Ivan Ivanović
U traganju za književnošću Srpskog juga došao sam do još dve „južne pesme", napisane na jeziku kojim se u ovom regionu govori. Ovaj jezik, uglavnom neregularan, mada nije bez svojih pravila, uglavnom služi za podsmeh jezičkim normativcima i ima za cilj da pokaže južnjačku inferiornost. Lingvisti ga nazivaju dijalektom, a književnost stvorenu na njemu dijalekatskom. Ovo je druga pesma.
Milivije ŠOP KRSTIĆ
Kamen za češanje
Na farmi je delikatno stanje
u vazduhu oseća se frka
svi farmeri hoće na glasanje
u toku je predizborna trka
i u svinjcu nije ništa manje
svinje traže kamen za češanje
nisu svinje kao nekad glupe
svaka voli da očeše dupe
ovce bleje ko nikad do sada
traže novog predvodnika stada
teška ih je naterala muka
pa se šuška da baš hoće vuka
svaka guska traži svoju baru
majmun traži majmunsku cigaru
svaka koka svoga pevca ište
i uz pevca sopstveno bunjište
krave riču do neba se čuje
rika njina deluje potresno
traže bika da ih osemeni
hoće ljubav, neće vantelesno
nova rasa proevropskih pasa
traži svoje puno pravo glasa
a magarci ko mudraci pravi
pokrili se ušima po glavi
ćurke jadne, pokisle pod dudom
ne mogu se načuditi čudom
kakva frka, čemu tarapana
opet ćemo glasati ćurana
pseto cvili, da ti padne muka
grize lanac i psuje slobodu
desiće se opet ista bruka
i talog će preplaviti vodu
Inače, Milivoja Krstića sam upoznao u Prokuplju prilikom nekog od Drainčevih susreta. Prokuplje je više „dinarski grad" (rukovodstvo je crnogorsko), pa se svi „južnomoravci" nazivaju Šopovima. (Jedna moja priča ima naslov Šopska ambasada!) Nešto je radio u hotelu Hameum, gde su pesnici odsedali prilikom susreta. Milivoje nije topličkog nego je pustorečkog porekla, u Prokuplje je došao iz pustorečkog sela Konjuvca. Otuda je ŠOP. Biće da je „pročetničke" orijentacije, nazivaju ga Vojvoda pustorečki! Ne spada u „istorijske" topličke pesnike, otud ga ovi gledaju potcenjivački. Međutim, svojim šopskim pesmama Milivoje Krstić ih je nadmašio.
Navedena pesma je „šopska" po svom jeziku, ali je po sadržini „dinarska", jer je buntovna, satirička.. U njoj ima i Disa, i Drainca. Ali je pre svega proistekla iz Orvela.
U pesmi se govori o izborima. U svojoj čuvenoj pesmi Naši dani, Vladislav Petković Dis o izborima kaže: Svoju mudrost rastočismo na izbore, / Svoju hrabrost na podvale i obede, / Budućnosti zatrovasmo sve izvore, / A poraze proglasismo za pobede. / Svoju mudrost rastočismo na izbore. Krstićeva pesma vezana je za izbore u kojima su zatrovani izvori.
Šop Krstić je izbore smestio u kontekst Orvelove „Životinjske farme". Pobunjene životinje imaju izbore da izaberu svoje rukovodstvo.
Da bi se bolje shvatila Šop Krstićeva aluzija da pogledamo Orvela. Koristim priliku da upoznam čitaoca sa Orvelovom „Životinjskom farmom", jer je ovo delo moja omiljena lektira. Jedno od najboljih političkih štiva.
Džordž Orvel, britanski novinar, bio je učesnik građanskog rata u Španiji, borio se na strani republike, kao i Hemingvej i mnogi pisci. Po političkom ubeđenju bio je demokratski socijalista i kao takav protivnik diktatorskog komunizma. Iz Španije se vratio u Englesku ne samo poražen nego i duboko razočaran u Staljinov komunizam. Kao rezultat toga nastala je „Životinjska farma", neki kažu roman a neki novela. (Meni je bliža druga odrednica.)
