Pogled iz Moskve

O razlozima neslaganja dve Evrope: stare i mlade

Neviđeni gubitak uticaja Istočne Evrope u EU

Taštini istočnoevropskih članova EU njihovi zapadnoevropski partneri zadali su dve bolne packe koje govore o značajnim razlikama, a možda čak i o sistemskoj krizi u odnosima dva dela EU. Prvo je, povodom glasanja o vraćanju Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, stara Evropa (Nemačka, Francuska) jednostavno „prešla" preko tog pitanja suprotstavivši se mladoj Evropi. Još jači udarac je došao prilikom izbora novih rukovodećih organa EU. Prvi put od ulaska zemalja Istočne Evrope u EU nijedan od njenih predstavnika nije izbran u „vladajuće krugove". To ne znači da u grupi istočnoevropskih zemalja nije bilo odgovarajućih političkih figura. Pretendenata je bilo, ali, kako pišu stručnjaci, oni su bili „grubo i očigledno" ignorisani.

Piše: Dmitrij Minjin

Uoči izbora, kao mogući kandidat za mesto predsednika Evropskog parlamenta figurirao je bivši bugarski premijer, poreklom iz ukrajinskog grada Hersona, Sergej Stanišev, lider Partije evropskih socijalista. U nekim medijima se čak pojavila i informacija o tome da je on izabran. Ipak, Stanišev je odustao od učestvovanja na izborima, shvatajući da nema šanse da pobedi.

Konstatujući „katastrofalan gubitak uticaja Istočne Evrope u EU", bugarski eksperti za to krive ne samo „uobraženi" Zapad, već i istočnoevropske vlade. Od samog početka, kako piše bugarska štampa, njih nisu zanimali evropski poslovi, već „očuvanje svojih feudalnih poseda, dobijanjem dotacija iz evropskih fondova" i to da ih „niko ne dira".

Nadu da će sesti u fotelju predsednika Evropske komisije (vlade EU) nije gubila Dalja Gribauskajte, koja tek što je otišla sa mesta predsednika Litvanije. O mogućnosti da dođe na ovaj položaj agencija Rojters je pisala još 2013. godine. Ona sama je tome težila do kraja, maksimalno se angažujući u Briselu. Bez obzira na sve to, njenu kandidaturu nisu ni uzeli u razmatranje. Ova ponosna žena nije komentarisala svoj neuspeh. Umesto nje to je učinio premijer Litvanije S. Skvernelis, „izrazivši žaljenje" povodom toga što „nijedan političar iz Centralne i Istočne Evrope nije dobio važne pozicije u EU".

Litvanski filozof i profesor politikologije A. Jokubaitis, ocenjujući položaj svojih sunarodnika u EU, primećuje da Litvanci nemaju u Evropi ni volje ni cilja - oni jednostavno „gledaju šta im se dešava".

Ceo politički kapital Istočne Evrope na prošlom samitu EU bio je potoršen na blokiranje od strane „Višegradske četvorke" kandidature holandskog socijaliste Fransa Timermansa za predsednika Evropske komisije. I to je granica mogućnosti ove grupe zemalja. Svog čoveka mladoevropljani ipak nisu dobili.

Stvar nije samo u davanju prednosti staroj Evropi prilikom raspodele fotelja, već u tome što su ponovo izabrani rukovodioci EU koji su po mnogim pitanjima kritički nastrojeni prema mladoevropljanima.

Tako Francuskinja Kristin Lagard, nova predsednica Evropske centralne banke (ECB), poznata po tome što je bila generalna direktorka MMF-a, škrta u davanju koncesija i kredita, koje je obično vezivala za striktno ispunjavanje strogih fiskalnih uslova, što za zemlje Istočne Evrope predstavlja ozbiljan problem.

