Kraljevo

Odavde do Kraljeva...

Liberalni doktorant u naprednom kartelu

Kao što su mnogi čitaoci imali priliku da primete, SNS se karakteriše, izmedju ostalog, i postavljanjem mladih i neiskusnih ljudi na kljućna mesta u pojedinim delovima Srbije. Iskustvo, po mišljenju Aleksandra Vučića nije bitno. Najbitnija je poslušnost iza koje često kao osnova, egzistira neiskustvo, lakomislenost, slepo verovanje šefu stranke, a pogotovo kad postane i šef države, osećaj sigurnosti i intaktnosti kad se radi o delovanju istražnih i pravosudnih organa (posebno kad su u pitanju poslušni i od stranke zavisni tužioci)

M. Hadžić

Mnogo toga se može nabrojati ali bez obzira na razlike koje postoje medju mladim funkcionerima SNS-a a posebno kad su u pitanju stepeni edukacije, jedna stvar im je zajednička a to je slepa vera ui poslušnost prema stranci i njenom lideru bez obzira na cenu. Tek kasnije nastaje još jedna karakteristika koja bi mogla da se opiše kao gramzivost bez ograničenja, bez straha i bez milosti kad se krene ka sumnjivom zgrtanju kapitala.

Ipak jedna karakteristika mladog Predraga Terzića ga odvaja od njegove generaciuje funkcionera, a to je odbrana doktorske disertacije 2014/15.,godine na državnom fakultetu, uz redovno školovanje, što u poplavi sumnjivih ministarskih doktorata jeste za pohvalu. Naravno, pitanje je na čemu je to doktorirao Dr Predrag Terzić.

Tema njegove disertacije je "Uticaj evropske liberalne misli na političku elitu u Srbiji(1878-1903.). Dobri poznavaoci ove materije ukazuju na još jedan, što je vrlo indikativno, doktorat koji je odbranjen 2003.godine a koji je glasio "Evropski uticaj na srpski liberalizam od 1848. do sredine osamdesetih godina 19.og veka", doktorant je bio istoričar dr Branko Bešlin.

On je prikazao i odbranio svoju disertaciju napisanu na 843 kucane strane i ovaj doktorat pokriva u suštini skoro pola teme istraživanja Predraga Terzića.

Doktor Bešlin je 2005.godine godine svoju tezu objavio kao knjigu " Evropski uticaj na srpski liberalizam u 19. veku". Knjiga ima 943 stranice, štampana je u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića iz Sremskih Karlovaca.

U tom izdanju je osnovnu temu autor proširio na period do kraja veka. Za razliku od Predraga Terzića dr Bešlin je obradio i elemente uticaja evropskog liberalizma na Srbe u dvojnoj monarhiji. Predrag Terzić je svoja istraživanja usmerio samo na područje Kneževine a potom i Kraljevine Srbije.

Ukoliko pak pogledamo srpsku istoriografiju shvatićemo da Terzićeva tema, sama po sebi, nije inovativna. Istom temom se bavio i Slobodan Jovanović.

Mnogi poznavaoci materije tvrde da se vrlo često slične teme nalaze u diplomskim radovima studenata istorije i to na Katedri za istoriju srpskog naroda u novom veku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog je vrlo jasan.

Sva arhivska gradja koja je dostupna obradjena je u potpunosti, studenti na gube vreme istražujući arhive. Posle odbrane diplomskih radova na ovu temu, pod uslovom da se ista dobije, nastavlja se praksa Resavske škole.pa pošto nije bilo nikakvog specijalnog istraživanja, rad se brzo piše i na kraju odbrani.

Mentor dr P.Terzića je bio gospodin Slobodan G. Marković koji je inače i profesor na Fakultetu političkih nauka, za koga kažu da je jedan od najuticajnijih pripadnika lože slobodnih zidara na našim prostorima.

Koliki je doprinos istraživanje Predraga Terzića nije u potpunosti jasno. Na nekoliko mesta, pored mnogobrojnih citata i označenih, što je inače korektno, Terzić je napomenuo da i sam ima stav i svoje mišljenje ali pažljivom analizom tako iznetih stavova nije jasno u čemu se očitava originalnost.

Mentor disertacije i član komisije za odbranu iste je bio prof. Slobodan G.Marković, dok su članovi komisije za odbranu disertacije bili i prof. dr Čedomir Čupić i docent dr Čedomir Antić.

Ovo izlaganje koje se odnosi na odbranu disertacije mladog naprednjaka Predraga Terzića je interesantno po još jednom elementu. Pažljivom analizom njegovog rada primetićete da je jedino pozitivni efekat liberalne političke misli mogao biti ostvaren preko liberalne stranke i stranke naprednjaka. Svi ostali politički činioci Srbije pred kraj XIX veka su ili nebitni ili retrogradni, ovakav stav je verovatno doprineo današnjem političkom opredeljenju dr Predraga Terzića.

Drugi, krajnje impresivni stav doktora Terzića je zakljućak da se u Srbiji javlja akumulacija kapitala po odredjenim porodicama a pojedinci nemaju više iste uslove i pozicije za start kojim započinju karijeru.

Politička karijera Predraga Terzića nije bila vezana samo za Naprednu stranku i Aleksandra Vučića. On je bio volonterski angažovan u narodnoj kancelariji Borisa Tadića gde je sticao prva, politička i verovatno demokratska iskustva.

Javnost Kraljeva je prvi put primetila Predraga Terzića posle izbora 2012.te godine kad je mladi, ćutljivi politikolog, za kog se već tad pričalo da je na doktorskim stidijama, stalno u jednom istom odelu sa odgovarajućom kravatom sedeo u grupi SNS odbornika i strpljivo čekao neki svoj trenutak.

