Postdemokratija

VUČIĆ NA KOLENIMA (2)

Nemajući pametnija posla, novinari nedeljama već pitaju, a razni analitičari mudruju zašto Vučić toliko oteže sa formiranjem vlade, pri čemu i oni za i oni protiv njega, uzaludno pokušavaju da pronađu smisao tom „taktiziranju". Nema tu smisla, nema taktike, on prosto ne zna šta da radi u suludoj situaciji koju je sam stvorio. On je na kolenima, kao što sam naglasio u prošlom broju, ili prosto rečeno, u govnima je do guše i sam sebi ponavlja samo: Ne talasaj! Može, naravno, sa lakoćom da sastavi vladu, ali ne sme, jer svaka će izazvati talasanje. I u javnosti, i u njegovoj stranci, i među koalicionim partnerima, koji mu uopšte ne trebaju, ali mu još manje trebaju kao novi protivnici. Ne trebaju mu ni njegovi kompromitovani saradnici, pa ni članovi Kriznog štaba, ali ne sme da ih se odrekne jer ako se i oni okrenu protiv njega svi kosturi će ispasti iz ormara. Dakle, on faktički nema izbora i ne zna šta će. Zato odugovlači, nadajući se bar smirivanju epidemije, za čije povampirenje ga pobunjeni lekari i građani direktno optužuju. To mu je trenutno mnogo veći problem od vlade, tvrdi kolumnista Mile Isakov, potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu.

