Posle dužeg prekida, pregovori između srpske i strane kosovskih separatista, nastavljeni su. Ništa manje drame nije bilo nego ranije. Odlučnost Rusije da ne popusti na štetu UN Rezolucije 1244, time i na štetu državnog integriteta Srbije o čemu je govorio ministar spoljnih poslova, Rusije Sergej Lavrov, tokom iznenadne posete Beogradu 18. juna, unela je novi ritam i tempo u dijalog kroz koji su u provaliju klizili neki od najvažnijih srpskih interesa.
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
No, kao što pored Amerike svoje interese i aspiracije ka otimanju južne srpske pokrajine imaju i neke od evropskih zemalja, pre svih Nemačka i Francuska, tako ni Rusi nisu jedini politički faktor koji zastupa interese srpske strane.
Tokom godina mnogi evropski političari istupali su nedvosmisleno kritikujući jednostranu i nezakonitu politiku EU prema Srbiji, naročito u slučaju Kosova i Metohije.
Među njima svakako i Silvija Sardone, italijanska političarka i poslanik u Evropskom parlamentu. Saopštenjem za javnost izdatim maja meseca ove godine, u kome insistira na zaštiti Srba i njihove imovine u južnoj srpskoj pokrajini navodeći da se to dešava u pozadini priče o pandemiji a da napade inspirišu upravo politički događaji, pokazala je visoko poznavanje situacije.
Nema sumnje da ono dolazi iz velikog interesovanja za ono što se na Kosovu i Metohiji dešava čime je pokazala i tokom boravka u pokrajini novembra prošle godine kada je samoinicijativno obilazila srpske sredine i vodila neposredne razgovore sa Srbima koji na KiM žive, tačnije preživljavaju.
Ono sa čime se srela na terenu neminovno je učinilo zagovornikom srpskih interesa a sve to kroz nameru da se poštuju najosnovnija ljudska prava poput onog na život, rad i slobodu kretanja koja Srbi nemaju od 1999. godine.
Ona za Magazina Tabloid iz svog ugla govori o događajima koji će uslediti i njihovom mogućem razvoju.
"Bila sam na Kosovu i Metohiji tokom izbora kao specijalni posmatrač. Situacija je bila vrlo teška nakon svih ostavki i (političkih) napada između jedne i druge stranke koji sigurno nikoga nisu poštedeli. Moram priznati da sam bio vrlo iznenađena odlukom tadašnjeg "premijera" Kurtija koji je takođe otpustio svog političkog saradnika zato što je on hteo javno da progovori o zločinima takozvane "OVK". Ovu političku situaciju treba pažljivo pratiti kako ne bi došlo do izbijanja novih tenzija.
Mogla sam da posetim mnoga mesta sa albanskom većinom i, čak i izvan službene misije, razgovarala sam sa mnogim ljudima u srpskim enklavama. Situacija je zabrinjavajuća s obzirom da nisam naišla na stvarnu zaštitu manjinskih prava jer hrišćani žive u izolaciji i često su na meti muslimanske većine. Oni nemaju potpunu slobodu kretanja, a mnogi su i diskriminisani na radnom nivou.
Verujem da je mirovni proces još uvek dug i nisam sigurna da svi obavljaju svoju ulogu" navodi Silvija visokim diplomatskim rečnikom ipak otkrivajući više nego što i namerava. U ovom slučaju činjenicu da u Srbiji ne postoji nijedan značajniji medij pa ni ustanova koji bi aktivno i redovno predstavljali činjenice o stanju na KiM kako bi, oni koje to zanima, mogli pravilno da se informišu.
To i ne čudi kada se zna da mediji čak ni javnost u Srbiji ne informišu objetivno. Nažalost, ali i na sramotu mediji su se stavili u funkciju promotera režima Aleksandra Vučića koji već godinama otvoreno pokazuje jasnu nameru o odustajanju od Kosova i Metohije, pa i spremnost da to zvanično potpiše, a čemu bi upravo stvarne činjenice bile ogromna prepreka zbog čega ih mediji i izbegavaju.
Tako se došlo i do toga da se NATO misija doživljava kao spasilačka iako je u njenom prisustvu počinjen masovni genocid nad srpskim narodom, i to u nekoliko navrata. Silvija je tokom svog boravka na Kosovu i Metohiji, posetila i italijanske vojnike u sastavu KFOR-a.
