Tragom vesti

Lečenje od eko zagađenja treba da počne političkim promenama

Umiraćemo kao u gasnoj komori

Srbija je lepa i bogata zemlja, koja se pretvara u otrovnu deponiju. Umesto da zaštiti životnu sredinu, vlast uništava eko-sistem, truje prirodu i građane. Reke su prodate vlasnicima mini hidroelektrana, na oranicama se grade postrojenja prljave industrije, gotovo da nema grada u kome vazduh nije zagađen.

Milica Grabež

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u Srbiji godišnje umre više od 7.000 ljudi od bolesti koje izazivaju opasne supstance u vazduhu. Procenjuje se da je trostruko veći broj žrtava oboljenja koja nisu tako dijagnostifikovana, ali zna se da su isti uzroci doprineli razvoju drugih fatalnih bolesti.

Prema evropskim standardima, svaka država bi trebalo da za zaštitu životne sredine izdvaja minimum 15 milijardi evra, a Srbija je za to ove godine namenila samo 50 miliona evra. Zakonom o zaštiti vazduha, koji je vlada usvojila 2013, predviđeno je da u roku od godinu dana bude doneta Strategija zaštite vazduha, ali od toga do danas nema ništa. Nema ekološke zaštite, ali postoji strategija vlasti da od Srbije napravi evopski centar prljave industrije.

Meštani Bora i okoline već dugo žive u uslovima ekološke katastrofe, a pre mesec dana aerozagađenje je višestruko prešlo dozvoljene vrednosti. Do alarmantnog zagađenja došlko je usled ispuštanja sumpor-dioksida iz pogona topionice kineske kompanije „Ziđin Bor Koper". Zdravlje građana ugrožavaju svi teški metali u PM-10 česticama, koje predstavljaju smešu dima, čađi, prašine i kiseline, a sadrže olovo, kadmijum, nikl i arsen. Te čestice uništavaju periferne živce, utiču na krvne sudove i srce i dovode do brojnih oboljenja, pa i do paralize. Na zahteve nekoliko udruženja građana da se otklone uzroci zagađenja, nema odgovora ni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao ni iz menadžmenta kineske kompanije. Reagovao je samo gradonačelnik Aleksandar Milekić, koji je protest građana ocenio kao politikanstvo, kao da su naprednjaci u Boru imuni na sumpor-dioksid.

Srpska vlast je istu vrstu investitora s Dalekog istoka dovela u Zrenjanin i Inđiju. U Zrenjaninu je kineska kompanija „Šangdong Linlong" počela izgradnju fabrike automobilskih guma. Iako takve fabrike predstavljaju potencijalno veliku opasnost po okolinu, propisane procedure nisu sprovedene i Kinezima je omogućeno da počnu s poslom i pre nego što je urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Nisu reagovale vodna i komunalna inspekcija, kao ni sudovi, koji su zanemarili prijave nekoliko udruženja građana. Vlast ne štiti javni, nego interes investitora. Novcem građana subvencionisana je izgradnja fabrike, koja će ugroziti životnu sredinu i zdravlje istih tih građana.

Kineski investitor je na poklon dobio sto hektara plodne banatske zemlje na kojoj će, umesto hrane, proizvoditi oko 13 miliona guma godišnje. Prljava industrija neće zagaditi samo Zrenjanin, nego i čitav region.

Za zagađenje Srema biće zadužena japanska kompanija „Tojo tajers". Aleksandar Vučić tvrdi da će Japanci u taj posao investirati 390 miliona evra. U fabrici, koja će biti izgrađena na parceli od 60 hektara u opštini Inđija, godišnje će se proizvoditi oko deset miliona guma.

- Ovo je jedina fabrika koju „Tojo" otvara u Evropi - rekao je Vučić.

Druge države poštuju ekološke propise, pa ne dozvoljavaju izgradnju takvih fabrika. Vlast u Srbiji ne preduzima ništa ni da građane zaštiti od svojih problematičnih preduzeća, poput Elektro-privrede Srbije, koji važi za najvećeg zagađivača na kontinentu. Konkretni podaci pokazuju da je 2016. godine najviše sumpor-dioksida u Evropi emitovala termoelektrana Kostolac B.

Na drugom mestu je Ugljevik iz Republike Srpske, na trećem termoelektrana „Nikola Tesla" A u Obrenovcu, a na šestom mestu te crne liste je „Nikola Tesla" B. Pod pritiskom Evropske unije, Vlada Srbije je napravila nacrt Fiskalne strategije za 2020. godinu, koja predviđa da EPS investira najmanje 800 miliona evra u zaštitu životne sredine, za izgradnju postrojenja za odsumporavanje i sistema za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Ekološki problemi ugrožavaju građane Pančeva, Subotice, Niša, Smederevo, Valjeva, Čačka i mnogih drugih mesta. U najgorem stanju nalazi se glavni grad. Titulu svetskog šampiona u zagađenosti vazduha Beograd je osvojio 20. februara ove godine, kad je na crnoj listi prestigao kineske i indijske gradove. Stanje dodatno će pogoršati izgradnja spalionice na deponiji u Vinči. Beograd će u taj projekat, tokom sledećih 30 godina, uložiti više od 1,15 milijardi evra, a dve studije o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da otpad neće proći kroz neophodan tretman pre spaljivanja, što će omogućiti da se u vazduh oslobađa velika količina pepela i kancerogenih supstanci za koje u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da meri njihovo prisustvo.

Cela Srbija je postala deponija na koju otrovni otpad ispuštaju domaće i strane fabrike, nezainteresovane za zaštitu prirode i uslova za život budućih generacija. Na uništavanju države i naroda, pojedinci iz vrha vlasti dobiće unosne provizije, a građani samo bolesti. Lečenje od ove vrste trovanja treba da počne političkim promenama.