić je teško bolestan. Prima zračnu terapiju zbog metastaza na pankreasu. Pri kraju je života, što je utvrdilo u uverenju brata Aleksandra da mora da pobegne na vreme iz zemlje, što mu savetuje i teško bolesni otac Anđelko. I Aleksandar je teško bolestan. Boluje od sarkoma male karlice. Prima teške terapije koje ga čine sve luđim i luđim. Po nekoliko puta dnevno menja pelene. Zbog kokainske terapije često se nekontrolisano smeje, na devojački način, sve je uočljivije da je reč o homoseksualcu, jer mljacka jezikom, a to više ne kontroliše