"Mislim da je rad KFOR-a i međunarodnih institucija koje deluju na tom polju, oslobođen predrasuda. Obavljati važne misije jeste važno. Znam, na primer, udruženje "Glas u tišini" (Una voce nel Silenzio) koje je učestvovalo u čuvenoj peticiji i koje godinama deluje i pomaže hrišćanima na Kosovu" kaže Silvia.
Peticija koju pominje takođe je nedovoljno poznata u našoj javnosti. Grupa italijanskih intelektualaca je krajem januara 2019. godine u Vićenci pokrenula peticiju koju će predati Donjem domu Parlamenta koji treba da je odobri a zatim prosledi italijanskoj vladi i tražiti povlačenje priznanja nezavisnosti KiM. Skupu, to jest peticiji, pozdrave i podršku pružio je i gradonačelnik Vićence Frančesko Ruka preko svog zamenika koji je među prvima javno potpisao peticiju.
Pokretač te ideje Stefano Vernole, slično kao u slučaju naše sagovornice, tokom devedesetih godina je boravio na Kosovu i Metohiji gde se neposredno upoznao sa stanjem što ga je učinilo protivnikom agresivne i nepravedne politike zapadnih zemalja prema Srbiji.
Iako nema ogromnu moć, peticija je veoma značajna jer predstavlja inicijativu poteklu u zemlji u kojoj vlada iz Beograda nije nikada lobirala po ovom pitanju, niti ulaže diplomatske napore, zbog čega je ona nesumnjivo odraz probuđene svesti o nepravdi koja leži u nasilno nametanom rešenju.
Silvija je, preko svojh saradnika, posredno bila uključena u pokretanje ove peticije.
"Smatram da je napad na Srbiju 1999. godine bila greška u kome je i Italija, nažalost, dala svoj doprinos. Međutim, Liga, stranka kojoj pripadam, bio je jedini parlamentarni pokret koji se tada protivio bombardovanju Beograda. Danas se vodi velika diskusija o priznavanju Kosova kao države i mnoge zemlje su zauzele oštar stav protiv ovog izbora. U Italiji znam da je odbor prikupio preko 5 hiljada potpisa da od vlade traži da povuče priznanje, ova godina će biti od presudne važnosti za budućnost regiona" navodi naša sagovornica koja prepoznaje pravilan način za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
"Trebalo bi da počnemo od onih koji su na terenu, da oni pokušaju da razreše situaciju, a ne od onih koji, iz sivih zgrada Brisela, misle da imaju čarobni štapić" ističe Silvija objašnjavajući i konkretno na šta tačno misli.
"Dijalog mora početi od vrlo jasnih pretpostavki: treba uzeti u obzir istoriju regiona, prisustvo veoma važnih kulturnih i arhitektonskih dela i zaštitu manjina. Bez ovih pretpostavki, razgovor se ne može pokrenuti i mislim da to čak nema smisla pokušavati" - kritički se postvljajući prema dosadašnjim nastojanjima EU i američke administracija, ona ističe da se danas pravo nigde neće poštovati ukoliko se na njemu ne insistira snažno.
Dodaje
"Mislim da je sve povezano i opasno. Ovde u Italiji napadaju nas liberalnim zakonima kako bi sprečili da govorimo da se deca rađaju od oca i majke, u Crnoj Gori pokušavaju da iskorene nasleđe Srpske pravoslavne Crkve i religiju iz države, a na Kosovu je pre mnogo godina za stolom odlučeno da se u potpunosti izvrši obrt stanovništva" pojašnjavaSilvija uzdržanim rečnikom precizno definišući problem.
Ovakav stav se retko sreće u javnosti i kod srpskih političara jer je po automatizmu okarakterisan kao nacionalistički, zastareo, mitomanski... potirući suštinu problema.
Sa druge strane, nameću se nove ideje kojima treba opravdati izdaju Kosova i Metohije što je naročito učestalo i intenzivirano za vreme Aleksandra Vučića od koga taj zapad upravo očekuj da radi u pravcu njihovih težnji. Ironično je da se na taj način staje u odbranu ratnih zločina koji nikada ne zastarevaju, kako onih koje su nad Srbima počinili albanski teroristi tako i NATO alijansa.
S toga je jezivo i ogavno čitati detalje o zločinima Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja u momentu kada se protiv njih podigne međunarodna optužnica a onda svedočiti nagloj promeni medijskih izveštaja po njihovom, sada već tradicionalnom, puštanju na slobodu. Povrh toga, taj niz se najčešće kruniše glasovima Vučićeve "Srpske liste" kojima se na vlast dovode upravo ti isti zlikovci i monstrumi ili se u separatističkoj "skupštini" za njih izglasaju penzije, precizira ono što zovu "državnom granicom" i druge pogodnosti kojima se albanskim zločinima nad Srbima direktno direktno daje legitimitet i nastavlja politika nekažnjavanja za njih.