Orvel je novelu napisao od novembra 1943. do februara 1944. godine i imao je velikih problema da je objavi. U to vreme vojni savez Zapada sa Sovjetskim Savezom bio je na vrhuncu, Britanci su Staljina tada obožavali, jer je najviše doprineo porazu Hitlera. Veliki broj američkih i britanskih izdavača je prvobitno odbio da štampa novelu, uključujući i Orvelovog izdavača Viktora Golanča
Tek kad je po završetku Svetskog rata nastao hladni rat između Zapada i Istoka, Orvelovo delo je objavljeno u Engleskoj 17. avgusta 1945. godine. U pismu Ivoni Davet, Orvel je naznačio „Životinjsku farmu" kao satiričnu priču protiv Staljina. U eseju „Zašto pišem (iz 1946 ), napisao je da je „Životinjska farma" bila prva knjiga u kojoj je svesno pokušao da „spoji politički i umetnčki smisao u jedno".
Radnja novele se dešava na jednoj farmi koju su preuzele pobunjene životinje. Stari Major - inače svinja Veleposedničke farme - poziva životinje na farmi na sastanak, tokom koga naziva sve ljude parazitima i uči životinje da pevaju pesmu Životinje Engleske. Nakon smrti Majora, dve mlađe svinje - Snoubol i Napolen - organizuju pobunu na farmi i oteraju sa farme neodgovorog i pijanog vlasnika i donose Sedam zapovesti, od kojih je najvažnija Sve životinje su jednake.
Pošto je pobuna uspela, vođi bune dolaze u sukob u borbi za vlast na farmi. U pobuni se više istakao Snoubol, ali je Napoleon bio veštiji i uz pomoć pasa i mlađeg vepra Skvilera uspeo da ga otera sa farme. Otad se Snoubol proglašava za sve krivim i dežurnim neprijateljem farme. Nastaje čistka nepodobnih životinja, u kojoj glavnu ulogu imaju Napoleonovi psi. Pošto je u potpunosti zavladao farmom, diktator Napoleon je himnu starog Majora Životinje Engleske zamenio odom samom sebi Drug Napoleon, u kojoj se veliča život i delo apsolutnog vladaoca farme. Sedam zapovesti bivaju skraćene na samo jednu rečenicu: „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih".
Aluzije u „Životinjskoj farmi" su očigledne. Stari Major - stara svinja koja pruža inspiraciju drugim životinjama, te im govori da naprave Pobunu, alegorijska je kombinacija Karla Marksa i Fridriha Engelsa (osnivača komunizma) i Lenjina (vođe komunista tokom Ruske revolucije). Izlaganje Majorove lobanje podseća na Lenjina, čije je balzamovano telo izloženo u mauzoleju na Crvenom trgu. Napoleon - „stari berkširski nerast prilično divljeg izgleda, jedini od svoje vrste na farmi koji nije mnogo govorio, ali je u svemu odlučivao" - alegorija je na Gruzijca Josif Staljina koji je zavladao Rusima. Snoubol - Napoleonov suparnik i prvobitni vođa farme nakon Džonsovog izgnanstva - uglavnom se bazira na Lavu Trockom, koji je bio najzaslužniji za pobedu Crvene armije i bio spasilac Oktobarske revolucije. Skviler - mali, beli prasac koji je Napoleonova desna ruka, a ujedno i ministar propagande, u svemu podseća na Staljinovog ministra inostranih poslova Vjačeslava Molotova, koji je nadživeo sve vlasti. Mladi prasci - četiri prasca koja se žale nakon što Napoleon dolazi na vlast, zasnivaju se na četiri čoveka iz velike čistke: Grigorija Zinovjeva, Lava Kamenjeva.Brzo bivaju ušutkani i smaknuti.
U toj raspodeli alegorije kokoši predstavljaju kulake, ovce proletarijat, a psi, pomoću kojih Napoleon okrutno vlada farmom, oličenje su Staljinove tajne policije (Čeka, NKVD, GPU, KGB). Kod Tita to su OZNA, UDBA, DB.
Milivoje Šop Krstić nije imao potencijala da se digne do Orvela ili Disa, ali je na njihovom tragu. Naročito mi se dopao stih o ćurkama, koje se pitaju Čemu tarpana / opet ćemo glasati ćurana.
Šta da kažem na kraju? Sire, stigli su Šopovi!