Tuširanje pred sudom

Vučićev kartel se brani od kritike podnošenjem tužbi korumpiranim sudovima, da zaštite njihov ugled

Čast im pala, oni nisu

Pravosuđe ima značajnu ulogu u mreži organizovanog kriminala. Tužioci i sudije štite razbojnike iz vlasti i podzemlja, a progone svakog ko im smeta, nepodobne opozicionare i, još upornije i žešće, novinare i medije koji objavljuju istinu o njihovim prevarama i pljačkama. Sudije određuju pritvor dečaku koji je na građanskom protestu nosio plastične cevi i kanap u obliku vešala, a 13 puta odlažu odlazak na odsluženje zatvorske kazne narko dileru Saletu Mutavom. Drakonskim kaznama suzbija se svaka kritika Aleksandra Vučića, koji svakodnevno krši Ustav i zakone. Sudije ne primenjuju zakon, nego ga tumače u skladu s interesima diktatora. Udarima tog zločinačkog sistema često su izloženi Magazin Tabloid i njegovi urednici i novinari. U pravosudnom glibu za svoje parče pravde bore se i opozicioni političari, često između sebe. Na osnovu sudskih spisa mogla bi da se izvrši rekonstrukcija zla koje već decenijama uništava Srbiju.

Predrag Popović

Osnovni zadatak svakog medija je da budu korektiv svake vlasti. Malo koji medij drži do te obaveze, ali zato svaka vlast koristi sva sredstva u obračunu s nepodobnim novinarima i redakcijama.

Kad prigusti, đavo se sakriva pod mantijom. Kad političaru prigusti, on zaštitu od odgovornosti za svoja krivična dela traži na sudu, tužbama koje podnosi protiv medija, koji objavljuju istinu. Neki stranački i državni funkcioneri to rade u incidentnim okolnostima, kad, uhvaćeni na delu, pokušavaju da ućutkaju kritičare. Bedni lopovi i prevaranti ukradenim novcem plaćaju advokate i sudije ne bi li dokazali da im je povređen nepostojeći ugled i naneta duševna bol. Većini takvih secikesa čak nije ni do para, koje dobijaju kao nadoknadu za štetu koja je naneta njihovim tananim dušama, već tužbe i montirane presude predstavljaju kao dokaz svoje časti

Od takvih primera, koji su motivisani samo namerom pojedinca da zloupotrebom političkog uticaja izbegne odgovornost, neuporedivo su opasniji opkurni likovi koji se pritiscima kroz pravosuđe bave na naučnoj osnovi. I u demokratskim društvima razvijen je sistem zastrašivanja SLAPP (Strategic lawsuit against public participation), u kome se strateški podnose tužbe protiv medija kako bi se sprečilo širenje određenih informacija u javnosti.

U Srbiji, na primitivniji i brutalniji način, sistem SLAPP primenjivali su manekeni užasa kome se ne vidi kraja. Vladimir Popović, zvani Beba, bio je pionir tog stila obračuna s kritičarima. "Đilkoš u skupom odelu i sa skupim advokatom", kako ga je nazivao Milomir Marić, podnosio je tužbe protiv svakoga ko bi se usudio da ospori bilo koji njegov postupak.

Na sudu je kukao da je pretrpeo duševnu bol, a i njegova mama je plakala kad bi u novinama pročitala za šta ga sve optužuju. Nije hteo da otkrije kojim poslom se bavi, ali tvrdio je da zbog negativnih navoda iz spornih tekstova trpi štetu u poslovanju. Po pravilu, njegova reč je bila jača od dokaza. Vremenom, uspeo je da prinudi većinu novinara na autocenzuru. S manje uspeha, ali jednako uporno i gorljivo, isti stil obračuna s medijima primenjivao je Čedomir Jovanović. Iza Jovanovića ostajale su političke i privredne afere, uništene firme i prevareni radnici, ali i presude, kojima su sudije tvrdile da je on oklevetan i obeščaćen.