Španski socijalista Žozep Borel koji je izabran na mesto visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, proslavio se time što, kao protivnik katalonskog separatizma, kategorički odbija da prizna nezavisnost Kosova. Ako nastavi sa ovom politikom, na balkanskom krilu EU stvoriće se ne tako prijatna situacija za one istočnoevropljane koji su već priznali Kosovo.

Italijanski socijalista David Sasoli, novi predsednik Evropskog parlamenta, ne skriva neprijateljstvo prema evropskoj „novoj desnici", koja je posebno aktivna u Istočnoj Evropi, npr. u Mađarskoj i Poljskoj. On se kritički odnosi prema ovom regionu u celosti.

Novu predsednicu Evropske komisije, Nemicu Ursulu fon der Lajen obično ocenjuju po prilično oštroj poziciji prema Rusiji. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je ona zagovornik nezavisne linije u odnosima EU sa SAD. Istočnoevropske zemlje koje su tesno povezale svoju politiku sa Vašingtonom mogu se naći u nemilosti fon der Lajenove. Dovoljno je setiti se da je ona bila protiv evropskog snabdevanja Ukrajine oružjem.

Belgijanac Šarl Mišel, kojeg posmatraju kao francuskog čoveka, nalazi se na mestu predsednika Evropskog saveta, a po svemu sudeći i on će slediti liniju dominacije nemačko-francuske veze u EU, što bi, između ostalog, moglo biti na štetu istočnoevropskih interesa.

Šta su razlozi za ovo odbacivanje Istočne Evrope od strane zemalja-osnivača EU?

Glavni razlog je predstojeći Bregzit, zbog kojeg se staroevropljani najviše brinu za uklanjanje negativnih posledica po jedinstvo EU. Još na početku Bregzita, američki analitičari su predviđali da će se bez Velike Britanije EU pretvoriti u francusko-nemačko preduzeće u kojem će Nemačka dominirati, a sve manje zemlje biće zaglavljene između nje i Francuske.

Upravo to se i događa. Berlin i Pariz smatraju da je danas glavni problem - jačanje kontrole nad zemljama-članicama EU koje mogu da slede britanski primer, što bi konačno uništilo EU. Istočna Evropa, kao i njeni predstavnici, predstavljaju najslabiju kariku. Ponegde u tim zemljama se već šire raspoloženja slična britanskom.

Nepoverenje stare Evrope u novu umnogome predstavlja posledicu rastućih neslaganja između EU i SAD Donalda Trampa. Istočnoevropske zemlje, posebno Poljska, Rumunija, sve baltičke zemlje, u Briselu se smatraju trojanskim konjem SAD u Evropi. Da bi se spasao od destruktivnog uticaja Vašingtona, EU je prinuđen da ograničava i lobističke mogućnosti njegovih pristalica u EU.

U jezgru EU takođe raste ljutnja zbog stalnog uvlačenja ove organizacije u konflikte sa Rusijom, kojima se bave mnoge istočnoevropske zemlje, bilo zbog istorijskih uvreda, bilo zbog revanšizma. Može se zamisliti gde bi mogla da odvede odnose sa Moskvom rusofobno nastrojena Grabauskajte, da joj je povereno vođenje Evropske komisije.

Ipak, u srcu neslaganja „dve Evrope" leže ekonomski razlozi, koji čine da ovo neslaganje bude teško prevladano. Zbog problema sa budžetom, između ostalog u vezi sa odbijanjem Engleske da plati svoje dugove posle Bregzita, EU je započela ozbiljno smanjenje dotacija i finansiranja infrastrukturnih projekata u zemljama Istočne Evrope, članicama EU.

Za budžetski period 2021-2027. takvi troškovi uopšte nisu planirani. Prognozira se da će zbog toga BDP zemalja istočnoevropskog regiona u proseku pasti za 25%.

Lako je razumeti na šta će to da izađe. Jasno je zašto su stari Evropljani rešili da zategnu uzde svojim istočnim susedima, ali da li će se tada sačuvati smisao njihovog ostanka u EU?