Trenutak nastaje ubrzo kad je sa svojim bliskim prijateljima i partijskim drugovima pokušao da izvede mali politički udar u redovima SNS-a. Jedan od njegovih tadašnjih prijatelja je sad pomoćnik gradonačelnika a drugi mu je postao kum i direktor je Elektroprivrede Srbije u Kraljevu. Tad je lansirana vest da je Predrag Terzić na čelu mladog i slobodoumnog krila SNS-a koje se nalazi u sukobu sa, tada moćnim, pokojnim Predragom Mikićem, koji je bio glavni finansijer SNS-a u Raškom okrugu i siva eminencija u SNS-u, a postavljen je bio i za savetnika Tomislava Nikolića, zvanično je bio savetni za privredu.

Po podacima koje iznose članovi SNS.a, ne želeći da to saopšte javno, jer se plaše osvetoljubivog gradonačelnika Terzića, tad je Mikić, kao iskusni privrednik i poznavalac potreba mladih i nezaposlenih kadrova, finansijski pomogao Terziću, a istovremeno ga je postavio za koordinatora kancelarije Raškog okruga koja je bila zadužena za rad sa omladinom i organizovala susrete poslanika sa gradjanima.

U tom periodu je i prva veća afera u kojoj učestvuje obrazovani i mladi doktorant Terzić. Kao redovni posetilac ugostiteljskog objekta PASAŽ koji se nalazi u centru grada,gde se izmedju ostalog pušta i nova folk muzika sa produkcije GRANDA i TV PINKA, Terzić, kako kažu svedoci, u vidno alkoholisanom stanju počinje da pravi nered sa prijateljima koji ga već tad prate po lokalnim ugostiteljskim objektima,pa je grupa redara morala da interveniše i da ga izbaci van prostorija kafane.

Epilog je bio sudski postupak gde su redari kažnjeni a Terzič je izjavio doslovno " ja kao visoki funkcioner SNS-a tražim da se osudi počinilac po zakonu jer me je fizički povredio"... Terzić je već tad sebe, po obećanjima koja mu je dao Predrag Mikić, video kao visokog funkcionera SNS-a.

Ovaj postupak u kom on nije kažnjen već lice zaduženo za obezbedjivanje reda u objektu, verovatno ga je, kad je već postao gradonačelnik, usmerio na fizički obračun sa sugradjaninom, profesorom fizičke kulture N. Kovinićem. U ovom sučaju je i policija ostala nema kao i tužilaštvo, jer su svi već tad shvatili da sa novim, mladim gradonačelnikom nema šale.

Terzić je posle ponovljenih izbora na lokalno nivou izabran za podpretsednika Skupštine grada Kraljeva. Posle sedam dana stigla je iz Beograda naredba da on postane gradonačelnik.Svi odbornici koalicije koja je bila na vlasti u lokalnom parlamentu su izglasali prenetu želju vrhovnog vodje SNS-a.

Od tog trenutka počinje pravljenje gafova ( aerodrom, zoo hijena , krk..krk..krkr Krkobabic...) ali i putovanja od Rusije i Belorusije ( izlet u trajanju od dve nedelje sa omladincima SNS-a o trošku gradskg budzeta) a potom do Kanade, gde je išao da obiđe, iako nepozvan od donatora, gospodina Glavčića.

Ta putovanja, od kojih grad nije imao nikakve koristi,uključujući i ona koja je obavio u Izraelu itd takodje su obavljena o trošku gradjana Kraljeva. Trenutne otvorene gradske afere su način finansiranja FK Sloga, izgradnja i rekonstrukcija vijadukta koja traje skoro dve godine, rekonstrukcija gradskog stadiona gde je izdvojeno 45 miliona a potrošeno naknadno još 70 miliona dinara uz odlaganje već zakazanih sportskih manifestacija, pravdanje sa pojavom klizišta i zatvaranjem keja za saobraćaj, posebna stavka su podsticajna sredstva za poljoprivredni turitzam ili seoski turizam, sredstva za led rasvetu, asfaliutiranje puteva do usamljenih privatnih objekata lokalnih funkcionera,prodaja za sedam hiljada evra 1,35 ari placa u centru grada dok je na istom mestu cena ara 60.000 evra.

Ovaj plac je prodat načelnici gradske uprave. Plac je inače sa izgradjenom infrastrukturom, vlasnik je država i nije smeo da se obavlja promet sa njim.

Ceo materijal je oslat Republičkom tužiocu---ovih finansijskih manifertluka je isuviše mnogo u gradu tokom uprave Predraga Terzića gradskom kasom, da bi se sve nabrojalo.

Obećavamo da u nekom od narednih brojeva iznesemo činjenice koje se uglavnom odnose na gradske finansije i projekte čije su cene predimenzionirane po nekoliko puta.

Ono što je ovog momenta najaktuelnije je DAVANJE SUBVENCIJA JAVNIM GRADSKIM PREDUZEĆIMA, gde se potom ta data sredstva prikazuju kao DOBIT iz poslovanja, a onda se dele sredstva "uspešnim" članovim a nadtzornog odbora.

Čitaoci vide da je cela Srbija prekopana, kopa se po Beogradu, kopa se po gradovima u unutrašnjosti a sve se izgleda svodi na "čuveno pranje para".

Obećavamo da će Tabloid i dalje pružati informacije o gradu Kraljevu, poslovanju gradske uprave i svim nedozvoljenim radnjama koje postoje u gradu a o kojima tužilaštva ne žele da se izjašnjavaju..