Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (166)

Kad ministri hapse

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Srpski diktator svakodnevno pokazuje svoje naduveno lice, preteći građanima hapšenjem. Svakodnevno laže, svakodnevno sklapa ugovore štetne po državu...

Ovaj šizofreni i teško bolestan čovek ostavio je iza sebe krvave tragove. Opravdao je ubistvo u Savamali, (noćnog čuvara koji je umro na VMA, usled iznenadne prehlade), rekao je da će akteri ovog događaja biti kažnjeni. Ali, sve je to prekrio zaborav...

Rekao je da zna ko je ubio Olivera Ivanovića, ali je odbio da isporuči osumnjičene za njegovo ubistvo.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je na vanrednoj konferenciji za novinare saopštio 28. avgusta da je uhapšena tročlana grupa koja je, kako je rekao, privedena u Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. Naveo je njihova imena, pola sata objašnjavajući da su osumnjičeni za pljačku kojom je, navodno, Dragan Đilas, pre deset godina, sebi stavio u džep oko 700 miliona dinara.

Ne postoji država u kojoj izvršna vlast hapsi novinare! Gospodin Stefanović je, da podsetimo, potpredsednik Vlade Srbije!

Pre gospodina Stefanovića oglasila se potpredsednica SNS-a i portparolka stranke Marija Obradović, na sva usta optužujući Dragana Đilasa za milionske pljačke.

A sutradan je nastupe potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova i gospođe Obradović opravdao Gospodar Srbije Aleksandar Vučić, znajući da je specijalni tužilac Mladen Nenadić odustao od predloga da se troma privedenih odredi pritvor, jer nisu postojali zakonski razlozi.

Ipak, najstrašnija kampanja protiv uhapšenih, nastavljena je i preko Velike propagande laži, koja je, inače ne privođenog Dragana Đilasa, optužila da je peko svoje firme opljačkao budžet Srbije za oko 688 miliona evra!

Srpski predsednik, koji nema nikakva prava u vođenju sudskog postupka, nastavio je sa napadima na Dragana Đilasa i prilikom posete Gradskom zavodu za hitnu pomoć, polusatnim iznošenjem ''istine'' o Draganu Đilasu.

Ovo je prvi put, od kada je Aleksandar Vučić zajašio Srbiju, da jedan tužilac odbije da snishodljivo pohapsi sve one na koje je on upro prstom.

Povodom svakodnevne nastupljivosti srpskog predsednika i njegovih ministara, kojom se preti srpskoj opoziciji i nepoćudnim građanima koji ukazuju na surove pljačke Vučićevog kartela, niko se nije oglasio - ni Srpska akademija nauka, ni Srpska pravoslavna crkva, ni srpske opozicione stranke... Dostojanstveno ćute strani ambasadori, misije OEBS-a i Evropske Unije. Ne oglašava se ni Stejt Department, čiji službenici su profilisali i doveli ovog ludaka na vlast, da obavi prljave poslove i po svemu sudeći, zauvek satre Srbiju.

Akademik Dušan Teodorović je nedavno kazao da od 1.000 srpskih sudija je teško naći makar jednog koji bi odbio da postupi po Vučićevom zahtevu kako da presudi.

Vučić je okupaciju pravosuđa izveo preko bivšeg ministra pravde, danas generalnog sekretara predsednika, Nikole Selakovića.

Selaković je ustoličio ključne predsednike sudova, koji su nesmenjivi i javne tužioce, preko kojih se pravda rasprodaje, a svaki građanin je danas nesiguran.

Nikolica Selaković je ''inaugurisao'' javne izvršitelje i beležnike, zgrćući ogorman novac, zajedno sa profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu Dejanom Đurđevićem. Samo su kandidati miz SNS-a mogli, nakon plaćanja po 50 hiljada evra da polože ispite za notare i javne izvšitelje, a da ih potom, ministar Selaković i postavi na te pljačkaške položaje, sa kojih su u crnu zemlju satrli građane.

Selaković je bio asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, kod profesora Olivera Antića, jednog od osnivača SNS-a. Nije izlazio iz kupatila profesora Antića, kao ni Dejan Đurđević.

Vučić je izvesno vreme držao na ledu Nikolicu Selakovića, a onda ga je prigrabio, kao mladu pre venčanja. Nikolicu su oženili Milicom Popović rodom iz Loznice, čiji otac Zoran Popović je najveći kriminalac u Podrinju. Milica je bila u trećem mesecu trudnoće. Kupili su im stan u Lozničkoj ulici u Beogradu, toliko prostran da ne moraju da se sreću u njemu i da svako živi svoj život. Nikolica je postao i počasni građanin Loznice. Em prizetko, em počasni!

