Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (202)

Ponavljači kao zaštitnici prava građana

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Zastave EU viorile su se 1. marta 2013. na zgradi Vlade i Narodne skupštine Srbije. A zašto Srbija ove godine nije otvorila nijedno poglavlje?

Dva osnovna razloga za manjak napretka u otvaranju novih poglavlja su „stanje demokratije i vladavine prava i sporost reformi".

Uzimajući u obzir ozbiljnost političke krize i očigledan sunovrat demokratskih institucija, nije nimalo čudno što ove godine Srbija nije nagrađena otvaranjem nijednog poglavlja.

U junu ove godine sedam od 27 država članica EU je bilo protiv otvaranja poglavlja sa Srbijom.

To je ozbiljan krug država, nije da vas blokiraju jedna ili dve pa da možete da kažete da postoje nacionalni interesi koji vas sprečavaju - ovo je sistemsko pitanje i svi zameraju stanje vladavine prava.

Srbija je i prethodnih godina, kada je otvarala po dva poglavlja godišnje, „po pravilu otvarala manje poglavlja nego što je tvrdila da je spremna da otvori", ali da ni tim tempom nije napravila značajniji napredak.

Evropske integracije Srbije su toliko usporile da se može govoriti i o tapkanju u mestu, naročito ako imamo u vidu da se u EU ne ulazi otvaranjem, već zatvaranjem poglavlja.

Nemački ministar Rot je naglasio da „otvaranje poglavlja pregovora o članstvu s EU nije neki velikodušni poklon Brisela i to ne zavisi od Berlina, već od ostvarenog napretka".

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da su na evropskom putu Srbije „reforme u oblasti vladavine prava od suštinskog značaja i da je saradnja sa institucijama EU dobar put za nastavak unapređenja ove oblasti".

A u poslednjem razgovoru sa ambasadorima zemalja članica EU u Beogradu naglasio je da je Srbija „iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću".

Pad Srbije na svetskim lestvicama demokratije i slobode izražavanja je evidentan.

Srbija je tokom poslednjih šest godina značajno pala na lestvicama Fridom Hausa, Reportera bez granica i organizacije Transparensi Internešnl koja prati stanje borbe protiv korupcije.

Podsećamo da je Fridom Haus 2014. rangirao Srbiju kao slobodnu državu sa polukonsolidovanom demokratijom (stepen ispod najvišeg - konsolidovane demokratije), dok je prema izveštaju za 2019. svrstana u hibridne režime i ispala iz kategorije slobodnih država.

„Prema toj skali, Srbija je doživela najveći pad demokratije za poslednjih 10 godina i zabeležila najniži nivo demokratije od demokratskih promena 5. oktobra 2000", naglašava.

Premijerka Ana Brnabić je negirala tvrdnje da je Srbija lider u urušavanju demokratije na Zapadnom Balkanu i istakla da je „država sa najvišim stepenom demokratije u regionu." U ekspozeu premijerke Ane Brnabić iz oktobra prošle (2020) godine, koji je politička deklaracija budućih kretanja, vidi se da su evropske integracije tačka 5.2, svedene na ostvarivanje ''nezavisnosti pravosuđa kroz ustavne promene".

Srbija je na 94. mestu po slobodi govora na lestvici Reportera bez granica, što je pad od 40 mesta u odnosu na 2014. godinu.

Na listi Transparensi Internešnala koji meri stanje korupcije u javnom sektoru, Srbija je sa 77. mesta 2017. godine pala na 91. mesto 2019. godine. A sve se to dešava od početka pristupnih pregovora, kada Srbija treba da se približava Evropskoj uniji.

Iako je Vlada Srbije 2016. godine najavila zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2019, danas je otvoreno tek više od polovine, dok su privremeno zatvorena samo dva - 25 - nauka i istraživanje i 26 - obrazovanje i kultura.

Osim gušenja medijskih sloboda i vladavine prava (potpunog nedostatka samostalnosti tužilaštva i policije i nezavisnost sudova, Srbiju opterećuje najviši mogući oblik korupcije).

Da li se Srbija može izvući iz kandži mafijaške države koju su stvorila braća Vučić, njihovi kumovi i karteli?

Kako funkcioniše srpsko pravosuđe, od kada je Vučićeva klika na vlasti, pokazuje i slučaj suđenja koje je započeto pre deset godina profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koje nije još okončano presudom koju je doneo Viši sud u Smederevu.