Iako su Popović i Jovanović simboli post-petooktobarskog ekstremizma, da ima i neko gori od njih ličnim primerom je dokazao Mlađan Dinkić. Za razliku od one dvojice, koji su odštetne zahteve najčešće limitirali na 500.000 dinara, Dinkić je pokušavao da novinare i medije uništi jednim udarcem, tražeći da budu kažnjeni sa po 130.000 evra. I on je, umesto dokaza, sudu nudio priče o suzama mame Mirosinke i žene mu Tanje, pa čak i bol koju su mu izazvali plikovi na rukama, pošto mu je koža osetljiva na stres, naročito kad pročita tekst u kome se tvrdi da je slagao kako će svi građani dobiti po hiljadu evra ako glasaju za Borisa Tadića na predsedničkim izborima.

Aleksandar Vučić je iz politike istisnuo realnost i uneo patologiju, a s njom i Nikolu Petrovića. S pozajmljenim uticajem svog dvostrukog kuma i ličnim vezama s određenim tužiocima i sudijama, Petrović maksimalno koristi sistem zastrašivanja SLAPP. S neograničenim budžetom i istom takvom željom da uništi svakoga ko mu se zameri, tužbama je zatrpao sve opozicionare i medije koji šire istinu o njemu. Naravno, najžešće se obrušio na Magazin Tabloid. Upotrebio je svu silu kojom raspolaže kriminalizovani pravosudni sistem. U režiji njegovih tužilaca i sudija montirana su suđenja protiv našeg Magazina koji će ući u istoriju pravosudnog beščašća. Pod kontrolom Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu, i Snežane Stevović, predsednice beogradskog Prvog osnovnog suda, vođeni su i još se vode postupci koji imaju samo jedan cilj - da unište naše novine.

Osim korumpiranih sudija, u ratu protiv istine Petrović koristi usluge Vučića, policije, BIA. izvršitelja i kriminogenih elemenata na privremenom radu u novinarstvu. Političku i medijsku hajku organizuje i predvodi mentalno poremećeni diktator, koji najnižim uvredama, na kakve je navikao u krugu svoje porodice, pokušava da diskredituje Milovana Brkića, urednike, novinare i čitaoce Magazina Tabloid. Vučić lažima i klevetama pripremi javnost za odstrel nepodobnog medija, a onda egzekuciju prepusti podobnim sudijama. Na kraju, asanaciju terena prepusti Draganu J. Vučićeviću. Da bi zadovoljio svog krvožednog drugara Petrovića, Vučićević plasira gadosti koje liče na njega.

- Nedeljnik "Tabloid" poznat po opskurnim tekstovima, ezoteričnom sadržaju i teorijama zavere koji već godinama vodi kampanju protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića pozivajući na njegovu likvidaciju ušao je u stečajni postupak. Prema odluci suda u koju je naša redakcija imala uvid, protiv nedeljnika "Tabloid" je zbog duga pokrenut postupak pred sudom, a odlučeno je da se preduzeće stavi pod stečaj. Postupajući sudija Marko Radović doneo je odluku o otvaqranju stečaja jer je utvrđeno da kompanija trajno ne može da plaća obaveze. Predlog je pokrenut na inicijativu predlagača Nikole Petrovića - navodi se u tekstu za koji se pretpostavlja, sudeći po neistinama, pravopisnim greškama i nesposobnosti da se izađe na kraj sa interpunkcijom, pisao lično D.J. Vučićević.

Po pravilu, najgori primerci iz novinarstva bespogovorno služe najopasnijim kriminalcima iz vlasti. Tako i Vučićević, spremno obavlja prljavi posao svojih drugara i gospodara, za koje dobro zna ko su i kakvi su. To je dokazao tekstovima u kojima je, dok se bavio novinarstvom, nazivao Vučića "podguznom muvom Vojislava Šešelja" i rugao se njegovoj patološkoj potrebi da izmišlja pretnje i atentate. "Kad bi neko zaista kidnapovao Vučića, njegova porodica bi zataškala slučaj", tvrdio je Vučićević. Kasnije, kad su udružili snage u zločinačkom pohodu na Srbiju, Vučićević se uživeo u ulogu omiljene Vučićeve meduze. Poznato je da meduza nema mozak, a opstaje u prirodi već 650 miliona godina, pa se i D.J. Vučićević nada da će nadživeti politički kraj svojih aktuelnih vladara.