Nijedan diktator u svetu ne postavlja tako nesposobne i klimoglave, jer se diktatura mora i održavati pametnim potezima.

Tako je Nikolica Selaković postao desna ruka Aleksandra Vučića za sve prljave poslove. Uterivanja (ne)pravde, disciplinovanje časnih otaca, poslovanje sa Aleksandrom Babakovim...

Srpskim pravosuđem, ispostavilo se, vlada nekoliko kartela.

Najveći uticaj, bez ikakve sumnje, ima predsednikov brat Andrej Vučić. On u malom džepu drži većinu tužilaca i sudija u pokrajini. A i u Beogradu mu svi predsednici sudova i javni tužioci ''jedu iz ruke''.

Američka DEA, FBI, Agencija za pranje novca i Europol su tražili od srpskog ministarstva da se u Policijskoj stanici u Novom Sadu sasluša i Andrej Vučić, ali je to načelnik odbio s indignacijom.

U opasnoj kriminalnoj grupi su Nikola Petrović, bivši kum Aleksandra Vučića, Bratislav Gašić, direktor BIA, Aleksandar Đorđević bivši advokat i direktor BIA, danas ambasador Srbije u Sarajevu, Aleksandar Stepanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, a predsednik Višeg suda u Beogradu, predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežana Stevović, a tu su i tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nataša Krivokapić i tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević, a organizacionu ulogu ima ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a finansijer je, uglavnom, Nenad Kovač, zvani Neša Roming.

Najbesprizorniji je bivši Vučićev kum Nikola Petrović, koji je, sa lažnom diplomom Omega univerziteta iz Južnoafričke republike, zaradio ogroman novac na mestu direktora Elektromreže Srbije i postao vlasnik nekoliko mini hidroelektrana.

Zbog pisanja Magazina Tabloid o njegovim bahanalijama i bogaćenju, gospodin Petrović je pokrenuo desetine sudskih postupaka protiv magazina, novinara i odgovornog urednika lista Milovana Brkića. Prvi advokat mu je bila Vesna Lončar, supruga Zlatibora Lončara, potom je promenio više advokata, a sada ga zastupaju advokati iz kancelarije Nemanje Vasiljevića, koji je radio zajedno sa Aleksandrom Đorđevićem, bivšim direktorom BIA-e, koji je advokate iz ove kancelarije štitio, tako što im je obezbeđivao poslove, a službenici BIA su im bili i telohranitelji.

U kabinete Aleksandra Stepanovića, Ljubivoja Đorđevića, Nataše Krivokapić, Snežane Savović advokati iz Vasiljevićeve kancelarije ulaze da ostave kapute, dok su u sudu. Nikola Petrović ulazi bez kucanja, o čemu je postavljeno i poslaničko pitanje u Narodnoj skupštini Srbije.

Sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu se utrkuju da ''izađu u susret'' gospodinu Petroviću.

Advokat iz Vasiljevićeve kancelarije nam se izvinjavao što tako postupaju, jer Petrović traži da nas unište. Nezadovoljan je njihovim radom i učinkom, mada ne plaća ništa, a očekuju da će im otkazati punomoćje, jer je to najavio svojim prijateljima iz pravosuđa.

Teško je naći građanina koji sa srpskim pravosuđem nema problema i da nije izložen poniženju, otimanju imovine, dece.

zločinima kartela na čijem je čelu danas Nikola Petrović, svedoči glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić.

Evropska unija je više puta opisala stanje u srpskom pravosuđu kao nepodnošjivo, a njeni emisari traže od opozicije da izađu i budu poraženi od te iste bande koja ga drži, kao i građane, u pokornosti.

Opasna grupa agresivnih pedera

(Svedočenje Milovana Brkića, glavnog urednika Magazina Tabloid)

Pre šest godina bio sam zamoljen od tadašnje pomoćnice u Republičkom zdravstvenom fondu da se sretnem sa njenim prijateljem, tada direktorom jedne zdravstvene ustanove. Pristao sam. U jednom kafiću na Slaviji, blizu Urgentnog centra, razgovarali smo o mogućnosti da moje novine više ne pišu o doktoru. Prihvatio sam, jer sam bio uveren da je on bio jedan od insajdera, koji je pošteno opisivao stanje u srpskom zdravstvu, pre dolska naprednjaka na vlast.

U jednom trenutku pojavio se i Aleksandar Stepanović, koga sam prvi put video u životu, koji je u to vreme već bio postavljen za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu. Bio je potpuno nepoznat javnosti, bez afera, u tom trenutku.