Piše: Mile Isakov • U velikoj su zabludi političari i analitičari koji razglabaju o tome šta se krije iza Vučićevog odugovlačenja sa formiranjem nove vlade, jer ne krije se ništa osim njegovog beznađa. • Ponavljaju se stare mantre kako on voli sve da dramatizuje držeći u neizvesnosti i saradnike i građane, demonstrirajući tako svoju moć i pojačavajući strah i poslušnost podanika. • Tako je bilo ranije kad je imao veći manevarski prostor i više kombinacija na raspolaganju, ali ovoga puta to nije slučaj jer ušao je u slepu ulicu iz koje nema izlaza. Ima jednopartijsku Skupštinu, sastavljenu od dve partije koje su zajedno korumpirane vlašću i još samo jednu privatnu stranku, koja je takođe dugo na vlasti u najvećem delu Beograda. • Jedino što mu se prirodno nudi je da napravi najsmešniju vladu na svetu u kojoj će biti sve parlamentarne stranke. To još nigde nije viđeno, da sve stranke koje uđu u Parlament uđu i u vladu, pa neće biti ni ovoj zemlji svakojakih čuda. Svašta smo od Vučića već videli i doživeli, ali to je ipak previše i za njega. • Znači, mora da izmisli opoziciju u Skupštini koje tamo nema. Ili Dačića ili Šapića mora gurnuti u opoziciju, stim što bi to moglo debelo da mu se osveti. • Naravno, on će pokušati da to bude samo fiktivno, ali sa SPS-om, koji je srastao sa foteljama i privilegijama, to neće moći. Ako ih sad odbaci, te prevejane političke funjare će zaista i postati opozicija, a pošto deleći kolač vlasti sa njime osam godina, znaju sve njegove marifetluke i čuvaju sve dokaze upravo za takve situacije, znaće i da udare gde najviše boli i neće prezati ni od najnižih udaraca. Uostalom to su jednom već uradili, tako da on jako dobro zna na šta su sve spremni i šta mogu. • Već samim prelaskom u opoziciju i otkrivanjem Vučićevih ahilovih peta, kojih ima bezbroj, SPS bi automatski skočio sa standardnih desetak posto, na 15 do 20 procenata podrške, što bi sa već postojećom glasačkom bazom protiv Vučića, ozbiljno dovelo u pitanje njegovu pobedu na predsedničkim izborima 2022-ge. • Njegovom padu bi značajno doprinelo i ako pusti niz vodu Krizni štab, jer sa njima bi mogle isplivati i mnoge tajne o lažnom prikazivanju epidemije pred izbore, što je dovelo do novog još opasnijeg talasa infekcije korona virusom. • To bi direktno dokazalo i njegovu direktnu odgovornost za svakog novoobolelog i preminilog u drugom talasu infekcije. A ako ih bude uporno branio, potonuće zajedno sa njima jer izgubili su svaki kredibilitet i poverenje kod kolega lekara koji podnose najveća iskušenja i žrtve, a onda i građana. Ništa im se više ne veruje, tako da bi to moglo dovesti do još većeg zaražavanja i pucanja zdravstvenog sistema, u kojem je već krenula pobuna preko svake mere iscrpljenih lekara i medicinskog osoblja. • U ovom trenutku, to mu je mnogo veći problem i briga nego vlada, jer epidemija može sasvim da se otrgne kontroli, za razliku od vlade koja će, kakogod da je sklepa, biti samo njegova marioneta. Tako nekako će, verujem, pokušati i da reši problem, da jednim udarcem ubije dve muve. • Sklapajući novu vladu, zameniće i Brnabićku na čelu vlade i ministra zdravlja Lončara, a to predstaviti i kao ključne promene u Kriznom štabu. U vladu će pri tom ugurati sve ono što nema u Skupštini, i nestranačke ličnosti, pa i neke političke parazite koji decenijama glume opoziciju, ali to ne može zameniti nepostojanje pluralizma u Parlamentu. • Sa Šapićem bi išlo nešto lakše nego sa Dačićem, ako ni zbog čega drugog zbog manje iskustva u političkim nadigravanjivama. On bi, uz pristojnu nadoknadu i odrešene ruke u Novom Beogradu, lakše od Dačića pristao na ulogu opozicije u novom Parlamentu, ali to ne bi bilo dovoljno ubedljivo za dokazivanje istinskog višestranačja u Skupštini. • Sa druge strane i Šapić bi vremenom mogao postati problem. Dosad nije imao veće šanse, pa onda ni apetite, ali kad se malo osili i to će se sigurno promeniti, što bi moglo da ga navede da već sledeće godine poželi da preuzme ceo Beograd. A ako izgubi vlast u Beogradu, Vučić će biti na najboljem putu da izgubi sve. Dakle, kako god se okrene, dupe mu je iza leđa. • Imao je on, napočetku, nekakav plan da amortizuje bojkot, tako što bi smanjenjem cenzusa i uz pomoć njegovih glasača u Skupštinu uveo nekoliko partija i koalicija, koje su se predstavljale kao opozicione, građanske i desničarske, proevropske i proruske, pa i profašističke. Tako bi stvorio privid demokratskih izbora i Parlamenta koji liči na većinu u evropskim zemljama, a pod čijim bi plaštom mogao da nastavi svoje samovlašće. • Za tako nešto mu je, međutim, bila potrebna pristojna izlaznost građana na birališta, ali su bojkot i strah od epidemije to ozbiljno doveli u pitanje, pa je, uplašen za sopstveni rejting, sve iznuđene glasove u poslednji čas trpao u svoju korpu, zaboravljajući na satellite kojima je u kampanji samouvereno poklanjao potpise za kandidaturu. • Ispalo je tako da niko od njih nije prešao census, čak ni Šešelj za koga nije ni sumnjao da neće proći, pa je Narodna Skupština ostala bez ikebane, koja je trebalo da je ukrasi i učini nalik pravom Parlamentu. To je sad nepremostiv problem i nikakva gimnastika sa vladom ne može da popravi utisak. • Zato ovo Vučićevo otezanje sa vladom nikako ne treba shvatiti kao njegovo superiorno igranje sa saradnicima i koalicionim partnerima, nego potpuno suprotno, kao znak da se umesto njih upravo on prži na tihoj vatri. • Jedini način je da SPS odbije od sise i gurne u opoziciju, pa da mu država zaliči na većinu onih najvećih u kojima postoje dve partije koje se decenijama smenjuju na vlasti. Ali, već od same pomisli na to da bi neko drugi mogao da postane makar i kandidat da mu preuzme vlast, njemu se zavrti u glavi u kojoj je već inače sve zbrkano. • Možda bi čak mogao da pristane i na tu mogućnost kada je partija u pitanju, pa da prepusti vođstvo Naprednjaka nekom drugom, kao što je već više puta najavio, ali dolaze predsednički izbori na kojima bi SPS, mogao ozbiljno da mu zaprži čorbu jer i kod njegovih pristalica već sad predstavlja drugi izbor, da ne kažem alternativu. • A i među njegovim i najbližim saradnicima, koji svi imaju svoje ljude u stranci na svim nivoima, biće mnogo nezadovoljnih novom podelom karata, posebno u sastavu vlade, u kojoj neće biti mesta za sve koji se tome nadaju. A, onda ni za njihove ljude koji bi popunili ta ministarstva i sve agencije i javna preduzeća pod njihovom kontrolom. To su hiljade dobro plaćenog hleba bez motike, pa bi svi oni mogli glasati protiv njega 2022. • Naravno, SPS mu je potreban i zbog Kosova, na čijem se rešenju sve više insistira spolja. Dačić je odavno izašao sa stavom da je podela Kosova za njega i njegovu partiju ne samo prihvatljivo nego i najbolje rešenje, tako da su mu oni jedini oslonac u realizaciji projekta razgraničenja, koji je dogovorio sa Tačijem i ponudio međunarodnim faktorima koji će o tome odlučivati. Ako ih gurne u opoziciju, izgubiće i tu podršku i ostati bez ikoga sa kime bi mogao da podeli odgovornost za bilo kakavo rešenje kosovskog pitanja, koje je obećao da će isporučiti. • Sve u svemu, precenjuju ga i oni koji ga preziru, pa čak i mrze, jer njegove dileme pokušavaju da tumače kao nekakvu strategiju i taktiku, a reč je prosto o izbezumljenosti čoveka koji se toliko upetljao u svoje laži i manipulacije, da ne zna kako da se sad iz toga iskobelja. A dobro zna da su sve opcije koje mu stoje na raspolaganju, deo problema a ne rešenja. • Zato je izuzetno opasan, kako ranjena zver, kao grogirani bokser, kao davljenik koji će u pokušaju da se spase sa sobom povući sve za čega se u paničnom strahu uhvati. Nesreća je u tome što znamo da taj sve drži u svojim rukama.