Viši sud u Smeerevu ni posle godinu dana nije napisao otpravak presude osuđenim profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu i njihovim saučesnicima. Presuda je doneta još 5. decembra 2019. godine.

Najveće kazne, da podsetimo, kao što se na osnovu zahteva tužilaštva i očekivalo, dobili su bivši dekan i potom, po izlasku iz pritvora, prodekan kragujevačkog Pravnog fakulteta, Sveto Purić (osam godina), te profesorka Dragana Petrović, koja je osuđena na sedam godina zatvora. Profesorka kragujevačkog Pravnog fakulteta i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković dobila je pet godina zatvora, profesori Dragan Bataveljić i Božin Vlašković osuđeni su na šest, odnosno četiri godine zatvora. Aktuelni prodekan za nastavu na kragujevačkom Pravnom fakultetu Srđan Đorđević osuđen je na tri godine zatvora, koliko su dobili i profesori Nenad Đurđević i Milena Petrović.

Nekadašnji šef Studentske službe Zoran Simić osuđen je na pet godina... Na početku postupka, na optuženičkoj klupi u Višem sudu u Smederevu bilo je čak 87 aktera afere „Indeks", optuženih za prodaju diploma i ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu.

Pomenuti sudski postupak je ušao u jedanaestu godinu, te postoji realna mogućnost i da neka od krivičnih dela za koje su pojedini „indeksovci", osuđeni početkom decembra prošle godine, zastare. Pored onih koja su, u tom slučaju, u maratonskom sudskom postupku pred smederevskim sudom, već zastarela. - Tačno je da presuda u predmetu Višeg suda u Smederevu K 47/19 (slučaj efere „Indeks" - prim. Z. R.) još nije dostavljena strankama u postupku. Nacrt presude je izrađen, u toku je detaljna i sveobuhvatna kontrola onoga što je napisano u obrazloženju odluke. Budući da je upravo to od bitnog značaja za jasnoću presude i konačne zaključke koji u svakoj presudi, pa i ovoj treba da budu smisleni i napisani na način koji ne ostavlja nikakve nedoumice, navodi se, između ostalog, u odgovoru predsednice smederevskog suda Slađane Bojković.

Neblagovremeno neuručivanje prvostepenih presuda akterima afere „Indeks" sigurno će da dovede do zastarevanja pojedinih dela za koja su neki od vinovnika tog korupcionaškog skandala nepravosnažno osuđeni. Nadoknadu štete i sudskih troškova u takvim slučajevima platiće, iz republičkog budžeta, svi građani Srbije.

Pojašnjavaju da će prvostepeno osuđeni „Indeksovci" kad budu konačno dobili presudu Višeg suda u Smederevu imati rok od 15 dana da ulože žalbe, o kojima će se odlučivati u Apelacionom sudu u Beogradu, a koji će, izvesno, pojedine postupke da vrati na novo odlučivanje smederevskom sudu. Sve to, smatraju, može da traje još godinama, pri čemu će, na kraju, eventualno da bude osuđena tek nekolicina „Indeskovaca", i to, najverovatnije, oni koji su označeni kao „kolovođe" korupcionaške rabote. Najveći broj „Indeskovaca" će, siguran je naš sagovornik, zbog zastarevanja postupka, da prođe nekažnjeno.

Sudsko veće Višeg suda u Smederevu, na čelu sa sudijom i predsednicom tog suda Slađanom Bojković, 5. decembra prošle godine, nakon suđenja koje je trajalo više od deset godina, izreklo je presudu kojom je šesnaestoro „indeksovaca", od kojih su njih dvanaestoro univerzitetski profesori, osuđeno na ukupno 61 godinu zatvora. Presuda Višeg suda u Smederevu akterima afere „Indeks" na Univerzitetu u Kragujevcu i njegovom Pravnom fakultetu dočekana je, pre godinu dana, mukom koji je, prema oceni upućenih, govorio o zatečenosti šumadijske akademske zajednice izrečenim presudama.