Zamoljen sam da ga ''podržim u daljem radu''. Obećao sam da na njega mogu da zaboravim, ako ne čini zlodela.

Spisak je produžen na sledeća lica: Aleksandra Đorđevića, direktora BIA, Duška Milenkovića, vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, Veselina Milića, tadašnjeg načelnika Policijske uprave Beograda i Nikolu Petrovića, tada direktora Elektroprivrede. Tada sam zamolio da spisak okončamo. Od pomenutih poznavao sam jedino Duška Milenkovića, a znao sam ga kao poštenog čoveka i sudiju, sa kojima sam ponekad popio pivo.

Čim smo zaključili spisak, doktor me je požurio da napustim kafić, jer neki stranci, Englezi ulaze, sa njima ima razgovor!

Bivši rukovodilac BIA mi je, na moje pitanje, potvrdio da doktor odavno radi za Britansku obaveštajnu službu MI 6, navodeći ko još sa spiska koji sam mu saopštio, pripada toj grupaciji.

Sutradan sam dobio fotografiju ljudi pomenutih na sastanku, sa jedne njihove sesije u jednom kafiću u Palmotićevoj ulici.

Tri dana kasnije javila mi se gospođa Vesna Lazić, koja je kasnije postala i direktor Republičkog fonda za socijalno osiguranje, da je u prilici da moju sestričinu Milicu iz Valjeva, zaposli u tamošnjem zdravstvenom centru.

Milica je, nakon završene srednje škole upućena na ''lečenje'' u Beograd, a potom na Institut za onkologiju, uz dijagnozu da ima sarkom gornje vilice. Pune dve godine su je zračili, ali je uporno bila živa. Slučajno je lekar iz Valjeva, na radu na VMA, preuzeo njeno lečenje u ovoj ustanovi, a nakon operacije utvrdio je da nije imala, niti boluje od sarkoma, već od upale zuba!

Milica je primljena na određeno vreme, period od šest meseci.

Kolega Predrag Popović poslao je tekst o Nikoli Petroviću i njegovom kumu Vučiću, ilustrujući ga fotografijama Nikole Petrovića sa mladim devojaka, ispod šatre.

Istog dana moja sestričina je dobila otkaz! Štamparija Grafoprodukt iz Novog Sada je napadnuta. Zabranjen je njen rad, a naše nastojanje da nađemo drugu štampariju propalo je, jer je štamparija Blica samo dva broja odštampala. Pa odustala. Prihvatila je da nas štampa banjalučka štamparija, platili smo unapred, pa je uoči početka štampanja vratila novac, na insistiranje Milorada Dodika.

Kada je štamparija Vesti iz Podgorice prihvatila da nas štampa, kamion sa tiražom je sedam puta pretresan do granice sa Srbijom, po nalogu Vladimira Bebe Popovića. U Srbiji, takođe dva puta. Tražena je droga! Pozvali smo u pomoć prijatelje iz inostranstva, pa je Vučić dobio po nosu. Rekao nam je da iza toga stoji Nikola Petrović i njegov brat Andrej.

Opet iznenađenje. Distributeri su odbili da nas prodaju! Sledi sudski postupak i Privredni sud u Beogradu izdaje privremenu meru kojom, pod pretnjom visokih novčanih kazni, nalaže distributerskim kućama da nas moraju prodavati.

Onda slede udari, jednom nedeljno.

Nikola Petrović je surov. Prebijao je svoju bivšu suprugu Maju, koja zbog toga ne čuje na jedno uvo.

Aleksandar Vučić i njegova Velika propaganda laži su nas optuživali za reket, za pozivanje na njegovo ubistvo, tražili su da nas uhapse, zabrane, obese.

Nikola Petrović je surovo maltretirao zaposlene radnice u EPS-u, sa mesta direktora, na koje ga je Vučić postavio, sa lažnom diplomom.

Niko nas nije podržao. Napadali su nas i iz NUNS-a, a opreznije iz UNS-a, zbog pisanja o srpskom predsedniku.

Nikola nastavlja da surovo proganja Zorana Marjanovića, zbog navodnog ubistva supruge Jelene, u koje je umešan Nikola Petrović, o čemu raspolažemo sa tvrdim dokazima.

Pomenuta banda koja sarađuje sa MI 6 nekažnjeno uništava Srbiju, ubija, pljačka, otima...

Da nije bilo naših prijatelja iz inostranstva, sigurno bi nas obesili.

Hoće li nas konačno zatvoriti, uz pomoć rezidenata iz MI 6. Neki saradnici ove službe kleli su se da u ovoj uticajnoj službi niko ne stoji iza pomenute gospode, da oni vole da se tako predstavljaju. Ali...