Setićemo se, takva politička klima u Srbiju je nadirala sa naponom EU fanatičnosti. Što je određena vlast bila više posvećena priključenju Srbije u Evropsku uniju, to se brutalnije odnosila prema srpskim žrtvama a povratno nagrađivale Albance za njihova zlodela. Sa Aleksandrom Vučićem i njegovom vladom isaradnicima, taj trend postao je potpuno ogoljen toliko da iz Brisela Srbiju ucenjuju gotovo i zbog neuhranjenosti komaraca otkidajući joj teritoriju, identitet, samostalnost... nudeći za uzvrat pravo da postigne mogućnost na neku od pretpostavljenih dobrobiti ali još uvek ne i pravo na njih.
Ipak, i pored tako ogoljene i bahate politike evropskih zvaničnika, njihov cilj još uvek nije ostvariv.Osnavna prpreka jeste već pomenuto međunarodno ali i domaće pravo. Vidimo da se ni jedno n idrugo ne poštuje kada je Srbija u pitanju ali odluke suprotne važećim pravnim propisima, jednostavno su nelegitimne i nezakonite te i podložne lakom obaranju u budućnosti. Dok se ne pronađe rešenje ni samoj EU ne odgovaraju ubrzana rešenja, smatra sagovornica Magazina Tabloid.
"Verujem da je dodatni problem, pored ovlašćenja na terenu, i nespremnost da se postigne dogovor te da sama Evropa pitanje Kosova nema kao prioritet. Održavanjem statusa kuo, Evropa može da „igra" na više stolova i da tako dobije najviše od Srbije, Albanije i samih Albanaca sa Kosova i Metohije", kaže Silvija.
Shvatajući da takav odnos EU neće dovesti dodugotrajnog mirnodopskog rešenja već jedino, kao što je ranije i rekla, to može samouzimanje svih činjenica u obzir i nastojanje da rešenje bude zasnovano na pravičnosti a ne sili kako je to do sada slučaj bez izuzetka. Stoga je ona po povratku sa KiM, novembra 2019., Evropskom parlamentu postavila pitanja tražeći odgovore o tome šta EU namerava da učini po pitanju položaja Srba na Kosovu i Metohiji.
Prethodno je ukratko obrazložila situaciju, gde između ostalog kaže:
"Hrišćanske zajednice su manjina, žive u malim enklavama; uznemiravanje i pretnje protiv njih su česte, a brojni manastiri na ovom području, uključujući i one koji su pod UNESKO zaštitom, na meti su od 1999. godine, kao na primer u pogromu 2004. Takođe sam videla i brojna hrišćanska groblja koja su bila potpuno uništena, s porušenim krstovima a grobovi oskrnavljeni".
Demokratija Evropske unije se oglasila - ćutanjem.
"Mislim da je situacija na Kosovu veoma teška i želim da učinim da se o tome zna što je moguće više i zbog toga sam Evropskom parlamentu postavila pitanje šta je strategija EU na toj teritoriji, ali nisam dobila zadovoljavajuće odgovore.
Nisam se zaustavila na tome i postavila sam još jedno pitanje, zahtevajući da znam šta EU namerava da učini povodom diskriminatorskog zakona donesenog u Crnoj Gori i tu su odgovorili da su imali radne stolove na kojima su bile uključene sve strane gde se došlo do konačnog zaključka da je put za ulazak Crne Gore u Evropsku uniju još uvek dug jer ne ispunjava sve kriterijume zaštite manjina koje zahteva Unija" sa razočarenjem ali i nepomirljivošću u glasu navodi Silvija, koja se neće zaustaviti na ovome.
"Nadam se da ću uskoro moći da se vratim na te prostore, da se bliže upoznam sa situacijom i napravim nove izveštaje koje ću "sejati" širom Evrope"- sa određenom svečanošću gotovo da obećava ova italijanska poslanica čije bi akivnosti sasvim sigurno bile mnogo polodonosnije kada bi iza njenih aktivnosti stajala država Srbija.
Ipak, u okolnostima kakve jesu, možda je to i njena prednost dok je Vučić na vlasti jer poslednje što joj treba jeste da joj se on nađe iza leđa.