Otkad je primio islamsku veru, Aleksandar Vučić je u političkoj i medijskoj praksi primenio pravilo "takihe" iz Kurana, koje svakome daje pravo da laže ako ostaje u veri. S Vučićevim odobrenjem, pa i na njegovo insistiranje, svi pripadnici naprednjačkog kartela imaju obavezu da lažu i vređaju političke protivnike i nepodobne medije. Za to dobijaju i finansijsku podršku.

U praksi to izgleda ovako: Vučić od Vučićevića zahteva da vodi monstruozne kampanje, kojima satanizuje određene mete. Većina žrtava ne želi da se prlja komunikacijom, čak ni na sudskim ročištima, s Vučićevićem. Ko ima snage za to, tuži Informer i s lakoćom dobija postupke. Vučićević plaća kazne, mnogo niže od apanaže koje mu Vučić obezbeđuje kroz reklame i subvencije za određene projekte. Dakle, novcem reketiranih biznismena i prevarenih građana Vučićević plaća minimalnu odštetu Vučićevim protivnicima.

Uzalud opozicionari tuže Informer, malim finansijskim satisfakcijama ne mogu da nadoknade štetu koja im je naneta prljavim kampanjama. Vučićević javno kuka što je izložen progonu Dragana Đilasa, koji ga je tužio za 62 teksta. Dok cvili, urednik Informera ne pominje da je tužen, između ostalog, jer je napisao da je Đilas "majmun" i "pička". Sudija, koja je vodila taj postupak, priznala je da se nikad pre nije susrela s takvim oblikom primitivizma.

Osim gadosti koje liče na njega i Vučića, Vučićević je objavio i da Đilas navija za to da Malčanski berberin ubije otetu devojčicu kako bi za to mogao da optuži vlast. U vučićevićevskom maniru, Vučićevim rukopisom, najprljaviji pamflet protiv Đilasa napisao je Željko Mitrović. U otvorenom pismu, koje je 3.000 puta pročitano na Pinku, Mitrović je optužio Đilasa da je opljačkao svoju suprugu i ubio nekoliko prijatelja. Prlikom susreta u sudnici, vlasnik Pinka se žalio da mu Đilas preti tako što ponavlja da mu neće oprostiti sve što je radio u interesu Vučića. Usput, da gazda ne sazna, Mitrović se već preporučivao za saradnju posle smene vlasti, spreman je da i Đilasu služi verno kao Vučiću.

Takvi plodovi bolesnog uma korene imaju u Vučićevoj patologiji. Vučić danas sladostrasno prikazuje "edukativne" snimke raskomadanih ljudskih tela i detaljno opisuje načine na koje su pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka mučili i ubijali svoje žrtve. Na sličan način, Vučić je pre dvadesetak godina predvodio kampanju protiv Stanka Subotića Caneta.

- Cane Subotić, zvani Žabac, komanduje najopasnijom mafijom u Evropi. Njegovi mafijaši ubijaju ljude, seku ih na komade, delove tela stavljaju u kese i bacaju u Dunav - tvrdio je Vučić 22. juna 2002. godine, na promociji Šešeljeve knjige "Stanko Subotić, Cane Žabac, kralj duvanske mafije", koju je, u saradnji s Darkom Glišićem, organizovao u Ubu.

I na suđenjima, po Subotićevim tužbama, Vučić je ponavljao refren, u koji je ugrađivao i optužbe na račun tadašnjeg premijera Zorana Đinđića: "Đinđić i Subotić su najveći kriminalci u Srbiji".

Pet godina kasnije, Vučić je poljubio Caneta i žabac se pretvorio u princa. Princ je finansirao transfer Šešeljeve princeze iz SRS-a u SNS, a potom i na vlast.