Odlučili smo bili da 9. septembra organizujemo protest ispred ambasade Velike Britanije u Beogradu. Imajući u vidu neprilike u kojima se nalazi britanska Vlada odložili smo te aktivnosti za kasnije, za kraj septembra.

Kad sud poklanja i stanove

Apelacioni sud u Beogradu je presudom GŽ703/18 od 16. januara 2019. preinačio presudu Višeg suda u Beogradu i odlučio kako korisnik stana u ulici Dragoslava Srejovića u Beogradu, Duško Velkovski, mora isti da napusti i preda ga tužiocu Srećku Velkovskom koji se smatrao vlasnikom. Ovu presuda donele je veće sudija (Branka Dražić, Nevenka Romčević i Marija Terzić) sama po sebi je skandalozna, jer je sud zanemario činjenicu da postoji Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i sudio samo po Zakonu o obligacionim odnosima, ali je ona uz to pokrenula i čitavu lavinu događaja koji su učinili belodanim prave razloge postojanja privatnih izvršitelja i njihovu kriminalnu spregu sa sudijama, policijom i zaposlenima u katastru.

o Kako je upornom privatnom istragom utvrđeno početkom leta ove godine, Srećko od 2014. nije više vlasnik stana, već je to njegova ćerka Jelena, koja se, međutim, nikada nije pojavila u pomenutom sporu, te tako on nije imao aktivnu legitimaciju za podnošenje žalbe.

o U celom predmetu u katastru postoje mnoge nelogičnosti, jer pored ugovora o poklonu, iz 2014., postoji identičan ugovor iz 2007. godine, mada do sada nije moglo da se utvrdi da li je i tada stan sa Srećka prepisan na Jelenu Velkovski.

U svakom slučaju, stan nikako nije mogao da promeni vlasnika, jer je postojala sudska zabrana raspolaganja njime zbog toga što je još uvek trajao sudski spor utvrđivanja pravog vlasnika.

o Konfrontiran sa ovim podacima službenik u katastru je pred Duškom Velkovskim (koji je i sam novinar) i prisutnim advokatima i drugim novinarima zavapio: "Nemojte, molim vas, imam četiri krivične prijave. Biću kooperativan i reći sve kako se to radi." Tako je počelo da se odmotava klupko.

o Predmetni stan je, uprkos sudskoj zabrani raspolaganja, poslužio za dobijanje najmanje jednog bankarskog kredita u visini od 20.000 evra. Ovo se vidi iz zabeležbe na G listu ukatastru od 22. maja 2018. kojom je utvrđeno pravo „Societe General banke" nad stanom. Taj novac je poslužio ne da bi se namirili poverioci fiktivne firme koju je osnovao Srećko na ime ćerke Jelene (kojoj se još uvek sudi jer je prevarila veliki broj dobavljača), već da bi se namirile sudije i izvršitelji koji treba da nasilno isele čoveka koji još uvek vodi spor za utvrđivanje vlasništva. S obzirom na ovo, moguće je da je stan i ranije na sličan način stavljan pod založbu, zbog čega je i menjao vlasnike, makar fiktivno.

Za iseljenje je angažovana izvršiteljka Dragana Stojkov iz Beograda. U vreme dok je ona bila treći čovek Komercijalne banke u jednom od trezora je otkrivena veća količina droge. Cela afera je zataškana i nikada nije utvrđeno kako je droga tu dospela, ali su opreza radi izvršene promene na čelu banke u sklopu kojih je otišla i Dragana Stojkov, koja je danas izvršitelj sa oko 40 zaposlenih u svojoj kancelariji!

o Pri sprovođenju izvršenja ona se koristi oprobanim nezakonitim metodama: izvršni dužnik se ni o čemu ne obaveštava, ali mu se zato uporno šalju preteće poruke. Jednom prilikom je pokušano noćno dostavljanje rešenja izvršitelja, o čemu je Duško saznao videvši cedulju bačenu na stepenište zgrade u kojoj stanuje- Pismeno, međutim, nije bilo okačeno ni na oglasnu tablu suda, kako je najavljeno, jer je po rečima zaposlenih u pisarnici to nemoguće, budući da oni mesečno dobijaju i 300.000 spisa za oglašavanje.

o Noćni pokušaji dostavljanja, ostavljanje obaveštenja na stepeništu i neisticanje na oglasnoj tabli najčešće dovodi do toga da izvršni dužnik ne može pravovremeno da uloži pravni lek.