Upućeni u problematiku, odnosno svi oni koji znaju šta se na Pravnom fakultetu zaista dešavalo do februara 2007, kad je uhapšeno 23 profesora i saradnika na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, i njihovih poslovnih saradnika, smatraju, pak, da su glavnim akterima tog korupcionaškog skandala izrečene blage kazne i da je mnogo sumnjivih poslova u toj visokoškolskoj ustanovi, voljom (do)sadašnjih vlasti i njome uzrokovanim nemarom nadležnih državnih organa, ostalo neotkriveno i nesankcionisano.

razmerama korupcije i kriminala na kragujevačkom Pravnom fakultetu do februara 2007, ponajbolje svedoči činjenica da je, 5. decembra 2019, u smederevskom sudu, na tri godine zatvora, zbog prodaje diploma i ispita, osuđen i domar tog fakulteta Andrija Tomović. Pravni fakultet u Kragujevcu je, tvrde u ovim krugovima, tokom većeg dela prethodne decenije bio jedan veliki tržni centar na kojem se gotovo javno trgovalo ispitima i diplomama. Koliko je bivših studenata kupilo diplome kragujevačkog Pravnog fakulteta pouzdano se ne zna, niti će se, sasvim izvesno, ikada i doznati. Osnovano se, međutim, pretpostavlja da su mnogi od njih danas zaposleni u policiji, pravosuđu i drugim državnim organima. Šteta od afere „Indeks" praktično je - nemerljiva.

U postupku K28/18 koji se vodi protiv profesora Branislava Markovića (oca bivše funkcionerke DS, a sada SNS - Jelene Trivan, čiji sin je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, a drugi dsin Milan je bio javni pravobranilac Srbije i doskora sudija ustavnog suda Srbije) i Bore Čejovića, ranije dugogodišnjeg dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta, i koji je (postupak) izdvojen iz ukupnog predmeta, navodno zbog njihovog zdravstvenog stanja, nije još doneta.

U suđenju akterima afere „Indeks" do sada su, koliko je poznato, zastareli svi slučajevi u kojima su okrivljeni bili optuženi samo za zloupotrebu službenog položaja a takvih je među „Indeksovcima" bilo najviše. Prema računicama, troškovi u pojedinačnim zastarelim predmetima mogu da dostignu i nekoliko miliona dinara, a sve će to platiti građani Srbije.

Po drugi put u slučaju progona studenta Stefana Karanovića Pravni fakultet u Novom Sadu je doživeo debakl na Upravnom sudu. Očigledno je da profesori ove visoko-školske ustanove uopšte ne poznaju materiju koju predaju studentima i da slepo žele samo da se osvete osobi za koju veruju da je „zviždač" koji je otkrio lopovluke i druge mahinacije koji su postali već uobičajeni na ovom Fakultetu.

Već smo nekoliko puta pisali o Stefanu Karanoviću, studentu Pravnog fakulteta u Novom Sadu i njegovoj Golgoti kroz koju prolazi, optužen da stoji iza serije tekstova koje je „Magazin Tabloid" objavio o lopovlucima na pomenutoj visoko-školskoj ustanovi.

Iako ni jedan od navoda fakultet nije osporio, niti je mogao jer je sve istina potkrepljena nizom dokumenata i drugih dokaza, Stefan je čak dva puta suspendovan zbog navodnog rušenja ugleda fakulteta. I opet u naprednjačkoj Srbiji nije kriv lopov, već onaj koji na njega ukaže. - Presudom U. 6376-19 od 15. oktobra 2020. Upravni sud u Novom Sadu je poništio rešenje Pravnog fakulteta 0101-6/1 od 13, marta 2019. kojim je Stefan suspendovan na 36 meseci i predmet vratio na ponovno odlučivanje. I ovog puta Sud nije imao zamerki jedino na potpis i pečat na osporenom rešenju, sve ostalo je bilo nezakonizo. Da istaknemo: tužen je Pravni fakultet na kome bi trebalo da rade pravnici koji školuju buduće generacije sudija i tužilaca. Kakve studije, takvo i pravosuđe. - Student Karanović je bio suspendovan na 36 meseci. Po prethodno važećem Statutu Fakulteta ukupno trajanje suspenzije nije moglo da bude duže od 12 meseci, ali je donet svojevrsni "lex specialis" kojim je preko noći, pod okolnostima koje nisu potpuno jasne i transparentne, Statut izmenjen i to samo da bi Stefan mogao da bude ovako drakonski kažnjen.

Kao deo kazne Fakultet onemogućuje Karanoviću da se ispiše i upiše na drugi fakultet kako bi kraju priveo studije.

Međutim, Poverenik o zaštiti ličnih podtaka doneo je rešenje kojim je naložio Pravnom fakultetu da Stefanu, pod pretnjom posledica i kažnjavanja, dostavi dokument o položenim ispitima na ovom fakultetu!

Planski se uništava njegova egzistencija, a iza cele harange stoji profesor Dragan Milkov koji nema egzistencijalnih problema, jer osim redovne plate ima prihode od mita za polaganje ispita, ali i privatnu firmu koja je dobila kredit od pokrajinskog Razvojnog fonda koji nikada nije vraćen.

Ovaj profesor ovako može da pljačka državni budžet, jer su na njegovoj katedri redovni profesori kako bivši vlastodršci u pokrajini, tako isto i Aleksandar Martinović kome je Milkov i pomogao da nezakonito odbrani doktorsku disertaciju.

Zahtev za pružanje informacije koji su konkretno naučni radovi poslužili da bi Martinović mogao da se prijavi za doktorat, Fakultet je odbio tvrdnjom kako se oni nalaze u biblioteci i da svako može da ih pročita.

Radi se, naime, o pet članaka koji imaju istu temu, isti sadržaj, ali različite naslove. Isto je odbijen i zahtev da se dostavi zapisnik sa sednice na kojoj je doneta odluka o odobravanju kandidature ovog nekada visokog pokrajinskog političara (tada iz redova radikala, a danas naprednjaka) za doktorat, kao i zapisnik sa odbrane doktorske disertacije. Sve je obavijeno gustom maglom.

Posle zamerki na dispozitiv, Sud je kao neprihvatljivo odbacio i to što je osporeno rešenje doneto u vreme dok je prethodno rešenje još uvek važilo i to zbog istog, navodnog disciplinskog prekršaja. Za pravilo "non bis in idem" (ne dva puta u istoj stvari) navodni pravni stručnjaci nisu čuli. Žalosno.

Da sve bude još tragičnije Disciplinska komisija je pri određivanju kazne kao otežavajuću okolnost uzela to što je Stefan za isti navodni prekršaj već kažnjen.

Sud je na strani četiri pomenute presude neurednom oglasio i samu disciplinsku prijavu koja je bila pokretač disciplinskog postupka koji je doveo do suspenzije studenta Karanovića. Neurednu prijavu su potpisala čak 44 profesora ovog fakulteta i niko od njih nije primetio njene nedostatke. Bilo bi vreme da se proveri na koji način su ovi visoko-školski "stručnjaci" uopšte stekli svoje diplome i doktorate.

Da se na Fakultetu bezobzirno manipuliše i činjenice prilagođavaju dnevno-političkim potrebama pokazuje i slučaj studenta Igora Devića. Disciplinska komisija je tvrdila kako se i njegov potpis nalazi na prijavi koju su studenti podneli protiv svog kolega Karanovića. I zaista, na njoj se on i vidi, ali deluje kao da ga je ispisala ruka nekog školarca, a ne studenta.

U zapisniku sa ročišta održanog 18. novembra 2020. u parnici P 11627/2019 nalazi se Devićeva izjava u kojoj on decidno tvrdi kako nikada nije podneo nikakvu disciplinsku prijavu protiv kolege Karanovića. Nadležni na Pravnom fakultetu, međutim, i dalje ne osećaju potrebu da provere ko je i iz kojih razloga falsifikovao njegov potpis, jer se to ne uklapa u njihovu nameru da surovo kazne svog studenta za nešto, što i da je uradio, nije nikakav disciplinski prekršaj.

U međuvremenu je više nezavisnih medija prenelo izjavu studenta Karanovića povodom ove presude, a ubrzo su počele da mu stižu i pretnje ubistvom. Novosadska policija je o ovome obaveštena i ostaje da se vidi da li će reagovati isto onako brzo i efikasno kao kada otkriva i privodi osobe koje na društvenim mrežama daju oduška svom besu na aktuelnu vlast.

Zanimljivo je da je Pravni fakultet u Novom Sadu podneo Višem sudu u Beogradu, tužbu za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda, uz potpis još nekoliko profesora. Predmet je u nadležnosti sudije ovog suda Milenije Petričević, koja je odbila prigovor glavnog urednika Magazina Tabloid da je tuženi Pravni fakultet u Novom Sadu pogrešno označio svojstvo tužioca. Presudu je potvrdila sudija Apelcionog suda u Beogradu Maja Čogurić. I njeno obrazložrenje je na nivou profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Ko će prodrmati profesore ove visokoškolske ustanove, koji školuju buduće sudije, tužioce i advokate?

Profesror dr Aleksandar Fatić osvrnuo se u svom nastupu nakon izlaska iz bolnice, u kojoj se lečio od KOVID-a 19 i na stanje u pravosuđu.

Najgori studenti, ponavljači, propaliteti postaju sudije

''Pozvala me je novinarka KRIK da mi kaže da je KRIK objavio bazu podataka o sudijama "Prosudi ko sudi". U njoj, katastrofa. Šestičari, ponavljači, najgori studenti, propaliteti. Prosek studiranja 9, 10 godina. Prosek ocena 6.2, 6.4, ne dobacuje do 7 gotovo nigde.

Ceo život sam profesor. Znam šta su studenti propaliteti koji studiraju 10 godina, izlaze na ispite iz roka u rok dok im profesor ne pokloni 6. Najgori od najgorih. Eto, to znači prosek 6.2, 6.4.

Zgadilo mi se.

Onda mi se opet javlja novinarka KRIK- a kaže da je "Društvo sudija" zajedno sa odlazećim VSS i Zaštitnikom građana, istim onim koji je, koliko se sećam, priznao da je studirao 10 godina sa prosekom 6, napalo KRIK što otkriva katastrofu u sudstvu.

Maja Popović, nova ministarka pravde: Da li će i šta promeniti nabolje u pravosuđu?

Taj pravni ekspert Zaštitnik građana je izjavio „da je policija letos s pravom prebijala građane". Eno ga sada u odelu od 3.000 evra.

Ne možemo ćutati pred šestičarima i ponavljačima u pravosuđu

Zbog svih belih anđela iz Zaklopače, Vinče, Kačareva, Sremčice, sa po troje dece i zdravim narodnim duhom, koji rade za 60.000, zbog lekara, zbog pristojnog sveta, ne možemo više ćutati pred šestičarima, ponavljačima i alkoholisanim protuvama u svim segmentima javnog života, a pogotovo u pravosuđu.

Neophodan je generalni reizbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, i sudija i odbacivača krivičnih prijava za korupciju u specijalnim odeljenjima tužilaštva za korupciju o kojima je nedavno govorio sudija Stepanović, predsednik Višeg suda, inače jedan od svega par tamo koji je završio fakultet za 4 godine sa prosekom preko 9, što je jedino normalno.

Sudija Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda, je ukazao na brojne probleme u radu sudova.

Moramo progovoriti. Ne možemo dozvoliti da se polusvet krije u blatu i jede nam živote i odlučuje o našim sudbinama.

Niko ko nema prosečnu ocenu najmanje 8.5 ne može ostati u pravosuđu. Niko ko je studirao više od 6 godina. To treba da bude osnovni kriterijum. Sudije moraju biti najbolji, a ne najgori pravnici, šestičari i ponavljači.

Ne smeju da napadaju novinare. Moraju da odgovaraju po zakonu za sve što su radili, za nezakonite odluke, za koruptivne "prakse" zasnovane na rodnim stereotipima, za imovinu, automobile.

Probisvete treba očistiti zbog mladih sudija

Probisvete treba očistiti zbog onog pristojnog, još zdravog, dela društva. Zbog mladih sudija koje su završile taj fakultet za 4 godine, koje u očima imaju iskru poštenja.

Poslednjih godina sam svašta doživeo u pravosuđu. Nepismene pijandure koje sude telefonima, korumpirane osobe koje se sa advokatima dogovaraju na hodnicima, tutumrake koji odbacuju krivične prijave da se dodvore šefovima i "reše predmete".

Zašto se biraju najslabiji studenti prava za sudije u našim sudovima, za njih tu nema mesta!

A sreo sam i jednu sudiju iza maske. Čiji lik ne znam. Ali video sam njene oči. To nisu oči korumpirane osobe. To su oči osobe koja studira 4, a ne 10 godina.

Talog ponavljača i šestičara treba isprati šmrkom iz pravosuđa

Takvi mladi, pošteni, vredni, talentovani ljudi imaju odgovornost da naprave pristojno društvo.

Oni mogu da budu kao beli anđeli iza vizira koji nam dodaju dah u Kovid bolnici, da preživimo kao ljudi i kao društvo.

A mogu i da se utope među protuve.

Kao i za sve nas, to je njihov izbor.

Šansu da sude i budu sudije treba dati najboljim studentima, mladima koji su za 4 godine diplomirali prava

Treba ih ohrabriti da pokažu hrabrost i dušu. I zato talog ponavljača i šestičara treba isprati šmrkom iz pravosuđa, da više ne truju mlade. Retke. Poštene. Jedine koji mogu sačuvati pravosuđe.

Sa ivice života, čovek više nema pravo da čuti pred polusvetom. To je naša društvena odgovornost. To znači biti čovek.'' - rekao je gospodin Fatić, koji je profesor na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu.

1

Zoran Pašalić u ulozi skrivača informacija

Zaštitnik od građana

Zaštitnik građana uporno i uspešno, gotovo godinu dana, od građana Srbije skriva podatke o trošenju javnog novca na službena putovanja. Takođe, skriva podatke od Sindikata zaposlenih u Zaštitniku građana o upošljavanju zaposlenih i druge podatke od značaja za radno-pravni status zaposlenih u toj instituciji.

Videćete i da se ombudsman u postupku pred Poverenikom bavi identitetom građanina/građanke koji je podneo zahtev za informaciju (on navodno sumnja u to ko je građanin/ka?!), a Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti neće da dostavi tražiocu informacije neki zapisnik sačinjen u Stručnoj službi Zaštitnika zbog toga što se u njemu "nalaze podaci o privatnom životu lica koje je zaposleno u Službi Zaštitnika građana".

Da nije tragično, bilo bi samo smešno da su u nekom zapisniku koji je dostavljen Povereniku uz odgovor na žalbu na odbijanje dostavljanja informacija od javnog značaja sadržani i podaci o privatnom životu nekog zaposlenog/zaposlene u Stručnoj službi Zaštitnika građana i da se ti "podaci o privatnom životu" nisu mogu sakriti iz zapisnika njihovim precrtavanjem i slično.

Zaštitnik građana ne dostavlja informacije i dalje iako je Poverenik doneo rešenje o izvršenju rešenja koje je postalo izvršno 2.6.2020. godine.

Ostaje da se rešenje Poverenika br. 071-01-57/2020-03 od 25.5.2020. godine sprovede prinudnim putem, i da se izrekne novčana kazna i podnese prekršajna prijava.

Tokom cele 2019. godine zaštitnik građana Zoran Pašalić je putovao po svetu sa svojom svitom (grupom lojalnih saradnika) najmanje dva puta mesečno, a verna pratilja mu je bila njegova sekretarica tokom svih putovanja. Žalosno je da zaposleni u instituciji nisu upoznati o tim putovanjima, svrsi i ishodu putovanja odnosno kakve je koristi od njih imala institucija, zaposleni i građani.

Koronavirus je sprečio realizaciju planiranih službenih putovanja Zaštitnika građana i njegovih saradnika od kojih građani Srbije nemaju baš nikakve koristi već samo štetu i nenamensko trošenje njihovog novca. Kako mu je bilo dosadno jer ništa ne radi sem što spletkari i igra se sa zaposlenima, ove godine dosetio se da pokreće disciplinske postupke protiv nelojalnih zaposlenih i da ih na najbrutalniji način zlostavlja dok se virus širi institucijom. Nije preduzimao ni mere zaštite zdravlja zaposlenih usled čega je došlo do obolevanja većeg broja zaposlenih.

Vama prepuštam da sami donesete zaključke o radu Zaštitnika građana koji instituciju pretvara u inkviziciju radi progona kvalitetnog kadra bivšeg zaštitnika Saše Jankovića.

Zaštitnik građana neće ni da dostavi potrebne podatke Sindikatu o radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih što sve dovodi do sumnje na kršenje ljudskih prava i korišćenje javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog koje su poverena. Zaštitnik građana daje primer i postaje uzor ostalim državnim organima koje treba da kontroliše kako da izigraju propise i zloupotrebe svoja ovlašćenja koja su im poverena.

(Zaposleni u Zaštitniku građana RS)