Aleksandra Vučića su tužili mnogi političari, često i oni s kojima danas sarađuje, kao što su Čedomir Jovanović, Mlađan Dinkić i Saša Mirković. Otkad je na vlasti, tužili su ga Vuk Jeremić, Saša Radulović, Boško Obradović, Vladimir Vuletić... Hrabar pred Sarapom i Marićem, Vučić ne sme da se pojavi u sudnici, da se suoči s ljudima koje vređa i progoni.

- Vučić je kukavički, preko svog advokata, zatražio da ne bude saslušan pred sudom u sporu koji se vodi po mojoj tužbi, jer me nazvao "šefom međunarodne bande lopova". Nakon silnih izjava da jedva čeka da se susretne sa mnom u sudnici, zvanično je zatražio da ne bude pozvan - rekao je Jeremić posle ročišta krajem marta.

Sudija je odbila Vučićev zahtev i izdala rešenje kojim ga poziva da da iskaz u sudu. Iako je, kako kaže, prijatno iznenađen tom odlukom sudije, Jeremić priznaje da ga ne bi začudilo da "Vučić naprasno dobije stomačni virus ili nešto slično, pa da se 4. novembra, za kad je zakazano sledeće ročište, opet ne pojavi u sudnici".

Vučić se, zasad, nije pojavio ni na jednom suđenju po tužbama koje su podnete protiv njega. Takođe, on lično nikoga nije tužio. Navikao je da na druge načine rešava nesporazume s protivnicima, kao što je još 1997. godine priznao u intervjuu, koji je objavio njegov današnji partijski drug i ministar Ratko Dmitrović: "Osvetiću se kad-tad Slavku Ćuruviji za laži koje je o meni objavio u Dnevnom telegrafu". Ne dešava se često, ali Vučić tada nije slagao, ispunio je obećanje, osvetio se Ćuruviji.

Ostali Vučići postupaju bitno drugačije. Anđelko i Andrej Vučić vole da tužakaju, da na sudu brane čast koju nemaju. U tandemu su godinama progonili radikalskog poslanika Jadranka Vukovića zbog izjava o njihovoj ulozi u razbijanju Srpske radikalne stranke. Sa istom strašću Andrej Vučić se i sada u sudu obračunava sa svima koji mu smetaju. Andrej Vučić je tužio Borislava Novakovića, još jednog potpredsednika Narodne stranke.

Novaković je dokumentovao tvrdnje da mlađi Vučić upravlja gradskom vlašću u Novom Sadu. No, i u tom predmetu sud ne dozvoljava da činjenice utiču na ishod postupka. Mlađi bata, uz podršku starijeg, vodi sporove protiv žandarma, koje je napao, pa dobio batine, kao i protiv Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke. Aleksić je tvrdio da je Predrag Koluvija, uhapšeni vlasnik "Jovanjice", najveće evropske plantaže marihuane, imao komunikaciju s Andrejem Vučićem. Telefoni nisu veštačeni, sud nije ni pokušao da utvrdi istinu, ali nema veze, presuda će ionako biti napisana u vinskom podrumu u Jajincima.

Uz pomoć Miloša Vučevića, člana predsedništva SNS-a, Vučići su demonstrirali nezabeležen nivo sprdnje s pravosuđem. Vučević je tužio Aleksandra i Andreja Vučića zbog zaštite Koluvije. Namera da obesmisle pravi postupak, koji se vodi protiv proizvođača i prodavca narkotika, nije sasvim uspela, ali iskorišćena je prilika da se kompromituju određeni dokazi i, što je Vučićima još važnije, odigra predstava koju mogu da iskoriste za potrebe političkog marketinga.

Uvek je bilo slučajeva u kojima su pojedinci iz vrha vlasti podnosili tužbe, često ne skrivajući se iza funkcija koje vrše. Mirko Marjanović je, kao premijer, krivično gonio Zorana Đinđića i nedeljnik Telegraf zbog teksta u kome je osumnjičen za nezakonitu prodaju žita iz robnih rezervi. Radoman Božović je, dok se nalazio na mesto predsednika Savezne skupštine, pokretao parnice protiv novinara NIN-a. Medije su tužili ministri Željko Simić, Jovo Todorović i Vlajko Stojiljković. Sudovi su odbacivali njihove tužbe kao neosnovane. Naravno, bilo je i suprotnih primera, koji dokazuju da su sudije beskrupulozno zanemarivali činjenice i kažnjavali svakoga ko bi se zamerio tadašnjim predstavnicima vlasti.