o Duško Velkovski konačno sve raspoložive dokaze o tome da Srećko nije imao aktivnu legitimaciju da uloži žalbu na prvostepenu presudu predaje sudu i traži obnovu postupka. Taj zahtev, zajedno sa spisima predmeta luta od jednog do drugog veća, ali i od jednog do drugog suda. U predmetu za utvrđivanje vlasništva jedan spis po zahtevu za donošenje privremene mere (što se smatra hitnim postupkom) od 24. aprila 2019. Dušku biva uručen tek 9. jula!?! U međuvremenu je postupajući sudija prešao na novu dužnost, a predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović nije odredio novog sudiju, pa predmet tavori u nekoj fijoci.

o Izvršiteljka Stojkov je takođe obaveštena o tome da izvršni poverilac nema nikakva prava nad stanom i da su se u njegovom delovanju stekli elementi krivičnog dela prevare, ali uprkos tome donosi rešenje o izvršenju koje zakazuje za 23. jul. Tog dana u zakazano vreme pred stanom Duška Velkovskog okupila se veća grupa građana, njegovih komšija, aktivisti „"Krova nad glavom" i pokreta „Gerila", kao i izvestan broj novinara. Došla je i policija, prvo interventna jedinica, a zatim i policija iz nadležne stanice. Pojavila se i izvršiteljka, ali je konstatovano kako zbog broja okupljenih građana nije moguće sprovesti izvršenje.

o Međutim, na novinarski upit iz Direkcije policije stiže dopis kako pomenutog dana nije došlo do izlaska policije na teren na navedenoj adresi!?! Ko su, onda, bile uniformisane osobe snimljene tokom pokušaja izvršenja?

o I Dragana Stojkov negira da je tog dana pokušala izvršenje, ali odmah zatim navodi kako posle neuspelog prvog pokušaja ona ima pravo da dođe nenajavljeno. Dakle, izvršenje je pokušano, ali i nije pokušano, kako je to gospođi Stojkov potrebnije.

o Kako već pomenuti službenik iz katastra tvrdi, ovo uopšte nije izolovan slučaj već se često tako postupa. Katastar, sudovi, policija i izvršitelji ne postupaju po zakonu, već shodno ličnim interesima, pa se dokumenta lažiraju i postupak sprovodi isključivo u korist platežno sposobnijeg.

Vapaj golootočanina

Iz političkih razloga izdržao sam kaznu zatvora na zloglasnom Golom otoku od 3. avgusta 1952. do 27. novembra 1954. godine. Po Zakonu o rehabilitaciji ispunjavao sam sve uslove da budem rehabilitovan. Živim u Beogradu 70 godina. Državljanin sam Republike Srbije. Po nacionalnosti Srbin.

Pod uticajem bivšeg predsednika Vlade Srbije, sada predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i bivšeg ministra pravde, Nikole Selakovića, na Viši i Apelacioni sud u Beogradu, odbijen je moj zahtev za rehabilitaciju, kao njihovog neistomišljenika. U mom slučaju povređen je Ustav Srbije član 21. diskriminacija, član 32. pravo na pravično suđenje, član 35. pravo na rehabilitaciju i član 36. pravo na jednaku zaštitu prava. Posebno je povređen član 10. Zakona o rehabilitaciji, gde je utvrđeno da su viši sudovi nenadležan da rešavaju po zahtevu o rehabilitaciji.

Sve će Vam biti jasno ako pažljivo pročitate tekstove koje Vam dostavljam sa ovim pismom.

Pravosuđe - sudije rade masovno pod uticajem, uticajnih političara. Mnoge sudije nemaju: etiku, moral, ni ljudsko dostojanstvo da budu sudije. Sudija Apelacionog suda, „bez dlake na jeziku", Miodrag Majić, izjavio je: „Da je pravosuđe u dubokoj krizi, što dokazuje nedostatkom nezavisnosti i neefikasnosti". („Politika 19.12.2016).

mojoj nerehabilitaciji obavestio sam: sve ustanove pravosuđa Srbije, SVE STRANKE Srbije - pozicije i opozicije, sva ministarstva Srbije, sve veće političare Srbije, jednu trećinu poslanika Skupštine.

Vi bi hteli da državu Srbiju uvedete „k poznaniju" prava, poštovanju Ustava, zakona, ljudskih i građanskih prava. To je nemoguće, dok vladaju državom: kriminalci, lopovi, lažovi, ljudi bez morala.

U Skupštini Srbije, svi se pozivaju na pravo i pravdu, a niko ne postavi pitanje kakvo nam je to pravo. Srbija nije pravna država.

S poštovanjem,

29. avgusta 2019. godine.

Radomir Milunović,

11010 Beograd, Kačerska