Okolnosti su se promenile. Predstavnici vlasti nemilice zatrpavaju opozicinare i medije tužbama, a sami su zaštićeni od suočavanja s pravdom. Naravno, ne svi.

- Nije moguće dobiti spor protiv visokih funkcionera naprednjačkog režima. Na primer, kad bih tužio Aleksandra Jovičića, koji se sad nalazi u pritvoru, Gradski odbor SNS-a u Novom Sadu ili Vučićevića iz Informera, dobijao sam sporove. Međutim, kad sam tužio Aleksandra Martinovića, to već nije bilo moguće. Martinović me flagrantno uvredio tvrdnjom da sam šef razbojnika koji su kidnapovali odbornike Skupštine opština Inđija. Izneo je bizarne optužbe i uvredljive kvalifikacije, ali nije kažnjen. Kad tužite nekoga na tom nivou, počinju da rade telefoni, u sudska veća se postavljaju sudije koje će doneti presudu koja odgovara funkcioneru vladajuće stranke. Zbog toga sam morao da se obratim sudu u Strazburu. Nažalost, tamo se ne podnose tužbe protiv onoga ko vas je uvredio, nego protiv države Srbije - kaže Pajtić.

Inače, Pajtić je imao sreće na suđenju s Nikolom Petrovićem. Sudija je doneo prvostepenu presudu, kojom je odbačena Petrovićeva tužba, kojom je zahtevano i da se Pajtić osudi na zatvorsku kaznu. Na taj način potvrđena je verodostojnost transkripta Pajtićevog razgovora s Lidijom Udovički, suprugom Marka Krandela, vlasnika američke kompanije "Kontinental vinds", u kome se ona žalila da je Petrović reketira.

U parničenju uživa Goran Vesić, jednako kao tužilac i kao tuženi. Vesić je podneo jednu tužbu protiv Đilasa, uvređen kao odbačena mlada. Vesić je u septembru 2012. godine ponudio Đilasu "Manifest novih demokrata", koji je, kako se sam pohvalio, napisao na osnovu programa Tonija Blera "New labour bacause Britain deserves better". "Naravno, ja sam tu uneo niz specifičnosti. Nadam se da sam ti pomogao sa ovim. Rekao sam ti da to činim jer stvarno mislim da si ti u ovom najbolje i jedino rešenje za stranku. Stojim ti na raspolaganju za svaku pomoć", ponudio se Vesić. Džabe, Đilas nije bio zainteresovan za saradnju. Kad ljubav nije uzvraćena, Vesić se prepustio medijskom silovanju, na koje je Đilas uzvratio s nekoliko desetina tužbi, proporcionalno količini uvreda kojima ga aktuelni zamenik gradonačelnika Beograda svakodnevno zatrpava.

Vesić ne bira mete, tuži koga stigne, svejedno mu je da li je to vladika Grigorije ili Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje. Đorđević je u intervjuu za portal Nova.rs podsetio da su Demokratskoj stranci mnogi tvrdili, i to ne tako tiho, da "većeg lopova i zla od Vesića u DS-u nema". Đorđević nije promenio mišljenje, i sada za Vesića tvrdi da je "kreatura, spodoba i čovek koji je Beogradu naneo više štete nego sva bombardovanja kroz istoriju", kao i da je on beskrupolozna ličnost bez imalo osećaja sramote, koja ne preza ni od čega da bi sebi ostvario korist.

- Tužio me je bivši član žute bagre Goran Vesić, sada član mafijaške organizacija zvane SNS, koju vodi šef jajinačkog klana Aleksandar Vučić. Velika je čast da te tuži jedan od najodvratnijih dripaca u istoriji političkog beščašća, čovek, ako to jeste, koji je u crno zavio sve čega se dohvatio, od Crvene zvezde do Beograda i Srbije. On me je tužio što sam u nekom tekstu naveo da je SNS mafijaška organizacija, pa je, kao visoki funkcioner SNS-a, osetio duševnu bol, pa je nekoliko dana bio van sebe i nije mogao da uništava Beograd. Od pre par dana smo saznali da je Veljko Belivuk član SNS-a od 2011. godine, pa mogu misliti kako je tananoj duši policajca i dezertera rodom iz Kruševca. Ili iz Kraljeva, kako se Vesić predstavlja, po potrebi. Goranu Vesiću želim dug život, kao i njegovom šefu Aleksandru Vučiću, da zdravi i živi dočekaju pravedno suđenje, a pre toga hapšenje i oduzimanje svega što su opljačkali od srpskog naroda, da bi potom završili na dugogodišnjoj robiji, u istoj ćeliji sa svojim partijskim drugom Veljom Nevoljom - kaže Đorđević za Magazin Tabloid.

Mlađan Đorđević vodi sudske sporove i sa Sašom Radulovićem, liderom pokreta Dosta je bilo.

- Tužio me i lažni opozicionar Saša Radulović, jer sam rekao da je uvek spreman da kritikuje Nemačku, ali nikada Ameriku i NATO pakt. Raduloviću, kao lažnom odskora nacionalisti, ne smeta što su Amerikanci okupirali Kosmet i tamo napravili NATO bazu Bondstil bez odobrenja Srbije i Ujedinjenih nacija. Ne smeta mu, jer ne želi da grize ruku koja ga hrani. Radulović je bio neslavni ministar kod Vučića i zavio je u crno mnoge srpske firme, po čemu je poznat. Od liberala je postao kvazi nacionalist, koji se bavi vakcinama i migrantima, predstavljajući se kao antiglobalista i veliki borac za Kosmet, a sve da bi prebacio onih Vučićevih tri posto i ponovo uskočio u Skupštinu i na grbaču srpskog naroda - tvrdi Đorđević.

U sudnicama se viđaju i ostali opozicionari, pravi i lažni. Vojislav Šešelj je tužio Boška Obradovića zbog tvrdnji da ga Aleksandar Vučić plaća 60.000 evra mesečno kako ne bi kritikovao vlast, već samo napadao one koji kritikuju diktatora. Taj postupak traje, a okolnosti su se promenile. Sad radikali plasiraju priče da Obradović radi za Vučića, za šta mu mesečnu apanažu od 8.000 evra isplaćuje građevinska kompanija "Galens". Dok se Šešelj i Obradović uzajamno optužuju, Vučić za obojicu tvrdi da su beskorisni i, što mu najteže pada, masno preplaćeni.

Najmoćniji i najbogatiji političari koriste svaku priliku da zgrnu što mogu i da što duže ostanu na vlasti. Bez milosti otimaju tuđu imovinu i uništavaju živote, a parniče se sa svakim ko ih kritikuje i ukazuje na njihova kriminalna dela. Nije im teško da kradu, ali ne vole da ih se naziva lopovima. Ko se usudi da iznosi istinu o njima, podvrgnut je pravosudnoj torturi.

Aleksandar Vučić je do savršenstva razvio sistem zastrašivanja. Ipak, uzalud. Mi u Magazinu Tabloid kao ordenje nosimo sve njegove uvrede, laži i klevete, kao i tužbe njegovog kuma Nikole Petrovića i ostalih pripadnika naprednjačkog kartela.

Da je pametan, Vučić bi shvatio da će mu se pravda, koju je iz institucija isterao na ulicu, vratiti sa ulice. Takođe, setio bi se saveta koji je Vuk Karadžić 1832. dao knjazu Milošu Obrenoviću: "Dokle god Vi imate vlast svakoga po svojoj volji, bez ikaka uzroka pogubiti, uzeti mu sve što ima i osramotiti ga, dotle i narod ima pravo, kako mu bude moguće, činiti od Vas i Vaše dece šta mu je volja." Na njegovu i našu nesreću, knjaz Vučić nema snage da se sam zaustavi, da prestane s tiranijom. Kad narod počne da koristi pravo na pobunu, biće mu kasno. I njemu i svim njegovim saučesnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije.